Свевлад јесте нахвалио Васојевиће преко сваке мере, али овде се очигледно ради о супротној појави. Довољно је видети питање "проширили су се на рачун Турака и Албанаца?".
Познато је да су Клименте из Полимља протерали удружени Васојевићи, Шекуларци и Ашани, при чему се одлично зна ко је био далеко најбројнији што се може видити и по томе ко је населио ослобођени простор. Да није било Васојевића данас би цело Полимље од Плава до Берана, Бихор, Рожаје, Штавица, Пештер и Стара Рашка били етнички албански јер би постојала територијална веза од Вермоше до Новог Пазара при чему би исламизирани Срби временом постали Албанци уместо што су исламизирани Албанци постали Бошњаци. Ако се једна ствар може издвојити као допринос Васојевића српству, то је без икакве дилеме ослобађање ове историјски српске области и спречавање даљег албанског продора. Не знам стварно чему негирање општепознатих чињеница.
Није ријеч о " али овде се очигледно ради о супротној појави". Ни ја "не знам чему негирање општепознатих чињеницама".
Без намјере да умањујем улогу племена Васојевића у другој половини 19.вијека, ево шта су написали неки племенски Васојевићи. Будимир Р. Драговић: "Када је Лакић Новов Кастратовић одрастао, Ђул-бег Реџепагић, узе га за тевабију, а потом за пашајлију, па се са њим побратими. И није погријешио. Утицај куће Бабовића, а посебно кнеза Радоја, био је да његовог унука, Лакића Новова Кастратовића, Васојевићи изаберу за војводу, а Ђул-бег испослова те му титулу војводе "потврди" скадарски паша (везир) Махмуд Бушатлија. Од тада се овај огранак Кастратровића прозва Војводићи". ( Будимир Р. Драговић, Васојевићи у историји Црне Горе, Никшић, 2001. стр.155). Историчар по образовању.
"Неки обор -кнезови, као и турске тевабије: Вељо Новичић, Лакић Кастратовић, турски барјактар (Ђелеш) у борби на Крусима 1796.г. (Милош остојић, Оснивање и развитак андријевичке школе 1863- 1973, Андријевица, 1973, стр. 23) Војвода Лакић Кастратовић Старији за Ђул-бега је прикупљао дажбине, пружао војне услуге Турцима.
" Не само у политичком него и у економском погледу Васојевићи у долини Лима потпадали су под власт Плава и Гусиња, а преко ових под власт пећких паша и скадарског везира све до 1855.г." (Др Радослав Јагош Вешовић, Племе Васојевићи, репринт издање 1935.г, Изд. кућа "АБ" Београд, стр. 110.) Има још озбиљних аутора...
Не рачунам оне што пишу бајке, и шире по друштвеним мрежама.
Намјерно не наводим писање академика др Миомира Дашића и других , који нијесу Васојевићи.
Ево и виђења друге стране. "... Карактеристично је да и поред отпора, који је давало становништво, плавогусињски бегови су могли да мобилишу око 200 Васојевића и употријебе тамо гдје је било потребно. Такав се случај догодио 1829.године."(Раиф Хајдарпашић, Прошлост као будућност, Сарајево, 1990.г.стр. 39.). И Р. Хајдарпашић је историчар по образовању.
Некад се питам, шта ми све ово треба, и зашто губим вријеме. Због оних који цијене истину на овом Форуму и у нашем Друштву написах ово, а могло би још.