Прво 318 отаца се помињу у низ повеља.
Што се тиче задушница нађени су остаци кошчица и другог јела крај стећака,ово је написао Бешлагић.
Термин Бабуни се никад није користио за припаднике босанске цркве, већ се термин односи на филиокве, тј. на римокатолике. Они Бабуни код Сребренице се односи на рударе римокатолике. Никакав дуализам не постоји у Цркви Босанској. Замолио бих те да наведеш примјер дуализма. У свакој повељи иде на почетку са крстом и Светом Тројицом, а обавезно се и помињу и свеци, четверојеванђеља Крстјана су сачувана у православним црквама, те на неколико јеванђеља у писању је учествовало и православно свештенство заједно са Крстјанима, типа Манојлово јеванђеље. Чајничко се чува у цркви у Чајничу, а писали су га Крстјани.
Што каже Милош, присуство кошчица на гробу пре иде у прилог дужем задржавању паганских обичаја него некаквом доказу правоверног хришћанства?!
Да ли се ове речи односе на "рударе католике" код Сребренице: domus patarenorum, caxe dei paterini? Ово је иначе опис крстјанских хижа на путу за Сребрницу, из једног дубровачког уговора о преносу робе караванима. Дакле, Дубровчани католици су своју духовну браћу називали патаренима? Тешко, рекао бих. Ово исто тако показује постојање тих хижа, и да то нису биле цркве већ "куће", у складу са дуалистичким веровањем да је богослужење у црквама један од највећих грехова.
Ово за бабуне и католике први пут од тебе чујем. Православци и католици су се међусобно називали
шизматицима, али никад
јеретицима што је основно значење "триклетих бабуна". У пљеваљском рукопису Синодика из 15. века проклиње се као бабун директно
гост Радин, саветник херцега Стефана. У једном запису из 1329. године забележено је да је краљ Стефан Урош III (Дечански) послао свог сина (Стефана Душана) на "безбожне и погане бабуне", тј. на становнике босанске државе који су према писцу одговорни за страдање храма Светог Николе у Дабру. Што се тиче термина "кудугери", који су грчки писци употребљавали као ознаку за богумиле на подручју Византије - цариградски патријарх Генадије Схоларије половином XV века назива босанске патарене кудугерима; недуго након Генадија Схоларија, Лаоник Халкокондил у својој Историји Византије све који настањују земљу Сандаљеву (Стефана Косаче) назива кудугерима (овај назив је у каснијим историјским делима трансформисан у кудверге и земљу Кудвергу); и овде се очевидно мисли на босанске јеретике. Једноставно превише "случајности" да би се могло тврдити како је у питању некаква "особена православна црква".
Доказ дуализма у Цркви босанској су пописи њихових "заблуда", који су начињени у неколико наврата: попис настао око 1375. године, један са почетка 15. века и чувени Торквемадин из 1461. године. Ти текстови нису међусобно зависни, настали су на основу информација лица која су деловала у Босни и ни у ком случају не примењују на Босну оно што се знало о јеретицима у другим земљама. Неодрживост тврдњи да се овим изворима не може веровати је доказао D. Kniewald: "Vjerodostojnost latinskih izvora o bosanskim krstijanima", Rad JAZU 270 (1949), стр. 127-144. Осим овога, треба обратити пажњу и на глосе у јеванђељима, један од примера је Срећковићево јеванђеље, са дуалистичким супротстављањем духовног и материјалног света, итд.
Наведи ми изворе који говоре о заједничком раду крстјана и православних на јеванђељима. Такође, није ми позната ниједна црквена грађевина од 13. века па надаље која се на било који начин може довести у везу са босанском црквом, а изгледа ни теби, пошто ниси навео пример ниједне.