Аутор Тема: Курајбер, бели орао, беле 'челе...  (Прочитано 10405 пута)

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Курајбер, бели орао, беле 'челе...
« Одговор #20 послато: Јануар 17, 2019, 11:39:48 поподне »
Ништа без Ојлера. :)



Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Курајбер, бели орао, беле 'челе...
« Одговор #21 послато: Јануар 18, 2019, 09:21:04 поподне »
Драгоцјен је и овај прилог, додуше није у табеларном већ абецедном приказу, Rodbinski nazivi u Herceg-Bosni. Pobiležio Ivan Zovko., објављеном у Zbornik za narodni život Južnih Slavena, Zagreb, 7, 1902, 369-381., из којег доносим редом, оне директне називе степена сродства, како је аутор забиљежио почетком 20. вијека.

baba - majčina ili očeva mati,
bijele čele - prapraunučad.
devebaba - baba iz devetoga kolena.
devedid - djed čak iz devetoga kolena.
prababa - naziv sa ženske strane kao sa muške pradjed.
pradjed - stepen dale unazad od djeda.
pranđed - pradjed.
praprababa - što u muškoga prapradjed.
prapradjed - stepen od pradjeda dale.
prapraprababa - isporedi praprapradjed.
praprapradjed - od prapradjeda stepen dale.
praprapraunuče - stepen dale unazad od prapraunučeta.
praprapraunuk, prapraunuk, praunuk – što i praunuče, prapraunuče i praprapraunuče, ali samo s muške strane.
praprapraunuka, praprapraunučica - sa ženske strane, što s muške prapraunuk.
praprašukunbaba - što u muškoga praprašukundjed.
praprašukundjed - praprapradjed. Uopće kod nekih ovih naziva pojmovi se zamjenuju. Nekoji vele još i prošukundjed kao i proprošukundjed.
prapraunuče - stepen dale unazad od praunuka ili unučeta.
prapraunuka, prapraunučica - što s muške strane prapraunuk.
prašukunbaba - što s muške strane prašukundjed.
prašukundjed - kod nekih znači prapradjeda, dok opet kod drugih pradjeda.
praunuk, praunučica - stepen dale od unuk, unučica.
šukunbaba - što kod muškoga šukundjed.
šukundjed - U mnogo slučajeva vlada pometna kod nabrajana u nazad generacija počevši odmah od pradjeda, jer jedni iza pradjeda odmah meću šukundjeda, dok drugi, kad sve podmire one ,,prapra" privezujući ih za riječ djed, — onda istom zaređaju sa šukundjedom, prašukundjedom i praprašukundjedom.
šukunšukunbaba - što je kod muškoga spola šukunšukundjed, to je opet kod ženskoga šukunšukunbaba.
šukunšukundjed - još je unazadnije s obzirom na generacije od praprašukundjeda.

Овдје су ми занимљиви називи девебаба и деведид, баба и дјед из деветог кољена (одговарало би курлебала, курлебало (https://www.poreklo.rs/2012/01/30/od-oca-do-belog-orla/)), као и бијеле челе. Зовкова ондашња примједба о "пометњи код набрајања у назад генерација почевши одмах од прадједа" .. чини ми се, може се уважити и у данашње вријеме.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Курајбер, бели орао, беле 'челе...
« Одговор #22 послато: Јануар 18, 2019, 09:47:25 поподне »
Не знам да ли је тако само у мом окружењу али за четврто предачко колено се одавно усталио израз чукундеда/чукунбаба уместо прапрадеда/прапрабаба. Исто наравно важи и за четврто потомачко колено - уместо префикса прапра користи се чукун.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Курајбер, бели орао, беле 'челе...
« Одговор #23 послато: Јануар 18, 2019, 09:59:37 поподне »
Не знам да ли је тако само у мом окружењу али за четврто предачко колено се одавно усталио израз чукундеда/чукунбаба уместо прапрадеда/прапрабаба. Исто наравно важи и за четврто потомачко колено - уместо префикса прапра користи се чукун.

Префикс чукун- би био турског порекла?



Ван мреже Златан

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 553
  • Y: E-V13>А18833>А9739
Одг: Курајбер, бели орао, беле 'челе...
« Одговор #24 послато: Јануар 18, 2019, 10:24:01 поподне »
Код Руса нпр. се од прадеде, за сваку следећу генерацију додаје још једно "пра".

