Због истинољубивости, отац Јустин је прогоњен још у време Краљевине Југославије. Избачен је са карловачке Богословије, био прогањан због противљења Конкордату 1936. године.
Отац Јустин је био велики пријатељ и сабрат још двојици светитеља – владики Николају Велимировићу и Јовану Шангајском (о обојици постоје посебне теме на овом форуму). Био је поборник Богомољачког покрета 1930-их година.
Млади отац Јустин
(са:
http://www.manastir-lepavina.org)
Током Другог светског рата борави у овчарско-кабларским манастирима, а 1948. године долази у Манастир Ћелије у кањону реке Градац, близу Ваљева. Као ватрени антикомуниста, прогоњен од стране комунистичке власти, преосталих 30 година живота провео је у заточеништву у Ћелијама. Највећи део његових радова је уништен од стране комуниста. Остала је упамћена прича како су једном припадници УДБ-е упали у Ћелије са задатком да приведу оца Јустина у Београд. У том тренутку, отац Јустин је служио Литургију. Кад је УДБ-аш ушао у олтар и наредио оцу Јустину да пође с њим, држећи уперен пиштољ, отац Јустин је одговорио да он служи Свету Литургију и да је неће прекинути ни по цену живота. УДБ-аш, немајући другог избора, изишао је из цркве и сачекао да се Литургија заврши...
Међутим, постао је својеврсни живи светац, духовник многим свештеним лицима и мирјанима. Његови ученици су значајни владике наше Цркве: патриарх Павле, владике Артемије Радосављевић, Амфилохије Радовић, Атанасије Јевтић, отац Јован Радосављевић, итд.
Помињући ову тројицу владика са иницијалом А, сетих се оне анегдоте, где је једном отац Јустин с њима тројицом седео у порти Манастира Ћелије, у време док су они били млади богослови. Тада је „пророковао“ како ће један од њих тројице бити патриарх једног дана. Артемија су елиминисали, Атанасије се повукао, Амфилохије...?