Аутор Тема: Лика и Личани  (Прочитано 76180 пута)

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #120 послато: Април 07, 2018, 07:45:27 поподне »
Биге из из Доњег Бабиног Потока из Лике (крснa славa Тривуњдан) су R1a-Z280>Z92.

Ван мреже Грoф

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 101
Одг: Лика и Личани
« Одговор #121 послато: Април 09, 2018, 11:34:39 поподне »
Svevlade ako  se budu testrale porodice iz Kaća kod Novog Sada pokazaće se veza sa porodicama iz Vrhovina i Otočca. Pošto su Bigini vojnici većinom bili iz Vrhovina i Otočca.


Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Лика и Личани
« Одговор #122 послато: Април 15, 2018, 03:04:37 пре подне »
Личка капа



Личку капу су носили и Срби из северне Далмације, мој прадеда је умро са Личком капом на глави.

Код нас су је звали још и Лапачка капа.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Лика и Личани
« Одговор #123 послато: Април 15, 2018, 09:31:24 пре подне »
Личка капа



Личку капу су носили и Срби из северне Далмације, мој прадеда је умро са Личком капом на глави.

Код нас су је звали још и Лапачка капа.

По мишљењу неких археолога, предак личке капе би била јаподска оглавља, проналажена на некрополама у Лици које се везују за ово илирско/панонско племе из гвозденог доба. Ово је једно од тих пронађених оглавља:



По мени и нема баш много сличности са личком капом, али добро.  :)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
бити Србин је светиња

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Лика и Личани
« Одговор #125 послато: Јун 13, 2018, 10:22:18 поподне »
АМЕРИЧКИ ГЛУМАЦ ЏОН МАЛКОВИЧ ПО ПОРЕКЛУ ЈЕ ЧИСТОКРВНИ СРБИН !

Захваљујући нашем генеaлогу  Жарко Б. Вељковићу,ево га приказ истраживања о пореклу Џона Макловича, које је чак објављено и у водећем светском генеалошком часопису "The Genealogist".

  Сви смо вероватно већ чули за чувеног америчког глумца Џона Малковича. Он иначе није сигуран у то шта је по пореклу. Каже да се осећа као Хрват (Croat) јер су му баба и деда по оцу рођени у данашњој Хрватској. Но, сећа се и тога да му је мајка на то да је хрватског порекла рекла да је њихова породица пореклом из Црне Горе (Montenegrins). А када он оде у БиХ, кажу му да је из Босне (Bosnian). Ипак, има довољно валидних података о Малковичевим прецима, те је тако могуће врло тачно утврдити његово порекло. У раду Жарко Вељковића откривамо следеће: Џон Малкович родио се као Џон Гевин Малкович (John Gavin Malkovich) 9. децембра 1953. у Кристоферу у Илиноису. Малковичев отац био је новинар, новински издавач и историчар Данијел Леон Малкович (Daniel Leon Malkovich), рођен 20. децембра 1926. у Бентону у Илиноису. Малковичев деда по оцу био је Мајкл-Мајк Малкович (Michael/Mike Malkovich), који је по подацима америчког социјалног осигурања рођен 17. јануара 1894. у данашњој Хрватској, а ондашњој Аустроугарској. Поменут је у три америчка пописа становништва, 1920., 1930. и 1940., и у сва три пописа стоји да је у Америку емигрирао 1913. Претпостављајући му име на М- пре американизације, као и презиме Малковић или Маљковић, претрага америчких имиграционих база података проналази извесног Манета Маљковића, старог 17 година, од оца Антона, рођеног у општини Бриње у ондашњој Аустроугарској, који је у њујоршку луку стигао 1. маја 1913. бродом „Martha Washington", са поласком из Трста. Са свим тим подацима било је лако пронаћи крштеницу Манета Маљковића – он се родио као Емануил Маљковић 17.  јануара 1894. у Прокикама крај Бриња у данашњој Хрватској, од оца Антона, земљорадника, и мајке Василије, домаћице, Србин православне вере од оба родитеља Срба православне вере. Њихова крсна слава је Јовањдан. Стога нема ничег од Хрвата или „хрватског" (хрватског српског) или евентуално хрватског/чакавског језика у породици или очевој линији америчког глумца Џона Малковича. Једнако као и Никола Тесла што је Србин православне вере, само рођен на територији данашње Хрватске.

Ово је био сажети прилог пренет у целости, који нам је Жарко доставио, док цео рад, са овим и још много више додатних детаља можете бесплатно скинути са адресе: 
https://www.academia.edu/36830821/Veljkovi%C4%87_%C5%BD._B._On_the_ethnic_origin_of_the_actor_J._Malkovich_2018_The_Genealogist_--_M21_.pdf
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Лика и Личани
« Одговор #126 послато: Јун 13, 2018, 11:27:29 поподне »
О Малковичу смо већ дебело расправљали, на неколико страница. На крају смо утврдили да је ипак Хрват из околине Озаља.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Лика и Личани
« Одговор #127 послато: Јун 13, 2018, 11:38:31 поподне »
О Малковичу смо већ дебело расправљали, на неколико страница. На крају смо утврдили да је ипак Хрват из околине Озаља.
Ово што сам ја видео на пореклу(не на време а вероватно сам требао прво то да видим)је доста конфузно ,у смислу да се са једне стране тврди о пореклу из Озаља а са друге из Бриња.
Ипак овде сам закачио и део рада у коме би се можда могло наћи нешто ново везано за његово порекло. :)
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Лика и Личани
« Одговор #128 послато: Јун 15, 2018, 12:10:32 пре подне »
На теми "Крајишки Срби (Y-DNA)" смо се дотакли регионализације при сврставању података, шта се сврстава под Лику, где престаје Банија, а започиње Кордун...

Не знам да ли је широј јавности познато да је после 1945. дошло до измене граница у рејону Лике и Босанске Крајине. Том приликом су села Баљевац, Скочај, Заваље припојена Босни, односно Бихаћу, док су села Кестеновац, Штрбци, Бушевић, као и село Беглуци постала део Лике и среза Доњи Лапац.

Плавом линијом сам означио ту новију границу.



Црвено је означено село Јесеница јужно од Плашког, које као што видимо није било у саставу Личко-крбавске  жупаније, али од 1931. носи назив Личка Јесеница.
« Последња измена: Јун 15, 2018, 01:38:31 поподне НиколаВук »

Ван мреже Никола Стојановић

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 348
  • I2-PH908
Одг: Лика и Личани
« Одговор #129 послато: Јун 18, 2018, 05:18:17 поподне »
О Малковичу смо већ дебело расправљали, на неколико страница. На крају смо утврдили да је ипак Хрват из околине Озаља.
Жарко је озбиљан аутор, наговарах га скоро да се тестира, мислим да ипак треба прочитати овај рад, иако нисам у материји.

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Лика и Личани
« Одговор #130 послато: Јун 22, 2018, 01:16:41 поподне »
На теми "Крајишки Срби (Y-DNA)" смо се дотакли регионализације при сврставању података, шта се сврстава под Лику, где престаје Банија, а започиње Кордун...

Не знам да ли је широј јавности познато да је после 1945. дошло до измене граница у рејону Лике и Босанске Крајине. Том приликом су села Баљевац, Скочај, Заваље припојена Босни, односно Бихаћу, док су села Кестеновац, Штрбци, Бушевић, као и село Беглуци постала део Лике и среза Доњи Лапац.

Плавом линијом сам означио ту новију границу.





Црвено је означено село Јесеница јужно од Плашког, које као што видимо није било у саставу Личко-крбавске  жупаније, али од 1931. носи назив Личка Јесеница.
бити Србин је светиња

Ван мреже Livnjak

  • Гост
  • *
  • Поруке: 17
  • J-M241
Одг: Лика и Личани
« Одговор #131 послато: Јун 25, 2018, 06:11:22 пре подне »
Жарко је озбиљан аутор, наговарах га скоро да се тестира, мислим да ипак треба прочитати овај рад, иако нисам у материји.

"Ozbiljan" ali pise da su Kajkavci "Hrvatizirani Slovenci".

Da, vrlo ozbiljan.

На мрежи НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Лика и Личани
« Одговор #132 послато: Јун 25, 2018, 02:01:21 поподне »
"Ozbiljan" ali pise da su Kajkavci "Hrvatizirani Slovenci".

Da, vrlo ozbiljan.

Можда нису Словенци, али су били "Словинци". Под тим називом се наводе у средњовековним документима, а данашње Загорје и западна Славонија су били "Словинија".
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Душан

  • Писар
  • *****
  • Поруке: 312
  • I2a1b-PH908
Одг: Лика и Личани
« Одговор #133 послато: Јун 25, 2018, 11:18:25 поподне »
"Ozbiljan" ali pise da su Kajkavci "Hrvatizirani Slovenci".

Da, vrlo ozbiljan.

То су историјске чињенице. Кроатизовани су повлачењем пред Турцима хрватског племства са кметовима на простор северно од Купе.
Шта мислите, зашто је у кајкавским пределима врло често презиме Хорват? Ту се крију избеглице које су пред Турцима побегли из Хрватске у тадашњу Славонију (нема везе са данашњом Славонијом), односно у кајкавске словињске крајеве. Временом су наметнули локалном кајкавском становништву хрватску народну свест.

Турци су Хрватску разорили и опустошили. Малобројни Хрвати (чакавци) одржали су се тек уз обалу, на отоцима, и у делу Лике који није пао под Турке (Оточац).

Како је склепана модерна хрватска нација најбоље говори извештај сењског бискупа Брајковића о Лици са почетка 18. века. Он у Лици наилази на следеће становништво: племените Хрвате (чакавце), Крањце (досељене кајкавце са простора преко реке Купе), Буњевце (досељене римокатолике из немањићке Херцеговине), покатоличене "Турке" (тј. муслимане) и као најбројније - "шизматике" (досељене Србе православце из немањићке Херцеговине). Јасно се види да раздваја праве Хрвате од Крањаца, Буњеваца и покатоличених Турака. А од те четири категорије настала је данашња хрватска популација Лике.

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Лика и Личани
« Одговор #134 послато: Јун 26, 2018, 02:19:11 пре подне »
Brajković ne zove Kranjce tim imenom, već kaže da ih drugi zovu tako.  "Ideo dicuntur Carnioli ab Allis illi vero se Croatas appelant."  I iz drugih izvora znamo da su se ovi ljudi nazivali Hrvatima. 

Opisujući župe, Brajković za Kaluđerovac, gdje su naseljeni ljudi koji su došli iz Pokuplja, kaže "Distat a Perussich Kaludierouvacz bonis duobus horis, ubi 20 domus catholicorum Croatarum habitant."  Na isti načini opisuje i Brušane, gdje je naseljeno isto stanovništvo. 

Za Bunjevce prvo kaže samo Bunievacz, pa onda kasnije Valachis Bunievacz.  Za Bunjevce u Lovnicu u opisu župa kaže "Valachorum Bunyevaczorum."

I ne kaže samo šizmatici, već izričito "Valachorum Schismaticorum."  Na isti način opisuje i stanovništvo Plaškog i nekih drugih mjesta u opisu župa. 

Dakle, ako ćemo Brajkovića uzeti mjerodavnog za tadašnje endonime, onda u Lici postoje Hrvati, Bunjevci, Turci i Vlasi.

Ван мреже vojinenad

  • Етнолог
  • *********
  • Поруке: 2211
Одг: Лика и Личани
« Одговор #135 послато: Јун 26, 2018, 10:21:11 пре подне »
Brajković ne zove Kranjce tim imenom, već kaže da ih drugi zovu tako.  "Ideo dicuntur Carnioli ab Allis illi vero se Croatas appelant."  I iz drugih izvora znamo da su se ovi ljudi nazivali Hrvatima. 

Opisujući župe, Brajković za Kaluđerovac, gdje su naseljeni ljudi koji su došli iz Pokuplja, kaže "Distat a Perussich Kaludierouvacz bonis duobus horis, ubi 20 domus catholicorum Croatarum habitant."  Na isti načini opisuje i Brušane, gdje je naseljeno isto stanovništvo. 

Za Bunjevce prvo kaže samo Bunievacz, pa onda kasnije Valachis Bunievacz.  Za Bunjevce u Lovnicu u opisu župa kaže "Valachorum Bunyevaczorum."

I ne kaže samo šizmatici, već izričito "Valachorum Schismaticorum."  Na isti način opisuje i stanovništvo Plaškog i nekih drugih mjesta u opisu župa. 

Dakle, ako ćemo Brajkovića uzeti mjerodavnog za tadašnje endonime, onda u Lici postoje Hrvati, Bunjevci, Turci i Vlasi.
Дакле ти  "Valachorum Schismaticorum" тумачиш искључиво као "Власи" или "власи"? Пренебрегаваш оно "Schismaticorum".

Ван мреже роквић

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 170
Одг: Лика и Личани
« Одговор #136 послато: Јун 26, 2018, 12:45:43 поподне »
Можда нису Словенци, али су били "Словинци". Под тим називом се наводе у средњовековним документима, а данашње Загорје и западна Славонија су били "Словинија".

бити Србин је светиња

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Лика и Личани
« Одговор #137 послато: Јун 26, 2018, 04:03:44 поподне »
Дакле ти  "Valachorum Schismaticorum" тумачиш искључиво као "Власи" или "власи"? Пренебрегаваш оно "Schismaticorum".

U ovom pismu Brajković koristi Valachorum kao etnik a Schismaticorum i catholici i neophitorum kao vjersku oznaku.  Mi ovdje govorimo o etnicima i pitanju koliko je uopće Brajković pouzdan, tj. koliko možemo vjerovati da on donosi endonime a koliko egzonime, pošto samo u slučaju Kranjaca izričito kaže da je Kranjac egzonim a Hrvat endonim.

A već sljedeće godine Brajković piše o situaciji na Baniji oko Novog(današnjeg Dvora) i veli "quod inhabitatores territorij Noviensis Catholici et Valachi sese translocare a longo tempore" i malo kasnije u pismu "Valachos vero Schismaticos."  Ni sam Brajković očito nije doslijedan oko toga što je vjerska oznaka a što etnik. 

   

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #138 послато: Март 20, 2019, 10:33:24 пре подне »
У Лици највише тестираних води порекло из општине Грачац. Генетска слика слична као и у Северној Далмацији, што је очекивано будући да највећи део становништва овог краја води порекло одатле

Грачац, n=44

I2-Y3120 = 38,6% (PH908 13,6%)
E-V13 = 13,6%
R1a-M417 = 11,4% (M458 6,8%)
I1-M253 = 11,4% (P109 9,1%)
J2b-M205 = 9,1%
N-P189.2 = 4,5%
J2a-M92 = 4,5%
J1-M267 = 4,5%
R1b-M269 = 2,3%

- висок проценат I2-Y3120, а сама PH908 испод српског просека. Пре свега због разгранатости Родића-Новаковића, Прица-Шијана (I2-S17250), али и неких I2-Z17855 родова.
- I1 изнад српског просека. Присутне подгране I1-P109 и Z63, као и у Северној Далмацији
- J2a-M92 солидно заступљена због Богуновића, чија је матица околина Зрмање

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Лика и Личани
« Одговор #139 послато: Март 20, 2019, 12:41:21 поподне »
Општине Госпић и Перушић

Две су главне досељеничке струје у овим општинама. Највећи део долази од Оточца и Бриња, а присутна је и струја из Северне Далмације/Западне Босне.

n=31

I2-Y3120 = 25,8% (PH908 9,7%)
J2b-M205 = 22,6%
R1a-M417 = 19,4%
E-V13 = 9,7% (L241 3,2%)
N-P189.2 = 9,7%
J2a-M410 = 6,5% (M92 3,2%)
R1b-M269 = 3,2%
J2b-M241 = 3,2%

- осетно мање I2 него у околини Грачаца
- R1a значајно заступљенија него у Грачацу
- мирко регија са, вероватно, највећим процентом J2b-M205 међу Србима. Пре свега због Усораца, најбројније "родовске" групе у Лици.


Имате ли предлога како поделити остале тестиране из Доњег Лапца, Удбине, Коренице, Бриња, Оточца и Врховина.



Не знам колико је то срећно решење, али мислио сам спојити тестиране из Удбине, Коренице и Д. Лапца и оне из Врховина, Оточца и Бриња, затим направити два пресека.