Кричи J2b-M205>Y22066

[Небојша]

Издвојио сам све M205 са простора јужног Балкана и покушао да их поделим по "гранама" на основу маркера. За неке се зна којој подграни припадају (BIGY, SNP), па ћу ту користити одговарајуће ознаке.


Подграна 1

Пазакис, острво Кос, Грчка: 12 24 15 10 17-18 11 15 13 12 11 28 16 8-10 11 12 25 14 19 30 14-14-15-15 11 10 19-20 14 15 17 17 35-36 11 9

Коромбокис, околина Фарсале, Тесалија, Грчка: 12 24 15 10 17-18 11 15 13 12 11 28 16 8-9 11 12 25 14 19 29 14-14-15-15 11 10 19-20 13 15 17 19 34-35 11 9

Барбаресос, Арголис, Пелопонез, Грчка: 12 24 15 10 18-18 11 15 14 12 12 29 16 8-9 11 14 25 14 19 30 14-14-15-15

Тоск, јужна Албанија: 12 24 15 11 17 18 ? ? 11 12 11 28 15

Тирана, Албанија: 12 24 15 11 17-18 ? 15 12 12 11 28 

Папас, околина Јањине, Епир, Грчка: 13 24 15 10 17-18 11 15 12 12 11 28


Подграна 2

Грк/Грчка (непознато порекло): 12 24 16 10 16-18 11 15 11 12 11 29 17 8-9 11 12 25 14 19 29 14-15-15-17 11 10 19-20 14 14 18 17 34-36 11 9

Грк/Грчка (непознато порекло): 12 24 15 10 16-18 ? ? 12 13 11 28 17 (посебна грана у оквиру M205)

Влах, Андон Поци, јужна Албанија: 12 24 16 10 16-18 ? 15 12 13 11 28

Паравантес, Арголис, Пелопонез, Грчка: 12 24 15 11 16-18 11 15 12 12 11 28 17 8-9 11 12 25 14 19 29 15-15-15-18 11 8 18-19 14 14 18 18 33-36 12 9


Подграна 3 (PH4306)

Грк, Фокеја, западна Анадолија: 12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28 16 8-9 11 12 25 14 19 32 14-15-15-16 11 11 19-20 14 ? ? ? ?-? 17 9


Извор:

- Грчки днк пројекат
- Y-STR variation in Albanian populations: implications on the match probabilities and the genetic legacy of the minority claiming an Egyptian descent
- Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns
- The coming of the Greeks to Provence and Corsica: Y-chromosome models of archaic Greek colonization of the western Mediterranean
- The Y-Chromosome Tree Bursts into Leaf: 13,000 High-Confidence SNPs Covering the Majority of Known Clades

[Предраг56]

Ови M205 на западу (Кричи) су вероватно рано словенизовани, што се да закључити и из историјских извора (писали су о томе Влаховић, Томић, Лома, итд.).

Поставља се питање која је то влашка, или сточарска група могла донети M025 у те крајеве (под условом да не постоји већа старина на том простору, за шта нема доказа).

Уколико су те сточарске групице из грчке имале дужу историју на простору Србије/Бугарске, онда би можда могли да узмемо у обзир и ову опцију. У

Тему Vlaška naselja u Grčkoj, Makedoniji, Albaniji, Bugarskoj i Rumuniji сам скинуо са Српског ДНК пројекта, покренуо је  13.11.2015.године као гост Радонић II (није нешто заживела , на жалост).

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=1098.0;topicseen

Он је пронашао једну занимљиву карту, на коју се тада само Небојша осврнуо.

То је та карта

https://www.google.com/maps/d/viewer?hl=en_US&mid=1MliGdZBthN1lQGvwJBCSOzYYGu8&ll=42.166218706303084%2C24.111331500000006&z=6.

[Предраг56]

Поставља се питање која је то влашка, или сточарска група могла донети M025 у те крајеве (под условом да не постоји већа старина на том простору, за шта нема доказа).

Уколико су те сточарске групице из грчке имале дужу историју на простору Србије/Бугарске, онда би можда могли да узмемо у обзир и ову опцију. Уколико је она традиција Каракачана тачна и ако стварно долазе тек у 18/19. веку са Пинда, онда није све тако једноставно.

Како време пролази, имајући у виду да су на подручју Дукље, а данашње Црне Горе (1200.године, па 1265.године) Кричи рано потврђени, па у XiV i XV веку кроз нахију Кричку на подручју Старе Херцеговине, па потом кроз борбе са Дробњацима (XiV -XVI век), то је скоро 1000 година,  све ми даља бива њихова веза са Саракачанима.

Осим ако нису неки њихов "отцепљени" део током  X i XI века јер се када је реч о Кричима - очигледно радило о повећој групи сточара, који се никада није вратила "Саракачанској матици" (!!!!)  - и  која формира "нову матицу " и то словенизирану (србизовану како год).

Тако да спорадично можемо наићи на Ј2б М205 на подручју Албаније - посебно Eпира,Пинда, Македоније-Скопска Црна Гора, језера, и др., Грчке -Пелопонез, Атика, Крит, Крф, Тесалија,Бугарска-Пловдив и др., Хрватске- ту се већ групно досељавају касније, Б и Х,  Србије - као некаква  матица се нису кретали под именом Кричи, али се  крећу миграционо као групе србизованих влаха или Срба као појединци,   Румуније-којекуде, у данашњој Турској-Анадолија ).

Све ово по мени важи (одвајање од неке старије матице) и уколико  су Кричи припадали некој другој скупини сточара -влаха (за сада неименованој), у шта су могли спадати Власи морлаци, Цинцари (мада су они више трговачки слој друштва), Куцовласи, Ћићи ( да су њима припадали као огранак ваљда би се то до сада показало) и разни други.

Ја се за сад држим хипотезе да су дошли као војници за време Каракале  у II веку наше ере (то је онда скоро 2000 година бивствовања на овим просторима), Каракалиним едиктом, као и и сви остали, добијају статус слободних римских грађана, овде се жене, и тек касније почињу да се баве сточарством (што је много лагодније него обрађивати земљу, зато су углавном и близу језера и река-због напајања стоке).

[Предраг56]

Издвојио сам све M205 са простора јужног Балкана и покушао да их поделим по "гранама" на основу маркера. За неке се зна којој подграни припадају (BIGY, SNP), па ћу ту користити одговарајуће ознаке.


Подграна 1

Пазакис, острво Кос, Грчка: 12 24 15 10 17-18 11 15 13 12 11 28 16 8-10 11 12 25 14 19 30 14-14-15-15 11 10 19-20 14 15 17 17 35-36 11 9

Коромбокис, околина Фарсале, Тесалија, Грчка: 12 24 15 10 17-18 11 15 13 12 11 28 16 8-9 11 12 25 14 19 29 14-14-15-15 11 10 19-20 13 15 17 19 34-35 11 9

Барбаресос, Арголис, Пелопонез, Грчка: 12 24 15 10 18-18 11 15 14 12 12 29 16 8-9 11 14 25 14 19 30 14-14-15-15

Тоск, јужна Албанија: 12 24 15 11 17 18 ? ? 11 12 11 28 15

Тирана, Албанија: 12 24 15 11 17-18 ? 15 12 12 11 28 

Папас, околина Јањине, Епир, Грчка: 13 24 15 10 17-18 11 15 12 12 11 28


Подграна 2

Грк/Грчка (непознато порекло): 12 24 16 10 16-18 11 15 11 12 11 29 17 8-9 11 12 25 14 19 29 14-15-15-17 11 10 19-20 14 14 18 17 34-36 11 9

Грк/Грчка (непознато порекло): 12 24 15 10 16-18 ? ? 12 13 11 28 17 (посебна грана у оквиру M205)

Влах, Андон Поци, јужна Албанија: 12 24 16 10 16-18 ? 15 12 13 11 28

Паравантес, Арголис, Пелопонез, Грчка: 12 24 15 11 16-18 11 15 12 12 11 28 17 8-9 11 12 25 14 19 29 15-15-15-18 11 8 18-19 14 14 18 18 33-36 12 9


Подграна 3 (PH4306)

Грк, Фокеја, западна Анадолија: 12 23 15 10 15-19 11 15 12 12 12 28 16 8-9 11 12 25 14 19 32 14-15-15-16 11 11 19-20 14 ? ? ? ?-? 17 9


Извор:

- Грчки днк пројекат
- Y-STR variation in Albanian populations: implications on the match probabilities and the genetic legacy of the minority claiming an Egyptian descent
- Paternal and maternal lineages in the Balkans show a homogeneous landscape over linguistic barriers, except for the isolated Aromuns
- The coming of the Greeks to Provence and Corsica: Y-chromosome models of archaic Greek colonization of the western Mediterranean
- The Y-Chromosome Tree Bursts into Leaf: 13,000 High-Confidence SNPs Covering the Majority of Known Clades

Небојша ово је твој велики труд и рад.

