Науке и научне дисциплине > Историја

Три прста

(1/9) > >>

МучаСR1bин:
Драги пореклаши,
у ишчекивању наставка резултата Херцеговаца и прикупљања узорака Косоваца, хтео бих да чујем ваше мишље и аргументе у вези теме која дуже време беспотребно поларизује и овако издељен српски народ. Мени није намера да се и ми овде на Форуму поларизујемо и препиремо, већ да рационално и научно аргументовано покушамо да се што више приближимо историјској истини.
Тема о којој већ дуже времена размишљам, а никако да је поделим са вама, јесте питање српског поздрава, тј. подизање три прста. Наиме, у вези ове теме занимале би ме две ствари:
1) када је историјски забележено први пут помињање оваквог поздрава/заклетве међу Србима?
2) да ли се поздрав/заклетва изворно изводио са три спојена или са три раширена прста?

Услед непознавања или мањка литературе која би се бавила овом темом послужио сам се доступним подацима са мреже. Тако се на Википедији може наћи податак да је Карађорђе у Марићевића јарузи подигао три прста у вис приликом његовог одабира за вођу устанка. Овај догађај описује М. Милићевић у својој књизи Кнежевина Србија (1876) на 251. стр.
Мени ово остаје најстарији познати историјски податак где је забележено заклињање са три прста код Срба. Како се у опису не помиње јесу ли три прста спојена или одвојена, ово може упутити на следеће: људима тог времена је било потпуно јасно како се заклињање са три прста изводило, те није било потребе да се то посебно напомиње или да казивачу није било претерано важно да то нагласи приликом описа догађаја.
Следеће што ми је познато јесу ликовни извори, односно две слике које представљају Устанак у Такову 1815. године.
Прва је слика В. Кацлера из 1882. године,

а друга је Паје Јовановића иу 1898. године

Оно што је кључно, што нам сведочи и слика Т. Вризакиса (1865) Благосиљање заставе грчких устаника од митрополита Германоса,
јесте да је по свему судећи у питању свеправославна заклетва, јер се њоме служе и грчки устаници. Ово је важно због тога што нам сведочи да је порекло заклетве из хришћанства, а не из паганских времена од неког словенског божанства, као што се може срести на мрежи. Уколико у причу укључимо и иконографију хришћана на Западу, где је овај поздрав у иконографији рекао бих, прилично заступљенији него ли на Истоку, видимо да је порекло заклетве/поздрава општехришћанско. Стога није необично откуда су нацисти и усташе дошли на идеју да се заклињу на сличан начин, угледајући се на хришћанску заклетву.

Мислим да је неупитно да три прста симболишу Свету Тројицу, како на хришћанском Истоку, тако и на Западу. Питање је само пут и порекло тог поздрава међу Србима. Да ли је поздрав/заклетва изворно извођен са три спојена или одвојена прста? Ликовни извори који су ми познати не дају нам одговор на то питање, јер видимо да су заступљене разне варијанте.
Води ли порекло од начина свештеничког благосиљања (прављење ИСХС спајањем спајањем палца и домалог прста десне шаке, познато ми је да се монофизити у Еритреји и дан-данас крсте на овај начин) или од начина на који се крстимо спајањем три прста?

Постоје тенденције да се опет због других, точак историје врати уназад, тј. да због тога што су се у 20. веку усташе и нацисти такође заклињали са три раширена прста, ми то данас одбацимо. Коришћење три прста од стране нациста и усташа је већ врапцима на грани јасно и познато, као и то да су се са три спојена прста заклињали четници Драже Михаиловића и СДК Милана Недића у окупираној Србији. Стога бих молио само да чујем озбиљну аргументацију на ову тему. Нас не чини Србима то што нисмо усташе или нацисти. Исто тако су се неки и због манипулације у протеклом рату одрекли наших немањићких и Трвткових златних љиљана Богородице који су срећом опет део грба Србије.
Сматрам да приче попут ,,намерног подметања усташка три прста од стране плаћеника и издајника Драшковића'', ,,раздвајање Светог Тројства (а не Тројице, толико о учености оних који ово причају)'' и сличне, не заслужују пажњу и немају снагу аргумената. Лично сам мишљења да је добро што смо макар до недавно имали некакво сагласје о нашем националном поздраву и да смо по томе постали препознати од других, али су горенаведена разглабања допринела данашњим поделама по том питању. Не треба губити из вида да је то временом постало поздрав, а не заклетва, тј. да је употреба постала световна и да није нужно у вези са тим да ли је онај који подиже три прста Србин православац или Србин друге вере или атеиста.
Очито да је недостатак научног проучавања ове теме допринео поделама и забунама какве данас постоје у народу. То је дало простора разним шарлатанима, разглабањима и филмовима попут ,,Дигиталног анђела'' да одређују и дају суд у вези националних питања, збуњујући народ. Неки ће рећи да је ово питање тривијално, битна је суштина. Слажем се, али ми као народ прво треба да задовољимо ту форму, да око ње постигнемо сагласје, да нађемо минимум око чега се слажемо и окупљамо, а не да се делимо. Након тога се можемо упустити у одређивање шта је то суштина наше националне бити.
Не замерите уколико сам превидео неке податке или изворе поводом ове теме, баш због тога сам желео да поделим своја размишљања са вама и чујем ваше аргументе.

Amicus:
Занимљива тема.

Ако се изузму дискусије о том поздраву током Другог светског рата, ни ја не видим посебан разлог и нарочито утемељење да прсти морају бити спојени, можда и морају... али нема неких конкретнијих доказа томе у прилог.

Иначе, кад сам прочитао наслов теме, одмах су ми синуле две слике, на којима су руке у положају заклетве, и обе се односе и на Србе и на Хрвате, а радио их је у 18. веку српски сликар Јоаким Марковић.



Јоаким Марковић, Срби и Хрвати примају привилегије од византијског цара Василија Македонског, иконостас цркве у Плавшинцима,
1750, Музеј епархије загребачко-љубљанске СПЦ



Јоаким Марковић, Срби примају привилегије од цара Рудолфа II 1612. године, иконостас цркве у Плавшинцима,
1750, Музеј епархије загребачко-љубљанске СПЦ
Извор: Владимир Симић - Културно памћење и политичка идеја: Стратегије меморисања српских привилегија у XVIII веку

симо:
Баш сам јуче читао добар чланак у загребачким Новостима (српском листу) у којем је помињан управо овај иконостас у Плавшинцима, као једна од првих визуелних представа савремене националне идеје код Срба. https://www.portalnovosti.com/hrvoje-petric-o-dolasku-srba-u-15-stoljecu-svjedoci-sacuvana-historijska-gradja

Сад кад гледам ова три прста на иконостасу, видим да је поздрав ипак старији. Не знам зашто сам био убијеђен да је новијег поријекла.

симо:
Можда је погрешно рећи поздрав, више ми три прста изгледају као знак заклињања.

Amicus:

--- Цитат: симо  Фебруар 06, 2018, 10:06:59 поподне ---Можда је погрешно рећи поздрав, више ми три прста изгледају као знак заклињања.
--- Крај цитата ---

У свим наведеним случајевима, то је заклетва, а као поздрав, то је вероватно ово што имамо од краја прошлог века.


--- Цитат: симо  Фебруар 06, 2018, 09:33:19 поподне ---Баш сам јуче читао добар чланак у загребачким Новостима (српском листу) у којем је помињан управо овај иконостас у Плавшинцима, као једна од првих визуелних представа савремене националне идеје код Срба. https://www.portalnovosti.com/hrvoje-petric-o-dolasku-srba-u-15-stoljecu-svjedoci-sacuvana-historijska-gradja

Сад кад гледам ова три прста на иконостасу, видим да је поздрав ипак старији. Не знам зашто сам био убијеђен да је новијег поријекла.
--- Крај цитата ---

Ако мислимо хералдички, то почиње са патријархом Арсенијем IV Јовановићем Шакабентом, који најми домаће и стране уметнике, и упошљава их да режу и сликају хералдичка дела, која симболички промовишу обнову Душановог царства и уједињење српског народа у Аустирји и Турској.

И ови радови Јоакима Марковића су вероватно део те приче.

Навигација

[0] Индекс порука

[#] Следећа страна