Новаковићи, Никољдан, Босански Петровац

[Небојша]

Инспирисан монографијом Драгољуба Новаковића ”Новаковићи 1813-2013 : наша породица - наш завичај”, одлучих да отворим тему о петровачким Новаковићима.

Петар Рађеновић у свом делу "Бјелајско поље и Бравско" 1925. год., бележи следеће:

Новаковићи — три куће. Славе Никољдан. Преселили 1814. г. из Биочића (Далмација) у Врточе код Куле. Ту им умре отац. Њих петорица браће набрзо се отален преместе у Дринић. Кад им турски зулумћари посекоше у петровачком апсу њихове пријатеље Латиновиће (један се измакне и утече на Војевац), пређу Новаковићи на њихово кућиште у Колунић. Од 1836. г. беспрекидно излазе из ове породице свештеници. У Петровац су стално преселили пре 30 година.

Св. Никола - Крсна слава Новаковића:


У околини Петровца било је још Новаковића. У Колунићу — пет кућа, слава Никољдан. Четири од њих населиле 1814. г. из Биочића у Далмацији, пета дошла из Лике пре 120 година.

Две куће Новаковића било је и у Горњој Вођеници. Слава Никољдан. “Одавна су у Вођеници, већ преко 100 годнна. Не зна се право када су и оклен доселили. Како су остали Новаковићи пореклом из Далмације, биће свакако да су и ови”. (П. Рађеновић)

Врточе, Бјелајско Поље - поглед на Осјечницу


По народном предању, које се вековима преноси  са колена на колено у породици Новаковић, каже се да воде порекло од Старине Новака, који се са братом Радивојем после вишедеценијског хајдуковања у слободним српским планинама настанио у Далмацији, у селу Биочић – Тепљух. Они су живели у кули Старине Новака, коју је по народном предању сам Старина Новак изградио и у којој је провео своју старост.

Далмација је и пре тог времена била православно подручје, а већ у то време било је саграђено више православних храмова на овом подручју међу којима је најстарији у Голубићу код Книна 1462. (храм Св. Архиђакона Стефана) и Книнском пољу 1468. (храм Св. Георгија). На подручју Далмације изграђени су српски средњовековни манастири Крупа саграђен у доба краља Милутина 1317. године, манастир Крка саграђен за време владавине цара Душана као и манастир Драговић из 1395. године.

Груписан око својих богомоља, један део далматинских Срба је остао у вери својих предака. Иако је у овом периоду и на овој територији онемогућено деловање Српској цркви она је ипак остала главни чинилац, који је окупљао српски народ у овим крајевима. Онај ко се удаљио од цркве, постепено је и губио свест о националној припадности.

Међу 70 православних домова који су се 1806. налазили у Биочићу, био је и дом Василија Новаковића. Биочић је у то доба имао 504 православне душе и био је под Француском управом.

У изводу из катастарских књига Млетачке републике за села Тепљух, Биочић и Сиверић из 1756. године наведен је попис имовине породице Новаковић.

Поглед на Динару, Козјак и Петрово поље - Биочић и Маочић


Почетком 19. века (1812. год.), Василије Новаковић одлучио је да са женом Илинком и четири сина пресели у Петровачку котлину у село Врточе, заселак код куле. Иако су у Босни тада владали Турци, ова петровачко-уначка област била је насељена српским становништвом сем пар утврђења у којима су (и око њих) живели Турци - мухамеданци. Како је ово подручје било под турском влашћу, Срби нису имали никаква права, нити су могли поседовати имовину, те су зато бирали живот у селима близу шума и планина од којих су Турци зазирали.

Василију и Илинки се у селу Врточу роди и пети син, кога су назвали по оцу - Василије. Имајући богато искуство, Василије је учио синове да морају бити уз своју српску цркву и свој народ и да се морају школовати бити писмени и радити на добробит свога народа. Новаковићи су увек били верни својој вери и светосавском путу.

