Аутор Тема: Неискоришћена местна хералдичка традиција  (Прочитано 44903 пута)

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #40 послато: Новембар 29, 2016, 11:13:45 пре подне »
У начелу, делим ово мишљење Селаковићу, или ако се већ хоће позвати на неку постојећу традицију, да то буде традиција која подједнако има смисла и важности, како за оно време тада, тако и за ово време данас. Мада, за то прво морамо сами неке промене да уведемо, јер у неким случајевима (попут АПВ) испада да је стање исто, слави се K. und K. монархија. :)

Немам ништа против, на пример, Цара Константина на неком грбу Ниша (што кажеш ти, значајно је и данас) или неког симбола Византије. Али имам проблем са обележјима држава које набројах, јер су све у последњих 100 година макар једном нападале Србију или допуштале другима да са њиховог копненог и ваздушног простора нападају Србију. 

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #41 послато: Новембар 29, 2016, 11:22:25 пре подне »
Са тим у вези, дакле као обичном човеку који се не разуме у филозофију свих тих обележја, ни мало ми не прија било какав аустроугарски, немачки, турски, албански, бугарски, латински, мађарски или румунски елемент на било ком обележју било ког града у Србији. Такав елемент треба одмах избацити, макар без њега дато обележје изгубило "традицију".

Опет да поменем пример Сомбора где се десио управо супротан процес. Пре двадесетак година у Сомбору је била дебата да ли треба:
1. задржати тада актуелни амблем из доба СФРЈ
2. вратити стари Аустро-Угарски грб из 18. века када је Сомбор откупио звање слободног краљевског града
3. направити нови грб у стилу српске хералдике
Изабрана је варијанта под редним бројем два. Од деведесетих година прошлог века, Сомбор је поново званично почео користити свој стари грб из времена Аустро-Угарске. Становници су били за ту варијанту (а ваља напоменути да су Срби већина у овом граду - 67%, па су могли изабрати варијанту три да су хтели).
Месну хераллдику никад не треба посматрати из угла националних симбола. Чак је пожељније да градска и општинска хералдика истиче особености дотичног краја. Историјска је чињеница да је Војводина некад била део Аустро-Угарске. Данас више није. Али се везе са прошлошћу не смеју на силу мењати и занемаривати. Нема потреба за тим. Нема 'леба од рушења мостова без обзира на појединачна национална осећања.

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #42 послато: Новембар 29, 2016, 11:29:56 пре подне »

Месну хераллдику никад не треба посматрати из угла националних симбола. Чак је пожељније да градска и општинска хералдика истиче особености дотичног краја. Историјска је чињеница да је Војводина некад била део Аустро-Угарске. Данас више није. Али се везе са прошлошћу не смеју на силу мењати и занемаривати. Нема потреба за тим. Нема 'леба од рушења мостова без обзира на појединачна национална осећања.

Наравно, не могу ја да одређујем Сомборцима какав грб хоће. Али:

Да је рецимо, у паралелном универзуму, Трећи Рајх владао Сомбором од 1941. до 2212. године, било би уреду да 2300. године свастика буде на грбу Сомбора? Лако се овде неке ствари заборављају, а криви су сами Сомборци, Ваљевци, Нишлије...

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #43 послато: Новембар 29, 2016, 03:21:22 поподне »
Опет да поменем пример Сомбора где се десио управо супротан процес. Пре двадесетак година у Сомбору је била дебата да ли треба:
1. задржати тада актуелни амблем из доба СФРЈ
2. вратити стари Аустро-Угарски грб из 18. века када је Сомбор откупио звање слободног краљевског града
3. направити нови грб у стилу српске хералдике
Изабрана је варијанта под редним бројем два. Од деведесетих година прошлог века, Сомбор је поново званично почео користити свој стари грб из времена Аустро-Угарске. Становници су били за ту варијанту (а ваља напоменути да су Срби већина у овом граду - 67%, па су могли изабрати варијанту три да су хтели).
Месну хераллдику никад не треба посматрати из угла националних симбола. Чак је пожељније да градска и општинска хералдика истиче особености дотичног краја. Историјска је чињеница да је Војводина некад била део Аустро-Угарске. Данас више није. Али се везе са прошлошћу не смеју на силу мењати и занемаривати. Нема потреба за тим. Нема 'леба од рушења мостова без обзира на појединачна национална осећања.

