ДНК порекло > Српски ДНК пројекат

Црна Гора - генетички профил

(1/70) > >>

Синиша Јерковић:
 8)Познат је рад из 2010. "Human Y-Chromosome Short Tandem Repeats: A Tale of Acculturation and Migrations as Mechanisms for the Diffusion of Agriculture in the Balkan Peninsula" у ком је генетски тестирано 404 појединца из Црне Горе, и упола мање из Србије. Обављено је СТР тестирање на 17 маркера, а СНП анализа није рађена. Основни распореди хаплогрупа су извучени у раду на основу предиктора, али није рађена детаљана анализа хаплотипова и подгрупа. Покушао сам да то урадим за узорке из Црне Горе, па то сада овдје презентујем. Напомињем да је узорак за Црну Гору прилично висок (404), а треба имати на уму и да су тестирању учествовали грађани Црне Горе без обзира на етничку припадност. Приликом претресања хаплотипова видио сам да су аутори направили неколико ситнијих грешака код одређивања основних група, али ништа значајно. Ово су резултати, у загради је број тестираних појединаца):

Хаплогрупа Е (107)- 26,48%

    Е-V13 остали (37)- 9,16%
    Е-V13 Кучи (29)- 7,18%
    Е-V13 Васојевићи (20)- 4,95%
    Е-V13 Бјелопавлићи (14)- 3,46%
    Е-V13 Орловићи (7)- 1,73%

Хаплогрупа G (9)- 2,23%

    G2a-M406 (3)- 0,74 %
    G2a-L497 (6)- 1,48%

Хаплогрупа H1-M82 циганска  (6)- 1,48%

Хаплогрупа I1 (25)- 6,19%

     I1-P109 Дробњаци (22)- 5,45 %
     I1-Z63 (3)- 0,74%

Хаплогрупа I2a- Динарик (120)- 29,70%

     I2a-Динарик Југ (82)- 20,30 %
             I2a-Динарик Југ остали (58)- 14,36 %
             I2a-Динарик Југ Озринићи (24)- 5,94 %
     I2a-Динарик Сјевер (38)- 9,40 %

Хаплогрупа I2- М223 (8 ) - 1,98%

     I2-L38 (3)- 0,74 %
     I2-P78 (4)- 0,99 %
     I2-Z2054 (1)- 0,25 %

Хаплогрупа J1 (5 ) - 1,24%

     J1 (1)- 0,25 %
     J1 шепа/радонић (1)-0,25%
     Ј1 Z2223 (2)- 0,49%

Хаплогрупа J2a (17)- 4,21%

     J2a M92 пјешивачки? (13)- 3,22%
     Ј2а L210 (3)- 0,74%
     J2a L26* (1)- 0,25%

Хаплогрупа J2b (18)- 4,46%

     J2b M241  (13)- 3,22%
     J2b M205 Годијељски (5)- 1,24%

Хаплогрупа L (5)- 1,24%

     L-M349  (3)- 0,74%
     L-L595 (2)- 0,49%

Хаплогрупа N (6)- 1,48%

     N-P189  (5)- 1,24%
     N1c-L550 (1)- 0,25%

Хаплогрупа Q1b- L245 (8 ) - 1,98%

Хаплогрупа R1a (31)- 7,67%

     R1a ostali (14)- 3,47%
     R1a-M458 L1029  (13)- 3,22%
     R1a-Z280 Волгокарпатски  (2)- 0,49%
     R1a-CTS3402- Шаренци (1)- 0,25%
     R1a-L1280  (1)- 0,25%

Хаплогрупа R1b (38)- 9,41%

     R1b источна 385b=11 (26)- 6,44%
     R1b источна (2)- 0,49%
     R1b остали (10)- 2,47%

Има један хаплотип коме се са великом сигурношћу не може утврдити хаплогрупа.

Покушаћу да прокоментаришем у наредном посту.
     

Небојша:
Свака част Синиша! Не би било лоше да одрадиш исто ово, само за Србију (179 тестираних).

Синиша Јерковић:
Оно што  ме је можда мало изненадило везано за Црну Гору јесте разноврсност хаплогрупа. Ту чак има неких веома ријетких хаплогрупа за наше просторе (L, Q), а и остале хаплогрупе су разноврсне у својим подгрупама. Насупрот томе издвајају се јасни племенски хаплотипови, гдје у доста случајева постоји већи број идентичних хаплотипова. Ту се одмах види скорашње заједничко поријекло и нагли демографски раст.

