Изронио град кнеза Часлава

ДНК порекло > Aрхеологија и археогенетика

<< < (2/5) > >>

aleksandar I:
Карта коју је поставио Амикус, је много интересантнија него што се то у први мах чини. Прво што сам уочио да је на истој најбоље обрађена у смислу топонима тема Далмација. У сјеверном дијелу наведене теме је област назначена као Хрватска (Chrobatia).
Историје средњег вијека сам слушао код уважене проф. др Десанке Којић-Ковачевић, и апсолутно сам сигуран да је она као годину оснивања ове теме означила 821. У међувремену сам наишао на податак да је још 1959. године Јадран Ферлуга сматра да је иста основана 870. Друга половина 9. вијека је вријеме када Властимировићи успостављају темење прве српске државе. Најзад сам наишао на рад Невена Будака "Бизантијска управа у 19. стољећу", гдје на страници 54. фуснота 6. тврди да је Тибор Живковић аргументовано доказао да је тема Далмација основана између 817. и 821. године.
Теме су биле византијске управне област, нешто као војне крајне, чији је основни циљ био да се штите области Царства Ромеја како на Балкану од Словена, тако и на истоку од Перзије и Арапа.
Уколико би археолози и историчари доказали да је локалитет у Малом Зворнику, који је у новинарском чланку назван тврђава кнеза Часлава (Клонимировића), заиста би то било епохално откриће јер би помјерило центре прве средњовијековне српске државе знатно сјеверније. Уколико је Дестник на планини Цер, што показује карта, тим прије је откриће епохалније, поготово што се за овај град везује и кнез Мутимир, који је владао 50 година прије Часлава.
Још једна веома интересантна ствар на карти. Огромно подручје од Алпа па до ушћа Саве у Дунав је означено као Alba Serblia, односно Бела Србија.

aleksandar I:
Пардон, Невен Будак, Хрватска и Бизант у 10. стољећу.

НиколаВук:
Наишао сам на ову тему док сам "крстарио" форумом и пријатно се изненадио. Наиме, и ја сам учесник наведених ископавања која су покренута 2013. године и трају већ три сезоне (надамо се и четвртој). Иначе, мени је мајка родом из Малог Зворника и захваљујући њеном познанству са нажалост прерано преминулим професором историје Павићем (човек је дочекао почетак ископавања 2013. када су му установили да има рак и већ следеће године на пролеће је преминуо, а био је 1961. годиште) ја сам успео да ступим у контакт са њим. Њему је хоби био да посећује и истражује рушевине древног града на брду Орловине изнад Малог Зворника (локалитет је прекривен густом шумом и не види се на сателитским снимцима), и често је писао и агитовао да је то важно налазиште којим треба да се позабаве археолози. Он је претпостављао да град потиче из доба Деспотовине и да је био у вези са рударским центрима у околини (Бохорина, Зајача, итд.), а приликом својих шетњи је успео да пронађе и неколико уломака керамике, које сам ја однео у Београд на Одељење за археологију, да би ми професор Радичевић на основу типологије рекао из ког периода потиче.

Чекало ме је изненађење - керамика није била касносредњовековна, већ рановизантијска! :) Ја сам успео да спојим професора Павића са Радичевићем и они су успели да се договоре о почетку ископавања са скромним средствима која би изнедрила општина. Међутим, и са тако скромним финансијама смо за почетак успели да доста тога расветлимо. Локалитет је био обласни центар у рановизантијском периоду (6. век), о чему сведочи његова процењена површина (ми истражујемо само његов горњи град, односно акропољ, а доњи град и подграђе иду све до Дрине) као и катедрална црква великих димензија (налази се одмах испод највише тачке брда, тренутно се ископава, има врло добро очуване фреске у олтарском простору, што је за цркве из 6. века на подручју Србије права реткост). Рановизантијски слој је изнедрио највише материјала, али оно што је врло занимљиво је присуство раносредњовековне керамике из 9. и 10. века. Због тога се у новинама овај локалитет насловљава као Часлављев град. Та раносредњовековна, може се слободно рећи српска керамика је специфична, тј. разликује се у неким елементима од керамике из истог периода из Српског Подунавља. Донекле слична тој керамици је само она из истог периода са локалитета Градина на Јелици код Чачка.

Прошле године се дефинитивно археолошки утврдило да ров који је опкопан око самог врха Орловина потиче из раносредњовековног периода. На основу свега тога се може закључити како је овај град био значајан и у време раносредњовековне српске државе, првенствено због свог географског положаја (Зворник је познат као чвориште путева и "кључ" Босне) и да је вероватно додатно утврђен за време Часлављевих борби са Мађарима приспелим у Панонску низију (јер су они долином Дрине упадали у центар тадашње српске државе). Свакако ће бити занимљиво видети чиме ће овај сјајни локалитет да нас изненади у будућности.

Amicus:
Добродошли Никола на Форум. :)

Баш ми је драго што се воде појавио неко ко долази са лица места у вези ове теме. Шта да кажем осим да сам импресиониран ентузијазмом за рад у културошлоким условима у каквима живимо. Али ентузијазам и ствара дела вредна пажње. Зато се надам да ћете наставити с ископавањима и ући и у четврту сезону, при том изражавајући жалост за изгубљеним вам колегом, који је сигурно пред собом тек имао велике истраживачке подухвате.

Ако то није забрањено, можда би било занимљиво приложити неку слику са тог локалитета, неки податак о димензијама града, како би се стекла нека објективна представа налазишта. ::)

Селаковић:
А ако би пала и нека фотографија неке очуване фреске... ;)

Навигација