Тако је.  :)
Само, треба рећи и да је комунистички грб сомбора био овај исти, само с петокраком. Али, опет понављам, није било печата. Печат и грб су све различите ствари. Сличне су, али не и исте.

Наравно, не могу ја да одређујем Сомборцима какав грб хоће. Али:

Да је рецимо, у паралелном универзуму, Трећи Рајх владао Сомбором од 1941. до 2212. године, било би уреду да 2300. године свастика буде на грбу Сомбора? Лако се овде неке ствари заборављају, а криви су сами Сомборци, Ваљевци, Нишлије...

Друго су симболи мржње и национални симболи. Већ сам спомињао хрватске грбове који бесмислено обилују шаховницама.
Зашто би се мењали симболи који описују особености града, природу, градску тврђаву, итд? Али, као што рекох, национални симболи и симболи мржње, то свакако треба мењати.  :)

Не, опет погрешно тумачиш моје речи. Рекао сам да су грбови градова уоквирени текстом на латинском у облику печата одличан пример хералдичког стандарда који је био типичан за Аустроугарску. Претходно приказани грб Сомбора је један од њих, а тај исти грб уоквирен текстом на латинском се налази на данашњој застави Сомбора:
https://sr.wikipedia.org/sr-el/Datoteka:Zastava_Sombora.jpg
Ради се о очигледном форсирању стране хералдичке традиције и страног језика. Можда је латински био званични језик у Мађарској, али у Србији није, нити је икада био, те му на симболима наших градова није место. Не ради се ту о мом национализму, већ о твом недостатку свести о позадини овакве појаве.
Разлози које сам навео су у потпуности тачни. Нигде нисам написао да они који подржавају враћање аустроугарских грбова у оригиналу морају бити или аутономаши или снобови, већ сам само споменуо те две категорије као најтипичније. Тако да стварно не знам зашто си се осетио прозваним. Који су твоји мотиви за такав став ме уопште не занима, овде није реч о теби већ о конкретној теми. Међутим, ти си себи дао за право да ми се бахато и са висине обраћаш иако немаш никакве аргументе.
Опет браниш куле, реку и голуба што већ постаје комично јер сам јасно рекао да оригиналне мотиве треба задржати, али да треба да буду приказани у складу са српским хералдичким стандардима. Одговараш ми на нешто што уопште нисам рекао и то по други пут иако сам већ појаснио на шта сам мислио. Пробај мало да се скоцентришеш пре него што нешто напишеш.
Тако је, не смета ми мали грб Руме (односно штит) јер не представља Аустроугарску већ сам град Руму, али ми сметају барокни елементи на оригиналном грбу и текст на латинском јер они представљају Аустроугарску хералдичку традицију исто као што држачи представљају нашу хералдичку традицију. То сам већ образложио, али из неког разлога у потпуности игноришеш аргументе које сам изнео.

Иване, не обраћам ти се бахато и с висине; видиш ваљда и сам да сам стављао смајлије да не помислиш тако нешто. Чак сам ти и рекао да не покушавам да преокренем твоје мишљење. Не знам зашто си тако офанзиван у разговорима. Ствар је у томе да ти и ја не доживљавамо хералдику на исти начин. Ти то доживљаваш као симболе овог или овог, а ја као научну дисциплину у којој постоје одређена правила.

Себе сам споменуо не зато што сам се осетио прозваним, већ да бих ти показао да не постоје само два типа људи које си ти набројао, већ има и оних трећих.

А што се тиче хералдике и тога да је не разумем... Шта да ти кажем; бавим се хералдиком већ десетак-петнаест година, и мислим да понешто знам. Грб је оно унутар печата; тако бар ја мислим. Онај натпис око грба сам каже "ПЕЧАТ КРАЉЕВСКОГ СЛОБОДНОГ ГРАДА СОМБОРА 1479"; дакле, то је печат који на себи носи изузетно значајан датум за Сомбор. Постоје такође и такозвани печатни грбови, али грб је оно унутра. Мора да се прави разлика између тога. Рецимо, ово је грб Сомбора:



Додуше, Амикус се боље разуме у печате од мене; он ће то много боље објаснити. Или рећи да нисам у праву; можда је и то могуће, не тврдим да је све што кажем 100% тачно.

