Форум - Порекло
Порекло становништва => Како истраживати породично порекло => Тему започео: rugovac Март 27, 2017, 04:17:44 поподне
-
Занима ме како то је код вас Срба, Црногораца и Бошњака.
Кад би се сукобили пред вама ваш рођак и ваш рођени ујак, на чију би сте страну стали, ако би сте морали да изаберете страну.
Под рођаком подразумевам само сроднике по мушкој линији.
-
Занима ме како то је код вас Срба, Црногораца и Бошњака.
Кад би се сукобили пред вама ваш рођак и ваш рођени ујак, на чију би сте страну стали, ако би сте морали да изаберете страну.
Под рођаком подразумевам само сроднике по мушкој линији.
Мислим да то јако зависи од родбинских односа у датој породици :)
-
Мислим да то јако зависи од родбинских односа у датој породици :)
То није добар одговор овде је питање или рођаци или ујчевина. Трећи избор нема.
-
То није добар одговор овде је питање или рођаци или ујчевина. Трећи избор нема.
Апсурдно питање. Како се уопште може дати генералан одговор на тако нешто. Колико је мени познато код Срба не постоји давање неке уопштене предности једној од ових страна.
-
Апсурдно питање. Како се уопште може дати генералан одговор на тако нешто. Колико је мени познато код Срба не постоји давање неке уопштене предности једној од ових страна.
Е мој Велиборе, постоје тренуци кад не можеш да бираш но једино да учиниш онако како треба или како ти мислиш да треба. Неутралности ту нема, а и осећања морају да се повуку пред разумом.
-
То није добар одговор овде је питање или рођаци или ујчевина. Трећи избор нема.
Пре свега гледао бих да будем непристрасан и да покушам да смирим ситуацију, али ако бих већ био у ситуацији да морам да станем на нечију страну то би сигурно био тај за кога проценим да је у праву и исправан. Имам стричеве за које бих живот дао, али ако би се десило да ураде нешто што по мојој процени не би било уреду сигурно не бих стао на њихову страну.
-
Е мој Велиборе, постоје тренуци кад не можеш да бираш но једино да учиниш онако како треба или како ти мислиш да треба. Неутралности ту нема, а и осећања морају да се повуку пред разумом.
Па баш то и мислим - разум. Дакле, од случаја до случаја, све зависи од ситуације, људи који су умешани и какав однос имаш са њима. Дати неком бланко подршку само зато што ти је рођак или ујак то не разумем. Да ми на пример рођак који је олош и пијандура свакодневно малтретира ујака који ме је у животу много задужио и у свему помогао, не бих имао никакве дилеме на чију страну да станем. Такође и обрнуто. Мора се питаље ставити у конкретан контекст иначе ми личи на оно кад питају дете кога више воли, тату или маму.
-
Ја сам из југоисточне Херцеговине гдје су и вербални сукоби ријетки а камо ли туче, тако да је за мене питање апсурдно. Момачке туче по сијелима биле су регионалног карактера, село против села или област против области. Тако су се Срби и муслимани са Банчића тукли против муслимана из Глеђеваца. Љубињци против Поповаца, Рашњана или Врањштана. Убиства и теже повреде ријетко су се догађали у времену мира. У Другом свјетском рату било је случајева да је сестрић у четницима а ујак у усташама. Ту се није гледало на родбинске везе. Ми немамо документована а ни предаје о неким родоубиствима у вријеме Другог свјетског рата због идеолошких разлога.
-
Па баш то и мислим - разум. Дакле, од случаја до случаја, све зависи од ситуације, људи који су умешани и какав однос имаш са њима. Дати неком бланко подршку само зато што ти је рођак или ујак то не разумем. Да ми на пример рођак који је олош и пијандура свакодневно малтретира ујака који ме је у животу много задужио и у свему помогао, не бих имао никакве дилеме на чију страну да станем. Такође и обрнуто. Мора се питаље ставити у конкретан контекст иначе ми личи на оно кад питају дете кога више воли, тату или маму.
Ти си Велиборе вероватно Србијанац?
-
Ја сам из југоисточне Херцеговине гдје су и вербални сукоби ријетки а камо ли туче, тако да је за мене питање апсурдно. Момачке туче по сијелима биле су регионалног карактера, село против села или област против области. Тако су се Срби и муслимани са Банчића тукли против муслимана из Глеђеваца. Љубињци против Поповаца, Рашњана или Врањштана. Убиства и теже повреде ријетко су се догађали у времену мира. У Другом свјетском рату било је случајева да је сестрић у четницима а ујак у усташама. Ту се није гледало на родбинске везе. Ми немамо документована а ни предаје о неким родоубиствима у вријеме Другог свјетског рата због идеолошких разлога.
Овај одговор је бољи са мога становишта.
-
Мој утисак, бар што се тиче моје најшире фамилије, је да се породице које су везане "пријатељством" односно браком две особе, у принципу међусобно веома цене и поштују и имају добре односе. Тако да, у овој дилеми, ујак је мајчин брат, а рођак је очев синовац, на пример, веома би необично било да дође до неког макар и вербалног сукоба. Тај "рођак" и "ујак" су пријатељи, што би се рекло код нас, и такви односи су, из мог искуства, срдачни и са узајамним поштовањем.
-
Истина никада није само на једној страни. Увек је негде између. Да су у питању најближи род, нпр. отац и ујак, чудом би се чудио, вероватно не бих знао како да реагујем, јер сигурно нису у праву, ни један ни други. Лично, никада нисам био у таквој ситуацији. А и не знам што би неко бирао страну. Однос између два појединца је њихова лична ствар и све док се сукоб не преноси на друге, тако треба и да остане. Овде наравно мислим на сукоб вербалне природе, који је код нас Срба углавном последица политичког неслагања. Сукобе физичке природе нисам ни узимао у обзир јер то већ виши ниво примитивизма.
-
Овај одговор је бољи са мога становишта.
Ми одавно не живимо у фисовима. :). Иако су Срби у Херцеговини прилично антрополошки уједначени, ипак постоје разлике. Гачани, Билећани, Невесињци су склонији епици и јуначким подвизима, док су Требињци, Љубињци, Сточани, Неретљани склонији трговини, предузетништву, образовању...мада стичем утисак да су у ратовима ови потоњи нешто издржљивији и теже одустају од борбе када су у њу кренули. Иако је током Другог свјетског рата било приличних идеолошких сукоба унутар породица они по правилу нису завршавали на јакобински начин, као што сам слушао да је било у Црној Гори.
-
Пре свега гледао бих да будем непристрасан и да покушам да смирим ситуацију, али ако бих већ био у ситуацији да морам да станем на нечију страну то би сигурно био тај за кога проценим да је у праву и исправан. Имам стричеве за које бих живот дао, али ако би се десило да ураде нешто што по мојој процени не би било уреду сигурно не бих стао на њихову страну.
Вала Ацо и ти ме изненађујеш са одговором поготово пошто знам одакле потичеш.
-
Што би Јевросима мајка рекла "Ни по бабу, ни по стричевима" :)
-
Вала Ацо и ти ме изненађујеш са одговором поготово пошто знам одакле потичеш.
У свакој породици, поготово у оним са већим бројем чланова, обично се нађе и понека "црна овца", тако и код мене постоји неко иза кога знам унапред да не бих стао уколико би дошло до некаквог неспоразума са било ким из ујчевине. У ситуацији да буде нападнут од неког другог, то је већ друга ствар. Али уопштено гледано када је у питању однос рођаци(стричеви)-ујчевина увек бих био на страни оног ко је исправан и у праву.
-
Ти си Велиборе вероватно Србијанац?
Не знам шта тачно подразумеваш под "Србијанац", да ли становника Србије или становнике Србије без покрајина. Рођен сам и живим у Војводини а пореклом Херцеговац.
Зашто питаш, да ли је ово што сам написао неообично :o?
-
Занима ме како то је код вас Срба, Црногораца и Бошњака.
Кад би се сукобили пред вама ваш рођак и ваш рођени ујак, на чију би сте страну стали, ако би сте морали да изаберете страну.
Под рођаком подразумевам само сроднике по мушкој линији.
