Не знам да ли сам полудео, али сам био збуњен гледајући (слушајући, док једем "с' ногу") вечерашњу "Слагалицу":
Обојица такмичара у игри са словима саставе подугачку реч "прикљештена". На то водитељка (она лепа Кристина, - опет, није она крива
), каже да се реч не може признати, јер у српском (србском) језику та реч не постоји, али постоји реч - ПРИКЛЕШТЕНА.
Јест да сам у основну школу ишао поодавно, али ме чуди да се ове ствари тако брзо мењају. У моје време говорило се "кљешта", "укљештити", "прикљештена". Ја тако говорим и данас. Ово је за мене нешто ново.
Али, изгледа да је то САДА правилно:
http://kakosepise.com/rec/klesta-ili-kljesta/Искрен да будем, осим неких аутомеханичара сумњивог степена образовања, никад нисам никог чуо да каже - "клешта", нити "приклештена".
Недавно сам се изненадио кад смо у канцеларији причали о неким језичким правилима, па су моје младе колегинице споменуле СИБИЛАРИЗАЦИЈУ. Кроз причу, закључим да су се граматичка правила променила од мог времена, те да су још 1990-их у школама учили палатализацију и сибиларизацију, док се у моје време то звало прва и друга палатализација.
Да напоменем да ја нисам ишао у основну школу у раном средњем веку, него у раздобљу 1978-1986.
Но, изгледа да ме време прегазило... Или се и код нас почиње истеривати нека (екавска) посебност, као што то одавно раде Хрвати својим смехотресним кованицама (типа ЗРАКОМЛАТ и сл), Бошњаци са турцизмима и трпањем гласа "Х" и где треба и где не треба (што би рек'о мој зет Босанац, у шали, - ХУСИСИВАЧ), или Црногорци са ијекавштином по сваку цену (ПРИЈЕСТОНИЦА) и легализацијом чобанских меких гласова "ШЈ" и "ЗЈ" (знате на шта мислим, не да ми тастатура да то и напишем)...