Војислава М. Булатовића, Ровца – Братство Булатовић, стр. 425.
Пођанин (Стајовићи), огранак Булатовића; потичу из Мртвог Дубоког. Петроније Стајов је имао пет синова: Петра, Неда, Вукајла, Вукашина и Милету. У Ровцима се на Ускрс, на мјесту Ћећа – Зелена, сваке године одржавао сабор. Док се најмлађи Милета шетао с дјевојком, из зависти га свежим јајетом погоди рођак. Дошло је до свађе која се наставила и на Ђурђевдан, када су се Милета и његова браћа срели са оним што их је увриједио. Да би ''опрао част и образ'' Милета убије двојицу рођака. Бјежећи од освете, Петроније с породицом 1793. напусти Мртво Дубоко и дође у Колашин, одакле га Турци спроведу у Лозну. Засеок у којем су од бега Ћоровића добили земљу назвали су Пода, по истоименој заравни у Ровцима. Петроније одлучи да за неко вријеме склони сина Милету, па га 1794. упути у такозвани ерски крај – око Ужица. Радећи у најму скоро 17 година, Милета се 1809. врати у породицу. Бег Ћоровић га поново прихвати, али му одреди послове у кругу кућног дворишта.
На подручју Бихора и Бијелог Поља настала је нова ситуација. Крајем априла, Карађорђе је ослободио Сјеницу, а затим је на потезу према Пријепољу потукао босанског Сулејман пашу Скопљака. Код Суводола је 27. маја 1809. поразио пећког Нуман – пашу, па је пут према Лиму био отворен. У паници, Турци напуштају села и групишу се у касабама. Охрабрени Карађорђевим успјехом, Срби масовно прелазе на страну устаника.
Тих дана, код Петронија дође бег Ћоровић и исприча му да су се неки Булатовићи распитивали да ли на имању има неког из Роваца. ''Рекао сам им да су моје чипчије из ужичког краја – Ере, зато, ако дугујете крв, бјежите још ноћас, јер вас на отвореном пољу не могу заштити. Милету ћу, ако хоће, задржати да ми ради око коња у зидинама штала''.
Преко ноћи, Петројине с породицом напусти бегово имање. Најстарији син Петар, одлази у Дојевиће код Новог Пазара, а Петроније с Вукајлом и Вукашином на Главицу, поред Бијелог Потока, у близини шуме Калудар, код Црниша, на десној обали ријеке Љешнице. Послије три године, 1812. бег Омерагић их насели у селу Драгосава на Полици код Берана. По мјесту Пода одакле су дошли, назвали су се Пођанин; неки су касније вратили старо презиме Булатовић. Бојећи се освете, Милета је остао код бега и потурчио се – његови потомци су Херовићи у Подима.