Ја сам само желео да ти укажем на то како се ствари гледају у хералдици.

Грб Руме (онај штит) на себи има латински натпис IN HOC SIGNO EVADET OPPIDUM RUMA (додуше, иницијале). Зато сам питао да ли ти је засметао.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #44 послато: Новембар 29, 2016, 03:32:55 поподне »
Нема потребе даље трошити речи на хералдику из доба Аустро-Угарске, већ под хитно треба исправљати ову нехералдичку срамоту.
Линк:

http://www.zastave-grbovi.com/?jez=sc&menu=41

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #45 послато: Новембар 29, 2016, 03:49:49 поподне »
Нема потребе даље трошити речи на хералдику из доба Аустро-Угарске, већ под хитно треба исправљати ову нехералдичку срамоту.
Линк:

http://www.zastave-grbovi.com/?jez=sc&menu=41

Слажем се са тобом, Сергио, да су ови грбови грозни. Али дражи ми је и овакав грб рецимо Чачка са годином 1815, него Сомбора са 1749. или Суботице са поменом Марије Терезије. При чему су ми и Сомбор и Суботица и Чачак подједнако драги. Зар се не би могао задржати онај, да се просто изразим, централни део у грбовима оба града, са том месном симболиком, а изменити онај натпис који иде около? Уместо 1749. ставити за Сомбор далеко важнију и прикладнију 1918? Није ли то најсветлија година у историји Сомбора? Зар треба држати Maria Theresiopolis на грбу Суботице - какви су рецимо били њени погледи према унијаћењу? Како се звала држава којом је владала и какав је однос та држава на концу свог постојања имала према Србима?   

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #46 послато: Новембар 29, 2016, 04:13:07 поподне »
Слажем се са тобом, Сергио, да су ови грбови грозни. Али дражи ми је и овакав грб рецимо Чачка са годином 1815, него Сомбора са 1749. или Суботице са поменом Марије Терезије. При чему су ми и Сомбор и Суботица и Чачак подједнако драги. Зар се не би могао задржати онај, да се просто изразим, централни део у грбовима оба града, са том месном симболиком, а изменити онај натпис који иде около? Уместо 1749. ставити за Сомбор далеко важнију и прикладнију 1918? Није ли то најсветлија година у историји Сомбора? Зар треба држати Maria Theresiopolis на грбу Суботице - какви су рецимо били њени погледи према унијаћењу? Како се звала држава којом је владала и какав је однос та држава на концу свог постојања имала према Србима?

Добро, али треба ипак имати на уму да грбове није осмишљала Марија Терезија, већ дежурни хералд у царској и краљевској канцеларији у Вијени. Што каже Бакс, неке грбове ни сами не бисмо другачије или боље осмислили до какви су осмишљени у време Аустро-Угарске, и при том су епитете слободних и краљевских градова куповали њихови становници, а тада је уз речене привилегије граду додељиван и грб.

За Суботицу, али и нека друга места се слажем, али што се тиче рецимо Сомбора, мислим да у овом грбу нема ништа што не би било наше, или у духу наше историје, па и хералдике.

Печати које Бакс помену, јесу посебна у симболици хабзбуршких земаља, и они често нису грбови. То се код нас неретко превиђа, па тако један Вршац бајаги има грб, а у ствари има королисани печат из 1804. године. Сличан је и грб Печуја, или Осека.

Конкретно печат Вршца:




Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #47 послато: Новембар 29, 2016, 05:14:24 поподне »
Слажем се са тобом, Сергио, да су ови грбови грозни. Али дражи ми је и овакав грб рецимо Чачка са годином 1815, него Сомбора са 1749. или Суботице са поменом Марије Терезије. При чему су ми и Сомбор и Суботица и Чачак подједнако драги. Зар се не би могао задржати онај, да се просто изразим, централни део у грбовима оба града, са том месном симболиком, а изменити онај натпис који иде около? Уместо 1749. ставити за Сомбор далеко важнију и прикладнију 1918? Није ли то најсветлија година у историји Сомбора? Зар треба држати Maria Theresiopolis на грбу Суботице - какви су рецимо били њени погледи према унијаћењу? Како се звала држава којом је владала и какав је однос та држава на концу свог постојања имала према Србима?

Навео сам тај линк јер, у суштини, ова обележја не могу носити име хералдичког грба већ амблема. Постоји битна разлика. Овако изгледају правилно блазонирани месни грбови у нашој земљи (линк: http://www.zastave-grbovi.com/?jez=sc&menu=37).
Тај натпис на кружном делу око грба се може али не мора користити. У српској хералдици сваки месни грб (поготово у случају великих градова и општина) има три нивоа. 1. мала верзија грба - само штит, 2. средња верзија - штит плус бедемска круна са пар евентуалних додатних детаља, 3. велика верзија - средња верзија плус држачи са стеговима. Особеност аустро-угарске хералдике је да уместо те највеће верзије има печатну верзију, или да будем прецизнији има малу верзију грба, средњу верзију грба и другу средњу верзију грба (када се на редовну средњу верзију дода кружни текст па постане печатна верзија). У колико неком смета печата верзија са латинским текстом, може користити обичну средњу верзију пошто су оба начина приказивања потпуно исправни. У случају Сомбора та 1749. годна је особеност везана за само овај град коју треба по сваку цену истакнути јер је то први пут у историји да је ово место званично добило статус града захваљујући пожртвованости локалног становништва. Управо овакви детаљи су најважнији за локалну месну хералдику. Покрајинска хералдика и припајање Војводине Србији су тотално другачије тема и не треба их мешати и упоређивати са мањим али важним локалним историјским догађајима.
Нпр. Чачак може задржати неке симболе са тренутног амблема али би их хералдички уметници требали уобличити по хералдичким правилима и биће све у реду.
Месној хералдици треба увек приступати са мање националне острашћености јер је чак и пожељно да месни грбови одражавају разноликост и локалну историју дотичног становништво, а у Војводини су дефинитивно присутна оба ова елемента (1. етничка шароликост, 2. специфично пређашње историјско наслеђе у поређењу на неке друге делове земље Србије).
Ово су скоро сви примери месне хералдике у Србији:
http://www.zastave-grbovi.com/?jez=sc&menu=36

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #48 послато: Новембар 29, 2016, 05:25:49 поподне »
Много више сам фасциниран стеговима који су заправо штит грба ”на четвртастом пољу”...него заставама, овако би то требало изгледати за Нови Сад:



И ја мислим да би стегови требли заменити све локалне заставе, мада и стег је на неки начин врста заставе али застава прављена по хералдичким правилима (banner of arms): "A banner of arms is a flag, which has the same image as a coat of arms, rendered in the rectangular shape of the flag."

Ван мреже Селаковић

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2350
  • I-Z17855>>>FT173833
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #49 послато: Новембар 29, 2016, 05:38:28 поподне »
...
У колико неком смета печата верзија са латинским текстом, може користити обичну средњу верзију пошто су оба начина приказивања потпуно исправни. ...
Месној хералдици треба увек приступати са мање националне острашћености јер је чак и пожељно да месни грбови одражавају разноликост и локалну историју дотичног становништво, а у Војводини су дефинитивно присутна оба ова елемента (1. етничка шароликост, 2. специфично пређашње историјско наслеђе у поређењу на неке друге делове земље Србије).
...

Што се мене тиче нећу даље учествовати у овој дискусији, јер се нећемо сложити  ;) У том циљу, моје последње напомене:

-Надам се да нисте схватили моје коментаре као неку "националну острашћеност". У Суботици имам много пријатеља, од којих су 90% Мађари, а у средњошколским данима се лепо дружих са једном полу-Мађарицом полу-Јеврејком одатле  ;D У Сомбору сам био доста пута, трчао полумаратоне и увек се лепо дружио са неколико Сомбораца (од којих ни један није Србин).
-Не може аргумент бити да ако сматраш да је нешто непринципијелно на једној верзији грба, користиш другу верзију, а на ову прву зажмуриш. Треба све верзије да буду у реду.
-Можда је то моје погрешно виђење хералдике, али однос према застави и грбу своје државе и свог града је изнад свега емотиван. Ја према застави Србије и грбу Ваљева осећам неке лепе емоције. Ако грађани Сомбора и Суботице осећају емоције према грбу са 1749. годином или Маријом Терезијом - у реду. Ја само кажем да је то мало бизарно. Мислим да је период после 1918. ипак донео једну моралну еманципацију у смислу не војне, него моралне победе Краљевине Србије над АУ Голијатом, да је народ Срема, Бачке, Баната, Барање изгласао припојење Србији и да би грбови и заставе градова требало да се осврну на тај радосни и вансеријски догађај у историји Војводине. А национална шароликост је само предност, ево нека се на сваком грбу играју деца Мађар, Србин, Хрват, ... то би био симбол грба и емоција достојан, као што Марија Терезија и 1749. година свакако нису.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #50 послато: Новембар 29, 2016, 06:20:29 поподне »
Зашто би се мењали симболи који описују особености града, природу, градску тврђаву, итд?
Бакс, сви се слажемо око тога. Никоме овде не сметају особености градова на грбовима који настали у том периоду.

Себе сам споменуо не зато што сам се осетио прозваним, већ да бих ти показао да не постоје само два типа људи које си ти набројао, већ има и оних трећих.
Нека буде да се опет нисмо разумели, није ми циљ да се расправљам са тобом.

Грб је оно унутар печата; тако бар ја мислим. Онај натпис око грба сам каже "ПЕЧАТ КРАЉЕВСКОГ СЛОБОДНОГ ГРАДА СОМБОРА 1479"; дакле, то је печат који на себи носи изузетно значајан датум за Сомбор. Постоје такође и такозвани печатни грбови, али грб је оно унутра. Мора да се прави разлика између тога. Рецимо, ово је грб Сомбора:



Sergio је већ разјаснио ово, тако да ћу га цитирати:
Особеност аустро-угарске хералдике је да уместо те највеће верзије има печатну верзију, или да будем прецизнији има малу верзију грба, средњу верзију грба и другу средњу верзију грба (када се на редовну средњу верзију дода кружни текст па постане печатна верзија).
У Аустроугарској је еквивалент великом грбу из српске хералдике била печатна верзија грба. Оно што ти називаш грбом Сомбора је заправо средњи грб Сомбора, док је оно што ти називаш печатом у ствари велики грб Сомбора који се налази на застави тог града. И на сајту града је исто као и на застави приказан велики грб (кога ти називаш печатом):
http://www.sombor.rs/
Није проблем што ниси био праву, већ ми је засметало то што си ми самоуверено држао предавање о томе како мешам грбове и печате. То је све, ништа лично.

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #51 послато: Новембар 29, 2016, 06:36:17 поподне »
Што се мене тиче нећу даље учествовати у овој дискусији, јер се нећемо сложити  ;) У том циљу, моје последње напомене:

-Надам се да нисте схватили моје коментаре као неку "националну острашћеност". У Суботици имам много пријатеља, од којих су 90% Мађари, а у средњошколским данима се лепо дружих са једном полу-Мађарицом полу-Јеврејком одатле  ;D У Сомбору сам био доста пута, трчао полумаратоне и увек се лепо дружио са неколико Сомбораца (од којих ни један није Србин).
-Не може аргумент бити да ако сматраш да је нешто непринципијелно на једној верзији грба, користиш другу верзију, а на ову прву зажмуриш. Треба све верзије да буду у реду.
-Можда је то моје погрешно виђење хералдике, али однос према застави и грбу своје државе и свог града је изнад свега емотиван. Ја према застави Србије и грбу Ваљева осећам неке лепе емоције. Ако грађани Сомбора и Суботице осећају емоције према грбу са 1749. годином или Маријом Терезијом - у реду. Ја само кажем да је то мало бизарно. Мислим да је период после 1918. ипак донео једну моралну еманципацију у смислу не војне, него моралне победе Краљевине Србије над АУ Голијатом, да је народ Срема, Бачке, Баната, Барање изгласао припојење Србији и да би грбови и заставе градова требало да се осврну на тај радосни и вансеријски догађај у историји Војводине. А национална шароликост је само предност, ево нека се на сваком грбу играју деца Мађар, Србин, Хрват, ... то би био симбол грба и емоција достојан, као што Марија Терезија и 1749. година свакако нису.

Али, пробај то овако да посматраш. Те 1749. године, Сомборци су добили част да њихово насеље добије статус града. Дакле, сомборски Срби (мислим да су Срби били и тад већина у Сомбору, али немојте ме држати за реч) су својим радом и заслугом добили грб, који показује колико је њихов град добро место за живот и колико је "велик". Дакле, том становништву, тим сомборски Србима је указана част тиме што су добили овај грб. Као кад бих, рецимо, ја од председника Србије добио неки орден за част или нешто слично. Не свиђа ми се рад тог човека, не подржавам његову партију, и на следећим изборима сигурно нећу гласати за њега, али да ли то значи да се нећу дичити тим орденом? Никако. Орден сам ја заслужио, а уручила ми га је глава ове државе. Дакле, ти Сомборци нису могли грб добити од неког другог, него само од главе своје државе. Али, опет је грб њихов, то јест' њиховог града.  :)

Требало би напоменути и да кад је Војводина постала део Краљевине Србије, а потом СХС и Југославије, нити један грб града није промењен. Знало се шта је то хералдика, а посебно хералдика на локалу, и да то нема везе с националном хералдиком.  :)

Схватам да нам се погледи на ову ствар никако не поклапају, али само не бих да се помисли да је овде реч о некој завери или тако нешто. Да је ту латински због католичанства или Ватикана, или да Сомборци не желе да буду држављани Србије, итд.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Бакс

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1678
  • E-V13>A18844>E-CTS11222
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #52 послато: Новембар 29, 2016, 06:50:42 поподне »
Sergio је већ разјаснио ово, тако да ћу га цитирати:У Аустроугарској је еквивалент великом грбу из српске хералдике била печатна верзија грба. Оно што ти називаш грбом Сомбора је заправо средњи грб Сомбора, док је оно што ти називаш печатом у ствари велики грб Сомбора који се налази на застави тог града. И на сајту града је исто као и на застави приказан велики грб (кога ти називаш печатом):
http://www.sombor.rs/
Није проблем што ниси био праву, већ ми је засметало то што си ми самоуверено држао предавање о томе како мешам грбове и печате. То је све, ништа лично.

Побогу, ово на сајту је печат. Није грб. То што га сајт Града Сомбора назива грбом... њима на душу. Могу га назвати и хеликоптером. Ево блазона грба Сомбора из Статута Града Сомбора:

"Na zelenom polju štita leži grad srebrne boje, sa tri kule, od kojih je srednja viša; zidovi su ukrašeni prozorima pogodnim za odbranu, a na čelu zupčastim gesimsom; iz gornjeg desnog prozora promoljena crvena ruka drži sablju u smeru ka osmokrakoj zvezdi zlatne boje; iz levog prozora istavljena je zastava plave boje na kojoj se između dve sastavljene lovorove grančice nalazi pozlaćena brojka 3; pred otvorenom gradskom kapijom od železnih rešetki, stoje dva vojnika: desni u plavom čojanom odelu, na glavi mu crna pandurska šubara, u crnim čizmama i u desnoj ruci drži starinsku tešku pušku (bombarda); levi u plavoj bluzi, crvenim čakširama, zlatnim čizmama i sa crvenom mađarskom kapom na glavi, u desnoj ruci drži isukanu sablju uperenu koso u vis. Na grbu se nalazi turnirski štit sa vizorom, a više njega kruna iza koje je lav, u originalnoj boji, u stojećem stavu sa isplaženim jezikom i na gore izbačenim repom; u kandžama drži zastavu i isukanu sablju. S obe strane nalazi se u srebrnoj i crvenoj boji ornament od hrastovog lišća".

То је онај грб који сам ја поставио неколико постова изнад.
Нигде нема тога што ти наводиш (одлика печата), а сајт Град Сомбор једноствно користи погрешан емблазон грба.
И овде опет долазимо до теме - разлике у блазону и емблазону, то јест у опису грба и његовом изображењу. Додуше, почели смо с Новим Садом, а дошли до Сомбора.

И сад ћеш опет некако рећи да нисам у праву и да ти неоправдано држим лекције.
"Не може се царство задобити на душеку све дуван пушећи"

Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #53 послато: Новембар 29, 2016, 07:54:34 поподне »
-Надам се да нисте схватили моје коментаре као неку "националну острашћеност".

