Порекло Породице БРКИЋ

[Федор]

Слава Роду нашему - Помаже Бог!



    За почетак велики поздрав од вашег старог и увек новог форумаша, таман када помислим да сам утвердио нека знања или сазнања, и да рад коначно треба да укоричим и одложим у породични архив, успем да добавим још разну грађу за даљи рад, и поново се враћам на форум са новим питањима.

     Захваљујем се свима који су ми од самог почетка мојег истраживања на форуму несебично помагали, а нарочито онима чија сам имена прибележио испод свих текстова или корисних објава које су ми овим путем и проследили.

Посебно се захвањујем Петру Демићу, Небојши, Окиру, Аmicusу..
и наравно свима онима које овом приликом због својег неспретности нисам поменуо!

Дакле,

Породично стабло (церковно) Стокановића из Бродца код Семберије, крсне славе Аранђеловдан је израђено у потпуности са 11 колена и преко 200 имена на стаблу.

     Мој тренутни подухват је стабло предака али и мушке и женске линије (генеаолошко), где се у сваком колену број предака удвостручава (2,4,8,16,34,64,128..) Успео сам да комплетирам 3. колено, а покушавам да комплетирам и 4. колено и да саставим у низу свих 16 имена са презименима.
Већини сам истражио порекло и исцртао мини родослове
(за сада прилично скромно и неутверждено према усменим предањима)

Занима ме порекло презимена (или чак племена)
породице Бркић из Сремске Митровице.
Нажалост нико из моје породице не може да се сети коју су крсну славу славили Бркићи из Сремске Митровице, и тај податак ми је исто од духовне важности, јер мислим да се лоза ових Бркића још давно угасила.

Једине податке које имам су следећи:
Десанка Бркић је из Сремске Митровице, удата Бикицки у Велике Радинце (Породица Бикицки, крсна слава Свети Јован Крститељ), њихова ћерка Видосава Бикицки, рођена на ВидовДан 1900. године је моја прабаба, удата за мојег прадеду Обрада Јово Стокановића, тј. за деду од мојег отца.


Федор Момчила Стокановић
Сремскаја Митровица, Војводине Воеводства Сербскаго, СРБИЈА



Хвала Свима, Бог БлагоСловио!

[Тимар]

Јесте ли прочитали књигу "Тузла моје младости" Вере Мујбеговић ?http://www.znaci.net/00001/248.htm ,  гдје је доста добро описала породицу Димше Стокановића, чија је најстарија кћи Љубица зв. Буба (1900-1943) удата за подбана Јована Зеца (1886-1943), ако је та породица у вашем сродству.

Ако вам шта затреба за породицу Зец, ту сам.

П.С.
И ја сам на истим слатким мукама.

[Небојша]

Слава Роду нашему - Помаже Бог!



    За почетак велики поздрав од вашег старог и увек новог форумаша, таман када помислим да сам утвердио нека знања или сазнања, и да рад коначно треба да укоричим и одложим у породични архив, успем да добавим још разну грађу за даљи рад, и поново се враћам на форум са новим питањима.

     Захваљујем се свима који су ми од самог почетка мојег истраживања на форуму несебично помагали, а нарочито онима чија сам имена прибележио испод свих текстова или корисних објава које су ми овим путем и проследили.

Посебно се захвањујем Петру Демићу, Небојши, Окиру, Аmicusу..
и наравно свима онима које овом приликом због својег неспретности нисам поменуо!

Дакле,

Породично стабло (церковно) Стокановића из Бродца код Семберије, крсне славе Аранђеловдан је израђено у потпуности са 11 колена и преко 200 имена на стаблу.

     Мој тренутни подухват је стабло предака али и мушке и женске линије (генеаолошко), где се у сваком колену број предака удвостручава (2,4,8,16,34,64,128..) Успео сам да комплетирам 3. колено, а покушавам да комплетирам и 4. колено и да саставим у низу свих 16 имена са презименима.
Већини сам истражио порекло и исцртао мини родослове
(за сада прилично скромно и неутверждено према усменим предањима)

Занима ме порекло презимена (или чак племена)
породице Бркић из Сремске Митровице.
Нажалост нико из моје породице не може да се сети коју су крсну славу славили Бркићи из Сремске Митровице, и тај податак ми је исто од духовне важности, јер мислим да се лоза ових Бркића још давно угасила.

Једине податке које имам су следећи:
Десанка Бркић је из Сремске Митровице, удата Бикицки у Велике Радинце (Породица Бикицки, крсна слава Свети Јован Крститељ), њихова ћерка Видосава Бикицки, рођена на ВидовДан 1900. године је моја прабаба, удата за мојег прадеду Обрада Јово Стокановића, тј. за деду од мојег отца.


Федор Момчила Стокановић
Сремскаја Митровица, Војводине Воеводства Сербскаго, СРБИЈА



Хвала Свима, Бог БлагоСловио!

Бог ти помогао, Федоре!

Бркића је било у Бешеновачком Прњавору. Неки Илија Бркић из овог места, помиње се крајем 18. и почетком 19. века.

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%9F%D1%80%D1%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%80

У овом крају живео је и хајдучки харамбаша Митар Бркић звани "Сремац".

Извор: "Хајдучија у Срему у XVIII и почетком XIX века", Славко Гавриловић, 1986

Многе су породице из Посавине и Поцерине исељавале у Митровицу. Можда тамо треба тражити порекло Бркића.

У оваквим ситуацијама једино се днк анализом може доћи до појединих одговора. Нажалост, из Ваше приче закључујем да ови Бркићи немају мушких потомака.

[Amicus]

Мој тренутни подухват је стабло предака али и мушке и женске линије (генеаолошко), где се у сваком колену број предака удвостручава (2,4,8,16,34,64,128..) Успео сам да комплетирам 3. колено, а покушавам да комплетирам и 4. колено и да саставим у низу свих 16 имена са презименима.
Већини сам истражио порекло и исцртао мини родослове (за сада прилично скромно и неутверждено према усменим предањима).

За тај подухват, поред можда најзначајнијег усменог предања, од непроцењиве важности су и црквене матице. Ако постоји прилика да се оствари увида у исте, тамо бисте сигурно неке ствари још могли продубити, поготово јер је реч о подручју где статистике постоје још из 18. века.

Усмено предање је утолико још значајније, јер од ваших старих можете још сазнати одакле су вам били неки преци, који су дошли у ваше место. Мени је то за пар презимена представљало велик проблем. Иако сам бар два пута већ питао бабу одакле су биле неке две снајке, она није знала да каже. Међутим, прошли пут опет разговарајући на ту тему, мало преформилисавши питање, сазнам за порекло обе. Пошто ми је једна чукунбаба, а друга наврбаба, одмах могах да проверим на интернету, и заиста беше тачно све речено. Тих ствари обично нема или се из неких разлога не појаве у жељеном облику при провери матица.

[Александар Невски]

Бог ти помогао, Федоре!

Я ти на жалост не могу помоћи у твойих истраживањих, али йе йе срећом ту наш Небойша. Морам ти се захвалити за начин писања. Врло йе свѣж и приятан за око, и далек од данас уобичайене енглеско-срПске жабокречине. Надам се да ћеш успѣти у свойих настояњих открити што више о свойих прѣдцих.

[Федор]

Јесте ли прочитали књигу "Тузла моје младости" Вере Мујбеговић ?http://www.znaci.net/00001/248.htm ,  гдје је доста добро описала породицу Димше Стокановића, чија је најстарија кћи Љубица зв. Буба (1900-1943) удата за подбана Јована Зеца (1886-1943), ако је та породица у вашем сродству.

Ако вам шта затреба за породицу Зец, ту сам.

П.С.
И ја сам на истим слатким мукама.

Тимар, ја припадам Стокановићима, од хајдук Стокана из села Бродац код Бијељине чија је крсна слава Аранђеловдан, братска племена су и Вуковићи (познати и као Ђукићи) и Илићи, сви су досељени у Семберију, пореклом из Херцеговине, Старе Србије. Ја сам трећа генерација Митровчана, која је овде у Срему. Претпостављам да наши корени воде до племена Васојевића, имам жељу да урадим генеаолошко тестирање како бих био у потпуности сигуран, и то ће бити мој наредни корак.

Хвала ти пуно, али имена која си навео се не налазе на мојем породичном стаблу, поседујем све црквене податке још од 1882. године од када је обновљена црква у Бродцу (стара црква тзв. Бијели Храм је спаљена у доба Невесињске Пушке), док наше сеоско предање досеже чак и до почетка 19. века.

[Федор]

Бог ти помогао, Федоре!

Бркића је било у Бешеновачком Прњавору. Неки Илија Бркић из овог места, помиње се крајем 18. и почетком 19. века.

http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B5%D1%88%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D0%9F%D1%80%D1%9A%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%80

У овом крају живео је и хајдучки харамбаша Митар Бркић звани "Сремац".

Извор: "Хајдучија у Срему у XVIII и почетком XIX века", Славко Гавриловић, 1986

Многе су породице из Посавине и Поцерине исељавале у Митровицу. Можда тамо треба тражити порекло Бркића.

У оваквим ситуацијама једино се днк анализом може доћи до појединих одговора. Нажалост, из Ваше приче закључујем да ови Бркићи немају мушких потомака.

Небојша, као и обично ниси ме разочарао!
Уколико имаш још података везаних за те Бркиће "хајдуке, посавце или поцерце" замолио бих те да ми их проследиш. Наравно нећу заобићи ни Бешеновачки Прњавор као "Духовно Свратиште" Бркића.

[Федор]

За тај подухват, поред можда најзначајнијег усменог предања, од непроцењиве важности су и црквене матице. Ако постоји прилика да се оствари увида у исте, тамо бисте сигурно неке ствари још могли продубити, поготово јер је реч о подручју где статистике постоје још из 18. века.

Усмено предање је утолико још значајније, јер од ваших старих можете још сазнати одакле су вам били неки преци, који су дошли у ваше место. Мени је то за пар презимена представљало велик проблем. Иако сам бар два пута већ питао бабу одакле су биле неке две снајке, она није знала да каже. Међутим, прошли пут опет разговарајући на ту тему, мало преформилисавши питање, сазнам за порекло обе. Пошто ми је једна чукунбаба, а друга наврбаба, одмах могах да проверим на интернету, и заиста беше тачно све речено. Тих ствари обично нема или се из неких разлога не појаве у жељеном облику при провери матица.

Amicis, хвала ти пуно! Истагу сам и започео овде у Сремској Митровици, претрага траје још увек, а ја као што видиш не губим на времену. Да будем искрен, сумњам да ћу успети ишта конкретно да пронађем како бих формирао неке именослове, и ушао даљем пореклу у траг.

[Федор]

Бог ти помогао, Федоре!

Я ти на жалост не могу помоћи у твойих истраживањих, али йе йе срећом ту наш Небойша. Морам ти се захвалити за начин писања. Врло йе свѣж и приятан за око, и далек од данас уобичайене енглеско-срПске жабокречине. Надам се да ћеш успѣти у свойих настояњих открити што више о свойих прѣдцих.

Хвала Ти! "Αλέξανδρος Невскаго!"

Да, играм се помало и по много, од руске редакције ЦСЛ-а, и Österreich-Сербским, па све до Туркофоне Вуковице Чека ли нас нека нова реформа, или као Вук Исакович да се одселимо ?

Бог те БлагоСловио брате, и сада овако
и онако како БлагоСиЉаше пре пада Арконе, Ами́нь!

[lastmi]

Поштовани,

Моји корени по мајчиној линији , из села Доњи Добрић код Лешнице и Лознице, потичу од Бркића. Имам доста поузданих података о томе, јер сам у Архиву Србије нашао податке и доказе којим се потврђују предања. Најранији податак о томе заснива се на документима од 1832.г.
Наиме, мој курђел Павле Пајо Бркић био је кмет тог села, а његов син Марко је 1841 био учитељ у селу Недељице у истом срезу.
Постоји споменик нашег претка Павла Пае Бркића на доњидобрићком гробљу од 19.декембра 1843. године.

Истражујући његово порекло наишао сам у књизи Риста Милићевића, Херцеговачка презимена (стр256.) да су Бркићи "Дошли из Дола у столачком срезу. Довела их мати.....  Славе Никољдан."

Мени је познато и предање да су у "ове крајеве" стигла четири брата Бркића а да су се настанили у околини Љубовије и Лознице, и да је један од потомака отишао негде у Мачву  (Богатић). О овоме немам документоване доказе.

Надам се да ови подаци могу бити од користи.

[DanijelaB]

Видим да на ову тему није дуго писано  Ја сам Бркић и ми славимо Ђурђевдан. Истражујем наше порекло стигла сам до 1828 када је рођен мој аскурђел Теодор негде уписан Тодор , чак на једном месту уписан и као Божидар (мислим да је греском преписано пошто су комунисти спалили књиге) Његов отац се звао Симеон и њему је јако тешко ући у траг. У питању је Сомбор

[Зрно]

Видим да на ову тему није дуго писано  Ја сам Бркић и ми славимо Ђурђевдан. Истражујем наше порекло стигла сам до 1828 када је рођен мој аскурђел Теодор негде уписан Тодор , чак на једном месту уписан и као Божидар (мислим да је греском преписано пошто су комунисти спалили књиге) Његов отац се звао Симеон и њему је јако тешко ући у траг. У питању је Сомбор

Теодор и значи Божидар, на старогрчком. Нормално је да је у црквеним књигама уписиван као Теодор, а да су га звали Божидар.

[DanijelaB]

Iz arhva su mi objasnili to za Todora-Bozidara. Nasla sam njegovog oca i majku Simeona i Vasiliju Brkic. Ovde u mom mestu ima 3 familije Brkica ali samo moja slavi Djurdjevdan. Druge dve slave sv.Nikolu. Na popisu iz 1828 godine ima 3 Brkica. Pokusavam da nadjem vezu izmedju nas i da otkrijem odakle su se doselili.