Порекло становништва > Хрватска - Република Српска Крајина

Поријекло Срба Вуковара и околине

(1/3) > >>

ДушанВучко:

--- Цитат: drajver  Новембар 25, 2021, 03:22:03 поподне --- Било би интересантно одговорити на питање зашто се нпр. у Негославцима говори екавски,а у Бршадину, који је 10-ак километара удаљен ијекавски, иако су оба српска насеља на том мјесту већ стотинама година. И какве то све везе има са миграционим токовима и пореклом становништва.

--- Крај цитата ---
Пала ми је на памет Велика сеоба Срба под Чарнојевићем 1690те што се тиче Негославаца, па да је зато екавица остала, а о Сеоби пише и на страници Негославаца:
"Према предању, село је насељено прецима данашњих становника Негославаца 1690. године, у Великој сеоби Срба, под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. У то време населило се свега 15 до 20 породица..."
https://opcina-negoslavci.hr/o-nama/
Вероватно је исто тако остао и назив Бели Манастир
У том појасу са десне стране Дунава, који се данас налази у Хрватској, вероватно је дошло до преплитања Срба ијекаваца и екаваца (који су дошли са Чарнојевићем), а негде се одржао екавски, тамо где је већина пореклом од оних који су се настанили у тој сеоби (као Негославци). А и сама конфигурација тих равничарских села је таква да нема непрекидног насељавања, него су села одвојена празним простором и збијена у своју микроцелину, па има услова да се одржи неки аутохтони карактер сваког насеља и по питању говора кроз дужи период ("екавска" острва у том делу)

drajver:
Издвојио сам ову поруку и отворио тему, јер може бити интересантна, поготово јер је подручје Вуковара, као што је већ наглашено мјесто гдје се сусрећу двије српске етнографске зоне, два дијалекта.

drajver:

--- Цитат: ДушанВучко  Новембар 26, 2021, 12:45:37 пре подне ---Пала ми је на памет Велика сеоба Срба под Чарнојевићем 1690те што се тиче Негославаца, па да је зато екавица остала, а о Сеоби пише и на страници Негославаца:
"Према предању, село је насељено прецима данашњих становника Негославаца 1690. године, у Великој сеоби Срба, под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем. У то време населило се свега 15 до 20 породица..."
https://opcina-negoslavci.hr/o-nama/
Вероватно је исто тако остао и назив Бели Манастир
У том појасу са десне стране Дунава, који се данас налази у Хрватској, вероватно је дошло до преплитања Срба ијекаваца и екаваца (који су дошли са Чарнојевићем), а негде се одржао екавски, тамо где је већина пореклом од оних који су се настанили у тој сеоби (као Негославци). А и сама конфигурација тих равничарских села је таква да нема непрекидног насељавања, него су села одвојена празним простором и збијена у своју микроцелину, па има услова да се одржи неки аутохтони карактер сваког насеља и по питању говора кроз дужи период ("екавска" острва у том делу)

--- Крај цитата ---

Оно што је мени занимљиво јесте да је Срем у цјелини (а Негославци спадају у западни Срем) претрпио доста интензивна насељавања ијекаваца, али да то није пореметило његову екавску основу. Једино гдје су ијекавци превагнули јесу села источно од Винковаца (Мирковци, Јанковци, Сремске Лазе), али и то су села на самој граници граници Срема и Славоније. Та екавска доминација у Срему се не може објаснити само сеобама из подручја јужно од Саве 1690-1739 већ доста старим насељима Срба екаваца у Срему и у претходном периоду. Таласи досељених ијекаваца очигледно нису били толико масовни да измјене језички основ тих насеља. Разлог томе лежи у чињеници да није било чистих досељеничких ијекавских насеља у Срему, већ су се ијекавци само утапали у постојећа екавска насеља.

Међутим, на подручју Вуковара, сјеверно и западно од града имамо доста стара ијекавска насеља, у којима се не ради о Босанцима или Личанима досељаваним од 18-20. вијека већ о Србима ијекавцима који су ту још од 16. вијека.

Екавски Негославци су насељени Србима тек од почетка 18. вијека, што говори да је између српских екавских и ијекавских насеља у западном Срему постојала једна међузона насељена католицима и да се ове двије српске зоне у периоду прије 18. вијека ипак нису тако непосредно додиривале.

drajver:
Такође је занимљиво да је градско српско становиштво не само Вуковара, већ и Осијека било екавско. Поготово је то занимљиво за Осијек који је био екавско острво унутар српске ијекавске зоне.

Милош:

--- Цитат: drajver  Новембар 26, 2021, 09:14:04 пре подне ---Такође је занимљиво да је градско српско становиштво не само Вуковара, већ и Осијека било екавско. Поготово је то занимљиво за Осијек који је био екавско острво унутар српске ијекавске зоне.

--- Крај цитата ---

Одатле она парола: Осијек никад неће бити Осек.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна