Српски ДНК месец 2023

[Перегрине Фалцон]

Заборавих да напишем да припадници овог рода имају и доста генетичких поклапања широм Западне Србије, почев од Нове Вароши (необјављен), преко Ваљева (Бирчанин) и Лајковца (Живковић), до Шапца (Исаиловић). Интересантно да практично сви славе Ђурђевдан, или Ђурђиц.

Ово је заправо правило код свих M205 родова/грана из пљеваљског краја. Највише днк рођака имају по Западној Србији. Са друге стране, у Крајини предњачи подграна J-Y22063. Од J-Y155375 издвајају се Кричке из Далмације и банијски Кричи.

Да ли је могуће утврдити како је презиме Глушчевић изведено ако се исти топоними понављају током њихових миграција на простору Југославије. Глув, Глушац, Глушчев ић ... се може односити на лошу комуникацију староседеоца са дошљацима или на глухоћу пребивалишта и катуна Глушчевића јер су карактеристично живели удаљени од центра села то јест на ободу племенске територије (Дробњаци) укључујући Глуваћке топониме код Шавника, Глушчевића подове код Жабљака па и засеок Глушчевићи источно од Камене горе која је познатија по овој устаничкој лози коју је тешко дозвати и пронаћи тамо негде у "глувој" тишини, мраку, .... што може објаснити велики број конфликта у то време у вези испаше стоке (поготово док се стока од глушча не напасе ;-) ?

[Небојша]

Да ли је могуће утврдити како је презиме Глушчевић изведено ако се исти топоними понављају током њихових миграција на простору Југославије. Глув, Глушац, Глушчев ић ... се може односити на лошу комуникацију староседеоца са дошљацима или на глухоћу пребивалишта и катуна Глушчевића јер су карактеристично живели удаљени од центра села то јест на ободу племенске територије (Дробњаци) укључујући Глуваћке топониме код Шавника, Глушчевића подове код Жабљака па и засеок Глушчевићи источно од Камене горе која је познатија по овој устаничкој лози коју је тешко дозвати и пронаћи тамо негде у "глувој" тишини, мраку, .... што може објаснити велики број конфликта у то време у вези испаше стоке (поготово док се стока од глушча не напасе ;-) ?

Мени делује најсмисленије оно што је написао Милета Војиновић о Бујацима. Да су ове породице потекле од тројице браће. Од Гаје Гајевићи, од Гоге (који је ћопао) Гогићи и од једног што је био глув, наглув, Глушчевићи. Мада ово може да звучи и као легенда. Није искључено да је по неком топониму настало презиме. Али с обзиром на доказану блискост са овим родовима, предање добија на значају.

Иначе, нису сви који поседују у корену презимена основу Глув, Глуш, Глух повезани, тј. нису то раселице Глушчевића. Херцеговачки Глушци су I2, Глухајићи E-V13, итд. Глушчевићи своје блиске генетичке рођаке требају тражити на потезу Пљевља-Пријепоље-Западна Србија.

[Васић.РС]

У праву си. Остало је још неколико таквих узорака који су касно стигли или нису успели, па су поновно слати. Њих сам превидео, извињавам се

Када ће бити објављени резултати ових што су остали од прошле акције ?

[НиколаВук]

Када ће бити објављени резултати ових што су остали од прошле акције ?

Највероватније ће већина њих бити објављена током ове недеље.

[НиколаВук]

125. Анђеловић, Лазарева Субота (раније Јовањдан), Доњи Козји Дол, Трговиште, E-V13>Z1057

Хаплотип тестираног поседује повишене вредности маркера DYS439=13, YGATAH4=12 и DYS570=21 и снижену вредност маркера DYS549=11. На два маркера се разликује од Лазића (Никољдан, Ниш) и двојице тестираних из општине Ранковце код Куманова, чији резултати још нису објављени. С обзиром да деле више карактеристичних вредности маркера (YGATAH4=12, DYS570=21, DYS549=11), може се закључити да припадају истом генетичком роду.

Тестирани нема предање о даљем пореклу, осим што је чуо за мишљење да потичу из Црне Горе.
Анђеловићи се не помињу у Доњем Козјем Долу у раду Јована Трифуноског:
https://www.poreklo.rs/2017/01/21/poreklo-prezimena-selo-donji-kozji-dol-trgoviste/

Препорука за даље тестирање: BigY или WGS тест.

Слава Лазаревдан је практично непостојећа у Горњој Пчињи. Тестирани је навео да је старија слава вероватно Јовањдан. Претпостављам да је реч о роду Ћосаци, који су уједно оснивачи села, а старином из прешевског краја и Куманова, где постоје ближа днк поклапања.

Ово предање о пореклу "из Црне Горе" треба схватити као и код већине других Пчињана. Мисли се на Прешевску Црну Гору.

Тестирани је накнадно путем мејла потврдио да је стара слава Јовањдан а да су Лазареву Суботу почели да славе тек 90-их година 20. века. У табели СДНКП је промењен податак о слави.

[Васић.РС]

Највероватније ће већина њих бити објављена током ове недеље.

Ако може коментар Васића из Чорли . Коме је најближи ? У табели је сврстан у род I2 > I-Y218167  Игњатијевдан.

[drajver]

Ако може коментар Васића из Чорли . Коме је најближи ? У табели је сврстан у род I2 > I-Y218167  Игњатијевдан.

Биће објављен ускоро. У табели је грешком сврстан под I-Y218167.

[drajver]

131. Васић, Ђурђевдан, Чорле/Прњавор

Припада хаплогрупи I2-PH908, роду Игњатијевштака између Врбаса и Босне. Оваj род, поред славе Игњатијевдана и географске блискости, карактеришу сљедеће вриједности маркера: DYS19=15, DYS389-I=12, DYS576=20. Васић их све посједује иако не слави Игњатијевдан. Најближи су му Симић из Грабовца/Челинац (на 1 маркер разлике од 23) и Красић из Шешковаца /Лакташи (2/23). Овај род је прилично раширен на поменутом подручју (Добој, Прњавор, Челинац, Дервента), што би подразумјевало и нешто већу старост на том подручју. Чини се са друге стране да постоји генетичка веза са родом Чакаревића из Старог Влаха. Каквог је карактера и колико стара та веза, могу показати само дубински тестови. С обзиром да херцеговачки Малешевци још нису дубински профилисани, и то питање евентуалне везе са Малешевцима остаје отворено.

Подручје око Прњавора није етнографски обрађивано па нисам успио пронаћи неке детаљније пдоатке о поријеклу Васића.

Од познатијих припадника овог рода, издвојио бих глумца Слободана Ћустића.

[Иван Вукићевић]

66. Витомировић, Ђурђиц, Јаково, Сурчин, E-M34>Z841>Z849>CTS1727>L791

Од хаплотипа претходно тестираног Витомировића из истраживања САНУ, које је такође из Срема и слави Ђурђиц, разликује се на једном маркеру. Тај резултат још није објављен, али га можемо узгред споменути пошто је овим резултатом дефинитивно утврђена хаплогрупа Витомировића.

Витомировићи највероватније припадају роду Ралевића из Калудре код Берана. Хаплотип новотестираног Витомировића се од хаплотипова двојице Ралевића из Калудре разликује на 3 маркера. Ако се упореде хаплотипови двојице Витомировића и тројице Ралевића, издвајају се само два маркера на којима постоји јасна разлика: DYS458 (Ралевићи - 17, Витомировићи - 18) и DYS481 (Ралевићи - 27, Витомировићи - 28).

Тестирани је навео да Витомировићи према предању потичу од кнеза Витомира, по коме је Витомирица код Пећи добила име. Даље је навео да су из Витомирице су почели да се исељавају у тадашњу Угарску у другој половини 15. века (Никола Витомировић), те да су се последњи Витомировићи из Витомирице иселили са Чарнојевићем.

[Мијатовић Срђан]

68. Вучетић, Никољдан, Жабаре, Крушевац

Припада хаплогрупи G2a-M406.

Несумњиво је повезан са Мијатовићем из оближњих Великих Купаца који такође слави Никољдан. Разликују се на свега 1 од 23 упоредива маркера (391).

Тестирани је навео да Вучетићи потичу из суседног Треботина где се налази гроб њиховог родоначелника Вучете Николића, сахрањеног средином 19. века. С друге стране, Мијатовић је приликом тестирања навео да је раније презиме његовог рода било Анђелковић, а да су у тај крај доселили негде из Црне Горе. Оваквих хаплотипова нема у Црној Гори, па је предање веома упитно.

Не знам да ли је овакав резултат изненађење, али он може да говори о дужем присуству предака Вучетића и Мијатовића подручју Расине.

Заиста сам се обрадовао са овим поклапањем.
Имам молбу да ми помогнете да контактирам рођака са поклапањем 22/23

Питање које ме интересује шта значи ово поклапање, у којој даљини имамо заједничке претке

[Мијатовић Срђан]

Можда су мислили на Скопску Црну Гору, коју су и онако звали само Црна Гора.

Имам податак из црквене књиге умрлих из цркве у Мајдеву (Велики Купци, Крушевац) да је наш родоначелник Мијат умро 1865. године  и стоји у напомени у 42. години живота, што би значило да је рођен 1823. године али не знамо где.
Имамо предање да је дошао из Црне Горе (по слави су ми неки познаваоци истраживања родослова рекли да је из племена Кучи и да могу да очекујем неког Анђелка као његовог оца рођеног 1790-1800).
Мој деда наводи да је долазио из Црне Горе и продавао лучу и со и када се оженио у Великим Купцима ту и остао.
У књизи умрлих пише Мијат Анђелковић, сви на даље његови потомци носе презиме Мијатовић а немамо податке одакле је дошао.

Уколико неко може да помогне на основу овог реченог нека да предлог

[Неродимац]

Здраво и нека је са срећом рођак. Додао бих нешто што би можда било од користи а то је следећи резултат:

Јовановски, Никољдан, Непроштено, Теарце, хаплогрупа G-M406>FGC5081>Y2724>Z17887>L645>BY61547>BY12700>FTB20525

Непроштено одакле је Јовановски се налази у Скопској Црној Гори који се звао пре само Црна Гора па је ваше порекло из "Црне Горе" можда било из ове одакле је Јовановски, а и слава је иста. Да би ово оповргли или потврдили било би добро да урадите неки од WGS тестова где би знали на чему сте.

[НиколаВук]

Здраво и нека је са срећом рођак. Додао бих нешто што би можда било од користи а то је следећи резултат:

Јовановски, Никољдан, Непроштено, Теарце, хаплогрупа G-M406>FGC5081>Y2724>Z17887>L645>BY61547>BY12700>FTB20525

Непроштено одакле је Јовановски се налази у Скопској Црној Гори који се звао пре само Црна Гора па је ваше порекло из "Црне Горе" можда било из ове одакле је Јовановски, а и слава је иста. Да би ово оповргли или потврдили било би добро да урадите неки од WGS тестова где би знали на чему сте.

Једна исправка само, Непроштено је у Доњем Пологу.

[Христифор]

Колико је још резултата  остало да се објави па да коначно сачинимо  финалну статистику?

[НиколаВук]

Колико је још резултата  остало да се објави па да коначно сачинимо  финалну статистику?

Још само два резултата чекамо.

[Небојша]

108. Вуковић, Ђурђевдан, Мојковац, J2b-M205>Y22059


Као и нешто раније објављени Пејовић, тестиран такође у склопу ове акције, Вуковић припада генетичком роду Дедејића J2b-Y22063. Потпуно поклапање са претходно тестираним Вуковићем из Штитарице (то је вероватно место и овог Вуковића). Блиски су му хаплотипови и осталих из рода Дедејића, чија је карактеристика вредност 24 на маркеру DYS481.

Цитираћу део објаве резултата Пејовића:

37. Пејовић, Ђурђевдан, Доња Поља, Мојковац, J2b-M205>Y22059


Пејовићи из Поља су огранак Дедејића. Литеритура их негде уже везује за Смоловиће (такође огранак Дедејића), али они су више пута тестирани и сви припадају хаплогрупи R1a. Већи број братства, која по предању воде порекло од Дедејића, припада хаплогрупи J2b-M205 (болдовани у доњем тексту).

"Дедејићи. Добрија Дедејић је живио у Чеву.Око 1570. године одселио је из Чева јер је била неродна година. Предање каже да је Добрија орао њиву. Снаха му донесе ручак и орачи поједу ручак, а снаху не понуде H она остане гладна. Због глади се заплаче. Тада Добрија закоље једног вола и нахрани породицу. Одлучио је да нађе земљу која ће моћи да му прехрани породицу. Настанио се на ријеци Тари, на мјесту које ће се по њему назвати Добриловина. Дедејићи сматрају да је Добриловина добила име по њиховом претку Добрији, али се Добриловина под именом Добрихнина помиње још у средњем вијеку као засеок Прошћења. То земљиште главари касније одредише као погодно за изградњу манастира и ту изградише манастир Добриловину. Добрији су у замјену дали друго имање у Прошћењу. Главари подигну манастир а Добрију не упишу ни као оснивача ни као дародавца.

По другом предању на Чеву је живио Доброје са својих осам синова. Једном приликом дошли су у сукоб са неким Миликићима па напусте Чево и настане се у Лужницу код Спужа. Ту им није било безбједно због присуства Турака па су преко Роваца и Колашина доселили у Добриловину на ријеци Тари. Неки Чевљани сматрају да су Дедејићи расељени послије упада везира Кукавице 1612. године. Сва братства Дедејића славе Ђурђевдан. Раније су прислуживали прву недељу по Великој Госпођи. Дедејићи су се у Дробњаку временом подијелили на више братстава: Дедејићи, Благојевићи, Раонићи, Крејовићи, Зејаци, Калпачине, Микићи, Шпањи, Јелићи. Истог поријекла са Дедејићима у Шаранцима и Дробњаку су и братства: Вељовићи у Подбишћу, Видојевићи у Бијелом Пољу, Вујичићи из Прошћења, Вукадиновићи у Прошћењу, Вуковићи (од Раосављевића) у Штитарици, Гребовићи у Бијелом Пољу, Ђоговићи (од Зејака) у Прошћењу, Крвавци у Прошћењу, Кргушићи у Прошћењу, Крушчићи у Мојковцу, Меди (Медојевићи) у Прошћењу, Пејовићи — Смоловићи из Поља и Подбишћа, Раосављевићи у околини Колашина, Ратковићи (од Вукадиновића) у Бијелом Пољу, Топовићи (од Медојевића), Ћорићи у Бијелом Пољу, Филиповићи у Бијелом Пољу и Прошћењу, Чокорлије (Ђоговића) код Томашева."

извор: Жељко Остојић, Озринићи (2017)