Новаковићи (Петровац)



Предање Новаковића из Биочића:

"Када је Старина Новак онемоћао и остарио, повукао се са братом Радивојем у Далмацију и населио у село Биочић код Дрниша. Грујица, син Старине Новака остао је у неком селу више Мркоњић Града и ту се оженио. Његови потомци су се прозвали Грујичић. Старина Новак са братом Радивојем озидао је себи кулу и уселио се у њу. Та кула постоји и данас. На почетку 19. века у тој кули живео је потомак Старине Новака - Василије Новаковић са женом Илинком и четири сина без женске деце. Синови су: Јован, Јефта, Илија и Саво, а после пресељења у Босну родио им се и син Василије."

Записао прота Душан Новаковић (1889-1966)

Старина Новак



Од свих породица из днк пројекта, генетски најближи овим Новаковићима могли би бити Новаковићи J2b1.

Милан Карановић је забележио слично предање о пореклу код крајишког рода Новаковић-Праштало (ком припадају и Новаковићи J2b):

"Праштали су се некада звали Новаковићи. Предак им је био Старина Новак, који је имао два сина. Један, коме се не зна име, оде у Приморје, а други - Грујо, кад је гору оставио, насели се у Дољане у Херцеговини. Потомци му се назваше Новаковићима. Једном од Новаковића, потомку Грује Новака, у Дољанима трипут су се хиљадиле овце. Праштали су у Бјелајском Пољу, преко Грмеч планине, имали стан са благом. Један од Праштала се са својом породицом одијелио. Након тога они преселише преко планине, ту стану - те их назваше Станаревић. Један огранак Станаревића поново узме старо презиме Новаковићи и насели се у Петровачком Пољу. Одатле су се Новаковићи расељавали по Крајини, па и у Поуње, где их је било 45 кућа у 13 насеља. "

Део забелешке Милана Карановића из 1925. године

Према овом предању, Новаковићи су по доласку у Крајину затекли старинце Милиновиће, Ђурђевдан (погледати тему Тесле).

Новаковићи су у села око Крупе и Новог Града дошли пре око 100 год., тј. око 1825., из Бјелајског (Петровачког) поља, а да су даљом старином из Херцеговине.

М. Карановић тврди такође да су Новаковићи (Никољдан) и Бањци (Јовањдан) из Бањана (Крупа) пореклом из Херцеговине и да су “прошли кроз северну Далмацију”.

Треба напоменути да је у Бјелајском Пољу било Бањаца (Св. Јован), али и Дејановића. Изгледа да су петровачки Новаковићи одувек гајили добре односе са овим породицама, што се може наслутити из књиге Д. Новаковића.

Вероватно нису случајно настањени једни до других и у осталим деловима Босанске Крајине. Подсетићу да су Дејановићи J2b1 из Прусаца крај Новог Града, где је било и Новаковића.

Параметри који указују на сродство Новаковића (Петровац) и Новаковића J2b (Нови Град):

1. иста крсна слава (Св. Никола)
2. миграциони смер и време сеобе (на основу стручне литературе)
3. исто предање о пореклу
4. породице које се помињу уз Новаковиће у оба краја
 
Све се ово може лепо повезати у једну целину, али је неопходна днк анализа ради потврде.

Литература:

Новаковићи 1813-2013 : наша породица - наш завичај, Драгољуб Новаковић
Поуње у Босанској Крајини, Милан Карановић
Бјелајско Поље и Бравско, Петар Рађеновић

[Синиша Јерковић]

Инспирисан монографијом Драгољуба Новаковића ”Новаковићи 1813-2013 : наша породица - наш завичај”, одлучих да отворим тему о петровачким Новаковићима.


Литература:

Новаковићи 1813-2013 : наша породица - наш завичај, Драгољуб Новаковић
Поуње у Босанској Крајини, Милан Карановић
Бјелајско Поље и Бравско, Петар Рађеновић

Недостаје ти још једна монографија у овом списку "Села парохије Крњеуше" од Петра Рађеновића, гдје је живио велики број Новаковића Никољштака. Ово је уједно област која и географски спаја Бјелајско поље и подгрмечки крај.

Такође добро би било да повадиш све далматинске Новаковиће Никољштаке из објављених пописа из 1709. и 1756.

[Небојша]

Судећи по подацима из књиге "Села парохије Крњеуше", Новаковићи су пореклом "од Зрмање" (Лика). Доселили су пре 200 год.  У Попини је било пуно Новаковића, али они су славили Аранђеловдан.

Ово значи да се та сеоба из Лике у Бјелајско Поље догодила негде почетком 18. века? Рађеновић тврди да су јужни део Петровачког поља населили Далматинци, а северни углавном Личани. Такође, крајишке породице које воде порекло из Далмације нешто су старије у односу на оне које су дошли из Лике.

Чини ми се да Карановић за једне Новаковиће из околине Рујишке каже да су из Лике и да су славили Аранђеловдан, а сада Никољдан. Слично је са овима из Крњеуше.

Што се Далмације тиче, знам да је Новаковића Никољштака било у Бјелини (Буковица).

Проблем је што и наши памте да су из Лике. Разговарао сам и са петровачким Новаковићима, који такође кажу да су из Лике дошли у Бос. Крајину. Исто је са бјелинским Новаковићима (верују да су из В. Попине).

Изгледа да је овде било пуно генерализовања, с обзиром да су Новаковићи из Попине најбројнији у Лици и да је добар део становништва Босанске Крајине дошао управо из Лике (приликом поновног насељавања Крајине). 

Није Карановић случајно раздвојио те две гране Новаковића. Чак и генетика (за сада) потврђује његову констатацију.

[Муњени Ћелић]

Такође добро би било да повадиш све далматинске Новаковиће Никољштаке из објављених пописа из 1709. и 1756.

Попис 1709. године
1. Cap(itan) Zuanne Nouacouich q: Nouach / Капетан Јован Новаковић пок. Новака - БЈЕЉИНА
2. Marooe Nouacouich q: Nouach Maroje Novaković pok. Novaka Bjeljina / Мароје Новаковић пок. Новака - БЈЕЉИНА
3. Vucem Nouacouich q: Marco / Вучен Новаковић пок. Марка - БЈЕЉИНА
4. Ellia Nouacouich / Илија Новаковић - БУКОВИЋ
5. Ellia Nouacouich da Bucouich / Илија Новаковић из Буковића - ПЕРУШИЋ
6. Ellia Nouacouich di Bucouich / Илија Новаковић из Буковића - ПОДГРАЂЕ и ЛИСИЧИЋ
7. Iuane Nouacouich  / Јован Новаковић - БУКОВИЋ
8. Saua Nouacouich da Biliane / Сава Новаковић из Биљана - КРУШЕВО
9. Vulle Nouacouich q: Illia / Вуле Новаковић пок. Илије (речени Кренчевић*) - ЗЕМУНИК *Не знам зашто је у преводу додато речени Кренчевић)
- Francesco Nouacouich q:m Zuane / Фране Новаковић пок. Ивана - ПОЛАЧА
- Gregorio Nouacouich q:m Gregorio / Гргур Новаковић пок. Гргура - ПОСЕДАРЈЕ
- Martin Nouacouich / Мартин Новаковић - СМИЛЧИЋ
- Mattio Nouacouich / Мате Новаковић - НАДИН
- Mattio Nouacouich q:m Mattio / Мате Новаковић пок. Мате - ПОСЕДАРЈЕ

[Синиша Јерковић]

Судећи по подацима из књиге "Села парохије Крњеуше", Новаковићи су пореклом "од Зрмање" (Лика). Доселили су пре 200 год.  У Попини је било пуно Новаковића, али они су славили Аранђеловдан.

Ово значи да се та сеоба из Лике у Бјелајско Поље догодила негде почетком 18. века? Рађеновић тврди да су јужни део Петровачког поља населили Далматинци, а северни углавном Личани. Такође, крајишке породице које воде порекло из Далмације нешто су старије у односу на оне које су дошли из Лике.

Чини ми се да Карановић за једне Новаковиће из околине Рујишке каже да су из Лике и да су славили Аранђеловдан, а сада Никољдан. Слично је са овима из Крњеуше.

