Дефтер Чанадског санџака 1567/79 за време Мехмед Паше Соколовића , Србина у служби Порте.Од Баната има разних места- Надлак, Базјаш, Чанад, Беодра, Ботош, Тараш, Зрењанин, Елемир, Кикинда, Чента, Пардањ, Модош, Башаид, Орловат, Кумане, Сечањ итд.
Одакле смо долазили у Банат то може да се само нагађа. Кажу да је сеоба Србаља било још од Маричке битке из простора браће Дејановић, чак од Солуна и делова Шоплука па до Маћедоније, Космета, Поморавља под Мрњавчевићима, Јакшићима, Бранковићима , из Црне Горе, Херцеговине под Црнојевићима итд.. Знам само да су на овим просторима Срби доминирали још 120 година пре Велике Сеоба Срба, која важи за фабрикацију лажи да смо тада са Космета населили Банат, Срем, Бачку, Барању и Славонију а истерали доброћудне тисућељетње становнике Мађаре. Ови пописи говоре у прилог нечему другом и то заједно са причом о старини српских манастира на овим просторима северно од Дунава.
Намеравам да у екселл табели издвојим сва банатска насеља и попишем све људе који се налазе у овом дефтеру. Иначе овако нешто постоји и за Срем, Бачку, Славонију и Барању. Кад би свако направио овако нешто за свој крај коначно би доказали да теорија о пражњењу Космета и насељавању Војводине баш не пије воду. Наравно питање је шта је са овим Србима староседеоцима, где су њихови потомци данас. Верујем да је део изгинуо од ратова (Ракоцијев устанак 1702, Аустријско Турски ратови (1685-1699, 1735, 1788-1791), болести (куга, туберкулоза, маларија) , део се вероватно иселио за Русију и Украјину данашњу у којој је формирао Славеносербију и Новосербију, део је упао у национални корпус Румуна и Мађара , део се иселио јужније ка Банату (око Кикинде, Зрењанина претешно Срби Поморишја а Срби из околине Темишвара јужније око Панчева), а најмањи део је остао на тим просторима на којима је био много пре 1690.године
Издвојио сам сажет, поприлично штур и непотпун попис места уз Србе који су у њима забележени, само да се види колико је ово благо и како су занимљиви ови подаци. Субјективни утисак ми је да доминирају имена Јован, Петар, Марко, Димитрије/Дмитар, Никола, Тодор,Ђурађ, Пава, Михаил али има доста старијих и ретких имена типа Лацко, Лукач, Пејак, Вучина, Вукман, Вујић, Вучић, Грујан, Малко, Павко, Пава, Ђурађ, Јака Рајак, Брајан, Рака, Аладин, Бодин Дмитрашин, Бодић итд.
Ево неких примера из пописа Чанадског санџака (делимичан препис за 1567.годину- за поједина насеља ! )
У Ботошу 1576 Никола Орић са синовима Петком и Јаком, Лукач Петроковић и Лукач Павле у Зрењанину 1567 Пухиња Богутовић Орловат 1567 Грујан Радић, Стојан Бучић, Малко Богутовић, Ђура Биљић,Козма Дурман, Дмитар Донкић, Јован и Ђура Вучић Дака Докић 1579, Чента 1567 Павко Вуковић, Поп Богдан са синовима Лукачом и Михалом, Марко Калуђеровић ,Јакша Калуђеровић, Лазар Шајновић, Вујић Илић, Радисав Поповић , Пардањ 1567 Јован Боговић, Јован Пејатовић Сечањ 1567 Рајак Михал са Богданом и Живком, Пеја Радосав, Радоје Радић, Милован Радочић, Станко Бранковић, Радоје Костадин, Петар Вујин, Петар Вујевић, 1567 Модош Рака Поповић Никола Борић Рајко Дајчић Вуја Варга Живко Кожухар Димитар Бралић Паво Братонић Васил Марић, Лацко Кричић Петар Сибинић Николић Миладин, Вук Пејић Аладин Ђурић Лука Рашић Ђурађ Видовић Петар Берић Која Ђурић Башаид 1567 Лазар Сибинић, Бодић Ђурам, Вук Ђурковић, Тодор Ђуројевић, Стојан Дмитрашин, Лукач Пејић, Степан Пејич, Вучина Брајан, Ђурађ Сирковић Тодор Брајан са синовима Микулом Михаил Радаковић Вујић Дошљак Цветко Раданчевић Ђурко Бодинић, Кумане 1567 Дамјан Видић Никола Билић Михал Лачић Тараш 1567 Ђурађ Ралина Пава Поповић Вукман Божидар Тодор Јанић Јован Рајић Ђурађ Бранић Пава Лалић Михал Маточић Јован Ђуран Субота Судић Тодор Боркић
https://library.hungaricana.hu/en/view/CSOM_Dae_15/?pg=90&layout=s&fbclid=IwAR127kIDTbtNN0HJhDtT3wfBZueaN-Ijrm2nQ1OOnHeqMRaKxkZIQrcy4YMhttps://library.hungaricana.hu/en/view/CSOM_Dae_08/?pg=156&layout=s&fbclid=IwAR0zestKSH4ETdmBwVLmK0rzan_Twa0h8WJmjmvXJGPJ0mwKu4UrXQ9_NHgПопис Темишварског санџака јужно од Чанадског-тачније не попис становништва већ насеља. Нажалост превод и попис становништва се још чека, али овде имамо информмацију о називима места као и насељености.
Оно што сам открио јесте да су многа насеља знатно старија од званичних података наших локалних историчара.
Тако Црепаја у јужном Банату одакле сам, се први пут помиње у Пећком катастигу 1660.године - а у попису Темишварског санџака видимо да је постојала још 1579.године !