Јасно се то види за: Озриниће И2а Дин Југ, Дробњаке И1 П109,  Куче, Васојевиће, Бјелопавлиће, Орловиће, који су Е-В13 а вјероватно и за Морачане Богићевце R1b источни, Пјешивце Ј2а М92. Могуће да се још племена крије у групи М241 која је доста блиска или у групи Q L245 која је такође интересантна.

Евидентно је да је Црна Гора сачувала више старосједилачког романског становништва од српског просјека. Томе вјероватно доприноси и близина Јадранске обале, а можда и заклоњени планински појас према Албанији. Једино у Црној Гори, у односу на словенско балканско становништво имамо случај да је Р1б већи од Р1а. и генерално је Р1а доста низак.

Проћи ћу по хаплогрупама:

Е- Занимљиво је да у Црној Гори нема других варијанти хаплогрупе Е осим Е В13. Хаплотип Куча показује мало нестандардан ЕВ13 облик и као да личи на М123, али мислим да не би требало бити сумње да је хаплотип Куча- В13, као и хаплотип Бјелопавлића, Васојевића и осталих Е у ЦГ.

Хаплогрупа Г представљена је кроз своје двије варијанте за ове просторе Л497 и М406, при чему је М406 карактеристичнија за источни Балкан и Анадолију. Унутар Л497 има и оних блиских Вулетићу, а и оних блиских Петровићу из Пећи.

И1 је доста компактан, углавном јасно дробњачки, са три хаплотипа која би могла бити Z63, али не мацурског типа.

И2а Динарик је појединачно највећа хаплогрупа у ЦГ. При томе Динарик југ је заступљен са 2/3 тестираних Динарика. Од тога значајан дио отпада на Озринићки хаплотип са карактеристичним маркером 448=18

И2 М223 заступљен кроз уобичајену за наше просторе континенеталну варијанту П78 и мало неубичајену варијанту Л38.

Ј1 је такође разнолик. Од пет тестираних три подгрупе, од којих једна блиска Радонић Шепа хаплотипу.

Ј2а М92 је углавном близак Пјешивачком, али има и нешто даљих хаплотипова. Присутна је и подгрупа Л210.

Ј2б- заступљенија је М241 грана од М205 гране, што је исто супротно од ситуације коју имамо у српском просјеку. М241 је исто компактна и могло би је носити неко одређено племе или јаче братство. О М205 је већ доста писано, али сам очекивао нешто већи проценнат у ЦГ.

Ријетка хаплогрупа Л је присутна кроз чак двије своје гране. Једино ми пада на памет да је иностраног поријекла.

Хаплогрупа N, доминира српска грана П189, али не у неком великом проценту.

Q1b L245- веома компактан кластер, као да га носи неко племе или јаче братство. Ријетка хаплогрупа за наше просторе. ова грана је доста присутна међу Јеврејима и по мени најбољи кандидат за хаплогрупу Хазара.

Р1а је доста танка у Црној Гори. Од тога скоро половина припада хаплогрупи М458 (очекивано ако имамо Кликовце старосједиоце у Кучима), има по један Шаренац, Л1280, двојица Волгокарпатских, а остатак је веома тешко дефинисати на основу 17 маркера, али нису блиски појединцима са нашег пројекта.

Р1б- јасно доминира источни Р1б са 2/3 испитаних. При томе источна Р1б са 385б=11 чини доминантан и компактан род, тако да би могла бити везана уз једно племе или јаче братство (можда Морачани Богићевци). Има и источне Р1б која нема 11 на 385б, тек два припадника. Остатак је западна Р1б, за коју се на 17 маркера не могу одредити подгране.


Укратко би могли закључити да је генетска слика Црне Горе благо другачија од опште српске генетике и да се та разлика огледа у већем присуству старосједилачких хаплогрупа, прије свега хаплогрупа Е1б, Р1б и Ј2.

Синиша Јерковић:

--- Цитат: Небојша  Април 24, 2015, 02:38:41 поподне ---Свака част Синиша! Не би било лоше да одрадиш исто ово, само за Србију (179 тестираних).

--- Крај цитата ---

Видјећу, кад ухватим времена...

Лепеничанин:
Синиша,

мислим да си у списку заменио број источних хаплотипова који почињу маркером DYS 393=12 са бројем западних који почињу са DYS 393=13 и имају DYS 385=11-14.

Источних у ЦГ има 9, а западних само 3 (мање од једног постотка).

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

Иди на пуну верзију