Уопштено о Славенима

ДНК порекло > Народи и њихова генетика

<< < (53/93) > >>

Милан Петровић:
Интересантно:

Juniperus Blue Arrow Srebrna raketa
https://www.prodajasadnica.com/proizvod/juniperus-blue-arrow-srebrna-raketa-150cm/

Клека-ракета

Акса:

Немачки документарац: Die Slawen - Unsere geheimnisvollen Vorfahren
Словени - Наши тајанствени преци

Документарац је емитован прошле године, а снимљен је пре неку годину, јер је немачки историчар Stefan Weinfurter преминуо 2018. године, који је говорио у документарцу. Осим на немачки језик, има га и на енглески језик. Мислим да га неко овде на неку тему био окачио.

Издвојио сам један део говора професора Štefana Weinfurtera о Словенима у источној Немачкој. Као и у старијим поменима Словена, описују се и овде као земљоранички народ. Земљорадња је Словенима била одувек најглавна делатност.

Der Historiker und mittelalter Experte Professor Stefan Weinfurter kann verstehen, warum sich die Slawen ausgerechnet hier niederliessen. Das Land zwischen Elbe und Oder ist ein reiches Land mit gebieten die sehr fruchtbar sind, andere sind bald dicht bewaldet also es ist ein Land mit vielen Möglichkeiten in denen man auch Bodenschätze findet, also ein Land in dem sich das Siedeln mit Sicherheit lohnt und in dem man was aufbauen kann.
Abseits der Sümpfe und Moore richten sich Die Slawen in ihrer neuen Umgebung ein. Aber sie sind keine Nomaden. Sie wollen einen Ort zum Bleiben und suchen Land für Ackerbau. Die waldreichen gebiete geben den Slawen auch Gelegenheit zur Jagd das ist denn der Anfangszeit der Besiedlung entscheiden. Es sicher zunächst das Überleben in harten Wintern aber das ist nur der Anfang.
Die Landwirtschaft war in dieser Zeit überall die Grundlage der Wirtschaft das gilt nicht nur für das magische Gebiets und in manchen gebieten hatte man reiche Erträge und die Holzwirtschaft darf man nicht außer Acht lassen. Die Wälder das sind ja wichtig für die Ernährung der Tiere etwa für die Schweine die dort Eichen und sonstiges gefunden haben, auch die Fischwirtschaft wird man nicht vergessen dürfen. Ideal für das Leben und für den Aufbau einer funktionierenden und effizienten Landwirtschaft.

Историчар и средњовековни експерт професор Stefan Weinfurter може разумети зашто су се ту населили Словени. Земља између Елбе и Одера је богата земља са областима која су веома плодна, ускоро ће бити густо пошумљена, па је то земља са многим могућностима у којима можете пронаћи и минералне ресурсе дакле, земља у којој се насељавање исплати и на чему можете изградити нешто.
Далеко од мочваре и мочвара, Словени се насељавају у свом новом окружењу, али они нису Номади. Они желе место за боравак и траже земљу за пољопривреду. Богата шумска подручја пружају Словенима могућност лова, што је одлучујући фактор у првим данима насељавања. Сигуран опстанак у оштрим зимама, али то је тек почетак.
Пољопривреда је у то време била основа привреде свуда, што се односи не само на магично подручје, и у неким је подручјима богат принос и Дрвну индустрију (Дрводељство) не би требало занемарити. Шуме су важне за исхрану животиња, попут свиња које би пронашле храстове жирове и друге плодне ствари. Такође не треба заборавити Рибарску индустрију (Риболовство). Идеално за живот и успостављање функционалне и ефикасне пољопривреде.

од 12:00 минут:
https://www.youtube.com/v/WeC8doU-zps&t=1575s

Акса:

--- Цитат: на Црвeњском путу Јул 26, 2020, 09:22:06 пре подне ---Како повезати мање или веће ратничке дружине нпр. Срба, Хрвата и Карантинаца (оних под чијим именом се касније стварају народи и државе) са хрпом словенских топонима?

Прича је много сложенија.

Било је ту више словенских племена.
Да ли су они уопште и били номади?

--- Крај цитата ---
Словени Номади? Постављаш питање у које и сам не верујеш.. Ево примера описа најјужнијих Словена археолошки и историјски.
Србин је цитирао неке цитате Седова руског археолога и слависте из 1994/95: https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=31.msg135880#msg135880
Седов наводи шта је пронађено из археолошка истраживања и чиме су се бавили ти Словени од досељења и после тога до VIII / IX века и наводи историјске изворе и ауторе за тај период и касније.