Сво смо ми по мало национално острашћени. И ја сам.  ;)

...однос према застави и грбу своје државе и свог града је изнад свега емотиван.

Наравно да се могу сложити са овом тврдњом.  :)

Побогу, ово на сајту је печат. Није грб. То што га сајт Града Сомбора назива грбом... њима на душу. Могу га назвати и хеликоптером.

На овом линку се налазе све верзије сомборских обележја. Тачни називи свих тих верзија се налазе испод пет слика десно поред текста на поменутој страници.
Линк:
http://www.zastave-grbovi.com/?menu=80381



Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #54 послато: Новембар 29, 2016, 07:55:55 поподне »
Побогу, ово на сајту је печат. Није грб. То што га сајт Града Сомбора назива грбом... њима на душу.
Ниси у праву из простог разлога јер печатни грб упорно називаш печатом. Печат Града Сомбора је прописан статутом града и нема никакве везе са печатним грбом о коме је реч:
Цитат
Град и органи Града имају печат.
Печат је округлог облика, пречника 60 мм, садржи грб Републике Србије око кога је исписан текст: Република Србија, Аутономна Покрајина Војводина, Град Сомбор, назив органа, исписан на српском језику, ћириличним и латиничним писмом, и на мађарском језику и писму.

По статуту је блазон грба дефинисан као што си навео, али ти константно поистовећујеш грб са блазоном грба. Када је у питању емблазон, постоје три верзије грба: мали, средњи и печатни грб. Графичка решења можеш овде да видиш:
http://www.zastave-grbovi.com/?menu=80381
Притом је печатна верзија која је еквивалент великом грбу најчешће у употреби. Због чега је у блазону дефинисан само један ниво (који је у емблазону приказан као средњи грб), а емблазон се састоји од три нивоа треба питати градску управу. Слажем се да формално-правно нису решили ово питање адекватно. Али то није разлог да се печатни грб назива печатом. Ко још ставља

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #55 послато: Новембар 29, 2016, 08:03:27 поподне »
Питање које сам кренуо да поставим је ко још ставља печат на заставу уместо грба? У Србији барем нема таквих примера, тако да мислим да нема никакве дилеме око тога да ли се ради о грбу или печату.

У сваком случају, превише смо се удаљили од теме. Неко од уредника може да премести претходне постове на нову тему о враћању аустроугарских симбола уколико има потребе за тиме.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #56 послато: Новембар 29, 2016, 08:05:23 поподне »
Ниси у праву из простог разлога јер печатни грб упорно називаш печатом. Печат Града Сомбора је прописан статутом града и нема никакве везе са печатним грбом о коме је реч:

Није печат данашњег Сомбора, али јесте био печат кад је Сомбор постао краљевски слободни град, пише на њему самом Sigillum.



Ван мреже Sergio

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1849
  • Y-DNA: I2-PH908>Y81557 | mtDNA: K1a-C150T
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #57 послато: Новембар 30, 2016, 10:46:27 пре подне »

...па тако један Вршац бајаги има грб, а у ствари има королисани печат из 1804. године. Сличан је и грб Печуја, или Осека.

Конкретно печат Вршца:



Видео сам да су овај пејзаж успели некако да угурају у штит па се може рећи да Вршац има: званичну малу и званичну печатну верзију грба. Обична средња верзија не постоји.
Слика:


Синиша Јерковић

  • Гост
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #58 послато: Новембар 30, 2016, 10:54:41 пре подне »
Видео сам да су овај пејзаж успели некако да угурају у штит па се може рећи да Вршац има: званичну малу и званичну печатну верзију грба. Обична средња верзија не постоји.
Слика:


Претјераше са овим ливадама, само им у позадини фали трактор како клизи низ вршачки брег.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Неискоришћена местна хералдичка традиција
« Одговор #59 послато: Новембар 30, 2016, 10:57:28 пре подне »
Видео сам да су овај пејзаж успели некако да угурају у штит па се може рећи да Вршац има: званичну малу и званичну печатну верзију грба. Обична средња верзија не постоји.

Пођимо од основног питања.

Како гласи блазон? :)