Форум - Порекло
Науке и научне дисциплине => Хералдика => Тему започео: Sasazar Август 30, 2018, 11:13:04 поподне
-
Општина Кнић ускоро добија нови грб
(https://s5.postimg.cc/ocrzt3q5j/Grb.png)
-
Одличан! :)
-
Хвала.
Данас смо на састанку са Марком Драшковић из Српског хералдичког друштва договорили једну малу измену, уместо језера на постаменту биће представљена река Гружа.
-
Сјајна вест! :)
Драго ми је се Општина Кнић определила за избор симбола у једном хералдичком маниру.
Надам се да ће и ово језеро, које није хералдички добро решено, бити замењено примеренијим симболом реке Груже.
Држимо вам фиге, Книћани. ;)
-
Хвала.
Данас смо на састанку са Марком Драшковић из Српског хералдичког друштва договорили једну малу измену, уместо језера на постаменту биће представљена река Гружа.
Браво! Наравно река, она је старија од језера :) а и по њој носи име и област
-
Општина Кнић ускоро добија нови грб
Два питања:
1. Због чега је мали грб Србије на тробојци? Стандард је да грбови општина имају тробојку без грба. Можда је Кнић по нечему посебан, па би ваљало чути образложење.
2. Због чега је коришћен емблазон малог грба из 2004. уместо онај из 2010. године који је и даље у званичној употреби? Није да сам фасциниран са Грујићевим емблазоном, али не видим никакво оправдање да се користи некадашњи емблазон који је притом препун хералдичких грешака захваљујући томе што је на брзину израђен од стране НН лица које није било упознато са основним правилима хералдике.
Иначе, грб визуелно врло лепо изгледа изузев ове барице која је ваљда требало да представља језеро, али то сте већ одлучили да средите.
-
Најновија и коначна верзија великог грба Кнића
Ево и појашњење,
у горњем десном пољу је грб Хребељановића који алудира на чињеницу да су средњовековни граови Борач и Честин доживели свој врхунац и процват за време Хребељановића, деспот Стеван је боравио у граду Борчу, ту је потписао повељу Дубровчанима, поједини историчари сматрају да је Борач био летња резиденција деспота Стевана, осим тога деспот Стеван се сматра ктитором цркве у манастиру Каменац у Честину.
У горњем левом и доњем десном хералдичком пољу су хералдичке куле које алудирају на средњовековне градове Борач и Честин, у дну кула је потковица као алузија на грб краљевине Рашке, какав се појављује у грбовнику Шароле. Потковица са грба Рашке алудира на припадност градова борач и Честин, као и читаве ове области српској средњовековној држави.
У доњем левом хералдичком пољу је зелени житни сноп који алудира на пољопривреду која је главна привредна грана општине Кнић, осим тога зелена боја алудира на природу и здравље. Житни сноп се налази између два огњила и то алудира на истакнут значај општине Кнић у историји и привреди нације.
Штит је раздељен крстом, црвена и златна боја крста је условљена бојама самих поља на штиту.
Чувари штита су Тома Вучић Перишић и Војвода Стеван Книћанин, Вучић Перишић као најутицајнији кнез кнежине Груже, живео је у Книћанском селу Вучковица, Стеван Книћанин је рођен у Книћу.
На постаменту је стилизован Борачки Крш као јединствена природна појава у овом делу Србије, у дну постамента је представљена река Гружа, по којој је и читава област добила име.
Бедемска круна је златна без мерлона, каква и припада општини са бројем становника између 10 и 20.000.
У беџу је приказана анфас црква манастира Каменац.
Наравно ово није блазон, само сам својим речима укратко покушао да појасним зашто грб овако изгледа.
(https://s5.postimg.cc/ikaf5x7vb/Knic_grb_final.jpg)
-
Ово сада већ на нешто личи, пре свега гледајући решење за језерце, које је сада замењнео реком.
У горњем левом и доњем десном хералдичком пољу су хералдичке куле које алудирају на средњовековне градове Борач и Честин, у дну кула је потковица као алузија на грб краљевине Рашке, какав се појављује у грбовнику Шароле.
Потковица са грба Рашке алудира на припадност градова борач и Честин, као и читаве ове области српској средњовековној држави.
Тај грбовник Шароле је заправо млађи од наших илирских грбовника, и реч је заправо о његовом препису, насталом 1658. године, док је оригинал датиран у 1425. годину. Да су илирски грбови додани накнадно, сведоче и натписи на маргинама у којима се помиње име Мавра Орбина (Краљевство Словена, 1601). А најстарије верзије тога грба, датиране у период 1390/1410. године, приписују се Руднику и Новом Брду.
Наравно, то не проблематизује потковице у грбу Кнића, само сам хтео скренути пажњу на, чини ми се, погрешно разумевање старости "грбовника Шароле".
-
Слажем се Амикусе, али то је тумачење Српског хералдичког друштва Бели Орао. По њиховом тумачењу Илирски грбовници су проблематични и нису веродостојни. Ту смо са њима имали велику расправу око грба Облачића, желели смо да у доњем десном пољу буде грифон, с обзиром да се Облачићи сматрају династијом Радича Поступовића или Рада Облачића, међутим они то нису никако хтели да прихвате.
(https://s5.postimg.cc/tq9bke27r/Grb_kni_a_verzija_2.jpg)
-
Слажем се Амикусе, али то је тумачење Српског хералдичког друштва Бели Орао. По њиховом тумачењу Илирски грбовници су проблематични и нису веродостојни. Ту смо са њима имали велику расправу око грба Облачића, желели смо да у доњем десном пољу буде грифон, с обзиром да се Облачићи сматрају династијом Радича Поступовића или Рада Облачића, међутим они то нису никако хтели да прихвате.
Могу да разумем њихов критички став, али онда не знају да је у том сачуваном препису грбовника Шароле из 1658. године, за хералдику јужнословенских земаља накнадно додаван садржај из Орбиновог Краљевства Словена (1601), а где је исти дошао управо и непосредно из неког од илирских грбовника, чији изворник настаје најмање једну деценију пре Орбиновог дела.
Ево тог помена Орбина у грбовнику Шароле.
(https://s22.postimg.cc/nu5l3urqp/Charolais_Orbini_Bosnae.jpg)
Рукопис је исти као и свуда даље у грбовнику, па се може сматрати да је и овај помен Орбина из те године, тј. да није накдандно додаван другом руком.
-
Најзад, имамо коначне предлоге за Основни, Средњи и Велики грб општине Кнић. И наравно и за градски стег Кнића. За пар дана Статутарна комисија Скупштине општине Кнић треба да усвоји предлог општинског знамења а након тога и Скупштина општине Кнић.
(https://i.postimg.cc/0jf78bM7/image.jpg)
-
Предлог за Средњи грб општине Кнић:
(https://i.postimg.cc/LXkx14g8/image.jpg)
-
Велики грб општине Кнић:
(https://i.postimg.cc/LX78jScG/image.jpg)
-
Градски стег Кнића:
(https://i.postimg.cc/151F8xpf/image.jpg)
-
Данас су одборници Скупштине општине Кнић усвојили одлуку о симболима општине.
Општина Кнић је по при пут добила хералдички исправан грб.
Блазон (дефиниција) Малог грба гласи:
Штит издељен крстом диаметрираним црвено и златно. Прво поље, у сребру црвени стуб са уписаним сребрним крстом с краја на крај између два црвена љиљана (грб Хребељановића). Друго и треће поље, у црвеном сребрна кула о чије је приземље ослоњена црна потковица. Четврто поље, у сребру зелени житни сноп између два црвена оцила.
Блазон Средњег грба гласи:
Мали грб надвишен златном бедемском круном без видљивих мерлона. Испод лента са ћириличним именом општине.
Блазон Великог грба:
Штит са мотивом Малог грба, надвишен златном бедемском круном без мерлона, над круном црква манастира Каменац, обасјана зрацима. Са стране чувари грба, десно Тома Вучић Перишић држи копље са заставом Србије, лево Стеван Петровић Книћанин држи копље са заставом Титулара. На постаменту стилизација Борачког Крша, испод приказ реке Груже. Испод свега лента са именом општине.
Облик и садржина заставе:
Квадратног облика, црвене боје, златно орешена. Сажима суштинске мотиве штита. На црвеном је у средини сребрна кула између два сребрна љиљана.
-
Честитке Книћанима на усвојеном грбу Кнића. :)
Надам се Саша у скорије време да ћете нам послати и снимке заставе у праксти.
Уверен сам да ће на јарболу изгледати импресивно. ;)
-
Hvala Amikuse.
Daće Bog, skorije će se nova zastava zavijoriti na zgradi opštine Knić.
-
vrlo lijepo urađeno