Вјера и култура Срба > Народни обичаји

Обичај давања два имена?

(1/3) > >>

Bokez:
Мислим да свако ко се бавио породичним родословима да је запазио да су људи имали по два имена: једно  на крштењу а друго свјетовно. То је била баш честа појава кроз 19. вијек. Један од познатијих случајева је Књегиња Зорка Петроивћ Његош којој је на крштење било име Љубица. Е сад ме занима шта је узрок томе. Да су спорадични случајеви могло би се рећи да су други људи једноставно почели те људе другачије зват током живота, међутим обзиром на учесталост мени ово лише личи на да су крштени кумови можда давали имена независно од родитељске жеље или је нешто у питању потпуно треће?

Ojler:

--- Цитат: Bokez  Април 18, 2021, 08:32:36 поподне ---Мислим да свако ко се бавио породичним родословима да је запазио да су људи имали по два имена: једно  на крштењу а друго свјетовно. То је била баш честа појава кроз 19. вијек. Један од познатијих случајева је Књегиња Зорка Петроивћ Његош којој је на крштење било име Љубица. Е сад ме занима шта је узрок томе. Да су спорадични случајеви могло би се рећи да су други људи једноставно почели те људе другачије зват током живота, међутим обзиром на учесталост мени ово лише личи на да су крштени кумови можда давали имена независно од родитељске жеље или је нешто у питању потпуно треће?

--- Крај цитата ---

То није свуда био обичај. Говориш вероватно из неке твоје визуре, везано за твој крај.

Bokez:

--- Цитат: Ojler  Април 18, 2021, 08:37:21 поподне ---То није свуда био обичај. Говориш вероватно из неке твоје визуре, везано за твој крај.

--- Крај цитата ---

Наравно. Негдје гдје то није било, то дјелује потпуно страно, међутим ако је у неком крају било сличне појаве можда неко умије растумачити.

Starovlah:

--- Цитат: Bokez  Април 18, 2021, 08:44:09 поподне ---Наравно. Негдје гдје то није било, то дјелује потпуно страно, међутим ако је у неком крају било сличне појаве можда неко умије растумачити.

--- Крај цитата ---
Колико је мени познато био је то појава" која је имала за циљ да завара зле духове. Наиме, до појаве модерне и свима доступне медицине, готово да није било породице која није изгубила неко од дјеце у њиховом раном (чак и најранијем) узрасту. Сматрали су да "зли демони" узимају дјецу јер се хране само невином крвљу. Ова појава је најраспрострањенија у ткз. "Влашкој крајини" али је, из ко зна којег разлога, не упражњавају само припадници влашке популације.
Док је у Влашкој крајини ова појава, може се рећи, званична (друго име се додјељује приликом крштења у цркви и објављује га свештеник) у црногорским брдима ова појава се јавља као појединачни случај и зависи искључиво од избора ближњих.
 У Црној Гори се од злих демона бранило тако што би се дјеци давала имена Вук, Вучета, Вукота, Вучић, Вукоман, Вучина... (да буде јак и опасан као вук. Понекад чак не ни обичан вук већ страшна вучина) или, како се тада говорило, име "друге вјере" и тако имамо имена Галип, Муса, Јасмина (које је у Црној Гори до скоро било муслиманско име) Емина, Ибро, Рамо и др.

Дробњак:
То се код нас зове "име на водици" ако је то исти обичај. Моја баба која је рођена 1941. има име на водици. Обичај је ваљда кад се дете роди да неко из куће оде у цркву да свештеник освешта воду којом ће дете да се купа и том приликом одређује име. Моја баба је том приликом добила име Милица а право име јој је Десанка.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна