Поштовани,
Ја сам урадио BIG Y, још увек чекам резултате тога (прошло је 2 и по месеца) вероватно ће бити у скорије време.
Оно што чињенично знам је последњи Живковић, Јеврем Живковић рођен 1835 умро 1917 и до тога се лако долази на Рајковачком гробљу.
У књизи "Хроника села Рајковца" сам нашао те остале информације (да је Јевремов отац Живко Добрић) да је такође из Младеновца (Трстена) прешао у Рајковац (то је километар разлике) и да су још три породице у Рајковцу повезане. Слава нам је Ђурђевдан и имам јако старе иконе (вероватно из Јевремовог времена). Да су нас звали Пајићи сам такође нашао у тој књизи и морао сам да питам о томе на форуму. Добио сам одговор да је једном од учесника на форуму баба или прабаба рекла да су нас звали Пајићи (тако да би ово требао да буде проверен податак, али не знам шта значи и зашто Пајићи). У тој књизи и пише да нам је "Певац први запевао у том селу", па верујем да је у толико теже да сазнам нешто о томе одакле су и кад дошли. Тај Живко Добрић је вероватно рођен крајем 1700тих или почетком 1800тих година.
Хвала вам пуно што сте ставили ово на форум, можда ће и ДНК и маркери рећи нешто што не знам (ја не знам да их тумачим).
Јавићу чим ми стигну BIG Y резултати.
Марко Живковић
У дигиталној библиотеци Друштва "Порекло", Живковићи се такође помињу и сличном контексту:
21. Рајковац. — Село је на пиносавској површи. Од Младеновца је одвојено реком Серовом. Дели се на Ерски и Доњи Крај.
Главнији су извори: Селиште, Селски Бунар и Ковачевчић. У току рата су војници овде, као и у селу Бабама, подигли неколико лепих чесама. — Имања су на местима: Врба, Речица, Поља, Атменовац, Трстена, Гајчић, Серова, Парлог, Риловица, Гај, Водице и Банково Брдо.
У Селишту, где је и данашње гробље, има плоча од „Маџарског Гробља“. Село је улазило у састав Вићентијеве кнежине и имало је 1818. године 13 а 1822. г. 14 кућа (М. Петровић, пом. дело, с. 470 и 560). Године 1846. село је припадало космајском срезу и имало је 27 кућа (Гавриловић, пом. дело) а 1921. roдине 120 кућа (пом. Претходни резултати, с. 42).
О оснивању и имену села исто је предање као и у Влашкој. По предању село је најпре било у Трстени, преко железничке пруге и реке Луга, а имања су имали на месту где је данас село. Како су сељаци из Младеновца и Влашке хтели да им заузму имања, спахија их позове да дођу на имање и да се населе.
Један од настаријих родова су Пајићи (Павловићи, Милосављевићи, Живковићи) 11 к. (Ђурђевдан). Из Трстене су дошли и населили се у Доњи Крај. „Прво је њихов певац запевао y Рајковцу".