Јеремић, Ђурђевдан, Мостар, I2-Y3120>S17250
ЈЕРЕМИЋ (п), у Сливљу (Гацко) и Мостару. Јеремићи у Сливљу су поријеклом „испод Орлине у Црној Гори“. Тамо су се звали Штукеље. У Мостару су стара породица. Славе Ђурђевдан (59:329:236: 188.189). Од гатачких Јеремића потичу и Јеремићи који се, у 18. и 19. Вијеку, помињу у Фочи и Сарајеву. Из ове породице је и „истакнути здравствени радник Ристо Јеремић, савременик Јевта Дедијера“ (147:579).
Извор: Ристо Милићевић – Херцеговачка презимена, Београд, 2005.
Постоје опречни подаци о Штукељама.
Тако, неки извори (Обрад Вишњић, Жељко Остојић) за њих кажу да потичу од голијског кнеза Шћепана Штукеља. Он је, после погибије Лазара Пецирепа, дошао у Голију и постављен за кнеза, око 1760. године. Наводно, постоји неки документ у Которском архиву где се Штукеља потписао као „војвода од Голије“.
Неки извори кажу да је кнез Шћепан био од Јововића из Марковине, затим се преселио на Велестово, а одатле у Голију. Ово се не подудара са временом преласка Штукеље у Голију, јер је родоначелник Јововића рођен отприлике у то време. Дакле, није био Јововић, али је могао припадати том роду од којег су касније настали Јововићи (ово је род којем припада чувени поп Мило Јововић).
Са Голије се Шћепан Штукеља вратио на Велестово због сукоба са никшићким Турцима, а од његових потомака се неко иселио за Херцеговину и од тог исељеника су Јеремићи у Сливљу.
Један извор пише да Јеремићи из Meкоча (између Невесиња и Калиновика) потичу из Сливља, наводно, потичу од (пјешивачких?) Никчевића:
„Jeremići vode porijeklo od Nikšića iz Donje Stubice. Prezivali su se Nikčević. Jedan se zvao Jeremija, koji ide u Goliju i mijenja ime i prezime u Ilija Štukelja. Imao je lijepu kćerku Anđu u koju se zagleda beg Hajder Mušović. Beg nagovori Iliju da za 10 do 15 dana pripremi svadbu. Međutim, Anđa je bila vjerena za hajduka Rajka Vlastelovca. Na dan svadbe hajduci upadnu u kuću, stari Štukelja bježi u Slivlja kod Gacka, te uzima prezime Jeremić. Dva sina idu sa njim u Slivlja, a treći odlazi u Trebinje. Jedan od sinova starog Štukelje kupuje imanje od bega Pušina u Mekočama. Svidjeo mu se taj kraj jer je bio pogodan za stočarstvo.“ („Улошки Борач“, Благоје и Љиљана Тунгуз)
Већ сама ова конструкција „поријекло од Никшића“ и презиме Никчевић, звуче сумњиво.
Иначе, они славе Никољдан.
Да Штукеља вероватно није био Озринић, потврђују и два податка:
1. крсна слава му (највероватније) је била Летњи Свети Никола (22/9. маја),
2. кћер је удао за Рајка Велестовца, који је припадник истог племена.
Мотив удаје кћери за Рајка (или Рада) Велестовца налазимо код свих предања о Штукељама, с тим што је у „озринићкој“ верзији, то била кћер кнеза Шћепана, а у „никчевићкој“ верзији кћер Јеремије (Илије) Штукеље.
Код мекочких Јеремића видимо колико је предање избледело и по томе што хајдука Рајка називају „Властеловац“ (уместо - Велестовац).
Из свих ових предања могло би се извући нешто заједничких нити:
Кнез Шћепан долази у Голију око 1760. Због сукоба са Турцима, одлази (враћа се?) на Велестово. Вероватно неки његов потомак, именом Јеремија, одлази за Херцеговину (са Велестова? из Голије?), у Сливља, одакле се неки даље расељавају према Мекочу. Успут је меана и слава.
По свој прилици, кнез Шћепан је славио Светог Николу. Вишњић („Голија и Голијани“) наводи Никољице (Летњи Свети Никола), премда оставља простора да је то могла бити прислужба (при чему би Никољдан био главна слава), а видимо да мекочки Јеремићи такође славе Никољдан. Осим Светог Николе, код херцеговачких Јеремића налазимо и Ђурђевдан и Јовањдан (Јеремићи из Придворца Требињских). Како год, ни у једној варијанти се не налази озринићка слава Аранђеловдан. Али, према утврђеној грани Јеремића (с обзиром да је резултат са 23andMe, претпостављам да не знамо маркере) Ѕ17250, можда би могли потицати од Озринића, можда чак и од Никшића (који се спомињу у једном од предања), или неког другог рода из тог краја (пада ми на памет резултат Одовића из Жупе Никшићке, који славе Никољдан).
Презимена исте основе налазимо и у: Штукеља код Срба у Славонији, Штукељић у Босни (Власеница), Штукељ код Хрвата.
Иначе, сама етимологија презимена је упитна. Може бити од речи „штука“ (риба), или од „штук“ (врста топа), од глагола „штуцати“, а можда и од основе „стук-„ (у смислу, глагола стући) која је у говору изобличена, или од позајмице из талијанског „стук“ (гипс), која се код нас чује и у облику „штук“ (особина неког изгледом или у понашању укоченог).