Што се Далмације тиче, знам да је Новаковића Никољштака било у Бјелини (Буковица).

Проблем је што и наши памте да су из Лике. Разговарао сам и са петровачким Новаковићима, који такође кажу да су из Лике дошли у Бос. Крајину. Исто је са бјелинским Новаковићима (верују да су из В. Попине).

Изгледа да је овде било пуно генерализовања, с обзиром да су Новаковићи из Попине најбројнији у Лици и да је добар део становништва Босанске Крајине дошао управо из Лике (приликом поновног насељавања Крајине). 

Није Карановић случајно раздвојио те две гране Новаковића. Чак и генетика (за сада) потврђује његову констатацију.

Није спорно да Новаковићи Никољштаци и Новаковићи Аранђеловштаци (који би требали припадати роду Родић-Стојисављевић) нису један род, међутим могуће је да је и Новаковића Никољштака било у подручју Зрмање, поготово јер је тај крај послије 1700. насељен великим бројем далматинских породица. То што је истовремено ту било и Новаковића друге сорте, не пориче постојање на истом мјесту оних првих.

Не вјерујем да су крњеушки Новаковићи из рода Родића и да су славили Аранђеловдан (нема никаквог помена о промјени славе), прије ће бити да су дио опште групе Никољштака. Као што си и сам рекао и остали Никољштаци имају прадања о поријеклу из Лике. Пролаз кроз Лику на путу из Далмације, чак није нека ријеткост већ прије правило.

[Синиша Јерковић]

Попис 1709. године
1. Cap(itan) Zuanne Nouacouich q: Nouach / Капетан Јован Новаковић пок. Новака - БЈЕЉИНА
2. Marooe Nouacouich q: Nouach Maroje Novaković pok. Novaka Bjeljina / Мароје Новаковић пок. Новака - БЈЕЉИНА
3. Vucem Nouacouich q: Marco / Вучен Новаковић пок. Марка - БЈЕЉИНА
4. Ellia Nouacouich / Илија Новаковић - БУКОВИЋ
5. Ellia Nouacouich da Bucouich / Илија Новаковић из Буковића - ПЕРУШИЋ
6. Ellia Nouacouich di Bucouich / Илија Новаковић из Буковића - ПОДГРАЂЕ и ЛИСИЧИЋ
7. Iuane Nouacouich  / Јован Новаковић - БУКОВИЋ
8. Saua Nouacouich da Biliane / Сава Новаковић из Биљана - КРУШЕВО
9. Vulle Nouacouich q: Illia / Вуле Новаковић пок. Илије (речени Кренчевић*) - ЗЕМУНИК *Не знам зашто је у преводу додато речени Кренчевић)
- Francesco Nouacouich q:m Zuane / Фране Новаковић пок. Ивана - ПОЛАЧА
- Gregorio Nouacouich q:m Gregorio / Гргур Новаковић пок. Гргура - ПОСЕДАРЈЕ
- Martin Nouacouich / Мартин Новаковић - СМИЛЧИЋ
- Mattio Nouacouich / Мате Новаковић - НАДИН
- Mattio Nouacouich q:m Mattio / Мате Новаковић пок. Мате - ПОСЕДАРЈЕ

Ацо, свака част на брзини. Ја немам регистар за овај попис, а за појединачно тражење би ми требало доста времена.

[Небојша]

Није спорно да Новаковићи Никољштаци и Новаковићи Аранђеловштаци (који би требали припадати роду Родић-Стојисављевић) нису један род, међутим могуће је да је и Новаковића Никољштака било у подручју Зрмање, поготово јер је тај крај послије 1700. насељен великим бројем далматинских породица. То што је истовремено ту било и Новаковића друге сорте, не пориче постојање на истом мјесту оних првих.

Не вјерујем да су крњеушки Новаковићи из рода Родића и да су славили Аранђеловдан (нема никаквог помена о промјени славе), прије ће бити да су дио опште групе Никољштака. Као што си и сам рекао и остали Никољштаци имају прадања о поријеклу из Лике. Пролаз кроз Лику на путу из Далмације, чак није нека ријеткост већ прије правило.

Слажем се.

Планирам ових дана да тестирам Новаковиће из Велике Попине, па ћемо упоредити резултате. Њихов днк је битан и због потврде предања Родића I2a DN.

Ишао бих системом елиминације.  Следећи су Новаковићи Никољштаци из Петровца.

[Небојша]

И пре него што су се појавили резултати далматинских Крички, веровао сам да би крајишки Новаковићи J2b1 могли бити пореклом​ из тог дела Далмације.

Петровачки Новаковићи (св. Никола) долазе из Биочића (Дрниш), што није далеко од Крички.



Ово се не коси ни са подацима Милана Карановића, који за крајишке Новаковиће каже да су пореклом из Херцеговине и да су прошли кроз северну Даламцију. Овај миграциони пут се поклапа и са миграционим путем Крички, а и свештенички позив упућује на ову везу.

Постоји још једна повећа група Новаковића Никољштака на простору Северне Даламције. У питању су Новаковићи из Бјелине, који су прилично стари на том подручју. Постоје неки подаци да је део петровачких Новаковића (Крњеуша) пореклом "од Зрмање", што више одговара Бјелини.

Такође, могло је доћи и до забуне, зато што ти Новаковићи око Зрмање сви славе Аранђеловдан (по свој прилици припадници I2a DN). Ипак, Новаковићи из Биочића доста касно прелазе у Босанску Крајину (почетак 19. века), па би најбоље било урадити днк анализу.

Од ових Новаковића из Колунића (Петровац) је и окружни прота архијерејског округа петровачког, Никодим Новаковић


Смрт од својих

Новаковићи су се из Биочића (Далмација) преселили у петровачко Врточе (Кула). Ту им умре отац. Остане петорица браће. Из Врточа се преселе у Дринић. Када им Турци посекоше пријатеље Латиновић (само један побегне од османског ножа). Новаковићи пређу на њихово кућиште у Колунић. Из њихове породице се непрестано "регрутују" честити и народу и цркви одани свештеници. Године 1890. из Колунића су се преселили у Петровац.

Попа Никодија Новаковића 1941. године ухвате усташе. Успео је да се спаси од клања. Побегао је за Србију. У Београду је покушао да нађе спас. Становао је у Београдској улици, у једном неусловном собичку, бавио се ситним пословима и успео, у оскудици и глади, да дочека ослобођење.

Не часећи ни часа, поп Никодије Новаковић вратио се у родни крај, у своју бившу парохију, својим парохијанима. Био је уверен да је то његова света дужност. И да су за цркву и вернике дошла нова, боља времена. Да се ​​слободно врати коренима православља и вере коју је вековима неговао.

Проф. др Драгољуб Никић каже:

- Али, свештеник Никодије још није био свестан каква су за њега и његову службу зла времена са комунистичким поретком дошла. У оскудици и немаштини, поп је кренуо по селима петровачке парохије: светио је водице, крштавао децу, држао опела на сахранама, освећивао крсне славе ... У климавим и шкрипавим таљигама, са своја два мршава коњчића, свештеника је по парохији возао Мијаило Никић. Нове власти су Никодија гледале - попреко! Реакција, назадњаштво, антикомунизам, гунђали су задрти и комунизмом опијени властодршци у малој средини. И то им је брзо пошло за руком.

Баш када се са службе враћао из села Суваје, убице га дочекују у помрчини, у Гају, и колчевима и маљевима, на свиреп начин, усмрте, док је Мијаило, иако рањен, успео да побегне. Добро се знало ко су били виновници злочина, али их нове власти никада нису позивале на суд, јер је злочин извршен управо у комплету са новим властима. И Никодијев брат Душан такође је био свештеник. Радио је у колунићкој парохији.

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2003/12/09/srpski/F03120801.shtml


Гроб Никодима Новаковића

[crni]

По народном предању, које се вековима преноси  са колена на колено у породици Новаковић, каже се да воде порекло од Старине Новака, који се са братом Радивојем после вишедеценијског хајдуковања у слободним српским планинама настанио у Далмацији, у селу Биочић – Тепљух. Они су живели у кули Старине Новака, коју је по народном предању сам Старина Новак изградио и у којој је провео своју старост.

Предање Новаковића из Биочића:

"Када је Старина Новак онемоћао и остарио, повукао се са братом Радивојем у Далмацију и населио у село Биочић код Дрниша. Грујица, син Старине Новака остао је у неком селу више Мркоњић Града и ту се оженио. Његови потомци су се прозвали Грујичић. Старина Новак са братом Радивојем озидао је себи кулу и уселио се у њу. Та кула постоји и данас. На почетку 19. века у тој кули живео је потомак Старине Новака - Василије Новаковић са женом Илинком и четири сина без женске деце. Синови су: Јован, Јефта, Илија и Саво, а после пресељења у Босну родио им се и син Василије."

Записао прота Душан Новаковић (1889-1966)

Старина Новак


Од свих породица из днк пројекта, генетски најближи овим Новаковићима могли би бити Новаковићи J2b1.

Данас Новаковића више нема у Биочићу. Није их било ни на послијератном попису становништва 1948. године. Након пресељења Василија Новаковића са петорицом синова 1813/14. године у околину Петровца није Биочић остао без Новаковића. Ту се родио 1846. године Теодор Божидар Новаковић, након завршене гимназије и богословских наука  1872/73. г. постаје свештеник 21. новембра 1873. и као такав је највећи дио свога живота провео службујући у Книнском Пољу, гдје је и умро 1919. године као протопрезвитер. Био је један од главних покретача Српског омладинског друштва „Првенац“ основаног новембра/ децембра 1865. године у Задру, као и други уредник друштвеног гласила такођер под именом Првенац од новембра 1866. године. Идеје око којих су се окупили задарски омладинци су биле нужност просвјете на народном језику и братска слога између Срба и Хрвата. Теодор Новаковић сарађује и у задарским новинама  „Прилогу уз Народни лист“ пјесмама, прозом и чланцима. Интересантна је листа наслова пјесама које је Новаковић објавио у ова два поменута гласила : „Сложно...“, „Слоги братској“, „Поздрав браћи преко Велебита“, „Сонет“, „Љубав дому, љубав своме“, „Јесам ли пјесник?“, „Пјесник и вила“, „Куј ми сабљу...“, „Прољеће“, „Новакова сабља“, „Далмација“, „Златни Праг“. О свему овоме написаном може се више прочитати у раду Душана Берића Omladinsko društvo „Prvenac“ i narodni preporod u Dalmaciji , објављеном у часопису Могућности, 407. стр., Сплит 1963. године.

Импресиониран предањем породице Новаковић да воде поријекло од Старине Новака који је са братом Радивојем након хајдуковања настанио у Далмацију у мој Биочић, посегнуо сам за антологијом Српских јуначких пјесама Рајка Петрова Нога и подсјетио се пјесме „Старина Новак и дели Радивоје“ из које издвајам на увид слиједеће стихове :

... Тако Раде друмом поп’јеваше,
а зачу га дијете Грујица,
па казује Старини Новаку:
„О мој бабо, Старина Новаче,
неко пјева друмом широкијем,
а помиње гору Романију,
и у гори сивога сокола;
баш кâ да је чича Радивоје.
Јâ је чича задобио благо;
јали нам је муке допануо, -
но хајдемо да му помогнемо.“
Па довати лака џевердана,
пође право друму у бусију,
а за њиме млади Татомире,
а за ђецом Новак пристајаше.
Кад дођоше друму широкоме,
Новак стаде друму у бусију,
око њега два нејака сина.
Ал’ ето ти јеке низ планину; ...

Новаков син Грујица је по том предању остао у неком селу повише Мркоњић Града и ту се оженио да би се његови потомци прозвали Грујичићи. Други Новаков син Татомир из народне поезије се не помиње у породичном предању биочићких Новаковића, али у Биочићу и данас има породица која носи то презиме. Према попису 1948. године било их је 61 у 10 кућа. Славе св. Јована 20. јануара . Постоје и Татомири у оближњем селу Бискупији код Книна за које прота Саво Накићеновић (†1926) у свом дјелу Книнска Крајина казује овако : „Татомир, (2), дошли 1689. из Гламоча, славе Никољдан;“, на попису 1948. године било их је 21 у 3 домаћинства.
Вјерујем да би било интересантно покушати генетски повезати потомке славног хајдука Старине Новака као што би и слика миграционих токова нашег народа тиме била за дијелић јаснија.

