Да ли је време да размислимо о могућности да Порекло крене са регистрацијом личних и породичних грбова? Одбор за Хералдику већ имамо а рекао бих сада већ и сасвим завидан број чланова за које се са правом може рећи да су врсни познаваоци хералдике и/или реномирани хералдички уметници. Да поменем само Амикуса, Сергиа а од недавно и Паулуса и Козму, а ту су и Млађо и Бакс.
Знам да би овим можда разводнили и овако слабачку хералдичку сцену Србије јер би поред Белог Орла, Милоша Обилића и ЦЗИПМ направили још једну хералдичку организацију. Са друге стране, ја не знам да ли још неко у Србији омогућав регистрацију грбова осим ЦЗИПМ. Њихове цене су папрене јер инсистирају на томе да грб раде њихови дизајнери и хералдичари да би се грб код њих уопште могао регистровати. Све то сигурно не доприноси популаризацији хералдике. Уколико би Порекло уз неку скромну и за Србију примерену накнаду омогућило регистрацију грбова, ето и додатног извора прихода за удружење.
Проблем код приватних ''регистара'' је у томе што иза њих не стоји
никакав ауторитет. Регистри грбова су по правилу јавне књиге (као што су то нпр. матичне и катастарске). Зато матрикуле (изводи, потврде) које се издају приликом регистрације, имају карактер јавних исправа. Приватни ''регистри'' (било да их воде појединци или нека удружења грађана попут СХД или ЦЗИПМ) зато и нису регистри у правом смислу речи. То су обичне приватне збирке у које су по неким критеријумима (често врло спорним) унети разни грбови. Зато и нема никакве сметње да упоредо постоје и десетине таквих ''регистара'', јер су они згодан начин да се од наивних људи узме новац. Армигер ће, уз позамашну своту, добити некакву ''грбовницу'', накићену и украшену, да је може показивати родбини и пријатељима, и сматраће да је свој грб регистровао. Иако таква ''регистрација'' нема апсолутно никакву вредност или значај. А зашто нема? Зато што онај ко води ''регистар'' није овлашћен да га води.
Иако, на први поглед, ти приватни ''регистри'' доприносе популаризацији грбова, последице такве хералдичке анархије су много озбиљније. Тиме се не иде ка успостављању националног система грбова, јер сваки приватни ''регистар'' води неку своју политику и држи се сопствених правила и услова. Тако се не успоставља јединствен национални хералдички стандард, него се ствара општа збрка.
А како је то у уређеним системима? У уређеним системима регистрација грбова је у надлежности суверене власти, и води је тело које је за то овлашћено. С обзиром да је Србија тренутно република, и да Република нема никакве уставне и законске принадлежности по питању грбова, једина могућност је да се такав један Регистар оснује при Круни, у виду Канцеларије грбова (Као што већ постоји Канцеларија ордена), која би се, између осталог, бавила и пословима регистрације. Па би се матрикуле издавале у име Суверена, који је сам по себи извор сваке власти, звања и почасти (fons honorum). То је оно чему треба да тежи српска хералдика, а не успостављању још једе у низу приватних збирки у виду самопроглашених ''регистара''.