На основу овога можемо да закључимо да се историјски извори подударају са археолошким истраживањима о првим деценијама и вековима словенског присуства у Грчкој. Имамо прнађене велике количине житарица на словенским археолошким локалитетима, имамо помен у „Чуда Светог Димитрија“ из 7. века 'о продаји житарица од стране Словена. Они су на велико узгајали житарице и препродавали.

Седов наводи да су се бавили и виноградарством, вртларством и баштованством. Виноградарство је веома важна пољопривредна делатност. Квалитетно и престижно вино је увек било на цени. У есеју Јована Каменијата "О заузимању Солуна" извештава се да је у близини овог града, у коме су живели Драгувити и Сагудати, било много вртова и винограда.
Производња вина на велико је очигледно била исплатива и профитабилна.

Баштованство као и ратарство су уско повезани са повртарством. Претпостављам да се баштованство односи и на повртарство. У Баштама или на њивама се сеје поврће. Поврће је јако значајно за исхрану људи и продаје се током целе године.

Вртларство може да се уско повеже са цвећарством. Вртларство се односи на биљке, на разне врсте цвећа, вртови се углавном формирају од четинарска и зимзелена дрвећа од којих се праве живе ограде. Лепе уређене стазе, а поред разна врста цвећа, евентуално рибњак окружен великим камењењима, место за одмарање дрвене клупе и столови итд.., Има тога још што иде уз вртове. Од вртларства нема профита више је то неко задовољство и раскош за улепшавање дома и имања.

Имамо скоро свих најзначанијих земљорадничких грана којима су се бавили Словени у Грчкој, а то су; ратарство, повртарство, баштованство, виноградарство и вртларство.
Седов не помиње воћарство, вероватно су се бавили и воћарством.

Седов не помиње сточарство, а да је нешто пронађено на словенским археолошким локалитетима у Грчкој. Можда има нешто у неким другим Седовим цитатима. Некада су за обраду поља кориштене животиње попут коња, краве, волова. Пошто нема ништа о сточарству; Мој закључак је да су се бавили рекреативним сточарством онолико колико им је потребно било за њихове потребе. Стока им је требала за обрађивање земљишта, за исхрану, превоз, транспорт и за у случају ратова. Ако су већ препродавали житарице, а можда и вина и поврћа.. Вероватно су од професионалних сточара куповали: месо, сир, млеко, вуну итд.

Седов помиње неко археолошко ископавање животињских коштаних остатака у неким насељима у Бугарској. Не каже се у којим конкретно насељима и да ли се уопште ради о словенским или мешовитим археолошким локалитетима.

"О развоју сточарства код славенског становништва може се судити на основу неких информација из писаних извора. Псеудо-Маурицијус је међу Словенима приметио "велику количину свих врста животиња", посебно се односећи на волове и козе. Постоје докази о развоју коњаништва у словенском окружењу Балканског полуострва. Коњ је кориштен као вучна животиња у пољопривреди, током транспорта и у војним пословима".
Коњ је једна дивна животиња, која се цени и поштује. Коњи су све до појаве Моторних Возила били превозно средство за људе широм света. Коњи су обављали најтеже послове, краве, волови, магарци и друге животиње нису могли да парирају коњима. Коњ је снажана, издржљива и брза животиња. Моторна Возила су заменили коње и по њима је настао појам "коњска снага".

Други цитат на основу историјских извора: "Према доказима Прокопија Цезарејског и Теофилакта Симоката, Словени који су се настанили у подножју где је било много ливада и пашњака били су више укључени у пастирство".
Слажем се са овом констатацијом. Сточарство није било приоритет код словенског становништва, било је у другом плану. Земљорадња је била приоритет и тиме су се бавили највише, ја то тврдим на основу историјских извора која сам имао прилике да прочитам. Сигуран сам да има оних који су грчке Словене замишљали као типичне сточаре, кад оно археолошки откривени типични земљорадници. Треба поменути и то да су они били најјужнији Словени на Балкану.

Помиње се лов на дивљач. У периодима несташица и потраге за храном ловити је било непоходно да би се преживело. Лов је био широко распрострањен код словенских народа има помена о томе у историјским изворима.

Седов се осврнуо и на риболовство код словенског становништва на Балкану. Активни риболовци су били они који су живели поред река, језера... Бавити се риболовом је можда било некада исплативо и није се много улагало. Риболовство се такође помиње у историјским изворима о Словенима, највише се пецало на Балтику, по томе су познати Балтички Словени, они су трговали рибом.

Акса:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=31.msg135880#msg135880
Ево превода на српском, има ситних грешака..

Нема сумње да се већина Словена бавила пољопривредним радом. О томе сведоче византијски аутори: Прокопије Цезарејски, Псеудо-Маурицијус и Менандер, - који карактеришу Словене из 6. века који живе северно од доњег Дунава. Просо и пшеница називају се главним пољопривредним културама. Пољопривреда је остала доминантан сектор привреде у новим насељима Словена. Према подацима садржаним у делу „Чуда Светог Димитрија“ који се односе на 70-те године 7. века, Велегезити, Драгувити, Сагудати и друга словенска племена Тесалије и околине Солуна узгајали су житарице и продавали вишак усева градовима.

Словени, који су освојили подручја Балкана, користили су добро обрађену земљу са превладавајућим пољопривредним основама. Они су рано ступили у контакт са локалним становништвом и активно савладали његов дугорочни животни стил и искуство производње. У писаним изворима постоје докази са краја VI или почетка VII века. да су први Словени у околини Солуна од локалног становништва узимали "алате потребне за справљање хлеба". Током ископавања словенских насеља из VII-X века. Пронађени су гвоздени српи, скеле, усне плоче, као и Камени млинови. У насељима у сливу Струме и Места ископавањем су откривени остаци каштела у којима је била велика количина пшенице и проса. Кутије са вретена су биле бројне у насељима, што указује на широку производњу Лана. Словени, који су се настанили у Македонији, Тесалији и Грчкој, такође су се бавили баштованством, вртларством и виноградарством. О томе постоје подаци у горе поменутом делу „Чуда Светог Димитрија“. У есеју Јована Каменијата "О заузимању Солуна" извештава се да је у близини овог града, у коме су живели Драгувити и Сагудати, било много вртова и винограда. У словенским насељима у Македонији, која потичу из нешто каснијег времена, током ископавања су пронађени закривљени баштенски ножеви и ножеви за резање грожђа.

Сточарство је остало важна грана економске активности словенског становништва. Судећи по археолошким материјалима добијеним током ископавања насеља на територији Бугарске, око 95% коштаних остатака припада домаћим животињама. Истовремено, стока чини 46% остеолошког материјала, 21% су свињске кости, 18,5% су коштани материјали ситне стоке и око 5% су коњи. Ловили су углавном дивље свиње, дивокозе, јелене и јеле. После VIII века, проценат дивљих животиња у остеолошком материјалу смањен је на 2%. Студија остеолошких материјала показала је да се потрошња меса говеда од стране становништва постепено повећавала. О развоју сточарства код славенског становништва може се судити на основу неких информација из писаних извора. Псеудо-Маурицијус је међу Словенима приметио "велику количину свих врста животиња", посебно се односећи на волове и козе. Постоје докази о развоју коњаништва у словенском окружењу Балканског полуострва. Коњ је кориштен као вучна животиња у пољопривреди, током транспорта и у војним пословима. Према доказима Прокопија Цезарејског и Теофилакта Симоката, коњице су већ биле у словенској војсци у VI веку, а Византијци су их користили у ратовима у Италији. Словени који су се настанили у подножју где је било много ливада и пашњака били су више укључени у пастирство. Риболов у привредним активностима словенског становништва на Балкану био је од помоћног значаја. Током ископавања неких насеља пронађене су кости сома и јесетра, куке за риболов, као и клизачи од камена и глине из мрежа.

Занимљиви резултати проучавања економије Словена за VI и VII века. добијени од Ф. Малингудиса на основу проучавања топонимских материјала Грчке. Овај извор јасно показује да је основа привредне активности словенског становништва настањеног јужно од Дунава била пољопривреда, а Словени су се на Пелопонезу појавили као етаблирани пољопривредници. Војни напади Словена и Авара на градове и тврђаве Византијског Царства, с једне стране и масовна словенска колонизација најприкладнијих земаља за обраду тла, с друге стране, били су контроверзни процеси.

ДушанВучко:
Резиме би био да су Словени прилагодљиви и да су се користили оним гранама привреде у зависности од тога који део Балкана су населили, тј. шта им је само окружење пружало...ништа епохално, само су радили исто оно што и они пре њих на том подручју, а то си и сам поменуо:
"Словени, који су освојили подручја Балкана, користили су добро обрађену земљу са превладавајућим пољопривредним основама. Они су рано ступили у контакт са локалним становништвом и активно савладали његов дугорочни животни стил и искуство производње."
И шта би то онда био словенски ексклузивитет у односу на староседелачко становнишво у смислу пољопривреде? Мислим да није ништа...приморци су се бавили риболовом, у равничарским пределима су гајили житарице, поврће, у брдима се бавили сточарством...као и староседеоци

Навигација