Аутор Тема: Дигитализација грађе Војног архива  (Прочитано 2863 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Дигитализација грађе Војног архива
« послато: Август 17, 2017, 11:59:47 пре подне »
Не знам да ли је неко упућен у процес дигитализације грађе Војног архива, који је започет још 2006. године?

Ево чланка из 2011. године, када је било обрађено вероватно ни 10% укупне грађе.

Шест хиљада метара војне историје



Када би се поређала у праву линију грађа која се чува у Војном архиву у Београду њена дужина износила би чак шест километара. Или, да будемо прецизнији, 6.080 дужних метара у које су смештене победе и порази, примирја и планови битака, наредбе, преписке, депеше, фотографије, позиви на општу мобилизацију, мемоари. У том обиљу, од докумената о свакодневном животу војске, до оних који припадају великим историјским догађајима,као што је немачка објава о стрељању грађана у Крагујевцу, тешко је издвојити најинтересантније. Сва документа су важна и пишу део историје овог народа, каже директор Војног архива, пуковник Драган Милошевић. Ипак, илустрације ради, издваја неколико.

– Сачуван је предлог поручника Јована Драгашевића министру војном о сакупљању архивске грађе од 6. јуна 1865. године, Указ о образовању Нишавске војске од 20. новембра 1885. године. Велику вредност имају документа која се односе на период балканских ратова: Извештај о закључењу примирја с Турском од 23. новембра 1912. године, Наредба врховног команданта о закључењу мира у Букурешту од 29. јула 1913. године. Такође, вредна је пажње архивска документација Главног генералштаба Краљевине Србије, протоколи поверљивих седница Главног генералштаба од 1904. до 1914. године – набраја пуковник Милошевић.

Војни архив прикупља архивску грађу насталу од 1847. године, али најстарији документ који се овде чува спада у још даљу историју. То је карта из 1716. године на којој је представљена граница између аустријског царства и Србије. У фондовима из периода Другог светског рата, на пример,заступљене су готово све стране: ту су документа везана за народноослободилачку војску Југославије, фондови Југословенске војске у отаџбини, емигрантске владе Краљевине Југославије, владе Милана Недића, немачке  и италијанске окупаторске војске, фонд Независне државе Хрватске.

–Архивска грађа постаје доступна јавности 50 година од дана њеног настанка. Може бити доступна и након 30 година од њеног настанка, али само уколико то творац или правни следбеник документа дозволи или по одобрењу министра одбране. Држављани Србије и истраживачи из иностранства имају неограничени приступ архивској грађи која је отворена за јавност, сређена и за коју су израђена информативна средства–објашњава пуковник Милошевић.

Грађани који су испитивали порекло породице долазили су тако у Војни архив где се чува око 52.000 персоналних досијеа официра Војске Краљевине Југославије, сваки с фотографијом, подацима о току службе, наградама, па и болестима, које је неки вредни кадровик исписао краснописом. Обраћале су им се и државне комисије: архив је достављао тражена документа комисији за сарадњу с Хашким трибуналом, радио је ту и тим стручњака који истражују детаље везане за смрт Драже Михаиловића, а приликом наше посете у читаоници архива затекли смо истраживаче који проучавају тајне гробнице убијених после 12. септембра 1944. године.

–Због процеса рехабилитације, имамо много захтева од наших судова за документацијом која се односи на војна суђења. Такође, недавно су нас посетиле две стране делегације, немачке судије и делегација из Меморијалног центра Јад Вашем. Немачки истраживачи заинтересовани су са грађу која се тиче суђења нацистима. Ми имамо списак од око 5.000 имена оних којима је суђено, али делегацију нарочито занимају изјаве које су давали на суду и имена сарадника које су помињали. Делегација из Јад Вашема била је веома задовољна обимом документације која се тиче страдања Јевреја–каже пуковник Милошевић.

Крајем 2006. године започела је дигитализација архивске грађе. У сарадњи са Институтом „Џеферсон”, на челу с Биљаном и Ароном Преснелом, уз донацију владе Краљевине Норвешке, Фондације браће Рокфелер и Фондације „Најт” набављена је вредна опрема за дигитализацију и урађен специјалан софтвер прилагођен Војном архиву. Скенирано је више од 3.600.000 докумената, што је око 10 одсто укупне грађе, а међу њима и најстарији документи до почетка Првог светског рата.

Извор: Политика.рс

Детаљније о овом пројекту можемо прочитати на страницама Фондације „Најт”, која финансира овај пројекат.

FROM RUINS OF WAR, A NATION'S HISTORY PRESERVED
« Последња измена: Август 17, 2017, 03:59:16 поподне Amicus »



Ван мреже gillle

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 965
Одг: Дигитализација грађе Војног архива
« Одговор #1 послато: Август 17, 2017, 12:32:49 поподне »


Све је то лепо ПОЛИТИКА објавила, само још у пракси да заживи то о чему пишу. Моје искуство са Војним Архивом је врло лоше, за разлику од Архива Србије где је, рекао бих, боља организација посла.

Архивска грађа којој је истекао рок од 50 година најчешће је недоступна, пре свега, због тзв. дискреционог права Војног Архива да не даје објашњење због чега је то тако или, могуће, због "презапослености" радника.





Тако је говорила моја прабаба Марта.

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Дигитализација грађе Војног архива
« Одговор #2 послато: Август 17, 2017, 03:58:16 поподне »
Све је то лепо ПОЛИТИКА објавила, само још у пракси да заживи то о чему пишу. Моје искуство са Војним Архивом је врло лоше, за разлику од Архива Србије где је, рекао бих, боља организација посла.

Архивска грађа којој је истекао рок од 50 година најчешће је недоступна, пре свега, због тзв. дискреционог права Војног Архива да не даје објашњење због чега је то тако или, могуће, због "презапослености" радника.

Како било, можда би требало направити контакт са Институтом „Џеферсон”, њима су ионако дали све да скенирају, па су можда они више упућени докле се стигло са тим пројектом?



Ван мреже Милан Петровић

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1076
  • I2-PH908 FT277965>Y93865>Y95760 Род Зорића
Одг: Дигитализација грађе Војног архива
« Одговор #3 послато: Јануар 18, 2018, 08:13:04 пре подне »
Прошле године сам ишао у Војни Архив. Упутили су ме да сам претражујем касете које видите на фотографији.

Чини се да ту нема напретка.
Догодине у Холштајну!

Ван мреже Iєшɑ

  • Помоћник
  • ****
  • Поруке: 175
  • Припɑдник сɑȋтɑ: 6. XII 2018.−
    • Kotraža sajt
Одг: Дигитализација грађе Војног архива
« Одговор #4 послато: Април 18, 2023, 02:55:52 поподне »
Mogu li se u vojnom arhivu među spisima naći preci koji su služili vojni rok u kneževini Srbiji?
Новɑковић / Iєшић – „Iєшɑ“.
Iєшић Новɑковoг Симонов (1795.−1853.) и Милєнин (1801.−1864.) потомɑк.

Ван мреже alexhess

  • Члан Друштва
  • Гост
  • *****
  • Поруке: 14
Одг: Дигитализација грађе Војног архива
« Одговор #5 послато: Април 20, 2023, 06:48:50 поподне »
Trenutno su uslovi za pristup Vojnom arhivu dosta nepovoljni, rade 2 dana nedeljno sa strankama i malo termina daju istraživačima.
Inače bih sumnjao da su dobro sačuvani spiskovi regruta za vreme Kneževine, moraćeš imati malo sreće. Verujem da su spiskovi bili sačuvani u opštinama i da ima više šanse da ih nađeš u lokalnim arhivima, ali možda je bilo i duplikata u vojnom arhivu...
« Последња измена: Април 20, 2023, 06:56:50 поподне alexhess »