Браво за тему! :) Лично сам везанији за мајкину фамилију, и ујак ми је "закон", његови савети, смисао за хумор , немају цену...Са очеве стране немам стричеве, имам само тетку, и неку даљу фамилију,али кад бих бирао између брата од тетке по оцу или брата или сестре од ујака, изабрао бих ујакову страну...Јер су ми ближи, више се виђамо (ујчевина ми је на 30 км од Крагујевца, Трнава, а очевина Медвеђа код Трстеника, што је ипак мало даље, неких 90 км)...Е сад, ујчевина је домаћинска фамилија, поштована у селу, трезвени људи, а са очеве стране су били мало преки, четничка фамилија итд...Кад размишљам свакодневно, ближи сам ујчевини, међутим, ако се мало попије, онда из мене исплива она агресивнија очевина, тако да под дејством алкохола, незнам, ближи сам очевини :) То је тај унутрашњи сукоб у мени хаха
-
Браво за тему! :) Лично сам везанији за мајкину фамилију, и ујак ми је "закон", његови савети, смисао за хумор , немају цену...Са очеве стране немам стричеве, имам само тетку, и неку даљу фамилију,али кад бих бирао између брата од тетке по оцу или брата или сестре од ујака, изабрао бих ујакову страну...Јер су ми ближи, више се виђамо (ујчевина ми је на 30 км од Крагујевца, Трнава, а очевина Медвеђа код Трстеника, што је ипак мало даље, неких 90 км)...Е сад, ујчевина је домаћинска фамилија, поштована у селу, трезвени људи, а са очеве стране су били мало преки, четничка фамилија итд...Кад размишљам свакодневно, ближи сам ујчевини, међутим, ако се мало попије, онда из мене исплива она агресивнија очевина, тако да под дејством алкохола, незнам, ближи сам очевини :) То је тај унутрашњи сукоб у мени хаха
Наравно, сукоб је ту немогућ, али ако анализирамо коме смо ближи и на кога смо више, мислим да сам око 70 посто на ујчевину (практичност , реалистичан поглед на свет), а 30 посто на очевину (оно имагинарно и темперамент)
-
Ми одавно не живимо у фисовима. :). Иако су Срби у Херцеговини прилично антрополошки уједначени, ипак постоје разлике. Гачани, Билећани, Невесињци су склонији епици и јуначким подвизима, док су Требињци, Љубињци, Сточани, Неретљани склонији трговини, предузетништву, образовању...мада стичем утисак да су у ратовима ови потоњи нешто издржљивији и теже одустају од борбе када су у њу кренули. Иако је током Другог свјетског рата било приличних идеолошких сукоба унутар породица они по правилу нису завршавали на јакобински начин, као што сам слушао да је било у Црној Гори.
И ми такође одавно не живимо у фисовима :).
Код нас је основна фамилија је "кућа" коју чини родитељи са децом. Под родбином се сматра све фамилије у селу који потичу од заједничког претка и са којима се не жените. Значи питање се није односило на цели фис но на рођаке или што би рекли Црногорци братственике.
-
У свакој породици, поготово у оним са већим бројем чланова, обично се нађе и понека "црна овца", тако и код мене постоји неко иза кога знам унапред да не бих стао уколико би дошло до некаквог неспоразума са било ким из ујчевине. У ситуацији да буде нападнут од неког другог, то је већ друга ствар. Али уопштено гледано када је у питању однос рођаци(стричеви)-ујчевина увек бих био на страни оног ко је исправан и у праву.
Драги моји форумаши, увек треба стати на страну рођака ма колико волио ујака и колико ти то тешко пада, јер разум налаже "мој ујак је само ујак моје браће и сестара о мене, а мој син има другога ујака " а рођаци остају и мени и њему и мом унуку ако га будем имао.
Не верујем Ацо да би се твој ђед двоумио у узбору.
-
Не знам шта тачно подразумеваш под "Србијанац", да ли становника Србије или становнике Србије без покрајина. Рођен сам и живим у Војводини а пореклом Херцеговац.
Зашто питаш, да ли је ово што сам написао неообично :o?
Разумем твоји су колонисти из Херцеговине у Војводини, а одговор сам написао изнад.
-
Драги моји форумаши, увек треба стати на страну рођака ма колико волио ујака и колико ти то тешко пада, јер разум налаже "мој ујак је само ујак моје браће и сестара о мене, а мој син има другога ујака " а рођаци остају и мени и њему и мом унуку ако га будем имао.
Не верујем Ацо да би се твој ђед двоумио у узбору.
Руговац, а шта ћемо ми који немамо блиских рођака? Код мене је случај такав. Ја немам браће, мој отац нема браће, ни ђед, није имао ни прађед. Ја људе који се презивају као и ја, тј. рођаке, углавном не познајем. Већину њих никада у животу нисам ни срео.
-
Разумем твоји су колонисти из Херцеговине у Војводини, а одговор сам написао изнад.
Разумем твој став, али шта знам, мени такво размишљање није блиско. Вероватно је типично за друштва са некада снажним патријархалним и родовским односима. Нагађам да је такав кодекс и код Срба некада било израженији у деловима са традиционалним племенским уређењем, као што су Црна Гора и делови Херцеговине. У данашње доба мало ми је депласирано опредељивати своју подршку само на основу тога да ли је у питању очева или мајчина фамилија. Наравно да крв није вода и да родбину треба подржати кад год се то може, али не видим то као пресудан чинилац.
-
Руговац, а шта ћемо ми који немамо блиских рођака? Код мене је случај такав. Ја немам браће, мој отац нема браће, ни ђед, није имао ни прађед. Ја људе који се презивају као и ја, тј. рођаке, углавном не познајем. Већину њих никада у животу нисам ни срео.
Твоја судбина је судбина која је већ почела да долази и код Албанаца. Млади људи до 30 година исто и мисле ко ви, али би бар рекли да би стали на страну "рођака'' мада то неби учинили :).
-
Разумем твој став, али шта знам, мени такво размишљање није блиско. Вероватно је типично за друштва са некада снажним патријархалним и родовским односима. Нагађам да је такав кодекс и код Срба некада било израженији у деловима са традиционалним племенским уређењем, као што су Црна Гора и делови Херцеговине. У данашње доба мало ми је депласирано опредељивати своју подршку само на основу тога да ли је у питању очева или мајчина фамилија. Наравно да крв није вода и да родбину треба подржати кад год се то може, али не видим то као пресудан чинилац.
И код нас је исправно рећи "НЕКАД БИЛО'', сви млади људи су постају само појединци.
-
Твоја судбина је судбина која је већ почела да долази и код Албанаца. Млади људи до 30 година исто и мисле ко ви, али би бар рекли да би стали на страну "рођака'' мада то неби учинили :).
Шта ћу. Расли смо у неком другом свету :) Код нас су увек женска деца била бројнија. Једино је чукунђед имао четворицу браће. Од њих петорице двојица нису имала мушко потомство, један је имао три сина али су сва тројица страдала у 1941. не оставивши никога иза себе, а преостала двојица су имала само по једног сина.
-
Драги моји форумаши, увек треба стати на страну рођака ма колико волио ујака и колико ти то тешко пада, јер разум налаже "мој ујак је само ујак моје браће и сестара о мене, а мој син има другога ујака " а рођаци остају и мени и њему и мом унуку ако га будем имао.
Не верујем Ацо да би се твој ђед двоумио у узбору.
Друга су времена некада била, питање је да ли је уопште то данас упоредиво по питању тога. Имао сам прилике да видим кад се замери неко са неким унутар шире родбине, па онда њихови најближи престану да комуницирају због тога што се њихов рођени брат или рођена сестра споречкао или на неки начин замерио са тим и тим рођаком, а до јуче су били као једна кућа. Ако би дошло до нечег озбиљнијег са комшијом, пријатељем и сл. онда још и могу да разумем да се прекине контакт, али ситне зађевице и неспоразуми сигурно не могу да имају оправдање за тако нешто, поготово у оквиру родбине или на релацији родбина очева и родбина мајчина (ујчевина). У сваком случају сигурно бих гледао да ако могу допринесем да се проблем превазиђе и не бих стао нина чију страну, или уколико би била очигледна кривица било кога сигурно не бих стао на његову страну. Разумем ја одлично шта ти кажеш али кажем ти данас је све то доста другачије него што је то било некада.
Иначе мој ђед је био миран, тих и јако поштен човек који је када је неправда у питању знао да плане као ватра и да крене на било кога. Тако је једном приликом замало платио главом и некада чувени четник Радуле Гогић, кога сам описао у догађају када је заједно са Рашком Вуксановићем убио и ранио седам нападача на кућу Рашкову на Мутиводи, због неке изречене неистине на рачун мога ђеда. Том приликом су посредовали кумови Булатовићи и смирили ствар. Ту особину да праснем у моменту а поготово када сматрам да сам у праву изгледа да сам наследио од њега, али нисам миран и тих као што је он био, некако сам сличнији по темпераменту на мајчину страну.
-
И код нас је исправно рећи "НЕКАД БИЛО'', сви млади људи су постају само појединци.
Не бих извлачио такав закључак јер си поставио врло конкретно и деликатно питање. Наравно да у савременом друштву људи постају отуђенији, али то што се не бих у напред определио између очеве и мајчине стране далеко је још увек од тога да сам само појединац, ја или било ко други са сличним ставом. Није питање било да ли би смо подржали рођака или познаника, или на пример сународника или странца, већ једну од две за мене подједнако блиске стране.
Да ја тебе сад питам нешто: да ли би у сукобу подржао сина или ћерку? Ако си доследан у свом ставу одговор се сам намеће, зар не?
-
Ни код мојих нема нека прописана или обичајна традиција да се обавезно стаје на страну само једне опције. Ако се неко и покачи у фамилији, врло брзо се ту увиди ко је крив, а ко прав. А сваки даљи однос зависи од оног који је крив, што ће рећи никога се опет не би изопштавало, већ такви обично се сами изопште, ако им је преко носа признати да су претерали.
-
Занима ме како то је код вас Срба, Црногораца и Бошњака.
Кад би се сукобили пред вама ваш рођак и ваш рођени ујак, на чију би сте страну стали, ако би сте морали да изаберете страну.
Под рођаком подразумевам само сроднике по мушкој линији.
Наравно да бих издејствовао мирно решење спора, без сврставања на неку страну. С обзиром да сам и сам ујак, не могу да замислим да мој сестрић једног дана у сукобу између мене и своје мушке фамилије изабере ту страну, како је неки аксиом у оваквој ситуацији. Али, ако бих ја у том спору био неправична страна, како бих му могао замерити све и да се стави на ону другу страну... Мислим да међ Србљем оваквих случајева има веома ретко, да су у питању крајњи изузеци који не могу образовати неко правило.
-
Колико ја знам код нас Срба су најчешћи сукоби међу женама у једној фамилији - између две јетрве, снаје и свекрве, снаје и заове. Бар су то они случајеви које ја знам. Ретко сам чуо да се заваде зет и шурак или слично.
-
Да, и ако има сукоба, то се углавном своди на мрштење, дурење и ћутање, нема неких отворених сукоба. Међу нормалним људима, љутња спласне после неког времена. Сукоби са крвопролићем су нека далека прошлост.
-
Захваљујем на одговорима она најбоље казују све о вама.
Узгред на ово питање мој кум који је Куч одговрио је "Било би ми тешко јер ујчевину волим поготово једонога ујака, али морао би да станем на стрнау рођака".
-
Незнам како је другде, али код нас у Шумадији се рођацима подједнако сматрају и са очеве и са мајкине стране...Тако да немам искустава из околине да је неко имао случај да се позаваде породице брачног пара...Занимљива ми је Руговче сама та подела коју си изнео: рођаци и ујчевина...Код нас овде су то све рођаци , било са чије стране имали крвно сродство...Поготово , мислим да у централној Србији је благи матријархат, чини ми се :)
-
Незнам како је другде, али код нас у Шумадији се рођацима подједнако сматрају и са очеве и са мајкине стране...Тако да немам искустава из околине да је неко имао случај да се позаваде породице брачног пара...Занимљива ми је Руговче сама та подела коју си изнео: рођаци и ујчевина...Код нас овде су то све рођаци , било са чије стране имали крвно сродство...Поготово , мислим да у централној Србији је благи матријархат, чини ми се :)
У суштини, немогуће ми је да замислим ситуацију да морам да бирам, хвала Богу...Подједнако сматрам важном и очеву и мајкину половину, барем ја...а емотивно сам више везан за ујчевину, јер 90 посто браће и сестара имам са те стране
-
Кад сам већ поменуо матријархат, то сам у најпозитивнијем смилу мислио...Мајка и жена управо је та спона, тј. корективни фактор у смислу односа између породица...Од ње управо зависе и односи и учесталост односа између породица...Огромна одговорност је на жени, али код нас у Шумадији је оне управо то и чине...Код нас , барем код људи које знам, чак и већа учесталост посећивања рођака са мајчине стране него са очеве ...И од другова које имам, приснији су емотивно са браћом и сестрама са мајчине него са очеве стране, укључујући и мене...
-
Захваљујем на одговорима она најбоље казују све о вама.
Узгред на ово питање мој кум који је Куч одговрио је "Било би ми тешко јер ујчевину волим поготово једонога ујака, али морао би да станем на стрнау рођака".
Ругова, твој кум је у праву.
У прошлим временима, до средине 20. вијека, улога жене у породици била је занемарљива у оносу на садашња. Тада се живјело у породичној заједници гдје је родбина била као јединка везана генерацијама.
Сада, улога жене је много већа, чак и јача од "главе куће", што би стари људи рекли, "све је наглавачке насађено".
-
Захваљујем на одговорима она најбоље казују све о вама.
Узгред на ово питање мој кум који је Куч одговрио је "Било би ми тешко јер ујчевину волим поготово једонога ујака, али морао би да станем на стрнау рођака".
Пре свега треба да раздвојиш искрен одговор од оног што неко само тако каже а у суштини готово сигурно да би урадио другачије. Кад би кум искусио (а тога је и он вероватно свестан него неће да призна) како би његови рођаци поступили у истој или сличној ситуацији, сигурно би ти рекао и урадио врло слично као што ти и ја кажем. Верујем да би и неки твоји рођаци пре стали на страну своје ујчевине, уколико су са њима ближи и родбински и овако, него на твоју када би дошло до тако неке ситуације, или би можда евентуално били неутрални. А да их питаш, сви до једног би ти рекли да би ипак тешка срца стали на твоју страну.
-
Поготово , мислим да у централној Србији је благи матријархат, чини ми се :)
Имам и ја такав осећам. Пре свега ту мислим на не динарске крајеве Србије. У Шумадији, Поморављу, Ресави, Крајини, Стигу, Банату сасвим је уобичајена ствар да зет оде да живи код жене, тј. како кажу на мираз, па чак и да слави славу женине породице, наравно уз своју. Мислим да се родбина и са мајчине и очеве стране сматра подједнако важном.
-
Незнам како је другде, али код нас у Шумадији се рођацима подједнако сматрају и са очеве и са мајкине стране...Тако да немам искустава из околине да је неко имао случај да се позаваде породице брачног пара...Занимљива ми је Руговче сама та подела коју си изнео: рођаци и ујчевина...Код нас овде су то све рођаци , било са чије стране имали крвно сродство...Поготово , мислим да у централној Србији је благи матријархат, чини ми се :)
Ни код вас до скоро нису са женске стране били рођаци но својта. Друго је питање што сте Ви то заборавили односно они који су то требали да вам објасне нису урадило. :)
-
Ругова, твој кум је у праву.
У прошлим временима, до средине 20. вијека, улога жене у породици била је занемарљива у оносу на садашња. Тада се живјело у породичној заједници гдје је родбина била као јединка везана генерацијама.
Сада, улога жене је много већа, чак и јача од "главе куће", што би стари људи рекли, "све је наглавачке насађено".
Док сте се држали тога били сте народ што је нешто створио и који је био респектован од суседних народа, кад сте то напустили резултат је то што сте сада.
-
Пре свега треба да раздвојиш искрен одговор од оног што неко само тако каже а у суштини готово сигурно да би урадио другачије. Кад би кум искусио (а тога је и он вероватно свестан него неће да призна) како би његови рођаци поступили у истој или сличној ситуацији, сигурно би ти рекао и урадио врло слично као што ти и ја кажем. Верујем да би и неки твоји рођаци пре стали на страну своје ујчевине, уколико су са њима ближи и родбински и овако, него на твоју када би дошло до тако неке ситуације, или би можда евентуално били неутрални. А да их питаш, сви до једног би ти рекли да би ипак тешка срца стали на твоју страну.
Сва ова полемика и одговори који ми дајете показује једну типично српски особину о којиј сам писао на теми како други народи виде Србе.
Тврдоглавост у уверењу да само ја знам шта је исправно и неоступање од тога и несватање да нешто треба да се уради јер једино тако мора без обзира јели то исправно или не. Надам се да сте ме разумели.
-
Сва ова полемика и одговори који ми дајете показује једну типично српски особину о којиј сам писао на теми како други народи виде Србе.
Тврдоглавост у уверењу да само ја знам шта је исправно и неоступање од тога и несватање да нешто треба да се уради јер једино тако мора без обзира јели то исправно или не. Надам се да сте ме разумели.
Руговац, на страну то што постављаш једну сасвим несувислу и бесмислену тему и дилему, већ сад описујеш Србе као тврдоглаве онако офрље, јер се не слажу са твојим виђењем ствари.
Укратко, тај племенски систем који тако величаш, прибијање уз јаче рођаке, утапање у колективитет, непостојање личног интегритета, али и личне одговорности, мене веома подсјећа на нешто удворичко и кукавичко, недостојно човјека. Камо среће да Срби што прије изађу из тог племенско-клановског система и да почну да размишљају својом главом, као одговорни појединци, а не да умјесто њих размишља клан или племе, било крвно или криминално.
А што се Албанца тиче мислим да је њихов пут из тог система дугачак. Твоје писање, уколико има едукативну сврху, ме утврђује у том увјерењу.
-
Браво за тему! :) Лично сам везанији за мајкину фамилију, и ујак ми је "закон", његови савети, смисао за хумор , немају цену...Са очеве стране немам стричеве, имам само тетку, и неку даљу фамилију,али кад бих бирао између брата од тетке по оцу или брата или сестре од ујака, изабрао бих ујакову страну...Јер су ми ближи, више се виђамо (ујчевина ми је на 30 км од Крагујевца, Трнава, а очевина Медвеђа код Трстеника, што је ипак мало даље, неких 90 км)...Е сад, ујчевина је домаћинска фамилија, поштована у селу, трезвени људи, а са очеве стране су били мало преки, четничка фамилија итд...Кад размишљам свакодневно, ближи сам ујчевини, међутим, ако се мало попије, онда из мене исплива она агресивнија очевина, тако да под дејством алкохола, незнам, ближи сам очевини :) То је тај унутрашњи сукоб у мени хаха
Имам осјећај као да неке лоше особине своје очевине повезујеш са четницима? Исправи ме ако гријешим. Код нас су управо домаћинске куће стајале на четничкој страни.
-
Руговац, на страну то што постављаш једну сасвим несувислу и бесмислену тему и дилему, већ сад описујеш Србе као тврдоглаве онако офрље, јер се не слажу са твојим виђењем ствари.
Укратко, тај племенски систем који тако величаш, прибијање уз јаче рођаке, утапање у колективитет, непостојање личног интегритета, али и личне одговорности, мене веома подсјећа на нешто удворичко и кукавичко, недостојно човјека. Камо среће да Срби што прије изађу из тог племенско-клановског система и да почну да размишљају својом главом, као одговорни појединци, а не да умјесто њих размишља клан или племе, било крвно или криминално.
А што се Албанца тиче мислим да је њихов пут из тог система дугачак. Твоје писање, уколико има едукативну сврху, ме утврђује у том увјерењу.
Ми се по обичају не слажемо, а ти очигледно и не разумеш о чему ја говорим и пребрзо доносиш судове о мом мишљењу о Србима и дајеш неке коментаре које немају никакве везе о тиме шта ја пишем.
-
Док сте се држали тога били сте народ што је нешто створио и који је био респектован од суседних народа, кад сте то напустили резултат је то што сте сада.
Видиш Руговац, управо овакав "племенски морал" да га тако назовем, је један од главних разлога због кога мој народ гаји ружне стереотипе о твом народу. Али одавно је речено да стереотипи нису пали с неба, што и сам потврђујеш. Са друге стране, ја сам упознао доста Албанаца из јужне Албаније који се са тобом сигурно не би сложили и који би такав став сматрали у најмању руку чудним.
-
Ја бих звао полицију да их онако мало "олади" у подруму станице јер очигледно у таквој ситуацији не размишљају као цивилизовани људи :D
шалу на страну, у тим имагинарним ситуацијама треба поступати у складу са разумом. То је право чојство, а не слијепо подржавање једне стране само зато што неки племенски усмени закони тако налажу.
-
Имам осјећај као да неке лоше особине своје очевине повезујеш са четницима? Исправи ме ако гријешим. Код нас су управо домаћинске куће стајале на четничкој страни.
Ма не, нисам мислио у негативном контексту,ја сам ројалиста по опредељењу...Зазвучало је тако...Хтео сам да кажем да су од фамилије моје мајке мирнији људи, домаћини, а и са очеве , мада је деда умео да буде и мало прек, па сам још уз ту констатацију додао да је био у ЈВО...Ето ,кад не пазим па испадне да четници нису домаћини и по дифолту преки :)
-
Кад сам већ поменуо матријархат, то сам у најпозитивнијем смилу мислио...Мајка и жена управо је та спона, тј. корективни фактор у смислу односа између породица...Од ње управо зависе и односи и учесталост односа између породица...Огромна одговорност је на жени, али код нас у Шумадији је оне управо то и чине...Код нас , барем код људи које знам, чак и већа учесталост посећивања рођака са мајчине стране него са очеве ...И од другова које имам, приснији су емотивно са браћом и сестрама са мајчине него са очеве стране, укључујући и мене...
А шта је негативно у матријархату, кад си овде мислио у најпозитивнијем смислу? ;D
-
А шта је негативно у матријархату, кад си овде мислио у најпозитивнијем смислу? ;D
Негативне су предрасуде, типа :мушкарац је глава куће, жена мора да"слуша"...:) "...Мораш одмах у старту да поставиш ствари на своје место,да се зна ко је газда, иначе оде брзи воз" :)Јанемам негативне предрауде, код мојих је матијархат у кући, а у јавности патријархат :)
-
Негативне су предрасуде, типа :мушкарац је глава куће, жена мора да"слуша"...:) "...Мораш одмах у старту да поставиш ствари на своје место,да се зна ко је газда, иначе оде брзи воз" :)Јанемам негативне предрауде, код мојих је матијархат у кући, а у јавности патријархат :)
Ја, реко', да жена бије мушкарца. ;D
p.s.
Извини Руговче што ти мало троламо тему. :)
-
Док сте се држали тога били сте народ што је нешто створио и који је био респектован од суседних народа, кад сте то напустили резултат је то што сте сада.
Руговче, здрав ми и жив био! Како ти, тако и сви твоји који у поштењу, чојству и јунаштву живе, истину вреднују више од свега другог. Како ти, тако и ја и сви моји.
Значи и ваши и наши.
Опасна ти је ова твоја тема.
Значи код вас Албанаца само мушки принцип! Зато сте у 20 и 21 веку поштована и цењена нација.
А ми Срби, измодисмо се (пустили женскиње да командују-да упростим ствар), па по теби у 20 и 21 веку нисмо више што смо били.
Знаш, иако смо ми Срби данас микс (мешавина) старобалканског становништва (по Кљосову баш смо ми ти који су староседеоци тзв. I хаплогрупа), и Словена (код Чеха женско дете остаје у кући-тако сам чуо-па опет су поштована нација), код нас ти влада мешовити принцип. Што значи како код кога и где.
Али оно што је карактеристично за "правог Србина" (то мислим у духовном смислу) и Срп(б)ску нацију је стара срп (б) ска изрека "Ни по бабу, ни по стричевима".
Шта то значи?
Значи, држи се синко истине!
Па ако су ми очевина и стричевина на кривом путу, волећу их, али ћу мајчевини и ујчевини рећи да су у праву (ако јесу).
Тако је и по Богу!
Јер Исус Христос је говорио: Ја сам пут, истина и живот!
-
Ја, реко', да жена бије мушкарца. ;D
p.s.
Извини Руговче што ти мало троламо тему. :)
Незгодна ситуација :)
-
Руговче, здрав ми и жив био! Како ти, тако и сви твоји који у поштењу, чојству и јунаштву живе, истину вреднују више од свега другог. Како ти, тако и ја и сви моји.
Значи и ваши и наши.
Опасна ти је ова твоја тема.
Значи код вас Албанаца само мушки принцип! Зато сте у 20 и 21 веку поштована и цењена нација.
А ми Срби, измодисмо се (пустили женскиње да командују-да упростим ствар), па по теби у 20 и 21 веку нисмо више што смо били.
Знаш, иако смо ми Срби данас микс (мешавина) старобалканског становништва (по Кљосову баш смо ми ти који су староседеоци тзв. I хаплогрупа), и Словена (код Чеха женско дете остаје у кући-тако сам чуо-па опет су поштована нација), код нас ти влада мешовити принцип. Што значи како код кога и где.
Али оно што је карактеристично за "правог Србина" (то мислим у духовном смислу) и Срп(б)ску нацију је стара срп (б) ска изрека "Ни по бабу, ни по стричевима".
Шта то значи?
Значи, држи се синко истине!
Па ако су ми очевина и стричевина на кривом путу, волећу их, али ћу мајчевини и ујчевини рећи да су у праву (ако јесу).
Тако је и по Богу!
Јер Исус Христос је говорио: Ја сам пут, истина и живот!
Сви смо ми мешавина то је неоспорно. Што ѕе тиче осталог свако пише оно што мисли. Мени су ови ваши одговори помогли да боље разумим ваш менталитет и ваше моралне норме које у ствари и највише одређују вас као народ који се разликује од других.
-
Сви смо ми мешавина то је неоспорно. Што ѕе тиче осталог свако пише оно што мисли. Мени су ови ваши одговори помогли да боље разумим ваш менталитет и ваше моралне норме које у ствари и највише одређују вас као народ који се разликује од других.
Може да се каже да то што је писано не разликује нас од дугих , него вас од других :) Мешавина матријархата и патријатхата је присутна свуда, како се крећеш ка северу... Код Словака и Чеха, можда можеш да видиш, али ја у Словачкој , сам видео већи матријархат него код нас...
-
Може да се каже да то што је писано не разликује нас од дугих , него вас од других :) Мешавина матријархата и патријатхата је присутна свуда, како се крећеш ка северу... Код Словака и Чеха, можда можеш да видиш, али ја у Словачкој , сам видео већи матријархат него код нас...
Ја своје прве рођаке и по очевој и по мајчиној страни доживљавам једнако. С неким сам ближи, с неким даљи, али углавно све их једнако волим. За то је најзаслужнија моја покојна мајка која није фаворизовала своје нећаке у односу на очеве братунчад и сестринчад. Примјечујем да у последње вријеме почиње да влада матријархат. Мајке доста дјецу окрећу ка својој фамилији. Код нас је прије 20 година прави табу био да женско дијете наслјеђује очевину, а сад се полако и то дешава.
-
Видим да Руговац помену како се и код нас родбина са мајчине стране назива "својта" а не "рођаци". Не знам да ли је то заиста негде тако али у мом окружењу није. Својтом се код мене називају они који су у везе са фамилијом ушли преко брачног сродства а не преко крви. То је најчешће исто што и тазбина, тј. женини рођаци, али често се тако називају и тече, стрине и ујне, чак и њихова фамилија (познати и као "пријатељи"). Али "ујчевина" како Руговац каже је код мене родбина, тј. "рођаци" а не "својта". Искрено, израз "ујчевина" сам овде први пут и чуо.
Каква су искуства других?
-
Видим да Руговац помену како се и код нас родбина са мајчине стране назива "својта" а не "рођаци". Не знам да ли је то заиста негде тако али у мом окружењу није. Својтом се код мене називају они који су у везе са фамилијом ушли преко брачног сродства а не преко крви. То је најчешће исто што и тазбина, тј. женини рођаци, али често се тако називају и тече, стрине и ујне, чак и њихова фамилија (познати и као "пријатељи"). Али "ујчевина" како Руговац каже је код мене родбина, тј. "рођаци" а не "својта". Искрено, израз "ујчевина" сам овде први пут и чуо.
Каква су искуства других?
Својта се заиста најчешће употребљава за "пријатеље". Чух да људи кажу и за земљаке да су својта. Израз ујчевина, колико знам, користи се доста у Црној Гори. У Дробњаку и рођаке са мајчине стране зову рођацима, исто као и са очеве, а ујчевина се више користи кад људи нпр. кажу "Идем да посетим ујчевину", као што се каже и "Идем у тазбину" или "Идем у род". У Шумадији колико знам нема ни ујчевине, ни својте, ни рода, ни одива. Сви су се они описују као рођаци. Једино нисам упознат како је у западним деловима где има више насељеника из динарских крајева, можда се тамо користе ти изрази.
-
Видим да Руговац помену како се и код нас родбина са мајчине стране назива "својта" а не "рођаци". Не знам да ли је то заиста негде тако али у мом окружењу није. Својтом се код мене називају они који су у везе са фамилијом ушли преко брачног сродства а не преко крви. То је најчешће исто што и тазбина, тј. женини рођаци, али често се тако називају и тече, стрине и ујне, чак и њихова фамилија (познати и као "пријатељи"). Али "ујчевина" како Руговац каже је код мене родбина, тј. "рођаци" а не "својта". Искрено, израз "ујчевина" сам овде први пут и чуо.
Каква су искуства других?
И ја сам овде први пут чуо за тај израз
-
Ја своје прве рођаке и по очевој и по мајчиној страни доживљавам једнако.
Ја такође. Тако су ме учили. Није бито што презиме није исто код свих. Крв није вода. Равноправно гледам на родбину са обе стране.
-
Чињеница је да се у ЦГ (или барем у неким деловима ЦГ, а верујем у већем делу) за очеву фамилију каже род, а за мајчину - својта. Но, не видим ништа битно у овоме. Јесте очева фамилија - род: исто презиме, иста слава, исто предање. А, с друге стране, сама реч "својта" јасно говори да се ради о - својима.
Не морам посебно да истичем колико је ујчевина битна и драга и у ЦГ, као и код свих Србаља другде.
-
Док сте се држали тога били сте народ што је нешто створио и који је био респектован од суседних народа, кад сте то напустили резултат је то што сте сада.
(https://s21.postimg.org/xkfngdj43/hogar.jpg) (https://postimg.org/image/xkfngdj43/)
Види Руговац, тврдим ти да за 20 година и краће ваша омладина ( а већ је тако у Албанији) ће доћи на исто, што је и овде.
Прво ће да вам опадне наталитет.
Друго, брзо ће бити-ма ко пита оне чиче на челу фисова.
Треће, не можеш у Јевропу забарикидиран у бункеру од куће.
И итд., и итд.
А психу срп(б)ске нације разуме само онај ко је из ње потекао. Кад из те психе проговори понос и инат.....
Мада, одлично је разумео и чувени Бизмарк. Који је рекао "Ми и Срби бисмо покорили Eвропу."
https://www.srbijadanas.com/clanak/mi-i-srbi-bismo-pokorili-evropu-citati-cuvenog-vojvode-bizmarka-03-08-2015
Па то што сад нисмо "тако уважавани", то је зато што у вези нас Срба постоји велика мистерија због које смо трн у оку многима.
Историја је велика учитељица живота. Данас мислиш: "гле освојио сам свет, космос....цар сам", а већ сутра потомцима трну зуби од злодела и недела предака. Не морају потомци ни да знају за та огрешења. Само потомцима одједном онако "из ваздуха" не буде добро!
Хоћу да кажем "бити Србин", то значи бити витез.
А шта о Србима мисле "којекави", то се нас не тиче.Зли језици палацају.
-
Видим да Руговац помену како се и код нас родбина са мајчине стране назива "својта" а не "рођаци". Не знам да ли је то заиста негде тако али у мом окружењу није. Својтом се код мене називају они који су у везе са фамилијом ушли преко брачног сродства а не преко крви. То је најчешће исто што и тазбина, тј. женини рођаци, али често се тако називају и тече, стрине и ујне, чак и њихова фамилија (познати и као "пријатељи"). Али "ујчевина" како Руговац каже је код мене родбина, тј. "рођаци" а не "својта". Искрено, израз "ујчевина" сам овде први пут и чуо.
Каква су искуства других?
На Косову је било веома пуно Црногораца и Херцеговаца колониста. Они у свом говору реч "ујчевина" користе у свакодневном говору. Чудно ми је да ти пошто си такође Херцеговац до сада ниси чуо за ту реч. Например "Мене је ујчевина Ракочевићи из Доње Мораче" или "моја је ујчевина су Килибарде из Бањана". То сам сто пута чуо.
-
Чињеница је да се у ЦГ (или барем у неким деловима ЦГ, а верујем у већем делу) за очеву фамилију каже род, а за мајчину - својта. Но, не видим ништа битно у овоме. Јесте очева фамилија - род: исто презиме, иста слава, исто предање. А, с друге стране, сама реч "својта" јасно говори да се ради о - својима.
Не морам посебно да истичем колико је ујчевина битна и драга и у ЦГ, као и код свих Србаља другде.
Ево да се и ми сложимо.
-
На Косову је било веома пуно Црногораца и Херцеговаца колониста. Они у свом говору реч "ујчевина" користе у свакодневном говору. Чудно ми је да ти пошто си такође Херцеговац до сада ниси чуо за ту реч. Например "Мене је ујчевина Ракочевићи из Доње Мораче" или "моја је ујчевина су Килибарде из Бањана". То сам сто пута чуо.
Нe caмo кoлoниcти, вeћ и cтapиjи xepцeгoвaчки дoceљeници c кpaja XVII и пoчeткa XVIII вeкa кopиcтe изpaз "уjчeвинa". ;)
-
На Косову је било веома пуно Црногораца и Херцеговаца колониста. Они у свом говору реч "ујчевина" користе у свакодневном говору. Чудно ми је да ти пошто си такође Херцеговац до сада ниси чуо за ту реч. Например "Мене је ујчевина Ракочевићи из Доње Мораче" или "моја је ујчевина су Килибарде из Бањана". То сам сто пута чуо.
Ја сам трећагенерација колониста а друга која је одрастала у Војводини. Иако сам Херцеговац пореклом и тако се изјашњавам, на жалост немам ближе родбине у Херцеговини па тамо нисам боравио, тако да ми није познат овај израз. Али никад није касно да се нешто ново научи ;).
-
Суштина питања постављеног у наслову ове теме је у албанском схватању родбинских односа. То је лепо објаснио Роберт Елси у својој књизи о албанским племенима:
"A fis was a tribe in the sense of a collectivity of individuals who saw themselves as descended in patrilineage (male line) from one common male ancestor. The term is not to be confused with the bajrak (q.v.), which had more to do with a tribe in the sense of territory and defence. Since the members of a fis regarded themselves as blood-related, i.e. as brothers and sisters, they did not intermarry within the fis, however distantly the actual relationship on the male side (the 'blood line') may have been. The proximity of family relationships on the female side (the so-called 'milk line') did not count because the tribes believe that there was no blood relationship through women."
Дакле по албанском племенском схватању, деца наслеђују само "очеву крв", а од мајке ни једно зрнце, отуд и такав мање-више ниподаштавајући однос према "својти" (што рефлектује ниподаштавајући однос према женама уопште). Данас, међутим, знамо да генетски материјал сваког човека 50% потиче од оца, а 50% од мајке, и да деца нису само "клонови" својих очева. Вероватно се то знало и у та стара времена код Албанаца, али се због изражене патријархалности и патрилинеарности једноставно игнорисало и гурало у страну. Као што рече Сергио, крв није вода, и нико од нас у себи нема само очеву, већ и мајчину крв, тако да су рођаци и са једне и са друге стране, биолошки гледано, потпуно "равноправни".
-
Ово питање има дијаметрална гледишта код Албанаца и Јевреја, чик Јеврејима да се постави ово питање :) Код њих је женска линија примарна, деца , чија је мајка Јеврејка а отац било које нације, су Јевреји...Имам ујака у Београду, ујну Јеврејку (од босанских Сефарда), и њихове ћерке су Јеврејке, иако имају српско презиме...
-
Тема је сувишна, од културе до културе се другачије гледа на то питање, од екстремно патријархалих до екстремно матријархалних традиција...Не подржавам никакав екстрем по том питању јер су рођаци-рођаци...
-
Тема је сувишна, од културе до културе се другачије гледа на то питање, од екстремно патријархалих до екстремно матријархалних традиција...Не подржавам никакав екстрем по том питању јер су рођаци-рођаци...
А разлоге за одређене традиције по том питању незнам, социолошки то треба растумачити
-
Суштина питања постављеног у наслову ове теме је у албанском схватању родбинских односа. То је лепо објаснио Роберт Елси у својој књизи о албанским племенима:
Дакле по албанском племенском схватању, деца наслеђују само "очеву крв", а од мајке ни једно зрнце, отуд и такав мање-више ниподаштавајући однос према "својти" (што рефлектује ниподаштавајући однос према женама уопште). Данас, међутим, знамо да генетски материјал сваког човека 50% потиче од оца, а 50% од мајке, и да деца нису само "клонови" својих очева. Вероватно се то знало и у та стара времена код Албанаца, али се због изражене патријархалности и патрилинеарности једноставно игнорисало и гурало у страну. Као што рече Сергио, крв није вода, и нико од нас у себи нема само очеву, већ и мајчину крв, тако да су рођаци и са једне и са друге стране, биолошки гледано, потпуно "равноправни".
Тачно.
Али, ја нисам сигуран да и код "старих" Срба нијe било тако. Тај изражeни патријархални однос. Па, узмимо и Кину и Индију као примeр (само мушко потомство има значај). У Вeликој Британији мајка јe имала утицај на мушку дeцу само до 7 годинe, послe тога зна сe (свe у сврху чeличeња мушког потомства): јахањe, лов, разно дриблањe (батина јe из раја изашла), школовањe уз одвајањe од породицe, раздвојeна мушка и жeнска дeца током школовања, клубови само за мушкарцe. Каснијe најстарији син наслeђујe породично имањe, срeдњи одлази у свeштeникe или војникe, а најмлађи у морнарe илити у eмиграцију (упрошћавам причу). Могућe јe да јe и код Старих Словeна ("Срба и осталих) било тако. Суштина јe да ми нe знамо како су изглeдали традиционални односи код Старих Словeна ("Срба и осталих) у праисторији.
Ово јe тeма вишe за eтнологију, али сe иза Руговчeвог питања кријe нeшто много вишe, занимљивијe од наизглeд питано. Можда грeшим. Мислим да сe кријe питањe бити или нe бити, и опстанка народа (нпр. албанаског или српског....само примeра ради).
Руговац сматра да сe њeгова нација нијe ЧВРСТО држала својих традиционалних оквира (да упростим - вeћe стараца, а то су вођe - или најмудријe или најстаријe главe на чeлу плeмeна - фисова, рађањe што вишe дeцe, посeбно мушкe, обавeза послушности, лојалности, сви за јeдног - јeдан за свe, ту има вeлики значај крвна освeта, онда "бeса", помажу јeдни другe у иностранству, ако изгубим сву своју мушку дeцу у ратовима и нeсрeћама, жалићу, али имам мушко потомство од стричeва којe настављају мушку лозу мога оца, односно дeда, прађeда, и свих пра-отаца (оног првог у низу) у којима сам и ја, и моја умрла мушка дeца, што јe за њих јако битно (па зар сe уосталом и ми овдe нe бавимо ипитивањeм (99% порeкла по мушкој линији), док кћeри рађају мушко потомство другој мушкој лози унутар истe нацијe, па макар ми била и најмилија одлази у туђи фис, и туђу кућу, и рађа мушко потомство на славу тог фиса или плeмeна. Видeћeмо шта ћe од овог албанског националног кодeкса остати за 100 година!!!!
А што сe тичe Словeна, овдe мe сад интeрeсују Срби, па и тзв. Црногорци, и сви остали из српског нациналног корпуса (грчког, турског и римског закона) па било јe и код нас дуго тако као код Албанаца свe до распада породичнe задругe.
Након тога, смањујe сe рађањe дeцe. Србија заокружава свој национални идeнтитeт, окрeћe сe тeковинама западнe цивилизацијe (било јe ту лошeг и доброг утицаја комумизма). Али оно што ми смeта, а нe знам како јe код других-истина јe да су два рођeна брата код Срба кад сe ожeнe у стању да сe прeко жeна закрвe (ако сe онe нe подносe), и да сe "одродe" и "омрзну" због мало зeмљe (винограда или њивe) јeр јe код Срба кодeкс НАЦИОНАЛНО колeктивно уступио мeсту кодeксу ЕГО-ЦЕНТРИЗАМ (ја и моја жeница, и дeчица, наша кућица и слободица). Па ако Србину и рођeни брат настрада, и остану њeгова сирочад слабо их узма на бригу и школовањe (зависи много од плeмeнитости појeдинца), нeкада сe то подразумeвало). Правда сe сопствeним слабим имовним стањeм! >:( Оставићe га жeна. :-[
А заборавља оно:или си јунак или ниси. Ако ниси способан да живиш сам са својм дeцом (да их васпитаваш, школујeш, будeш им узор) онда и ниси ни за шта. Слабо сe помажу мeђусобно у иностранству. Јeр било јe и оног узмe Србин влајну за жeну јeр јe православнe вeрe, за 20 година и он и сви њeгови власи.Мада ми Срби имамо дивних наших жeна -српкиња којe су очувалe огњишта на која су дошлe својом жртвом (радом, прeгнућeм, пожртвовањeм и итд.). Видeћeмо и шта ћe од оваквог српског националног кодeкса остати за 100 година.
А код Влаха, зна сe, жeна ако нађe другога, идe из кућe, али дeца остају у очeвој кући.
Свe јe ово поучно.
-
Да направим малу дигресију. Не знам како је прије било, али данас се вјенчања код католика у мом окружењу( значи Херцеговина и јужна Далмација) обављају у невјестиној жупној цркви. Код нас је било правило да се вјенчава у младожењиној, па су се онда сви почели вјенчавати у Требињу на црквини, док се сада полако враћа вјенчавање у парохијској цркви, али се иде и до екстрема, па се све више вјенчања обављају и у сеоским црквама, одакле младожења води поријекло.
-
(https://s21.postimg.org/xkfngdj43/hogar.jpg) (https://postimg.org/image/xkfngdj43/)
Види Руговац, тврдим ти да за 20 година и краће ваша омладина ( а већ је тако у Албанији) ће доћи на исто, што је и овде.
Прво ће да вам опадне наталитет.
Друго, брзо ће бити-ма ко пита оне чиче на челу фисова.
Треће, не можеш у Јевропу забарикидиран у бункеру од куће.
И итд., и итд.
А психу срп(б)ске нације разуме само онај ко је из ње потекао. Кад из те психе проговори понос и инат.....
Мада, одлично је разумео и чувени Бизмарк. Који је рекао "Ми и Срби бисмо покорили Eвропу."
https://www.srbijadanas.com/clanak/mi-i-srbi-bismo-pokorili-evropu-citati-cuvenog-vojvode-bizmarka-03-08-2015
Па то што сад нисмо "тако уважавани", то је зато што у вези нас Срба постоји велика мистерија због које смо трн у оку многима.
Историја је велика учитељица живота. Данас мислиш: "гле освојио сам свет, космос....цар сам", а већ сутра потомцима трну зуби од злодела и недела предака. Не морају потомци ни да знају за та огрешења. Само потомцима одједном онако "из ваздуха" не буде добро!
Хоћу да кажем "бити Србин", то значи бити витез.
А шта о Србима мисле "којекави", то се нас не тиче.Зли језици палацају.
1) Што се тиче овога што си написао мој пријатељу о омладини то је одавно већ код Албанаца. Ниучему се млади Албанци а и они који су средњих година не разликују од осталих. Шефови фисова једино живе у машти, браћа су издељена, а наталитет је већ одавно пао. Мислим да код Албанаца са Косова млађих од 40 година ће те тешко наћи некога ко има више од троје деце. Обично и то треће ако су му прво двоје ћерке.
Ово је један типичан коментар оних који не познају Албанце (има изузетака Милош, НиколаВук..) и промене које су наступиле код нас.
2) Сваки човек оцењује свој народ кроз себе и мишљење о себи самом и готово увек нереално. Тако и Срби себе и Албанци себе. А за једног човека или народ је управо битно шта мисле "којекакви" а не што он или народ коме припада сам себе убеђује или заварава. Одавно нема витезова нигде. До 1912 их је било на обе стране, и 1941 их се нашао "пођекоји" а од тада остадоше у јуначким песмама.
-
Суштина питања постављеног у наслову ове теме је у албанском схватању родбинских односа. То је лепо објаснио Роберт Елси у својој књизи о албанским племенима:
"A fis was a tribe in the sense of a collectivity of individuals who saw themselves as descended in patrilineage (male line) from one common male ancestor. The term is not to be confused with the bajrak (q.v.), which had more to do with a tribe in the sense of territory and defence. Since the members of a fis regarded themselves as blood-related, i.e. as brothers and sisters, they did not intermarry within the fis, however distantly the actual relationship on the male side (the 'blood line') may have been. The proximity of family relationships on the female side (the so-called 'milk line') did not count because the tribes believe that there was no blood relationship through women."
Дакле по албанском племенском схватању, деца наслеђују само "очеву крв", а од мајке ни једно зрнце, отуд и такав мање-више ниподаштавајући однос према "својти" (што рефлектује ниподаштавајући однос према женама уопште). Данас, међутим, знамо да генетски материјал сваког човека 50% потиче од оца, а 50% од мајке, и да деца нису само "клонови" својих очева. Вероватно се то знало и у та стара времена код Албанаца, али се због изражене патријархалности и патрилинеарности једноставно игнорисало и гурало у страну. Као што рече Сергио, крв није вода, и нико од нас у себи нема само очеву, већ и мајчину крв, тако да су рођаци и са једне и са друге стране, биолошки гледано, потпуно "равноправни".
Што се тиче ниподаштавајућег односа ка мајкама и сестрама то није тачно. Ако је негде жена била заштићена онда је то било у албанској породици и док је била у роду и кад се удала. Пуно се је крви пролило због ћерки и сестара.
-
Што се тиче ниподаштавајућег односа ка мајкама и сестрама то није тачно. Ако је негде жена била заштићена онда је то било у албанској породици и док је била у роду и кад се удала. Пуно се је крви пролило због ћерки и сестара.
Али сам тај однос према жениној/мајчиној фамилији, некакво гледање с висине на њих и мишљење да они нису "прави" род говори о томе да се жена и њен род сматрало за нешто "ниже". Можда због овога што је навео Предраг: "... док кћeри рађају мушко потомство другој мушкој лози унутар истe нацијe, па макар ми била и најмилија одлази у туђи фис, и туђу кућу, и рађа мушко потомство на славу тог фиса или плeмeна...". Дакле, кћери су биле нешто што се "даје" у други фис и због тога се на њих није гледало исто као на синове. Али цео тај менталитет да су жене нешто што се "даје", што ће кад-тад отићи из своје у другу кућу је у сржи свега (то се у антропологији зове патрилокалност); отуд се много крви и проливало, зато што се није бранила њихова част, него част оца од те девојке и њене браће, дакле опет мушкараца. Жене су у том систему имале отприлике улогу слуге, да раде за мушкарца од кад се задевојче па до смрти и да раде напорно, и то је све. Више писаца говори о томе како албанске жене натоварене робом од главе до пете пешке ходају преко планина, прелазећи километре, доносећи намирнице у село, а затим кување, спремање, чишћење, брига око деце, све оне ствари које су мушкарцу "испод части" да ради. Није то само код Албанаца, него код Динараца уопште, код Црногораца исто тако врло изражено. Само бих напоменуо оно у шта сам се уверио - динарски мушкарац, када му жена оде (умре), не зна да се сам о себи стара, јер је све те "ситне свакодневне послиће" поверавао жени, и онда када остане без ње отприлике сазна да је неспособан за свакодневни живот, јер све што је научио у животу је да гусла и да ратује, евентуално стоку да подмири, ако и тај посао није препустио жени. :) Отуд што је могуће брже проналази нову жену, тј. новог слугу без кога му је немогуће свакодневно функционисање. С друге стране, људи који су више земљорадници но сточари су у том погледу далеко способнији, јер иако је њима жена углавном имала улогу "слуге", ипак су они због саме природе земљорадничког живота морали много више да раде од сточара.
-
Али сам тај однос према жениној/мајчиној фамилији, некакво гледање с висине на њих и мишљење да они нису "прави" род говори о томе да се жена и њен род сматрало за нешто "ниже". Можда због овога што је навео Предраг: "... док кћeри рађају мушко потомство другој мушкој лози унутар истe нацијe, па макар ми била и најмилија одлази у туђи фис, и туђу кућу, и рађа мушко потомство на славу тог фиса или плeмeна...". Дакле, кћери су биле нешто што се "даје" у други фис и због тога се на њих није гледало исто као на синове. Али цео тај менталитет да су жене нешто што се "даје", што ће кад-тад отићи из своје у другу кућу је у сржи свега (то се у антропологији зове патрилокалност); отуд се много крви и проливало, зато што се није бранила њихова част, него част оца од те девојке и њене браће, дакле опет мушкараца. Жене су у том систему имале отприлике улогу слуге, да раде за мушкарца од кад се задевојче па до смрти и да раде напорно, и то је све. Више писаца говори о томе како албанске жене натоварене робом од главе до пете пешке ходају преко планина, прелазећи километре, доносећи намирнице у село, а затим кување, спремање, чишћење, брига око деце, све оне ствари које су мушкарцу "испод части" да ради. Није то само код Албанаца, него код Динараца уопште, код Црногораца исто тако врло изражено. Само бих напоменуо оно у шта сам се уверио - динарски мушкарац, када му жена оде (умре), не зна да се сам о себи стара, јер је све те "ситне свакодневне послиће" поверавао жени, и онда када остане без ње отприлике сазна да је неспособан за свакодневни живот, јер све што је научио у животу је да гусла и да ратује, евентуално стоку да подмири, ако и тај посао није препустио жени. :) Отуд што је могуће брже проналази нову жену, тј. новог слугу без кога му је немогуће свакодневно функционисање. С друге стране, људи који су више земљорадници но сточари су у том погледу далеко способнији, јер иако је њима жена углавном имала улогу "слуге", ипак су они због саме природе земљорадничког живота морали много више да раде од сточара.
Oдличнa aнaлизa!
-
Али сам тај однос према жениној/мајчиној фамилији, некакво гледање с висине на њих и мишљење да они нису "прави" род говори о томе да се жена и њен род сматрало за нешто "ниже". Можда због овога што је навео Предраг: "... док кћeри рађају мушко потомство другој мушкој лози унутар истe нацијe, па макар ми била и најмилија одлази у туђи фис, и туђу кућу, и рађа мушко потомство на славу тог фиса или плeмeна...". Дакле, кћери су биле нешто што се "даје" у други фис и због тога се на њих није гледало исто као на синове. Али цео тај менталитет да су жене нешто што се "даје", што ће кад-тад отићи из своје у другу кућу је у сржи свега (то се у антропологији зове патрилокалност); отуд се много крви и проливало, зато што се није бранила њихова част, него част оца од те девојке и њене браће, дакле опет мушкараца. Жене су у том систему имале отприлике улогу слуге, да раде за мушкарца од кад се задевојче па до смрти и да раде напорно, и то је све. Више писаца говори о томе како албанске жене натоварене робом од главе до пете пешке ходају преко планина, прелазећи километре, доносећи намирнице у село, а затим кување, спремање, чишћење, брига око деце, све оне ствари које су мушкарцу "испод части" да ради. Није то само код Албанаца, него код Динараца уопште, код Црногораца исто тако врло изражено. Само бих напоменуо оно у шта сам се уверио - динарски мушкарац, када му жена оде (умре), не зна да се сам о себи стара, јер је све те "ситне свакодневне послиће" поверавао жени, и онда када остане без ње отприлике сазна да је неспособан за свакодневни живот, јер све што је научио у животу је да гусла и да ратује, евентуално стоку да подмири, ако и тај посао није препустио жени. :) Отуд што је могуће брже проналази нову жену, тј. новог слугу без кога му је немогуће свакодневно функционисање. С друге стране, људи који су више земљорадници но сточари су у том погледу далеко способнији, јер иако је њима жена углавном имала улогу "слуге", ипак су они због саме природе земљорадничког живота морали много више да раде од сточара.
Невероватно да неко са твојим знањем може да доноси овакве закључке. Потуно погрешно.
1) нико код Албанаца не гледа на своју "ујчевину" са висине него са великим поштовањем. Нико своју ујчевину или пријатеље не сматра за ниже вредне.
2) крв је проливена због односа мужева ка тим одивама и њихове части јер је дужност браће и рођака да штите одиву и њену част.
-
Невероватно да неко са твојим знањем може да доноси овакве закључке. Потуно погрешно.
1) нико код Албанаца не гледа на своју "ујчевину" са висине него са великим поштовањем. Нико своју ујчевину или пријатеље не сматра за ниже вредне.
2) крв је проливена због односа мужева ка тим одивама и њихове части јер је дужност браће и рођака да штите одиву и њену част.
Реалност је у већини случајева и даље таква да се нпр. Црногорци и Албанци много више радују мушком него женском детету. Чак сте и ви напоменули да су на Космету данас ретке породице са више од двоје деце, а када их и буде троје, то је обично зато што су прво двоје деце ћерке, а да је треће син. Зашто тај појединац није био задовољан са две ћерке, него је пошто-пото хтео да добије сина, па потом да "затвори причу" што се тиче даљег рађања деце? :) Ви сами просудите, дела говоре боље од речи. Ово наравно није случај само код Албанаца, већ као што сам напоменуо, код готово свих динараца. Знам и ја пар случајева када је троје деце, старије и средње су ћерке а најмлађи је син. ;)
-
Не само Албанци и Црногорци но сви мушкарци желе да имају сина да настави лозу, али реалност је такође да данас има доста младих Албанаца који имају три ћерке па одустану да раде "наследнику".
Сваки човек поптуно подједнако воли своју децу без обзира на пол. Тако је било и пре таконјеви сада.
-
Не само Албанци и Црногорци но сви мушкарци желе да имају сина да настави лозу, али реалност је такође да данас има доста младих Албанаца који имају три ћерке па одустану да раде "наследнику".
Сваки човек поптуно подједнако воли своју децу без обзира на пол. Тако је било и пре таконјеви сада.
Како ви кажете, али ја мислим да то у доста случајева баш и не важи. Не кажем ја да неко "мрзи" своју ћерку, али једноставно ипак више воли сина. Сретао сам се додуше и са доста мушкараца који су ми отворено рекли да би више волели да добију ћерку него сина, или ако већ имају ћерке, да су сасвим задовољни и да им није жао што нису добили и сина. Сто људи, сто ћуди. :)
-
(https://s21.postimg.org/xkfngdj43/hogar.jpg) (https://postimg.org/image/xkfngdj43/)
Опeт ја.
Ко о чeму, баба о уштипцима (нeма зубe....)!
Ово јe објавио днeвни Абаз
http://www.avaz.ba/clanak/284682/dedo-albanac-kupio-19-godisnju-mladu-pa-dobio-dijete-u-71-godini?url=clanak/284682/dedo-albanac-kupio-19-godisnju-mladu-pa-dobio-dijete-u-71-godini
"Iako ima čak 50. unučadi Dedo Albanac kupio 19-godišnju mladu, pa dobio dijete u 71. godini " :-\
ttps://www.srbijadanas.com/vesti/info/albanac-61-iz-prizrena-kupio-devojku-19-za-3000-evra-i-napravio-joj-dete-2017-03-31
Redžep Kastrati iz sela kod Prizrena, kada je napunio 61 godinu, rešio je da se opet oženi. Kupio je mladu Albanku da mu bude žena. Kako je izjavo za lokalne medije on je za buduću suprugu dao čak 3.000 evra.
Priča o ovom čoveku je još interesantnija po tome što on sa prvom ženom, koja je preminula 2000. godine ima čak 12 ćerki.
Sve njegove ćerke su udate i on ima 50 unučadi.
:-[Па ти види Руговчe шта јe мушки наслeдник. Има и нeки видeо.
https://youtu.be/MTvNYtS-kTI
Дал плачe татко од срeћe, дал му плачe братко (стриц на новорођeнчe)-нe знам. Али плачу!
Значи, има ту нeшто!
Колико капирам,Рeџeп сад можe и да умрe. Дочeкао јe сина. И он јe плeмeну Кастрати дао свој допринос кроз сина. И својој нацији. Одужио дуг. Остварио јe своју мисију! Нијe узалуд живeо.
Поздрав Руговчe!
Тeма ти јe добра!
-
Реалност је у већини случајева и даље таква да се нпр. Црногорци и Албанци много више радују мушком него женском детету.
Никола, мислим да је сасвим нормално да мушкарац жели да има барем једно мушко дете. Био он Албанац, Црногорац, Србијанац, који год.
Јасно је зашто. Мушко дете наслеђује презиме, славу, предање, наставља лозу. Кћер је ту привремено. Док се не уда. Тада се све мења: презиме, узима мужевљева слава. Њена деца ће носити друго презиме и биће изданци неке друге лозе.
То не значи да су женска деца бића нижег реда. Своје дете се воли јаче од било чега у овом нашем свету, којег год пола да је. То могу да потврде сви овде који имају децу. Који још немају, тек ће то осетити.
Хтедох само рећи због чега је добијање мушког детета посебно важна ствар.
Што се тиче мушкараца који имају женску децу и причају да им то није важно, код многих од њих (познајем један број), то је само прича за јавност, да не би испали затуцани Балканци, а најближима се искрено поверавају да би и те како волели имати сина.
Нек су нам сва деца здраво и добро, и да одрасту у добре људе!
-
Опeт ја.
Ко о чeму, баба о уштипцима (нeма зубe....)!
Ово јe објавио днeвни Абаз
http://www.avaz.ba/clanak/284682/dedo-albanac-kupio-19-godisnju-mladu-pa-dobio-dijete-u-71-godini?url=clanak/284682/dedo-albanac-kupio-19-godisnju-mladu-pa-dobio-dijete-u-71-godini
"Iako ima čak 50. unučadi Dedo Albanac kupio 19-godišnju mladu, pa dobio dijete u 71. godini " :-\
ttps://www.srbijadanas.com/vesti/info/albanac-61-iz-prizrena-kupio-devojku-19-za-3000-evra-i-napravio-joj-dete-2017-03-31
Redžep Kastrati iz sela kod Prizrena, kada je napunio 61 godinu, rešio je da se opet oženi. Kupio je mladu Albanku da mu bude žena. Kako je izjavo za lokalne medije on je za buduću suprugu dao čak 3.000 evra.
Priča o ovom čoveku je još interesantnija po tome što on sa prvom ženom, koja je preminula 2000. godine ima čak 12 ćerki.
Sve njegove ćerke su udate i on ima 50 unučadi.
:-[Па ти види Руговчe шта јe мушки наслeдник. Има и нeки видeо.
https://youtu.be/MTvNYtS-kTI
Дал плачe татко од срeћe, дал му плачe братко (стриц на новорођeнчe)-нe знам. Али плачу!
Значи, има ту нeшто!
Колико капирам,Рeџeп сад можe и да умрe. Дочeкао јe сина. И он јe плeмeну Кастрати дао свој допринос кроз сина. И својој нацији. Одужио дуг. Остварио јe своју мисију! Нијe узалуд живeо.
Поздрав Руговчe!
Тeма ти јe добра!
Лако је ругати се, треба прво погледати себе.
-
Што се тиче мушкараца који имају женску децу и причају да им то није важно, код многих од њих (познајем један број), то је само прича за јавност, да не би испали затуцани Балканци, а најближима се искрено поверавају да би и те како волели имати сина.
Апсолутна истина коју ће сваки мушкарац да потврди, што нимало не утиче на на љубав ка деци која је подједнака ка синовима и ћеркама.
-
Лако је ругати се, треба прво погледати себе.
Како грешиш Руговче! Није ово било ругање. Таман посла.
Него говори о силној жељи већ остарелог човека, да иако обдарен бројним (женским потомством) и унучади, добије мушког потомка.
Ја се иначе дивим свакој породици која изроди и одгаји више деце.
-
Ljudi moji, mnogo nekog Holandjanina, na primer, da li ce imati muskog potomka da mu nasledi lozu, to je nasa balkanska stvar :)
-
Ljudi moji, mnogo nekog Holandjanina, na primer, da li ce imati muskog potomka da mu nasledi lozu, to je nasa balkanska stvar :)
Није тако Оловни. 99% мушкараца жели да има сина. Није битно јели Швеђанин или Иранац. А то што ти причаш је само пропаганда која потура као исправно гледање.
-
Није тако Оловни. 99% мушкараца жели да има сина. Није битно јели Швеђанин или Иранац. А то што ти причаш је само пропаганда која потура као исправно гледање.
Да. Дефинитивно постоји та мушка сујета. Претпостављам да има мушкараца којима је свеједно, али их је вероватно мање од ових других. O процентима не бих... :)