Замолио бих уредника да ово "препакује" у један одговор.
Код Раче вјероватно мислиш на Сремску Рачу, што је и логично. Иначе сви ускоци, а то је изричито речено, су православне вјере.
Код пописа имена, ако занемаримо нека општа у смислу Петровић или Живковић, оно што (опрезно) претпоставаљам да јер та презимена и данас постоје су да је Szimo Soich Симо Сојић. Сојића има у Сувом Пољу аможда још негдје.
Код Ivana Szvoitich већ нисам сигуран. Да ли би то могли бити Шовићи? Ти их врло добро знаш.
Удовичића дефинитивно нема у Семберији.
У то вријеме није било насеља на десној обали Саве са именом Рача (најближе што наводи пописивач је Ingarische Meyrhoff, што би у слободном преводу било Мађарски Салаш, вјерујем претеча данашњег Салаша у Балатуну, па и самог Балатуна), тако да је данашња Сријемска Рача, имала само назив Рача (како и наводе пописивачи у овом дјелу).
Нисам сигуран за Сојић. Ја бих то прије читао као Шојић (Шојића има у Батковићу и данас, а од њих потичу Трифковићи и Станишићи у Малој Обарској - Ђурђевдан - вјерујем да су из околине Гацка). Ако упоредите са другим презименима, која можемо без дилеме дешифровати, примјетићете да пописивач када жели записати глас с у већини случајева пише sz, док само s стоји за ж и ш (sifkovicz за Живковић, рецимо и сл.).
Szvoitich бих прије читао баш како и пише - Својтић (од именице својта= род, родбина). Шовић би вјероватно било записано као Sowich. Удовичић је презиме које се, према ономе што сам до сада читао, знало појавити и нестати у свега пар генерација, што би било и разумљиво, с обзиром на начин настанка истог. Рецимо, код Каравлаха у Батковићу кратко је фигурирало у 19. вијеку то презиме, код четворице синова жене која је рано остала удовица, али је већ за њихових живота промијењено у Тодоровић, по имену њиховог оца (вјероватно чим су постали пунољетни, да тако кажем, односно од момента када су се сами питали за то како се презивају).
У сваком случају, без упоредне анализе са другим савременим изворима тешко можемо бити сигурни, а опет, као и код турских пописа, не можемо искључити ни то да је било грешака у писању, или да је пописивач презимена писао како их је чуо.
Генерално, ако узмемо у обзир релативно касно формирање презимена у Семберији, био бих врло опрезан код покушаја директног повезивања пописаних лица са лицима из каснијих извора, али сам увјерен да тих веза има.