Траг - корисне књиге, сајтови > Архиви и архивска грађа

База архивских података arolsen-archives.org

<< < (3/4) > >>

drajver:

--- Цитат: сɣнце  Јун 17, 2021, 02:29:19 поподне ---Обавјештава те да су пронашли један документ у вези с твојим дједом. Пређе се можеш послужити њим, моле те
- испунити и подписати приложени захтјев
- приложити документ утврђења личности нпр. копију личне карте или пасоша
Предлажу бацити поглед на закон о архивима и обавјештавају, да обрада може мало потрајати услијед великога броја захтијева.

--- Крај цитата ---

Захваљујем, сунце.

drajver:
Након неколико мјесеци дописивања, коначно резултат. Данас су ми из Њемачког савезног архива послали заробљеничку картицу мог деде са мајчине стране, Луке Мајсторовића, из које сам сазнао неколико веома битних података о његовим заробљеничким данима.





Оно што је мени било најважније, сазнао сам име логора у ком је био. Ради се о логору Stalag IX C, који се налазио у мјесту Bad Sulza у Тирингији.

Подсјетићу да сам раније нагађао локацију логора на основу неколико података које сам имао, и у суштини претпоставка ми је била исправна.


--- Цитат: drajver  Фебруар 01, 2021, 11:31:32 пре подне ---Оно што сам успио закључити на основу његове приче јесте да је био у неком логору на сејверу Њемачке,а западно од Лабе. Ово закључујем из два податка које је саопштио, први да су логор ослободили Американци (Американци су отприлике дошли до Лабе) и други да је прошао кроз Праг, кад је кренуо кући назад жељезницом (био је дакле у подручју сјеверније од Прага). Додатна селкција би била на том простору одабрати логоре у којима су били смјештени Југословени. Али сачекаћу да видим да ли ће ови из архива шта послати.

--- Крај цитата ---

Из картона сам сазнао још неке детаље које нисам знао, а то је да је деда заробљен 15. априла 1941. код Младеновца и да је припадао 15. пјешадијској регименти Војске Краљевине Југославије. Једино што сам знао јесте да је био заробљен у околини Београда.

Свој заробљенички број деда је свакако знао напамет, а ја га са картона читам: 36298

У картону су му име и оца и мајке правилно уписани; отац Милан, мајка Марија рођ. Атлагић. Чак му је правилно уписан и датум рођења 30.10.1912. године, дан уочи Лучиндана, по чему је и добио име. У преписима је погрешно уписивано 10.10.1912.године.

Морам рећи да су ми у пропратном писму , из Њемачког савезног архива, између осталог написали и сљедеће:

" in Beantwortung Ihrer o.a. Anfrage teile ich Ihnen mit, dass die im Bundesarchiv
geführten Akten über fremdländische Kriegsgefangene in deutschem Gewahrsam im
April 1945 beschlagnahmt und von einer Kommission alliierter Offiziere übernommen
wurden.
Der Abteilung PA stehen nur die nach dem Kriege angefallenen und von aufgelösten
Dienststellen übersandten oder anderweitig zugegangenen Meldungen aus der
Kriegszeit über fremdländische Kriegsgefangene zur Verfügung.
Es handelt sich hierbei um 1.500 000 Karteikarten, die nach Nationen und Namen
alphabetisch - nicht nach Lagern oder Orten - geordnet sind."

Замолио бих Сунца или неког другог да преведе, не само због мене, већ и због других који буду тражили сличне информације. Ако добро разумијем, имају картоне неких милион и по заробљеника, које су савезници конфисковали у априлу 1945. године.

drajver:
Што се самог логора тиче, данас сам мало претраживао по интернету. Не знам колико је ту било Срба, али чини ми се да су прилично бројни били Британци. Оно слика што сам нашао по мрежи одаје утисак не баш неке логорске атмосфере, бар што се Британаца тиче (слике су такве као да су играли крикет сваки дан послијеподне).

https://en.wikipedia.org/wiki/Stalag_IX-C

Не могу додуше рећи ни да се деда нешто претјерано жалио на дане проведене у логору. Било је принудног рада, међутим, изгледа да је овај логор био прилично често посјећиван од Црвеног крста и да су се поштовале конвенције за ратне заробљенике. Да атмосфера није била претјерано затегнута, говори и чињеница да су се заробљеници по ослобођењу заузимали код Американаца за њемачке стражаре. О овом ми је деда лично свједочио.

Ево неколико слика из Сталага IX C које сам нашао.







На овој слици се виде и неки Срби са шајкачама у Сталагу IX c

Број 1:
Ово је заиста сјајан пример како се уз мало стрпљења и уз добру вољу људи са друге стране, може доћи до драгоцених информација. Ово је база од великог значаја за приличан број наших људи. Подсећам да она прати и период неколико година после рата, тј. до оптирања за одлазак на запад и сл. Било би драгоцено да о овој бази напишемо и исцрпан, информативан чланак за наш портал.

сɣнце:

--- Цитат: drajver  Јул 13, 2021, 10:21:14 поподне ---
Морам рећи да су ми у пропратном писму , из Њемачког савезног архива, између осталог написали и сљедеће:

" in Beantwortung Ihrer o.a. Anfrage teile ich Ihnen mit, dass die im Bundesarchiv
geführten Akten über fremdländische Kriegsgefangene in deutschem Gewahrsam im
April 1945 beschlagnahmt und von einer Kommission alliierter Offiziere übernommen
wurden.
Der Abteilung PA stehen nur die nach dem Kriege angefallenen und von aufgelösten
Dienststellen übersandten oder anderweitig zugegangenen Meldungen aus der
Kriegszeit über fremdländische Kriegsgefangene zur Verfügung.
Es handelt sich hierbei um 1.500 000 Karteikarten, die nach Nationen und Namen
alphabetisch - nicht nach Lagern oder Orten - geordnet sind."

Замолио бих Сунца или неког другог да преведе, не само због мене, већ и због других који буду тражили сличне информације. Ако добро разумијем, имају картоне неких милион и по заробљеника, које су савезници конфисковали у априлу 1945. године.

--- Крај цитата ---

У одговор на ваш захтјев дајем вам наук о том, да су акти о иностраним заробљеницима из савезнога архива били заплијењени и преузети официрима алијансе у априлу 1945. Одјељење "PA" располаже само актима који су настали послије рата и актима који су били послати службама по њихову гашењу или на други начин доспјелим дојавама о заробљеницима. Ради се о 1.500.000 биљежака разврстаних алфабетски по именима и народној припадности, а не по логорима и мјестима.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна

[*] Претходна страна

Иди на пуну верзију