Науке и научне дисциплине > Српски средњи век

Санковићи

(1/3) > >>

Жика:
Повеља написана 15. априла 1391. године. Браћа Санковић уступају жупе Конавле и Витаљину Дубровнику уз оправдање да тиме исправљају неправду рашке и хумске господе. Наводе се границе жупа и обавезе њених становника према дубровачкој власти. У дипломатичком погледу исправа припада хумској канцеларији. Писана је на пергаменту њемачког начина израде, што је ријеткост за Хум. У повељи се наводи да су св. Ђурђе и арханђел Михајло, крсне славе браће Санковића, и то св. Ђурђе крсна слава жупана Бељака, а арханђел Михајло војводе Радича. Повеља одише православним духом што се најјасније види из дијела у којем се браћа заклињу „на Свето писмо Христовог јеванђеља“ и још „светог Ђурђа и арханђела Михајла“ часни крст, пресвету Богородицу и „318 светих отаца никејских и од свих светаца и светица Божијих“. Ову повељу први издао Павле Карано –Твртковић 1840. (Србски споменици,98, бр. 78.). У цјелини повељу је објавио Франц Миклошић (Monumenta Serbica, 217-219).

http://www.plemenito.com/sr/povelja-beljaka-i-radica-sankovica-dubrovniku/d20

aleksandar I:

--- Цитат: Рамбо Реџовић  Април 01, 2016, 12:18:16 поподне ---Повеља одише православним духом што се најјасније види из дијела у којем се браћа заклињу „на Свето писмо Христовог јеванђеља“ и још „светог Ђурђа и арханђела Михајла“ часни крст, пресвету Богородицу и „318 светих отаца никејских и од свих светаца и светица Божијих“.

--- Крај цитата ---

Потпуно исправно тумачење. Ево шта о хумској господи Санковић каже Шефик Бешлагић на страни 511. у својој књизи "Стећци-култура умјетност".

"Prije svega, postoji više od 20 primjeraka stećaka čiji natpisi sasvim jasno govore o ortodoksnosti pokopanih. U te spadaju natpisi Radimlje u kojiima se imenuju članovi ugledne vlaške porodice Hrabrena·Miloradovi ća, za koje znademo da su pravoslavci i da su podigli pravoslavne crkve u Ošanićjma, nedaleko od Stoca i Radimlji, zatim u Trijebnju, u okoLini Stoca, a onda i u Žitomisliću, u okolini Mostara. Neki članovi ove porodice su zbog Turaka izbjegli u Rusiju, gdje su postigli vjsoke položaje u vojnoj hijerarhiji. Natpis na stećku u Biskupu, u okolini Konjica, govori da je tu sahranjena Goisava, žena Radiča Sankovića, č l a n a vlastelinske pravoslavne porodice".


Иначе казна Санковићи су због продаје Конавла Дубровачкој Републици кажњени губитком посједа, које су подијелили Влатко Вуковић и Павле Раденовић, а Радич Санковић је 1404. погубљен.

Косаче и Раденовићи су те исте Конавле нешто касније продали дубровчанима, па покушали да поврате у тзв. "конавоским ратовима" (2), али без успјеха.

Wolf Sagash:
Sankova sestra, Radičeva tetka sahranjena je u Veličanima, Popovo Polje.

Natpis na njenom nadgrobniku

† V IME O [T]CA I SNA I S[VE]T[A]GO DHA. SE LEŽI RABA B[O]ŽIA POLIHRANIJA A ZOVOM’ MIR’SKIM’ GOSPOJA RADAČA, ŽOUPANA NEN’CA ČIHORIĆA KUĆNICA, A NEVJESTA ŽUPANA VRAT’KA I SLUGE DABIŽIVA I TEP’ČIJE STIPKA, A KĆ’I ŽUPANA MIL’TJENA DRAŽIVOJEVIKA A KAZN’CU S’N’KU (SANKU) SESTRA. A POSTAVI S’ BJILJEG NE SN’ DABIŽIV’ S B[O]ŽIOM’ POMOŠĆIJU SAM’ SVOIM’ LJUDMI A V’ DN

G[OSPODI]NA KRALJA TVR’KA

Amicus:

--- Цитат: Wolf Sagash  Април 01, 2016, 03:54:59 поподне ---Sankova sestra, Radičeva tetka sahranjena je u Veličanima, Popovo Polje.

Natpis na njenom nadgrobniku

† V IME O [T]CA I SNA I S[VE]T[A]GO DHA. SE LEŽI RABA B[O]ŽIA POLIHRANIJA A ZOVOM’ MIR’SKIM’ GOSPOJA RADAČA, ŽOUPANA NEN’CA ČIHORIĆA KUĆNICA, A NEVJESTA ŽUPANA VRAT’KA I SLUGE DABIŽIVA I TEP’ČIJE STIPKA, A KĆ’I ŽUPANA MIL’TJENA DRAŽIVOJEVIKA A KAZN’CU S’N’KU (SANKU) SESTRA. A POSTAVI S’ BJILJEG NE SN’ DABIŽIV’ S B[O]ŽIOM’ POMOŠĆIJU SAM’ SVOIM’ LJUDMI A V’ DN

G[OSPODI]NA KRALJA TVR’KA
--- Крај цитата ---

Не би ли овај натпис требао бити на ћирилици?

aleksandar I:

--- Цитат: Wolf Sagash  Април 01, 2016, 03:54:59 поподне ---

† V IME O [T]CA I SNA I S[VE]T[A]GO DHA. SE LEŽI RABA B[O]ŽIA POLIHRANIJA A ZOVOM’ MIR’SKIM’ GOSPOJA RADAČA, ŽOUPANA NEN’CA ČIHORIĆA KUĆNICA, A NEVJESTA ŽUPANA VRAT’KA I SLUGE DABIŽIVA I TEP’ČIJE STIPKA, A KĆ’I ŽUPANA MIL’TJENA DRAŽIVOJEVIKA A KAZN’CU S’N’KU (SANKU) SESTRA. A POSTAVI S’ BJILJEG NE SN’ DABIŽIV’ S B[O]ŽIOM’ POMOŠĆIJU SAM’ SVOIM’ LJUDMI A V’ DN

G[OSPODI]NA KRALJA TVR’KA

--- Крај цитата ---

Једно питање за г. Wolfa. Ако се не варам, Ви сте блиски сарадник Горана Комара. Његове радове сам добио прије десетак дана, а Старе ћириличне натписе источне Херцеговине сам "овлаш" прочитао јуче.

Овај подвучени дио ме заинтерсовао јер код превода госта Радина Бутковића се дуже вријеме води полемика да ли су "мрсни и мирски људи". У овом случају користио би студију Драгољуба Драгојловића Крстјани и јеретичка црква босанска, гдје аутор појам "мирски људи" тумачи као световњаке. Ево уосталом приказ странице 143. (десно по условом д а је успио приказ:



Овај горњи навод, чини ми се  да је потпуно у сагласности са ставом Д. Драгојловића. Дакле, монахиња Полихранија је прије но што се замонашила била "мирска госпоја Радача".
Нешто слично се догађа и код "Билиног поља или Болиног поила" (абјурација куин бана 1203. године)

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна