Порекло становништва > Србија

Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату

<< < (51/51)

Ђокић:
Иако тема није активна већ неко време, мислим да је право место да поделим своје резултате, с обзиром да се и моја породица у литератури сврстава у Кулизе. Ово су резултати и коментар уредника:

14. Ђокић, Витоше, Брус, Мратиндан (Св. Мина), E-V13>Z1057

Припада роду К из табеле Српског ДНК пројекта коме припадају Смилић   (Штава/Куршумлија), Максимовић (Трбуње/Блаце) и Мијатовић (Јариње/Лепосавић). Смилић и Максимовић такође славе Мратиндан, док Мијатовић слави Аранђеловдан. Хаплотип Ђокића се од хаплотипа Максимовића разликује на једном маркеру, док се од Смилића и Мијатовића разликује на два маркера. Карактеристичне вредности маркера за овај род су DYS390=25 и DYS643=13.

сɣнце:
Нијесам увјерен, је ли или није у пређешњијем порукама поменуто, ну неће бити сгорега поставити опет, ако и јест.

Разне Кулизе имају предања како су пошли од властеле. Кулизе из Чачка од Мрњавчевића, а они с Копаоника које зову Шиљокапићи од краља Вукашина и Мркше, а они из Бјелица од Бранковића.
Извор. Радослав Павловић, Гласник етнографског института САН, свезка I, стр. 26

 Назив Кулизе или по мени још старије Кулезе има типичан италијански наставак -езе, који означава мјесто поријекла. Кулезе или Кулизе би означавало на вњетачком човјека с неком везом с мјестом Куло, Кула, Кули или слично. Хврка је само да ријеч "куло" на италијанском и романскијем језицима значи ничеса другога до гузица, исто како и презиме Чолић, јер иста ријеч на далматском рече се чоло, а тако има и чудо породица Гузоња или Гузоњић. Јоште је занимљиво да Кулизе задиркују да славе Мину Кривогузога.

Ако ли су из Њемачке, култ св. Мартина и Вита јаки су у Баварској около Сулцбаха и Регенсбурга, па видите, ако има каквијех веза.




Milijan:
 Интересује ме што се тиче Јовановића село Боранци у близини Бруса, слава Св. Мина одакле вучу порекло?

eustahije:
Јовановићи из Боранца вуку порекло из села Штава одакле су се доселили пре око 300 година. Такође њима сродне породице у Боранцу су Станисављевићи и Станојевићи.Славе Св. Мину 24.11.Расељени су у Крушевцу и околини, Лепосавићу а пар њих још увек живи у Боранцу. Хаплогрупа би требало да буде Е-V13.

Мића:

"У селу Штави, у Копаонику, има неки Васа Стевић-Јовић. Сељаци уверавају (мада он одриче) да Васа има турски берат, и некаку чашу од сребра (неки веле да је чаша од сувога злата).

И берат и та чаша дошли су Васи овим путем: Давно joш некакав Васин чукундед био је, веле, врло вешт рудар у копаоничким ковницама, па слије од сува злата једну јабуку, и пошаље је на дар цару. Цар сe обрадује и, као уздарје, пошаље вештоме ливцу берат на неколико околних села, међу којима је чак и Белоњин у данашњем прокупачком срезу, и скупоцену чашу да њоме пије вино.

Други опет веле да је цар тога Васинога прадеда, као врло вешта ливца, водио преко мора у Азију, у некаке своје руднике, те му тамо учио друге рударе. И за то му је, веле, дао берат и чашу."

Извор: https://www.uzzpro.gov.rs/doc/biblioteka/digitalna-biblioteka/1884-Kraljevina-Srbija-Novi-Krajevi.pdf страна 231 у пдф-у или 412 у књизи.

У студији Радослава Павловића помиње се Мркша који је добио златну чашу:
"Мих. Ризнић објавио је предање о подизању цркве у Штави. Према том предању, „Мркша, војвода, цара Лазара, надгледао је рад у копаоничким рудницима из којих се вадило сребро и злато“, па је „ископано благо слао у Гњилане и Ново Брдо да се тамо кује новац”. Мркша је „подигао овој двор“ у близини Штаве и „цркву у Штави”. „Због своје вештине, блага и поштења“ Мркша је добио од султана „златну чашу, сребрно посуђе и ферман, по коме је његова и његових синова сва земља од Копаоника па до Јастрепца, Топлице и Белољина.“"
https://www.poreklo.rs/2013/07/13/kulize-rodovi-koji-slave-sv-mratu/

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију