Косово Далматинско

[Свевлад]

Колико су миграторни и етногенетски процеси на нашим подручјима комплексни довољно говори чињеница да су многи Срби у Далмацији и Славонији старије становништво у односу на неке Хрвате у Далмацији и Славонији. Кад се Шокци 1690. године из сјеверне и средње Босне досељавају у Славонију, тамо већ 150 година живе Срби. Иста је ствар и у случају католика Сињске Крајине, који се крајем 17. вијека досељавају из Раме и тамо затичу Србе који су старије становништво. Зато је глупо правити опште тезе: Хрвати старосједиоци, Срби досељеници и обрнуто.

Пада ми на памет један пример за то што си написао.

Село Врпоље код Книна је било претежно (католичко), док су сва околна села имала апсолутну српску већину.
Католици из Врпоља су се доселили у Врпоље у 18-ом веку из Босне, а 3 српска рода која су постојала у Врпољу (Милак, Кукољ и Боровница) су се доселили у Врпоље такође из Босне али у 17-ом веку  https://sr.wikisource.org/sr-el/Книнска_крајина#21.%D0%92%D0%A0%D0%9F%D0%9E%D0%89%D0%95

Такође српско становништво околних села је у огромној већини било старије тамо него католици из Врпоља, српско становништво тог краја је углавном досељено у 16-ом и 17-ом веку, а ретки су били родови који су дошли у 18-ом веку.

Католици из Врпоља славе или су до недавно славили славу (пола их је славило Ивањдан, а пола Стјепан-дан), а нису једини, било је још католика по Далмацији, Херцеговини и Славоније који су славили славе.  Они тешко да имају икакве везе са Хрватима из стољећа седмог (па и они без слава), оригинални Хрвати су углавном "уватили маглу" кад су дошли Турци и данас њихових потомака има широм средње Европе.  Најјача хаплогрупа код данашњих Хрвата је прото-српска I2-PH908, која је дошла на Балкан у VII веку са српским племеном из данашње западне Чешке и источне Баварске. 

[Pavo]

Иста је ствар и у случају католика Сињске Крајине, који се крајем 17. вијека досељавају из Раме и тамо затичу Србе који су старије становништво.

Slažem se s čitavom porukom, ali da ispravim ovaj dio.  Katoličko stanovništvo tog kraja je pojačano dolaskom novih doseljenika, ali ih je bilo i ranije.  Još 1626. postoji velika župa Cetina u kojoj je 240 katoličkih kuća.  Biskup Kačić tvrdi da u svakoj živi u prosjeku bar desetak osoba.  Župa je 1646. podijeljena na dva dijela, i kaže se izričito  da makarski fratri dobiju "hercegovački" dio a onaj gdje su Vojnić i Sinj da dobiju ramski fratri.  Splitski nadbiskup Cosmi 1684. piše da se katoličko stanovništvo s one strane Cetine povukli na "ovu" stranu.  I u spisima mletačkih providura ima dokumenata kojim se potvrđuju posjed nad zemljom određenim katolicima koji su tu živjeli prije Morejskog rata.

[Зрно]

Све је то врло компликовано и тешко да ће се икада отпетљати до краја, поготово због честих миграција тамо-вамо.

Имамо једну парадоксалну ситауцију у примеру Книна и Дрниша. Сви знају да је Книн био симбол српства, са 80% Срба пред почетак рата. Али мало људи зна да је град Книн био изразито католички до скора, не рачунајући Книнско Поље. Није било старих српски породица у Книну. Тек након Другог св. рата су Срби почели да постају већина у њему, захваљујући досељавању из околних села.

С друге стране Дрниш, који је већински католички задњих 300 година, има другачију прошлост. У најстаријем делу града, око тврђаве и остатка минарета, све су српске куће, старих дрнишких породица (Јовић, Субота, Петрановић, Петричевић). На данашњем катастру се види да скоро сво земљиште око тврђаве припада Србима. У доба Турака није постојала ниједна католичка црква у самом Дрнишу, док неки извори наводе православну. У католичким документима из 17. в, наводи се да у Дрнишу живе муслимани, шизматици и нешто мало католика. Након одласка Турака, многи муслимани и православци су покрштени (фра Карло Косор написао лично). Почиње досељавање католика из околних села тако да постају апсолутна већина у будућем периоду.

[Свевлад]

Све је то врло компликовано и тешко да ће се икада отпетљати до краја, поготово због честих миграција тамо-вамо.

Имамо једну парадоксалну ситауцију у примеру Книна и Дрниша. Сви знају да је Книн био симбол српства, са 80% Срба пред почетак рата. Али мало људи зна да је град Книн био изразито католички до скора, не рачунајући Книнско Поље. Није било старих српски породица у Книну. Тек након Другог св. рата су Срби почели да постају већина у њему, захваљујући досељавању из околних села.

С друге стране Дрниш, који је већински католички задњих 300 година, има другачију прошлост. У најстаријем делу града, око тврђаве и остатка минарета, све су српске куће, старих дрнишких породица (Јовић, Субота, Петрановић, Петричевић). На данашњем катастру се види да скоро сво земљиште око тврђаве припада Србима. У доба Турака није постојала ниједна католичка црква у самом Дрнишу, док неки извори наводе православну. У католичким документима из 17. в, наводи се да у Дрнишу живе муслимани, шизматици и нешто мало католика. Након одласка Турака, многи муслимани и православци су покрштени (фра Карло Косор написао лично). Почиње досељавање католика из околних села тако да постају апсолутна већина у будућем периоду.

Ево шта накићеновић каже о книнском градском (варошком) становништву:
- Варошко книнско становништво је врло младо. Значи да су до 1797. (пада Млетачке републике), у Книну (граду, односно вароши), становале само млетачке војне и политичке власти. Под Млечићем (1688-1797) он је био као и остали далматински градови војно-политичко мјесто, у коме су становали војска и млетачко чиновништво, као и представник римокатоличке цркве. Они су становали у уврђеном мјесту, а народ уоколо по селима... У Книнском Пољу са околицом народом су заповиједали сердари из куће Синобада.

Книн добија градско односно варошко становништво тек за време аустријске владавине.

Добар део католика се доселио у Книн из удаљених крајева као што су Сплит, Задар, Каштел, Примоштен, Херцеговина, Босна, Шибеник, Хвар, Брач, Карлобаг, Истра, а било је и родова који су дошли из Крањске, Галиције, Мађарске и Италије.

За разлику од католика који су добрим делом досељени из удањених крајева (у околини Книина их није било пуно), православци су населили Книн углавном из околних села.  Книнско поље које је имало православну већину и које је у време аустријске владавине и пре било село поред Книна је у време СФРЈ постало малтене центар Книна.

[Свевлад]

Презимена у селима Далматинског Косова које је записао Саво Накићеновић почетком двадесетих година двадесетог века, а која су постојала тамо до 1995. године.

За Бискупију зам већ написао, па нећу да понављам.

Звјеринац

Православци: Вученић (св. Никола) , Бувач (св. Никола) , Тркуља (св. Јован) , Прибојен (св. Врачи) , Плавшић (Ђурђевдан) , Ћосић (Стевањдан) , Зарач (Ђурђевдан) ,Смиљанић (св. Матија) , Челебићанин (св. Јован) , Кнежевић (Ђурђевдан).

Католици: Штрбац (св. Стјепан) , Мирковић (св. Стјепан) , Велић (св. Стјепан) , Матић (св. Стјепан) , Конфорта (св. Стјепан).
Као и у другим селима у околини Книна у Звјеринцу католици су славили славу.

- За Вучениће и Прибојене пише да су дошли са Косова у 16-ом веку
- Смиљанићи су по Накићеновићу пореклом из Лике и потомци су Илије Смиљанића
- Бувачи, Плавшићи, Ћосићи и Челебићани  су према Накићеновићу дошли из Босне у 16-ом веку
- Зарачи су наводно дошли из Италије пре око 220 година (Накићеновић је то записао 120 година, али има скоро 100 година од тога)
- За Кнежевиће пише да су дошли из Оћестова и то недавно, што би од данашњег времена било пре око 100 година или мало јаче
- Тркуље су по Накићеновићу остатак Наполеонове војске (то ми се чини мало вероватним)
- Штрбци и Мирковићи су дошли из Босне у 18-ом веку
- Велићи и Матићи су дошли "недавно" (дакле пре око 100 година) из Далмације, није наведено одакле тачно
- Конфорте су остаци Наполеонове војске (за њих би мислим да је врло вероватно тачно) 

За Смиљаниће из Звјеринца Накићеновић је записао: дошли из Лике, потомци Илије Смиљанића, славе св. Матију.  Најприје сашли из Госпића у Котаре и то Филип, који је имао синове; Филипа, Јова, Мата и Илију.  Од Филипа и Илије није било порода, од Јована су Косовски Смиљанићи, а од Матије они у Врлици, барем тако народ вели.

Предање каже да се Звјеринац некад звао Језеринац јер је у околини било пуно језера, али га је народ ради лакшег изговора прозвао Звјеринац.

[Свевлад]

Орлић

Бјелан (Врачев-дан) , Блажић (св. Никола) , Тришић (св. Никола) , Зарић (св. Никола), Рађен (св. Никола) , Трескавица (Аранђеловдан) , Кук (Ђурђевдан) , Дегенек (Ђурђевдан) , Лулић (Ђурђевдан) , Марић (Ђурђевдан) , Матијаш (св. Никола) , Врнак (св. Никола) , Укукало (св. Никола) , Чубрило (св. Никола) , Буач (св. Никола) , Јаснић (св. Никола) , Радонић (св. Никола) , Гојко (св. Јован) , Кекић (св. Јован) , Липовина (св. Јован), Симић (св. Никола).

Симићи се деле на: Дујаковић, Мештровић, Гајазовић, Зуква, Капитановић, Мазања и Чипчија.

Према Накићеновићу сви су дошли из Босне у 16-ом и 17-ом веку, а у Босну са Косова у 14-ом веку, осим Марића који су дошли из Невесиња у 16-ом веку.  За Липовине каже да су дошли са Купреса у 17-ом веку.

Накићеновић је записао и ово: Орлић је у Косову пољу далматинском, а припада парохији Марковац. Налази се међу селима Полачом и Бискупијом. Дијели се на Брдо и Поље...  Село има кућа 187 (домова 111), а становника 645, сви су Срби, православне вјере.
У ово село је 1765. кренуо Доситрије Обрадовић из Голубића, и овдје га примио у угостио честити старина поп Аврам Симић "аврамска душа" како га исти Доситије назива. Овај је боравак важан стога, што је у гостољубивој и пријатељској кући поп Аврамовој, Доситије први пут почео да пише српски за Јелену, кћер попову, бива Буквицу, која је онда у препису прелазила од руке до руке. У Орлићу је подигнута спомен-плоча Доситеју.   

[Свевлад]

Риђане

Тривуновић (Часне Вериге) , Грубнић (св. Никола) , Стринић (св. Никола) , Радовић (св. Јован) , Бојић (Стевањдан) , Класнић (Никољдан и Стевањдан) , Јовановић (св. Лука) , Јовић (св. Никола) , Тадић (св. Никола) , Рапо (Ђурђевдан) , Црногорац (Стевањдан) , Балић (Св. Јован) , Ковачевић (св. Јован) , Ћук (св. Никола) , Јаблан (Ђурђевдан) , Милић (Ђурђевдан)

- Јовићи су дошли из Дрниша, старином су Симићи
- Црногорци су дошли са Полаче уназад око 160 година, а на Полачу према предању са Његуша у 18-ом веку (дошли су због крвне освете)
- Милићи су дошло пре око око 100 година из Бискупије (Накићеновић је записао од "скора")

Дијели се на : Шаровац, Карановац и Риђане, који су по 1/2 сата, међусобно удаљени.
Предање народно хоће, да су и ово као и остала села книнско-пољска, населили Срби са Косова поља, у 15-ом и 16-ом веку, преко Босне, а то овај народ потврђује и именима вода и ријека, која овдје постоје.  Они веле: Ријеке и воде, које постоје и данас у Србији, као: Мала и Велика Косовчица, Роксанда, Соколовача, Трештеновац и Гргор, све су то имена за која кажу, да и данас на Косову постоје.
Традиција хоће, да су преко Козјака овамо сашли из Босне, а у Босну са Косова послије Косовске битке.

[Свевлад]

Рамљане

Вујко (Ђурђевдан) , Лешић (св. Никола) , Берић (св. Никола) , Купрешанин (св. Никола) , Маринчић (Стевањдан) , Ђурђевић (св. Никола) , Добрић (св. Никола), Бјековић (Стевањдан) , Манојловић (св. Јован) , Медић (Стевањдан) , Јагличић - изумрли (славили св. Јована) , Ћосић (Стевањдан) , Гркинић (св. Никола) , Лазић (Стевањдан) , Болко (Аранђеловдан) , Вујаковић (св. Никола) , Плејић (Ђурђевдан) , Матијевић (св. Јован) , Вученовић (св. Никола)

- Гркинићи су се доселили из оближњег Звјеринца
- Добрићи имају надимак Парађини. Кад су овдје били Французи, служио код њих један од ови Добрића, који се био преобукао у француско одијело. Њега су зато Книњани прозвали "Паригино", те зато овом племену надимак Парађини

Куће су по групама, без реда, покрај поља. Заједно са Калдрмом састављају једу кнежију, а припадају парохији Косовској.
Село је добило име по Рамљанима у Босни, одакле се већина племена овдје населила.
Дијели се на Калдрму и Рамљане. Калдрма се зове по Турцима, који су ту некад били.
Село има 257 кућа (домова 111), а душа 734, сви су Срби, православне вјере.
Сви су дошли из Босне у XVI в. а у Босну са Косова у XIV в.

[Uzi]

За које је родове позната ХГ, и за које се може претпостављати?

[Свевлад]

За које је родове позната ХГ, и за које се може претпостављати?

За сад се зна хаплогрупа за 3 рода.

Бачко из Рамљана је I1-P109, Докић из Марковца је I2-PH908 и Андић из Марковца је E-V13.

Из Босанске Крајине 2 презимена која су тестирана а која су постојала на Далматинском Косову. То су Медић из Мартин Брода R1a-Z280 и Берић из Приједора I2-PH908, али се славе не поклапају.

[Uzi]

За сад се зна хаплогрупа за 3 рода.

Бачко из Рамљана је I1-P109, Докић из Марковца је I2-PH908 и Андић из Марковца је E-V13.

Из Босанске Крајине 2 презимена која су тестирана а која су постојала на Далматинском Косову. То су Медић из Мартин Брода R1a-Z280 и Берић из Приједора I2-PH908, али се славе не поклапају.

Занимљиво, надам се да ће се тестирати више родовоа са тог подручја. Наравно надам се и понеком N2. 

[Свевлад]

Занимљиво, надам се да ће се тестирати више родовоа са тог подручја. Наравно надам се и понеком N2. 

Борковићи којих је било у Кољанима и Отишићу код Врлике би могли лако бити N2.

Код Плужина постоји село Борковићи, врло је могуће да су одатле даљим пореклом.

[Uzi]

Борковићи којих је било у Кољанима и Отишићу код Врлике би могли лако бити N2.

Код Плужина постоји село Борковићи, врло је могуће да су одатле даљим пореклом.

Ако се нађе који кандидат од Борковића за тестирање, има бесплатан тест на N2...   

[Зрно]

Рамљане

Вујко (Ђурђевдан) , Лешић (св. Никола) , Берић (св. Никола) , Купрешанин (св. Никола) , Маринчић (Стевањдан) , Ђурђевић (св. Никола) , Добрић (св. Никола), Бјековић (Стевањдан) , Манојловић (св. Јован) , Медић (Стевањдан) , Јагличић - изумрли (славили св. Јована) , Ћосић (Стевањдан) , Гркинић (св. Никола) , Лазић (Стевањдан) , Болко (Аранђеловдан) , Вујаковић (св. Никола) , Плејић (Ђурђевдан) , Матијевић (св. Јован) , Вученовић (св. Никола)

- Гркинићи су се доселили из оближњег Звјеринца
- Добрићи имају надимак Парађини. Кад су овдје били Французи, служио код њих један од ови Добрића, који се био преобукао у француско одијело. Њега су зато Книњани прозвали "Паригино", те зато овом племену надимак Парађини

Куће су по групама, без реда, покрај поља. Заједно са Калдрмом састављају једу кнежију, а припадају парохији Косовској.
Село је добило име по Рамљанима у Босни, одакле се већина племена овдје населила.
Дијели се на Калдрму и Рамљане. Калдрма се зове по Турцима, који су ту некад били.
Село има 257 кућа (домова 111), а душа 734, сви су Срби, православне вјере.
Сви су дошли из Босне у XVI в. а у Босну са Косова у XIV в.

Још једна фамозна легенда о француском војнику. Презиме Парађина постоји у Великом Броћанцу код Клиса и било је на млетачком катастру 1709. године. Наполеонови војници су шврљали по Далмацији 100 година касније.

[НиколаВук]

Ако се нађе који кандидат од Борковића за тестирање, има бесплатан тест на N2...   

Један од ових Борковића се већ тестирао, али само то знам...немам информацију ни која је ХГ ни преко које компаније је тестиран. 

[Свевлад]

Још једна фамозна легенда о француском војнику. Презиме Парађина постоји у Великом Броћанцу код Клиса и било је на млетачком катастру 1709. године. Наполеонови војници су шврљали по Далмацији 100 година касније.

Добрићима из Рамљана је био надимак Парађани, а наводно су га добили из разлога који сам навео.

Мени је потпуно бесмислено да Тркуље из Звјеринца потичу од Наполеоновог војника, а већ за Конфорте ми се то чини врло могућим. 

[Свевлад]

Уздоље

Шарић (Св. Никола) , Јунгић (св.Никола) , Берић (св. Никола) , Тинтор (св. Никола) , Радић (св. Никола) , Бабић (св. Никола) , Игњац (св. Василије) , Богдановић (св. Јован) , Машић (св. Јован) , Пешко (св. Јован) , Ченић (св. Јован), Пупић (св. Јован) , Петровић (Ђурђевдан) , Барић (Ђурђевдан) , Попратњак (Ђурђевдан) , Шурдоња (Ђурђевдан) , Ђукић (Ђурђевдан) , Анђелић (Ђурђевдан) , Лекић (Ђурђевдан) , Борјан (Ђурђевдан) , Жмико (Ђурђевдан) , Кукавица (Ђурђевдан) , Трескавица (Ђурђевдан) , Јелић (Часне Вериге) , Грујић (Стевањдан)

Сви су дошли из Босне у XVI и XVII в.

Налази се испод Марковца. Дијели се на Уздоље, Рађен и Под Промином.
Рађен је назван по племену Рађен које је некад ту становало, Уздоље по положају, а Под Промином јер је пд планином. 

[Зрно]

Добрићима из Рамљана је био надимак Парађани, а наводно су га добили из разлога који сам навео.

Мени је потпуно бесмислено да Тркуље из Звјеринца потичу од Наполеоновог војника, а већ за Конфорте ми се то чини врло могућим.

Јесте да Конфорта звучи тако, али могао бих да уложим паре да би испала нека домаћа хаплогрупа. Постоји и презиме Арманда, које ми звучи као Конфорта, а настало је од неког арамбаше Раднића, са тим надимком.

[Тимар]

Уздоље

Шарић (Св. Никола) , Јунгић (св.Никола) , Берић (св. Никола) , Тинтор (св. Никола) , Радић (св. Никола) , Бабић (св. Никола) , Игњац (св. Василије) , Богдановић (св. Јован) , Машић (св. Јован) , Пешко (св. Јован) , Ченић (св. Јован), Пупић (св. Јован) , Петровић (Ђурђевдан) , Барић (Ђурђевдан) , Попратњак (Ђурђевдан) , Шурдоња (Ђурђевдан) , Ђукић (Ђурђевдан) , Анђелић (Ђурђевдан) , Лекић (Ђурђевдан) , Борјан (Ђурђевдан) , Жмико (Ђурђевдан) , Кукавица (Ђурђевдан) , Трескавица (Ђурђевдан) , Јелић (Часне Вериге) , Грујић (Стевањдан)

Сви су дошли из Босне у XVI и XVII в.

Налази се испод Марковца. Дијели се на Уздоље, Рађен и Под Промином.
Рађен је назван по племену Рађен које је некад ту становало, Уздоље по положају, а Под Промином јер је пд планином.

Велика и стара породица Шарић настањена је у селу Јелићка у подножју Козаре, која слави Никољдан. Ово презиме и њени слављеници такође се спомиње 1882. године у парохији Бистрица и Бошковићи око Бања Луке, Стапари, Ламинци и Драгељ код Градишке, Варвар Вакуф (Мркоњић Град), Бараћи код Гезова, Бусовача и Травник.
Иначе, те 1882. године у митрополији дабробосанској Шарићи се воде као слављеници шест различитих слава, настањени на простору централне Босне, Крајине, Романије и старе Херцеговине.

[Зрно]

Велика и стара породица Шарић настањена је у селу Јелићка у подножју Козаре, која слави Никољдан. Ово презиме и њени слављеници такође се спомиње 1882. године у парохији Бистрица и Бошковићи око Бања Луке, Стапари, Ламинци и Драгељ код Градишке, Варвар Вакуф (Мркоњић Град), Бараћи код Гезова, Бусовача и Травник.
Иначе, те 1882. године у митрополији дабробосанској Шарићи се воде као слављеници шест различитих слава, настањени на простору централне Босне, Крајине, Романије и старе Херцеговине.

И Шарићи код Сиња славе Никољдан.