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Курајбер, бели орао, беле 'челе...
« Одговор #25 послато: Јануар 18, 2019, 10:25:03 поподне »
Префикс чукун- би био турског порекла?

Да. Речник српскохрватског књижевног језика (књига шеста С-Ш) из 1976. године у издању Матице српске каже да су префикси чукун и шукун турцизми.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Курајбер, бели орао, беле 'челе...
« Одговор #26 послато: Јануар 18, 2019, 10:32:09 поподне »
Да. Речник српскохрватског књижевног језика (књига шеста С-Ш) из 1976. године у издању Матице српске каже да су префикси чукун и шукун турцизми.

Изгледа од kökün, у значењу корен, основа.



Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Курајбер, бели орао, беле 'челе...
« Одговор #27 послато: Јануар 20, 2019, 11:43:47 пре подне »
Да ли у Дигиталној библиотeци постоји ова књига?

Било би занимљиво видeти који су сe тeрмини користили за родбину и својту у Горњeм Полимљу.

1. Terminologijа rodbine i svojte u Gornjem Polimlju, autor dr Mirko R. Barjaktarović

Glasnik etnografskog muzeja na Cetinju - knj.1

izdavač Etnografski muzej Cetinje, godina 1961.

И ова књига:


2.O srodničkim nazivima kod nas i njihovom delimičnom nestajanju.
autor Mirko Barjaktarović


Prilozi za književnost, jezik i folklor 1985-1986,knj.LI i LII, sv.1-4. POSEBAN OTISAK
izdavač Filološki fakultet Beograd.
godina 1988.


1. Vrste srodstva
2. Terminologija srodstva
3. Sadašnje stanje srodstva i srodničkih naziva
« Последња измена: Јануар 20, 2019, 11:52:01 пре подне на Црвeњском путу »

Ван мреже сɣнце

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1671
  • I-A1328
Одг: Курајбер, бели орао, беле 'челе...
« Одговор #28 послато: Јануар 20, 2019, 02:57:35 поподне »
Префикс чукун- би био турског порекла?

Већ сам негдје одговарао, да се је чукун-дједа/-баба распространило из Приморја, те да потиче од вњетачке (што-оно неправилно кажу мљетачке) ријечи zuccone /cukone/  - тиква, дословно "тикван" (сродно с ријечи zucchini - тиквица), а у пренесеном значењу старац, сенилан старац.
Познато вајарско дијело Донатела, назива се "Ло Цуконе".
https://en.wikipedia.org/wiki/Zuccone

Турско kökün је погрешно предположено, јер је то облик именице у косом падежу, а изравна ријеч у номинативу би гласила kök и значи само - коријен, што семантички не одговара реченому појму пра- колико одговара италијанско цукун- (старац), осим тога турска ријеч би дала облик коћун* у србском језику.


« Последња измена: Јануар 20, 2019, 03:00:33 поподне сунце »
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Курајбер, бели орао, беле 'челе...
« Одговор #29 послато: Јануар 20, 2021, 07:34:41 поподне »
Јуче је изашао овај текст. С обзиром на шта смо навикли да буде објављено као вест, ово је сасвим коректно написано.
Преносим мени најзанимљивије делове:
https://24sedam.rs/slobodno-vreme/zanimljivosti/da-li-ste-znali-kako-se-nazivaju-nasi-preci-ko-je-pre-pradede-navrdede-i-kurdjela/

Цитат
Međutim, treba istaći da nije sigurno koliko su ovi nazivi zaista tačni. Neke od njih je koristio Milorad Pavić u svom romanu „Predeo slikan čajem“ i tako doprineo širenju uverenja da Srbi zaista tako nazivaju svoje pretke.

Askurđel se pojavljuje u Rječniku Vuka Karadžića i ima veze sa srodstvom, dok za ostale nazive ne postoji pisani trag, tako da je moguće da su plod nečije mašte.

Ipak, u javnosti su se pominjali rukopisi koji se nalaze u Matici srpskoj u kojima se čuvaju zapisani neki od tih izraza. Nažalost, za sada se još niko time naučno nije bavio.
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић