Архив Ужице

[Radul]

Користио сам архив, могу рећи да је изузетно багат са грађом, а особље је врло љубазно. Све похвале за Ужице. 

[Platin]

Нисам успео да нађем на сајту ни помен црквених матичних књига... Верујем да их имају.

Остали део делује добро, колико могу овако из даљине да проценим.

[Đorđo]

Нисам успео да нађем на сајту ни помен црквених матичних књига... Верујем да их имају.

Остали део делује добро, колико могу овако из даљине да проценим.

Имају све матичне књиге, ја био и гледао

[Radul]

Имају све матичне књиге. Што је занимљиво имају и подаци о избјеглицама из Босне (1914-1918), не нешто обимни, више оквирно али постоје.

[Platin]

Потребна нам је информација шта тачно имају. Најбоље је да имамо списак по појединачним књигама, али биће добро да имамо макар збирно по врстама... отприлике... неко место, рођени од до (нпр. 5 књига), венчани од до (2 књиге), умрли од до (5 књига).

[Селаковић]

Користио сам архив, могу рећи да је изузетно багат са грађом, а особље је врло љубазно. Све похвале за Ужице. 

Радуле, хвала! Знаш ли, јесу ли дигитализовали матичне књиге, макар из 19. века?

[Radul]

Радуле, хвала! Знаш ли, јесу ли дигитализовали матичне књиге, макар из 19. века?

Ја сам гледао документа из 1914-1918 и она нису дигитализована.

[Антонин]

Да ли планира неко, којим случајем, можда, ако буде, да иде у Архив Ужица, ја нисам у могућности (живим у Београду, а прича са слободним данима ми не функционише како бих ја хтео), да ми учини ту услугицу да погледа један извод из књиге рођених (фали ми једно колено да повежем цело стабло у једну целину, знам Милоја и све могуће му мушке претке, само не знам који му је од њих тачно отац)? Да ли неко бар зна распоне у којима су матичне књиге сачуване?

Унапред хвала.

[Platin]

Прилично сигурно нема књига пре 1837. године, а најкасније до краја 19. века је у архиву. После тога до 1945. по општинама.
Можда су ратови утицали да нека од књига не постоји, мада сумњам. По Србији су књиге у принципу сачуване.

Не знам да ли порески попис из 1863. може да помогне? Он се налази у Архиву Србије.

[Антонин]

Прилично сигурно нема књига пре 1837. године, а најкасније до краја 19. века је у архиву. После тога до 1945. по општинама.
Можда су ратови утицали да нека од књига не постоји, мада сумњам. По Србији су књиге у принципу сачуване.

Не знам да ли порески попис из 1863. може да помогне? Он се налази у Архиву Србије.

Да, то знам, већ сам имао прилику да гледам матичне по другим архивима.

Нажалост, у попису је и проблем - недостаје једно колено између пописаних, и породичног памћења, тако да су "сви ту" само није сигурно ко је чији.

[Platin]

Ако су записивани кумови... можда да се по њима разврста?
То није гаранција, али друге помоћи нема.

Можда би днк тестирање помогло, али не знам да ли "big y" тест може да разврста само неколико генерација, поготово што би свака претпостављена грана требала да уради по један.

Ако је могуће, препоручујем да барем неко уради тај велики тест, а прва прилика са попустом ће бити крајем новембра.

[Антонин]

Ако су записивани кумови... можда да се по њима разврста?
То није гаранција, али друге помоћи нема.

Можда би днк тестирање помогло, али не знам да ли "big y" тест може да разврста само неколико генерација, поготово што би свака претпостављена грана требала да уради по један.

Ако је могуће, препоручујем да барем неко уради тај велики тест, а прва прилика са попустом ће бити крајем новембра.

Можда се нисам најбоље изразио у свом одговору.
Овако:
Рајков отац је Милић, његов Јордан, његов Милоје.
Према попису из 1863, Милојеви могући очеви су: Ђукан Вуков, Филип Вуков, Павле Вуков, Аксентије Вукаилов, Никола Вукаилов, Остоја Вукаилов, Милош Маринков, Драгић Маринков, Раваило Маринков, Радич Маринков, Ранко Јеремијин, Глигорије Јеремијин, Јовица Марков, Саватије Марков, Марјан Марков.
Марко, Јеремија, Маринко, Вукаило, и Вук су Павлови синови.
Тако да ја знам све „компоненте“ стабла, само су ми потребне матичне књиге да Милоја "накалемим" на остатак стабла, а једино ми пада на памет да се то може учинити преко Милојевог извода из матичне књиге рођених (X и X године xxxx добише сина Милоја).
То ми је и највећа мука, тако близу, а тако далеко. Некад ми се чини да је боље да не знам никога иза Милоја, лепше бих спавао 

[Platin]

Можда би решење могло да се нађе на потпуно другој страни... Упознат сам шта се дешавало у Земуну (тада у иностранству)... Где је било уобичајено да се пред судом уради оставина. У оставини пише, чак је и руком нацртано, ко је коме шта и колико.
Ваљда се и ти стари судски документи чувају у архиву.

Ако неко зна око судова у 19. веку у кнежевини/краљевини Србији, око оставина, нека каже.

[vidoje 013]

Можда би решење могло да се нађе на потпуно другој страни... Упознат сам шта се дешавало у Земуну (тада у иностранству)... Где је било уобичајено да се пред судом уради оставина. У оставини пише, чак је и руком нацртано, ко је коме шта и колико.
Ваљда се и ти стари судски документи чувају у архиву.

Ако неко зна око судова у 19. веку у кнежевини/краљевини Србији, око оставина, нека каже.

 С обзиром на тапијски систем који се дуго одржао у крајевима који су били под  турском влашћу  (укључујући и Књажевину, односно Краљевину Србију)  да ли је било уређеног оставинског поступка  у   19. вијеку?
Земун  под Аустријом - њемачка правна школа на дјелу. Расправа о оставини  - нормално стање. Судска власт, јавни бељежници - нотаријат...

[Петарсен]

Поштовање свима који ово читају.

Ја сам рециклирани члан на овом форуму. Пошто сам пензионисан, бићу чешће са Вама.

За проналажење предака па чак и одакле су досељени, постојао је Домовник који су свештеници водили. У Срему, ти Домовници или Домовни протокли нису узети после рата. Само Матичне књиге рођених и крштених, венчаних и опојаних.
У тај Домовни протокол, уписивано је и деца која су се у том домаћинству рађала, снахе које су у кућу долазиле, одакле су али и деве које су се удавале, где су се удале: која породица и у коме селу.

У случају села где сам рођен, пошто је на неком граничном подручју, мењало је и општине и срезове, бановину није мењало. Али црква је била увек једна и парохија којој су припадали.

Ово неколико реченица да допринесем оном почетном тражењу и да га олакшам колико могу.

[отацИванДелић]

Можда се нисам најбоље изразио у свом одговору.
Овако:
Рајков отац је Милић, његов Јордан, његов Милоје.
Према попису из 1863, Милојеви могући очеви су: Ђукан Вуков, Филип Вуков, Павле Вуков, Аксентије Вукаилов, Никола Вукаилов, Остоја Вукаилов, Милош Маринков, Драгић Маринков, Раваило Маринков, Радич Маринков, Ранко Јеремијин, Глигорије Јеремијин, Јовица Марков, Саватије Марков, Марјан Марков.
Марко, Јеремија, Маринко, Вукаило, и Вук су Павлови синови.
Тако да ја знам све „компоненте“ стабла, само су ми потребне матичне књиге да Милоја "накалемим" на остатак стабла, а једино ми пада на памет да се то може учинити преко Милојевог извода из матичне књиге рођених (X и X године xxxx добише сина Милоја).
То ми је и највећа мука, тако близу, а тако далеко. Некад ми се чини да је боље да не знам никога иза Милоја, лепше бих спавао 

Жарко,

О којој породици се ради и о ком месту-селу? Ако је реч о Моравичким селима за њих постоји Попис из 1857. године а наравно да су Матичне књиге сасвим ок. Оне постоје у Архиву Ужице и мало су лошије од осталих које гледах али могу да се читају. Обухватају период од 1837. до око 1900. после тога су у општини. Такође могу да кажем да им је особље изузетно па да ће изаћи у сусрет.

о. Иван

[Radul]

ИНФО

У петак, 14. фебруара, у 14 часова, у Историјском архиву Ужице, биће отворена изложба Архива Републике Српске "Бањалука центар Врбаске бановине", поводом Дана државности Србије. Изложба је приређена на основу богате изворне грађе Архива Републике Српске, а кроз архивске документе и фотографије представља централно градско језгро и низ грађевина у Бањалуци које је као трајну заоставштину граду оставио бан Светислав Милосављевић. Изложба сведочи о друштвеном животу у једном од златних периода Бањалуке, од 1929. до 1941. године и базирана је на истоименој монографији архивских докумената која је настала као резултат вишедеценијског рада аутора Небојше Радмановића и Верице М. Стошић на пољу архивистике и историографије. Коаутор изложбе је Владан Вуклиш.

[ДушанПан]

Да ли знате којој парохији припада село Годечево, општина Косјерић? Не нађох овај податак на сајту архива.

[Селаковић]

Да ли знате којој парохији припада село Годечево, општина Косјерић? Не нађох овај податак на сајту архива.

Претпостављам сечоречкој.

[ДушанПан]

Претпостављам сечоречкој.

Захваљујем!