[Небојша]

Хвала Црнчевићу на овим информацијама (и песми)

Ово предање Новаковића из Биочића се потпуно поклапа са предањем крајишких Новаковића (J2b1), које је забележио Милан Карановић почетком 20. века.

Имао сам прилике да прочитам одломак из књиге о Новаковићима из Биочића (тј. Петровца) и колико се сећам, готово да нема разлике у предањима (помиње се Старина Новак, Романија, Грујица, Татомир, итд).

Исто предање, иста крсна слава, као и миграциони пут, упућује на то да постоји нека између ових Новаковића. Штета што за сада не постоји и генетска потврда.

У вези самог Старине Новака, то више треба схватити као везивање за неке хајдуке и ускоке, којих је свакако било у тим крајевима, пре него за самог Старину, који иначе представља прилично магловиту личност у историјском смислу (више живи у народним песмама).

За ову причу, тј. везу са Далмацијом је можда битан још један податак. Крајишким Новаковићима J2b1 генетски је најближа породица Јелача из Варивода (Кистање, Далмација).

Јелаче су раније носиле друго презиме, а најдаљом старином се могу везати за околину Шибеника, што опет звучи занимљиво због оне везе Кричке/Дрниш-Шибеник.








 

[Зрно]

Код Дрниша постоји и српско презиме Новак у Лукару, а Бешевићи из Баљака су раније имали додатак Новак.

[Небојша]

Код Дрниша постоји и српско презиме Новак у Лукару, а Бешевићи из Баљака су раније имали додатак Новак.

Код А. Бачка нађох податак да је и у Доњем Пристегу некада било Новаковића са славом Св. Никола (9 кућа, ако се не варам).

Рекао бих да се "сужава обруч" око ове приче (сеоба из Далмације). Сада када су се појавиле Кричке J2b1, све има смисла.

[Зрно]

А сад видим да је и Бешевићима слава Св. Никола.

[crni]

Инспирисан монографијом Драгољуба Новаковића ”Новаковићи 1813-2013 : наша породица - наш завичај”, одлучих да отворим тему о петровачким Новаковићима.
...
По народном предању, које се вековима преноси  са колена на колено у породици Новаковић, каже се да воде порекло од Старине Новака, који се са братом Радивојем после вишедеценијског хајдуковања у слободним српским планинама настанио у Далмацији, у селу Биочић – Тепљух. Они су живели у кули Старине Новака, коју је по народном предању сам Старина Новак изградио и у којој је провео своју старост.
...
Предање Новаковића из Биочића:
"Када је Старина Новак онемоћао и остарио, повукао се са братом Радивојем у Далмацију и населио у село Биочић код Дрниша. Грујица, син Старине Новака остао је у неком селу више Мркоњић Града и ту се оженио. Његови потомци су се прозвали Грујичић. Старина Новак са братом Радивојем озидао је себи кулу и уселио се у њу. Та кула постоји и данас. На почетку 19. века у тој кули живео је потомак Старине Новака - Василије Новаковић са женом Илинком и четири сина без женске деце. Синови су: Јован, Јефта, Илија и Саво, а после пресељења у Босну родио им се и син Василије."
Записао прота Душан Новаковић (1889-1966)
...
Литература:
Новаковићи 1813-2013 : наша породица - наш завичај, Драгољуб Новаковић
Поуње у Босанској Крајини, Милан Карановић
Бјелајско Поље и Бравско, Петар Рађеновић

Да ли је наш Старина Новак једнак овом румунском Baba Novac? 1601. године је Baba Novac погинуо у граду Клужу?

Податак не иде у прилог предању биочићких Новаковића о проведеној старости Старине Новака у овом селу у Далмацији ... ?