Древна ДНК

ДНК порекло > Aрхеологија и археогенетика

Древна ДНК

<< < (130/138) > >>

drajver:
Filipi ми је скренуо пажњу на једно археогенетско истраживање које је презентовано прошле јесени на неком конгресу генетичара у Сарајеву. Ради се о генетичком тестирању 11 појединаца, како се послије показало повезаних по мушкој линији, из средњовјековних гробница у околини Травника. Сви припадају хаплогрупи Ј2а. На жалост, STR профили још нису објављени. Вјероватно се ради о неком разгранатом средњовјековном роду са подручја жупе Лашве (крај 14. почетка 15. вијека). Ево неких линкова:

MOLECULAR-GENETIC ANALYSIS OF SKELETAL REMAINS FROM MEDIEVAL ARCHAEOLOGICAL SITES FROM THE TRAVNIK AREA

Tamara Lukic1, Mirela Dzehverovic2, Amela Pilav2, Jasmina Cakar1,21Universityof Sarajevo, Facultyof Science,Sarajevo,Bosnia andHerzegovina2University of Sarajevo,Institute for Genetic Engineering and Biotechnology,Sarajevo, Bosnia and Herzegovina

Molecular genetic analysis of archaeological skeletal remains is important for gaining insight into the origin and genetic structure of our ancestors. The analysis of ancient DNA (aDNA) is extremely challenging since DNA is frequently found invery low concentrations and is often highly degraded. Regarding mentioned, the main goal of aDNA studies is to successfully isolate DNA from skeletal remains with as little loss of biological material and generate usable electropherograms (DNA profiles) with as many amplified STR loci as possible. Although there is not much information about the people who inhabited the Travnik region during the medieval Bosnia, it is believed that this area was one of the most populated in that period, as evidenced by thenumerous archaeological necropolises found in this area. A total of 11 tooth samples from four localities from the Travnik area: Glavica -Han Bila, Fazlići, Alihodže and Klisa were analyzed. Amplification of the isolated aDNA was performed with a commercial multiplex kit PowerPlex® Fusion Systemand PowerPlex® Y23 Systemin samples in which the presence of Y chromosomes was detected. Statistical recalculation of the probability of kinship was determined using IngebKinship software. For Y-haplogroup prediction, digital software Whit Athe's Haplogroup Predictorand NEVGENwere used. Isolation of aDNA and amplification of STR loci from analysed samples was extremely successful, generating full profiles from eight out of 11 samples. The highest degree of kinship was found between the two samples with a kinship probability for relationship brother-brother 99.99996%. Analysis of Y haplotypes showed that all male individuals were related by the male line and that they belonged to the J2a haplogroup.

Keywords:ancient DNA, archeology, skelet remains, STR markersCorrespondence:[email protected]

https://genubih.ba/wp-content/uploads/2021/09/Tamara-Lukic.pdf

Требало би између осталих да се ради и овој локацији:
http://www.anubih.ba/godisnjak/god44/Godisnjak44-12.pdf

drajver:
Иначе везано за овај Ј2а род пронађен под стећцима у Лашви, добар кандидат би била средњовјековна босанска породица Дружића, што је у археолошко-антрополошком раду и наговјештено. О Дружићима нема пуно података, а ово су неки:

"Стефан Друшчић (Sthepano Druschich, Стефани Др8шчикв), 34,68; 38, 62 — сведок, представник горњобосанског властеоског рода Друшчић или Дружић чије је седиште било у Гучој Гори, на подручју жупе Лашва. Као сведок, Стефан се јавља и у исправама из 1332. и 1345. године."

"Степша (Stepse), 50, 44 — сведок, син Стефана Дружића, представник горњобосанског властеоског рода Друшчић, нема ближих података о њему.
Стефан Дружић (Sthepano Drusich), 50, 44 — у исправи се јавља као отац Степшин, представник горњобосанског властеоског рода Друшчић, видети претходни наш прилог у овој свесци."

"Други извор који говори о управи тепчије Батала над жупом Саном је исправа санског жупана Вукца од 25. маја 1396, који у граду Козари, у име војводе Хрвоја гарантује безбедност трговцима. На основу нешто каснијег податка сазнајемо да је поменут „владалац" био заправо Вук, син Милоша Дружића из Гуче Горе у Лашви. Како је тепчија Батало био господар жупе Лашве, несумњиво је дакле да је Вук био његов „човек" и да је у његово име управљао жупом Саном."

"Град Козару је у руке угарског краља предао Вук, син покојног Милоша Дружића из Гуча Горе из Лашве."

"У јеку ове кампање против херцега Хрвоја, у лето 1413, од његове власти се одметнуо и Вук, син Милоша Дружића од Гуче Горе у Лашви. Он је управљао жупом Саном и градом Козаром у име тепчије Батала Шантића, који је ове поседе добио у привремену власт, женидбом с Ресом, сестром херцега Хрвоја. Поред тога што је краљу Жигмунду предао град Козару и неке „своје тврђаве“ у жупанији Сани, Вук Дружић је у исти мах добровољно препустио certa castra sua in terra nostra Vzure. Као награду за показана „дела верности“, Жигмунд му издаје нову повељу доста касније од поменутих догађаја, 5. септембра 1425. У том документу, Вуку се обраћа као ,,aule nostre militia“, затим су споменуте његове заслуге у различитим
временима у борби против Турака и Босанаца, потом и предаја тврђава у Сани и Усори. На основу свега тога, награђен је поседом по имену Пака у Пожешкој жупанији, са свим његовим припадностима. На Вукову молбу, Жигмунд му је дао и посебну владареву дозволу да утврди свој посед, на тај начин што ће подићи ,,fortalitium seu castrum de lignis aut lapidibus“."

Видимо да су Дружићи били уско повезани са породицом тепчије Батала Шантића, такође из Лашве. Занимљиво да постоји муслиманска породица Шантића који је тестиран као припадник Ј2а цуцко-пјешивачке гране.

У сваком случају, чекамо да се објаве хаплотипови.

Небојша:

--- Цитат: drajver Фебруар 08, 2022, 09:08:11 пре подне ---

Видимо да су Дружићи били уско повезани са породицом тепчије Батала Шантића, такође из Лашве. Занимљиво да постоји муслиманска породица Шантића који је тестиран као припадник Ј2а цуцко-пјешивачке гране.

У сваком случају, чекамо да се објаве хаплотипови.

--- Крај цитата ---

Ти Шантићи су однекуд из околине Пријепоља, па је упитно имају ли везе са Средњом Босном. Логичнија је веза са Старом Црном Гором, због хаплотипа. У сваком случају, ту подграну J2a свакако треба тражити међу муслиманским родовима Средње Босне и шире. Код БиХ муслимана је доста раширена J2a, а неки логичан закључак је да је тако због потенцијалне струје из Мале Азије по доласку Турака. Међутим, могуће да већи број подграна ипак одлази на предсловенско становништво Балкана.

поменућу овде неке подгране које се јављају код БиХ муслимана са 23andMe

J2a-M67: Средња Босна
J2a-M92: Стара Херцеговина, Херцеговина, Босанска Крајина
J2a-L210: Ливно
J2a-L26: Босанска Крајина
J2a-L24: Травник
J2a-L70: Херцеговина, Босанска Крајина
J2a-L47: Средња Босна

Милан Петровић:
Да ли смо испратили ово:

https://www.pnas.org/content/119/8/e2108001119?fbclid=IwAR0-rQVUZKZJeP1G9pFwtDuj7XheqsM8pTLRMEWgBHyH-QH566v3Cx1W2NU

Y-Chromosome Variation.
There are 16 known Y-chromosome (Y-DNA) haplotypes from Neolithic Orkney, of which 14 appear to be well resolved (13, 32). All 14 belong to haplogroup I2a, of which seven are I2a1b-M423, four are I2a1b1-S185, one is I2a2-S33, one is I2a2a1b-CTS10057, and one is I2a2a1a2-Y3679 (the remaining two are poorly resolved I and I2). In BA LoN, even though the majority of genome-wide and female lineages most likely arrived in Britain and Orkney with the BBC or BA, all but one of the nine Y-DNA lineages belong to haplogroup I2a1b-M423, with just one belonging to R1b-M269 (SI Appendix, Section S6 and Dataset S1H). We found four distinct haplotypes within I2a1b: I2a1b-M423, I2a1b1-S185, and the more derived I2a1b1a1b-A1150 and I2a1b1a1b1-A8742.

This predominance of I2a1b-M423 is surprising because it is completely absent elsewhere in CA/BA Europe, where the Y-DNA landscape is heavily dominated by R1b-M269 (Figs. 2–4 and SI Appendix, Figs. S13–S15). For example, in a dataset of 21 BBC males from Britain, 20 carry the R1b-M269 lineage and only one I2a, which is on the distinct I2a2a-M223 lineage. If we include CA and EBA Britain and Ireland, 41 out of 43 males carried R1b-M269, two I2a2a-M223, and none I2a1b-M423.

I2a1b-M423 likely arrived in Orkney with the first farmers. In the Neolithic, I2a1b-M423 was largely distributed in an arc around the Atlantic façade of Europe, from the western Mediterranean to the Baltic. Outside Britain, most I2a1b-M423 lineages are from Middle/Late Neolithic Spain and France, with one from Germany and a small number from Sweden, where, at a megalithic site on Gotland, all four genotyped males belonged to I2a1b-M423

drajver:

--- Цитат: Милан Петровић Фебруар 08, 2022, 10:06:36 пре подне ---Да ли смо испратили ово:

https://www.pnas.org/content/119/8/e2108001119?fbclid=IwAR0-rQVUZKZJeP1G9pFwtDuj7XheqsM8pTLRMEWgBHyH-QH566v3Cx1W2NU

Y-Chromosome Variation.
There are 16 known Y-chromosome (Y-DNA) haplotypes from Neolithic Orkney, of which 14 appear to be well resolved (13, 32). All 14 belong to haplogroup I2a, of which seven are I2a1b-M423, four are I2a1b1-S185, one is I2a2-S33, one is I2a2a1b-CTS10057, and one is I2a2a1a2-Y3679 (the remaining two are poorly resolved I and I2). In BA LoN, even though the majority of genome-wide and female lineages most likely arrived in Britain and Orkney with the BBC or BA, all but one of the nine Y-DNA lineages belong to haplogroup I2a1b-M423, with just one belonging to R1b-M269 (SI Appendix, Section S6 and Dataset S1H). We found four distinct haplotypes within I2a1b: I2a1b-M423, I2a1b1-S185, and the more derived I2a1b1a1b-A1150 and I2a1b1a1b1-A8742.

This predominance of I2a1b-M423 is surprising because it is completely absent elsewhere in CA/BA Europe, where the Y-DNA landscape is heavily dominated by R1b-M269 (Figs. 2–4 and SI Appendix, Figs. S13–S15). For example, in a dataset of 21 BBC males from Britain, 20 carry the R1b-M269 lineage and only one I2a, which is on the distinct I2a2a-M223 lineage. If we include CA and EBA Britain and Ireland, 41 out of 43 males carried R1b-M269, two I2a2a-M223, and none I2a1b-M423.

I2a1b-M423 likely arrived in Orkney with the first farmers. In the Neolithic, I2a1b-M423 was largely distributed in an arc around the Atlantic façade of Europe, from the western Mediterranean to the Baltic. Outside Britain, most I2a1b-M423 lineages are from Middle/Late Neolithic Spain and France, with one from Germany and a small number from Sweden, where, at a megalithic site on Gotland, all four genotyped males belonged to I2a1b-M423

--- Крај цитата ---

Ови I2a1b-M423 из Оркнија су били познати и раније, једино ако нису тестирали неке нове узорке. Углавном се радило о L161 Isles варијанти.

Навигација