Траг - корисне књиге, сајтови > Архиви и архивска грађа

База архивских података arolsen-archives.org

<< < (4/4)

drajver:

--- Цитат: сɣнце  Јул 14, 2021, 10:52:28 пре подне ---У одговор на ваш захтјев дајем вам наук о том, да су акти о иностраним заробљеницима из савезнога архива били заплијењени и преузети официрима алијансе у априлу 1945. Одјељење "PA" располаже само актима који су настали послије рата и актима који су били послати службама по њихову гашењу или на други начин доспјелим дојавама о заробљеницима. Ради се о 1.500.000 биљежака разврстаних алфабетски по именима и народној припадности, а не по логорима и мјестима.

--- Крај цитата ---

Хвала, сунце.

Njegos88:
Документи у архиви су невероватни. Међутим, истраживачи у архиву нису највећи. Лако је скенирати и фотокопирати документе, и ценим труд који улажу, али нису били баш познати када сам се распитивао о неким члановима моје породице у њиховим списковима. Ево моје приче:

Моја мајка је рођена Зеленовић у колонистичкој породици у Винковцима, Славонија. Њен отац Стеван био је беба када се око 1920. године доселио у Винковце из Цивљана. Стеванови отац Петар и стриц Павле (Пајо) Зеленовић били су Солунци Добровољци и обојица су одликовани Карађрођевом медаљом. Одселили су се у широј породици Зеленовића и Мишина (Петарова мајка се звала Стана Мишина). Петар и Стана Зеленовић су имали мог деду Стевана (1918) и још једног сина Васу (1922), док је Павле имао сина Јову (1922).

Када су усташе преузеле власт, мој дјед Стево је био војник стациониран у Сарајеву. Одржан је у животу само зато што је имао занат који је био користан у концентрационом логору – био је пекар. Године 1942. Немци су натерали усташе да смање убијање Срба и уместо тога користе Србе као војнике. Тако је мој деда стављен у домобрански корпус, углавном српски, који је остатак рата провео градећи путеве и поправљајући шине.

У Винковцима су његов отац Петар и мајка Стана већ прошли Јасеновац и сада су били у радном логору у Њемачкој. Прича се да су на крају ратова пешачили све до Немачке (Петарове детаље сам пронашао у архиви). Петарс брат Павле, који је био Зандермер, погинуо је у Старој Градишци 1943. Павлеш син Јово, као и Петар син Васо обојица су мобилисани почетком рата и враћали су се са фронта када су ухапшени на железничкој станици у Земуну. (или Винковци) и убијени у Јасеновцу. Па сам мислио.

Пронашао сам Јову Зеленовића истог датума рођења као и мој Јово Зеленовић на списку преживелих из Берген-Белсена (логор за ратне заробљенике и где је умрла Ана Франкс). Када сам даље истраживао, схватио сам да у послератним избегличким камповима око Белзена нема даљег трага о њему, већ да је то ниоткуда Abdulah Зеленовић са Косова (који није био на оригиналном списку преживелих или логораша од 1945-1949. ) је недавно поднео захтев за пасош политичке избеглице због страха од Титових комуниста. 95% сам сигуран да је Мустафа Зеленовић Јово Зеленовић под лажним именом. Моја породица са моје мишинске стране је побегла са Војводом Ђујићем и такође је била у логору за ратне заробљенике у непосредној близини. Не постоји документација где се преселио, а Abdulah Зеленовић је престао да постоји.

Када сам све ове податке дао истраживачима у институту, требало им је седам месеци да ми одговоре једноставним одговором да „не верују да би Мустафа Зеленовић и Јован Зеленовић могли да буду иста особа јер на захтев краљевског српског официра Abdule Зеленовић са Косова је писао да је Abdulah Зеленовић са Косова (нема везе нема Зелелновића са Косова).Мислим да су институту заиста потребна нека истраживања са познавањем војне историје и српске историје.стотине хиљада људи (нарочито војници) користили су алиас после 2. светског рата. Вероватно данас има на хиљаде Срба који не знају шта се догодило њиховим најмилијима из Немачке или им је речено (или претпостављено) да су погинули.

https://collections.arolsen-archives.org/en/archive/79953477/?p=1&s=zelenovic&doc_id=79953483

drajver:

--- Цитат: Njegos88  Децембар 25, 2021, 05:33:07 поподне ---Документи у архиви су невероватни. Међутим, истраживачи у архиву нису највећи. Лако је скенирати и фотокопирати документе, и ценим труд који улажу, али нису били баш познати када сам се распитивао о неким члановима моје породице у њиховим списковима. Ево моје приче:

Моја мајка је рођена Зеленовић у колонистичкој породици у Винковцима, Славонија. Њен отац Стеван био је беба када се око 1920. године доселио у Винковце из Цивљана. Стеванови отац Петар и стриц Павле (Пајо) Зеленовић били су Солунци Добровољци и обојица су одликовани Карађрођевом медаљом. Одселили су се у широј породици Зеленовића и Мишина (Петарова мајка се звала Стана Мишина). Петар и Стана Зеленовић су имали мог деду Стевана (1918) и још једног сина Васу (1922), док је Павле имао сина Јову (1922).

Када су усташе преузеле власт, мој дјед Стево је био војник стациониран у Сарајеву. Одржан је у животу само зато што је имао занат који је био користан у концентрационом логору – био је пекар. Године 1942. Немци су натерали усташе да смање убијање Срба и уместо тога користе Србе као војнике. Тако је мој деда стављен у домобрански корпус, углавном српски, који је остатак рата провео градећи путеве и поправљајући шине.

У Винковцима су његов отац Петар и мајка Стана већ прошли Јасеновац и сада су били у радном логору у Њемачкој. Прича се да су на крају ратова пешачили све до Немачке (Петарове детаље сам пронашао у архиви). Петарс брат Павле, који је био Зандермер, погинуо је у Старој Градишци 1943. Павлеш син Јово, као и Петар син Васо обојица су мобилисани почетком рата и враћали су се са фронта када су ухапшени на железничкој станици у Земуну. (или Винковци) и убијени у Јасеновцу. Па сам мислио.

Пронашао сам Јову Зеленовића истог датума рођења као и мој Јово Зеленовић на списку преживелих из Берген-Белсена (логор за ратне заробљенике и где је умрла Ана Франкс). Када сам даље истраживао, схватио сам да у послератним избегличким камповима око Белзена нема даљег трага о њему, већ да је то ниоткуда Abdulah Зеленовић са Косова (који није био на оригиналном списку преживелих или логораша од 1945-1949. ) је недавно поднео захтев за пасош политичке избеглице због страха од Титових комуниста. 95% сам сигуран да је Мустафа Зеленовић Јово Зеленовић под лажним именом. Моја породица са моје мишинске стране је побегла са Војводом Ђујићем и такође је била у логору за ратне заробљенике у непосредној близини. Не постоји документација где се преселио, а Abdulah Зеленовић је престао да постоји.

Када сам све ове податке дао истраживачима у институту, требало им је седам месеци да ми одговоре једноставним одговором да „не верују да би Мустафа Зеленовић и Јован Зеленовић могли да буду иста особа јер на захтев краљевског српског официра Abdule Зеленовић са Косова је писао да је Abdulah Зеленовић са Косова (нема везе нема Зелелновића са Косова).Мислим да су институту заиста потребна нека истраживања са познавањем војне историје и српске историје.стотине хиљада људи (нарочито војници) користили су алиас после 2. светског рата. Вероватно данас има на хиљаде Срба који не знају шта се догодило њиховим најмилијима из Немачке или им је речено (или претпостављено) да су погинули.

https://collections.arolsen-archives.org/en/archive/79953477/?p=1&s=zelenovic&doc_id=79953483

--- Крај цитата ---

Предлажем вам да прочитате постове које сам објављивао на овој теми и начин како сам на крају дошао до података о заробљеничким данима мог деде.

Мислим да вам је најбоље да одмах контактирате њемачки савезни архив. На крају су ми они послали податке. Ово је веб адреса www.bundesarchiv.de

Malesevic:
Можда није баш одговарајућа тема, али да ли постоји неки сајт на коме могу да се погледају спискови заробљеника који су били у италијанским логорима? Брат од ђеда је био у Италији у логору током рата, а оставио је и један женски потомак тамо... :)

serbsky:
Одлична ствар, нађох бабиног брата, из цуга. Обиље података из скенираних папира, чак и здравствени картон из 1946.
Заробљен у Априлском рату, код Високих Дечана, где је био граничар, 18. априла упућен, а 23.  био у Немачкој.
Пише да је 4 године био у Брунсбител Колу. Тај заробљенички логор нисам пронашао ни на једном списку, гуглајући.
У Немачкој се оженио Пољакињом, добили и децу, до 1950. живели у Флензбургу, па отишли у Чикаго, преминуо седамдесетих..
Србију више није видео.

Навигација

[0] Индекс порука

[*] Претходна страна