Банијска презимена

[Демића страна]

Пошто сада имамо приступ архивским подацима (www.familysearch.org) везаним за подручја Прве и Друге банске регименте из периода од 1757. до 1820. године, одлучио сам да те податке узмем као основу приликом састављања регистра банијских презимена. Међу тим подацима нарочито се истичу детаљни пописи крајишника (Musterlisten) и мјесечни извјештаји по крајишким јединицима (Standestabellen).

Што се тиче постављања података, оно ће ићи доста споро, пошто је грађа врло обимна и потребно је доста времена да се прегледа и да се разврста. За почетак ћу поставити податке везане за села класничке компаније Прве банске регименте (Брезово Поље, Брубно, Жировац, Класнић, Кобиљак, Чавловица), користећи се пописом крајишника из 1772. године и мјесечним извјештајима крајишких јединица из периода од 1779. до 1786. године.
Битно је истаћи да село Кобиљак настаје тек након рата 1788-1791. године, тако да ћу се у том случају користити подацима из каснијег периода (пописи крајишника из 1807. и 1819. године, црквене књиге из 1857. године).

Везано за податке о крсним славама, мислим да би било доста озбиљније када бисмо уз податак о крсној слави неког рода записивали и ко је информатор (име, презиме, година рођења). Најбоље би било када би информатор био и припадник тог рода или неко ко је родбински повезан са тим родом.

Значи, одлучио сам се почети од класничких села (Брезово Поље, Брубно, Жировац, Класнић, Кобиљак, Чавловица), од којих данас дио њих припада општини Глина, а дио општини Двор. Ово подручје је половином XIX вијека највећим дијелом припадало класничкој компанији Прве банске регименте (бр. 10) и у црквеном смислу било је подијељено на четири парохије: Бојна (Бојна, Кобиљак), Брезово Поље (Брезово Поље, Брубно, Класнић Горњи), Жировац (Жировац, Комора, Мајдан, Чавловица) и Класнић (Брестик, Класнић Доњи). На сву срећу, имамо сачуване црквене књиге из 1857. године за све четири парохије.

[Демића страна]

КЛАСНИЋ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Анђелић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Аџић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Бајић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Бијелић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Бјелан (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Богдановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Бого(је)вић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Вучковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Демић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Драго(је)вић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Врачевдан
- Злато(је)вић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Зоро(је)вић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Зракић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Јовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Јојић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Калаба (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Кљајић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Лончаревић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Маљковић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Милакара (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Михољдан
- Милаковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Мирчетић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Момић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Муиџа (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Обрадовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Огњеновић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Павић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Подунавац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Прусац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Релић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Ресановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Рудић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Пантелијевдан
- Русић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Сарапа (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Слијепчевић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Стојаковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Шикања (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Стевањдан
- Шућура (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан


У Класнићу има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године. Ријеч је углавном о презименима присутним у другим класничким селима (Бркић, Љиљак, Петровић), док су изузетак Вукелићи који имају предање да су поријеклом из Лике.

- Бркић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Јовањдан
- Вукелић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Ђурђевдан
- Љиљак (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Срђевдан
- Петровић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Никољдан

[Демића страна]

Каплари из Класнића (попис крајишника из 1772. године)



- Лазо Јовић, из Класнића (задруга број 5), стар 31 годину (рођен око 1741. године), грчке вјере, служи 10 година (од 1762. године)
- Ристе Бјелан, из Класнића (задруга број 14), стар 36 година (рођен око 1736. године), грчке вјере, служи 20 година (од 1752. године)
- Лазо Ресановић, из Класнића (задруга број 18), стар 27 година (рођен око 1745. године), грчке вјере, служи 11 година (од 1761. године)
- Симо Демић, из Класнића (задруга број 23), стар 29 година (рођен око 1743. године), грчке вјере, служи 7 година (од 1765. године)

[Демића страна]

Крајишници из Класнића (мјесечни извјештај из октобра 1784. године)



Бројеви испред имена представљају кућне бројеве, тј. бројеве задруга.

[Демића страна]

БРУБНО (БРУБАЊ)

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бирач (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Бркић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава вјероватно Јовањдан
- Диздаревић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Јануз (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Јовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Мратиндан
- Карапанџа (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Мала госпојина
- Кладар (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Кобац (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Купрешанин (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Милакара (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили*
- Остојић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Пауновић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили*
- Рад(ов)ановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Лазарева субота
- Ресановић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Сладо(је)вић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили*
- Утјешиновић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили*
- Шикања (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Стевањдан

НАПОМЕНА: Милакара је било у сусједном Класнићу (Михољдан), док је Пауновића (Ђурђевдан), Сладојевића (Ђурђевдан) и Утјешиновића (Ђурђевдан) било у сусједном Брезовом Пољу. Вјерујем да су неки засеоци, посебно Утјешиновићи, временом припојени Брезовом Пољу.


У Брубњу има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Вујасин (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Томиндан
- Шаша (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Мратиндан

[Демића страна]

БРЕЗОВО ПОЉЕ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бркић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Грива (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Часне вериге
- Литра (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Марић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Миљевић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Париповић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава вјероватно Ђурђевдан
- Пауновић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Петровић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Сладо(је)вић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Товарлажа (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Шукунда (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан


У Брезовом Пољу има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Вујасин (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Томиндан
- Утјешиновић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Ђурђевдан
- Шикања (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Стевањдан

[Uzi]

Петре, свака част на овим пописима! Мислим да ће свакоме кога интересује или се бави пореклопм породица на Банији, бити од велике помоћи.

[Делија]

Ако наиђеш на презиме Пејиновић/Пејновић(Аранђеловдан славе) био бих ти јако захвалан да ми пошаљеш линк,јер сам негде прочитао да су на Банији били Пејиновићи који славе Аранђеловдан а одатле су касније прешли за Босанску Крајину.Поента је да се Пејиновићи који славе Аранђеловдан помињу једино у Босанској Крајини данас,а друга породица са том славом је она која је почетком 19.века дошла у Срем.Моја грана је управо та што је прешла у Срем само не знам дал из Лике јер је такво породично предање(мада ни на једну породицу до сад нисам налетео а да слави Аранђеловдан) или са Баније јер се једино ту поклапају крсне славе.Хвала ти унапред !

[Демића страна]

Петре, свака част на овим пописима! Мислим да ће свакоме кога интересује или се бави пореклопм породица на Банији, бити од велике помоћи.

Хвала на лијепим ријечима, Уроше!
Има ту доста посла и да би се добила јаснија слика све то треба уклопити са подацима из 1807. и 1819. године.

Ако наиђеш на презиме Пејиновић/Пејновић(Аранђеловдан славе) био бих ти јако захвалан да ми пошаљеш линк,јер сам негде прочитао да су на Банији били Пејиновићи који славе Аранђеловдан а одатле су касније прешли за Босанску Крајину.Поента је да се Пејиновићи који славе Аранђеловдан помињу једино у Босанској Крајини данас,а друга породица са том славом је она која је почетком 19.века дошла у Срем.Моја грана је управо та што је прешла у Срем само не знам дал из Лике јер је такво породично предање(мада ни на једну породицу до сад нисам налетео а да слави Аранђеловдан) или са Баније јер се једино ту поклапају крсне славе.Хвала ти унапред !

Пеј(и)новића није било нигдје на Банији у неком озбиљнијем броју.
Колико ми је познато, Пеј(и)новићи су махом Личани. То потврђују и подаци из пописа Личко-крбавске жупаније, гдје је 1915. године пописано 109 кућа Пеј(и)новића. Што се тиче крсних слава православних Пеј(и)новића, најбоље је распитати се код наших Личана.

[Демића страна]

ЧАВЛОВИЦА

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Васић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Вујаклија (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Видовдан
- Вукићевић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Грковић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Ђерасимовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Југовић (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили
- Личина (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Видовдан
- Метикош (потврђени у селу 1772. године), крсна слава вјероватно Никољдан или Томиндан


У Чавловици има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Грива (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Часне вериге
- Крковић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Јовањдан
- Тинтор (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Врачевдан

[роквић]

У селу Бојна на тромеђи Баније, Кордуна и Босне (али ипак у Банији) живјела је породица Мркоња. Управо из тог села је Петар Карађорђевић за вријеме устанка у Босни 1875-77 са својом четом наступао у Босну.
И том приликом се крио иза лажног презимена Мркоњић.

[Демића страна]

У селу Бојна на тромеђи Баније, Кордуна и Босне (али ипак у Банији) живјела је породица Мркоња. Управо из тог села је Петар Карађорђевић за вријеме устанка у Босни 1875-77 са својом четом наступао у Босну.
И том приликом се крио иза лажног презимена Мркоњић.

Бојна никада није била на тромеђи Баније, Босне и Кордуна, нарочито не у вријеме када је Карађорђевић четовао по нашим крајевима (тада се и читаво подручје Вргинмоста сматрало Банијом).

На подручју Глинске крајине, осим рода Мркоња/Мркоњића у Бојни, постојали су и Мркоњићи у самој Глини (потврђени 1772. године).

[Демића страна]

ЖИРОВАЦ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Арбутина (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Бијелић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Врачевдан
- Бодловић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Божић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Буњац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Бурмуџија (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Владушић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Врачевдан
- Вујаклија (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Видовдан
- Галијаш (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Глушац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Дрљача (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Тривуњдан
- Зорић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Јандрић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Аранђеловдан
- Крњајић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Љиљак (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Срђевдан
- Оклобџија (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Остојић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Познановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Прибићевић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Сузић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Тинтор (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Врачевдан
- Ћордаш (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Аранђеловдан
- Ћорковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Царић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Врачевдан
- Цвијетић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Аранђеловдан
- Чугаљ (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Шпановић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Шућура (потврђени у селу 1779-1786. године), изумрли су или су се одселили

[Rimidalv]

ЖИРОВАЦ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Божић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Крњајић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Оклобџија (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили

Мени су за око запала одмах ова три презимена, пошто их има и у околини Госпића и поклапају се са славама.

[Демића страна]

Мени су за око запала одмах ова три презимена, пошто их има и у околини Госпића и поклапају се са славама.

Божић је учестало презиме по крајишком подручју, па се не може извести никакав закључак.
Крњајића има пуно по Банији (јављају се у облицима Крњаја и Крњајић) и углавном славе Јовањдан.
Што се тиче банијских Оклобџија, по свему судећи имали су само једну задругу у Жировцу (помињу се 1772. године, затим у извјештајима 1779-1786. године) и она је временом нестала.

[Демића страна]

Ево мало података преко реда.

Помињали смо више пута поријекло војводе Стевана Шупљикца и на основу једног уписа из црквене књиге вјенчаних глинске парохије из 1857. године претпоставио сам да би могао бити поријеклом из Мајских Пољана код Глине. Шупљикци су се у овом селу одржали до 1948. године (према попису из те године, свега једна кућа).

Захваљујући аустријским документима на које нас је упутио наш Урош Узелац, успио сам доћи до спискова крајишника из Мајских Пољана. Шупљикци су и те 1772. године били присутни у Мајским Пољанама и то у најмање двије задруге (бројеви 65 и 66):

[Демића страна]

КОБИЉАК

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Владетић (потврђени 1857. године), крсна слава Василијевдан
- Вујичић (потврђени 1857. године)
- Купрешанин (потврђени 1857. године), крсна слава вјероватно Никољдан
- Никшић (потврђени 1857. године), крсна слава вјероватно Лучиндан
- Остојић (потврђени 1857. године), крсна слава Митровдан
- Путник (потврђени 1857. године), крсна слава вјероватно Никољдан
- Станар (потврђени 1857. године), крсна слава Ђурђевдан
- Сузић (потврђени 1857. године), крсна слава вјероватно Јовањдан
- Шаша (потврђени 1857. године), крсна слава вјероватно Мратиндан

НАПОМЕНА: Кобиљак настаје као село тек након рата 1788-1791. године, па сам користио податке из црквених књига које потичу из 1857. године; Добар дио становника овог села (27 породица са 159 душа) колонизован је након Другог свјетског рата у Пригревицу код Апатина.

[Демића страна]

Прелазим на малоградачка села (Бијеле Воде, Брестик, Велики Градац, Драготина, Козаперовица, Мали Градац, Мартиновићи), која данас сва припадају општини Глина. Ово подручје је половином XIX вијека припадало малоградачкој компанији Прве банске регименте (бр. 10) и у црквеном смислу било је подијељено на четири парохије: Велики Градац (дио Великог Градца, Мартиновићи), Драготина (дио Бијелих Вода, Драготина, дио Козаперовице), Класнић (Брестик, Класнић Доњи) и Мали Градац (дио Великог Градца, дио Козаперовице, Мали Градац). Нажалост, немамо сачуване црквене књиге парохије Велики Градац из 1857. године, док су црквене књиге парохије Драготина оштећене.

[Демића страна]

МАЛИ ГРАДАЦ

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Алајица (потврђени у селу 1779-1786. године)
- Бирач (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Бјелајац (потврђени у селу 1772. године)
- Врга (потврђени у селу 1772. године), крсне славе Ђурђевдан и Никољдан
- Вучковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Гагић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Груборовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Давидовић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Никољдан
- Дрекић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Видовдан
- Дробњак (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Зец (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Јовић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Калања (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Кољаја (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Крећа (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Крковић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан
- Лазић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Ликар (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Стевањдан
- Личина (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Марић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Миздраковић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Миљевић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Митровдан
- Париповић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Петровић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Попара (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Јовањдан
- Радовановић (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Радуловић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Митровдан
- Рајковић (потврђени у селу 1772. године)
- Селак (потврђени у селу 1772. године), изумрли су или су се одселили
- Смолић (потврђени у селу 1772. године)
- Суњић (потврђени у селу 1779-1786), изумрли су или су се одселили
- Тинтор (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Врачевдан
- Шукунда (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан

НАПОМЕНА: Споран је засеок Момчиловића коса (са презименима Момчиловић, Попара, Тривановић и Шапоња), који је у зависности од временског периода припадао Великом Градцу (пописи крајишника из 1772. године, мјесечни извјештаји крајишких јединица од 1779. до 1786. године, црквене књиге из 1857. године) или Малом Градцу (попис становништва из 1948. године), док се засеок Трновац од 1900. године води као посебно село.


У Малом Градцу постоји презиме Момић, које је присутно у селу преко 150 година у континуитету, а које није забиљежено у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Момић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава Митровдан

[Демића страна]

БРЕСТИК

Подаци су наведени по принципу: презиме, година потврде, крсна слава.
Наведена су само матична презимена потврђена у више извора, за која се зна или се претпоставља да су преко 200 година на том подручју.

- Бодловић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Боројевић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Боромиса (потврђени у селу 1772. године), крсне славе Никљодан и Тривуњдан
- Булат (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Видовић (потврђени у селу 1772. године), изумрли или су се одселили
- Келеува (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Тривуњдан
- Лалић (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Прострог (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Митровдан
- Рајлић (потврђени у селу 1779-1786. године), крсна слава Ђурђевдан
- Самац (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Ђурђевдан
- Ћурчија (потврђени у селу 1772. године), крсна слава Никољдан


У Брестику има пар презимена која су селу присутна преко 150 година у континуитету, а која нису забиљежена у пописима крајишника из 1772. године и у мјесечним извјештајима крајишких јединица од 1779. до 1786. године.

- Владушић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава вјероватно Врачевдан
- Тодоровић (потврђени у селу 1857. године), крсна слава вјероватно Аранђеловдан