Ја бих поделио Ј2б М205 (па и Криче унутра њих) по периодима, и то:

од X до XXI века наше ере
од I до  X века
и векове пре Хришћанске ере.

И ма колико да су  удаљени Кричи од осталих Ј2б М205 (источних-бугарских, грчких, турских и западних-шпанских, француских) мислим да можемо доћи до неког резултата.Сви су важни да би заокружили круг или причу.

Само тамо где се они јављају у  значајнијем проценту (типа 5% на Кипру, Балкан) имали би "важан" путоказ о њиховом статусу у неком друштву као скупини људи, сталежу,  њиховом пра - језику, фолклору, обичајима и итд.

Али, врло је битно да на том путу постављамо "хипотезе", са аргументацијама "за и против", од којих ћемо неке временом одбацити.

У сваком случају, настави путем којим си кренуо, поготово што имаш дара за прављење мапа што умногоме поједностављује ствари.

  По принципу слика говори више од хиљаду речи. 

[Небојша]

Подграна 2

Грк/Грчка (непознато порекло): 12 24 16 10 16-18 11 15 11 12 11 29 17 8-9 11 12 25 14 19 29 14-15-15-17 11 10 19-20 14 14 18 17 34-36 11 9

Грк/Грчка (непознато порекло): 12 24 15 10 16-18 ? ? 12 13 11 28 17 (посебна грана у оквиру M205)

Влах, Андон Поци, јужна Албанија: 12 24 16 10 16-18 ? 15 12 13 11 28

Паравантес, Арголис, Пелопонез, Грчка: 12 24 15 11 16-18 11 15 12 12 11 28 17 8-9 11 12 25 14 19 29 15-15-15-18 11 8 18-19 14 14 18 18 33-36 12 9

Заборавих да поменем Грка из Северне Грчке (Population genetics of Y-chromosome STRs in a population of Northern Greeks).

12 24 15 10 16-18 ? ? 12 12 11 27 17

Он би такође требао припадати "подграни 2".

[Dragoljub76]

Pozdrav. Dobio sam rezultat da sam haplogrupa J-M205. Pri tome su pozitivni SNP: PF7316+ M205+ M172+ M12+. Kako ovo tumačiti?

[Небојша]

Pozdrav. Dobio sam rezultat da sam haplogrupa J-M205. Pri tome su pozitivni SNP: PF7316+ M205+ M172+ M12+. Kako ovo tumačiti?

Поздрав, Драгољубе. То значи да сто позитивни на J2, J2b и J2b1. С обзиром да сте већ имали 111 маркера, то је било прилично сигурно. Можда је било боље тестирати неки SNP низводно од Y22066, уколико се налази у Yseq понуди.

Следећи корак би био BiGY/Yfull, али мислим да би пре неко од источнобалканских M205 требао да уради дубљу анализу.

[Dalmati]

Поздрав, Драгољубе. То значи да сто позитивни на J2, J2b и J2b1. С обзиром да сте већ имали 111 маркера, то је било прилично сигурно. Можда је било боље тестирати неки SNP низводно од Y22066, уколико се налази у Yseq понуди.

Следећи корак би био BiGY/Yfull, али мислим да би пре неко од источнобалканских M205 требао да уради дубљу анализу.

Nebojša , vrijeme je da digneš onaj keš sa J2 projekta i iskoristiš za neki Big Y.

[Dragoljub76]

Kupio sam SNP pack i sledeći su negativni: Z8430- Z8429- Z8428- Z8425- Z8085- Z8074- Z7700- Z7671- Z7430- Z7366- Z628- Z6091- Z6065- Z6064- Z6060- Z6057- Z6049- Z6048- Z590- Z575- Z500- Z467- Z438- Z36800- Z35865- Z34460- Z34440- Z28502- Z2448- Z2444- Z2443- Z2433- Z2227- Z2222- Z1297- Z1296- Z1048- YP129- YP113- Y998- Y972- Y965- Y9347- Y8992- Y8991- Y8880-. Sve ostalo je preskupo  . A one koje sam prve postavio su bilo pozitivni.

Dakle, jednog dana kada bude novca ili daju 50% popusta na Big Y idemo dalje ...

[П]

Управо сам стигао из Пљеваља, па да пренесем утиске.

Посјетио сам Завичајни музеј у Пљевљима, гдје сам добио увид у два необјављена рукописа Атанасија Пејатовића, од којих један носи име Кричак и у коме су пописани православни и муслимански родови у Кричку (није прецизно датиран, али се вјерује да потиче са краја XIX вијека). За неке родове стоји и одакле су дошли, а један од таквих родова су и Марковићи са крсном славом Ђурђевдан (Крупице, општина Пљевља), за које стоји да су дошли из Дробњака прије 150 година (прва половина XVIII вијека). Осим Марковића, помиње се још један род са крсном славом Ђурђевдан, чији огранак имамо тестиран у једном још увијек необјављеном истраживању (припадају хаплогрупи J2b-M205, као и Марковићи).

Разговарао сам и са пар Пљевљака о Кричку и Кричима, углавном су превртали очима, чудили се што се интересујем за њих, да би на крају као по правилу нагласили да је народ из тог краја "друкчији". Потврдили су ми да на подручју села Велике Крће постоји засеок Демићи.

У сам Кричак нисам залазио (био сам временски ограничен и није све зависило од мене), једино сам прошао сјеверним ободом кроз Вруљу (пут Пљевља - Бијело Поље).

[Dalmati]

Управо сам стигао из Пљеваља, па да пренесем утиске.

Посјетио сам Завичајни музеј у Пљевљима, гдје сам добио увид у два необјављена рукописа Атанасија Пејатовића, од којих један носи име Кричак и у коме су пописани православни и муслимански родови у Кричку (није прецизно датиран, али се вјерује да потиче са краја XIX вијека). За неке родове стоји и одакле су дошли, а један од таквих родова су и Марковићи са крсном славом Ђурђевдан (Крупице, општина Пљевља), за које стоји да су дошли из Дробњака прије 150 година (прва половина XVIII вијека). Осим Марковића, помиње се још један род са крсном славом Ђурђевдан, чији огранак имамо тестиран у једном још увијек необјављеном истраживању (припадају хаплогрупи J2b-M205, као и Марковићи).

Разговарао сам и са пар Пљевљака о Кричку и Кричима, углавном су превртали очима, чудили се што се интересујем за њих, да би на крају као по правилу нагласили да је народ из тог краја "друкчији". Потврдили су ми да на подручју села Велике Крће постоји засеок Демићи.

У сам Кричак нисам залазио (био сам временски ограничен и није све зависило од мене), једино сам прошао сјеверним ободом кроз Вруљу (пут Пљевља - Бијело Поље).

Hvala na informacijama Petre. Onda su tvoji vjerovatno iz tog zaseoka, i odatle išli put sjevera.

[Небојша]

За неке родове стоји и одакле су дошли, а један од таквих родова су и Марковићи са крсном славом Ђурђевдан (Крупице, општина Пљевља), за које стоји да су дошли из Дробњака прије 150 година (прва половина XVIII вијека). Осим Марковића, помиње се још један род са крсном славом Ђурђевдан, чији огранак имамо тестиран у једном још увијек необјављеном истраживању (припадају хаплогрупи J2b-M205, као и Марковићи).

Лепо је кад се и у изворима наиђе на потврду.

За Марковиће и Лубурић тврди да су доселили из тих крајева. Упитно је само даље порекло из Катунске нахије.

МАРКОВИЋИ

(у Јелиној Гори)

Доселили су се у Јелину Гору из Плане колашинске у другој половини 19. вијека. Од овог братства неки су се одселили у пљеваљски крај, у Водно и Крупице, а једни у Буковицу. У Шаранце су се доселили Мића и Радуле, с породицама, и населили се у Јелиној Гори. Неки од њих су прешли на Луку Перовића.

Једно вријеме су били бројни, све до 1938. године, када се дио овог братства одселио у пљеваљску Буковицу, а у Јелиној Гори су остали браћа Ненад и Милика, са породицама.

Ненад је учесник НОР-а 1941-1945. године, када и гине 1941. године, у борбама против непријатеља на Липову. Остала су му три сина – Радојица, Бошко и Војислав. Од Милике је остао син Милорад.

Далека старина Марковића је из Марковине, одакле су се доселили у Плану колашинску, међу Шаранце, који су у то вријеме ту живјели. Од овог братства су се међу Шаранцима истакли као познати ускоци и јунаци Милутин и Мића у многим бојевима против Турака.

Сада од овог братства нико не живи стално у Јелиној Гори, већ долазе повремено на своја имања, која одржавају сезонски-љети.

Славе Ђурђевдан.

[Dalmati]

Dalmatinska Bukovica vjerovatno vuče ime od Pljevaljske.

[П]

Hvala na informacijama Petre. Onda su tvoji vjerovatno iz tog zaseoka, i odatle išli put sjevera.

Не вјерујем да су моји Демићи повезани са тим засеоком (прије мислим да су моји презиме добили тек на западним странама), навео сам то чисто као занимљивост.

[Dalmati]

Vidim nešto se lista M205 razmještala.

Možda bi ovog Rumuna najprije trebalo testirati na Big Y ;

   
Dumitru Balomirean, b.c. 1875, Sibisan, RO   Romania   J-M172   12   23    15   10   15-17   11   15   12   12   12   28   
                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  

[Предраг56]

Управо сам стигао из Пљеваља, па да пренесем утиске.

Посјетио сам Завичајни музеј у Пљевљима, гдје сам добио увид у два необјављена рукописа Атанасија Пејатовића, од којих један носи име Кричак и у коме су пописани православни и муслимански родови у Кричку (није прецизно датиран, али се вјерује да потиче са краја XIX вијека). За неке родове стоји и одакле су дошли, а један од таквих родова су и Марковићи са крсном славом Ђурђевдан (Крупице, општина Пљевља), за које стоји да су дошли из Дробњака прије 150 година (прва половина XVIII вијека). Осим Марковића, помиње се још један род са крсном славом Ђурђевдан, чији огранак имамо тестиран у једном још увијек необјављеном истраживању (припадају хаплогрупи J2b-M205, као и Марковићи).

Разговарао сам и са пар Пљевљака о Кричку и Кричима, углавном су превртали очима, чудили се што се интересујем за њих, да би на крају као по правилу нагласили да је народ из тог краја "друкчији". Потврдили су ми да на подручју села Велике Крће постоји засеок Демићи.

У сам Кричак нисам залазио (био сам временски ограничен и није све зависило од мене), једино сам прошао сјеверним ободом кроз Вруљу (пут Пљевља - Бијело Поље).

Па дабоме  да "преврћу" очима. У Црној Гори је свако племе славније, храбрије, височије и племенитијег рода од осталих племена, са још славнијим потомцима. Сад ти дошао ко зна од куда и питаш ту за "неке"  Криче!!!!??? Преврћеш камење!!! Још ћеш и за тапије да питаш!!!!

Шалу на страну! Свака ти част што си ишао!
Но ми је жао што "нас" ниси организовао у групе од по 3-5 човека, да одемо организовано аутобусом или комбијем  (само да се не поплаше они тамо "брђани" од нас), да се "најавимо" ми ипак властима (да после не испаднемо Боже ме прости неки терористи - ово бре  није шала -дошла таква времена ) да обиђемо те "наше" горштаке и  направимо једну добру етнолошку студију. Можда је и последњи тренутак за то. Знам да треба новца. Али воља је најважнија.

Заслужили су вала. 

Обавезно понети дубоке гумене  чизме због змија, штапове ради пењања, двогледе, карте, фотографске апарате и мини камере, свеске да се записује на лицу места, да истражимо сваку чуку и заселак њихових станишта.

Кад је могао хроми Вук Караџић, ваљда можемо и ми (посебно ви млађи).

Могла би да се укључи и ТВ екипа Квадратуре круга (отом-потом)!

[Небојша]

Хаплогрупа J2b-M205 на југу Италије

Santa Ninfa (западна Сицилија), 1 од 31, 3,2%
Santa Croce Camerina (источна Сицилија), 1 од 15
Catanzaro (Калабрија), 2 од 89, 2.2%
Cosenza (Калабрија), 1 од 37, 2.7%
Lecce (Апулија), 1 од 46, 2.2%
Matera (јужна Италија), 1 од 25

M205 се у Италији најчешће јавља у крајевима са јаким грчко/феничанским утицајем (посебно грчким). Генерално ове хаплогрупе на анонимним истраживањима има више међу Италијанима, него међу Грцима (мада се јавља и код њих). Познато је да је има и на истоку - Кипар/Либан.

И на FTDNA оно Италијана што има, сви су са Сицилије.

Један од ових узорака (Santa Croce Camerina) има вредност 12 на DYS392. Не види е маркер 385, па не можемо рећи у којој мери је близак кричким хаплотиповима.

У Италији се, на истраживањима, J2b1 јавља још на северу земље, додуше у мањем проценту него на југу, док је у централним крајевима веома слабо заступљена.

Извори:
- Uniparental Markers in Italy Reveal a Sex-Biased Genetic Structure and Different Historical Strata
- Differential Greek and northern African migrations to Sicily are supported by genetic evidence from the Y chromosome
- The Greeks in the West: genetic signatures of the Hellenic colonisation in southern Italy and Sicily
- Genetic sub-structure in western Mediterranean populations revealed by 12 Y-chromosome STR loci

[Предраг56]

Хаплогрупа J2b-M205 на југу Италије
M205 се у Италији најчешће јавља у крајевима са јаким грчко/феничанским утицајем (посебно грчким). Генерално ове хаплогрупе на анонимним истраживањима има више међу Италијанима, него међу Грцима (мада се јавља и код њих). Познато је да је има и на истоку - Кипар/Либан.

Nазив Либан потиче из арамејске речи  л а б а н, што значи бело као референца на планину Либан која је увек покривена снегом.

[Небојша]

У околини Попова Поља, у Херцеговини, постоји презиме Кречак. Старије презиме Радановић. Славе Св. Тому. Занимљиво да се у изворима помињу и као Кречка.

Мислим да је овде случајност у питању, слично име. Слава Томиндан евентуално упућује на те "старије" родове.


За једну породицу из Крајине верујем да би могла бити од Крича. У питању су Гаковићи, Св. Никола.

"Гак-Гаковић прозвани су што им је некакав далеки предак био црн као птица "гак". То је најстарија поповска лоза у Босанској Крајини, а по досељавању спадају у најстарије досељенике у Поуње. У њиховој је породици било много свештеника. Тако је по породичној традицији данашњи прота Марко Гаковић у Крупи 18 свештеника са оца на сина. Порекло им је из Далмације, од Обровца. Звали су се Бабићи и славе Св. Николу. По некима једно су са Радаковићима и Рајлићима, који имају исту славу. Предак који се доселио био је свештеник. Традиција породична води надаље до неког попа Јове Гака, кога су због танка гласа звали ,, поп челица ,,. Како је тај поп челица попово за четовања Стојана Јанковића, то би време досељавања било по прилици пре 200-250 г. Прво је кућа тих Гакова била на Коси, која се сада зове Попово Станиште и припада насељу Благојевица. Како је капетан-бег Церић из Новог саградио кулу за време Лаудона Рата у Рујишкој близу куће Гакове, па су их пролазници а особито Турци узнемиравали, саселе одатле у шуму, на терасицу речице Војскове. На старом кућишту ,, кућерини ,, остане стан и благо, због чега се и сада зове Попово Станиште."

Помиње се да су МОЖДА исто са крајишким Радаковићима. Личке Радаковиће (Св. Никола) имамо у днк пројекту и они припадају управо хаплогрупи J2b1.

[Небојша]

Кричи би могли бити Чабаркапе, као и Коћале.

Коћале многи сматрају за старе Матаруге, али они су заправо досељеници у тај крај.

"Коћали су пореклом од Миловановића из Тушиње, одакле су дошли у Косаницу. Ново презиме су Коћали добили још док су живели на Косаници. Чувајући козе, један Миловановић (после Чечаровић) их је стално фабио са: коћ, коћ и по томе га прозваше Коћал, а његове потомке Коћали. Из Косанице су дошли у Маоче око 1806. године, а из Маоча су прешли у Матаруге око 1820. године. Стари Коћали нису имали земље, већ су гајили овце као номади." (М. Војиновић, "Пљеваљски крај")

"Koćalo, Nikšić; Kosanice, Petrići kao: Petrić i Mataruge kao: Čolović, u Kričak kao: Koćela u Pljevljima i kao: Koćeća = Koćalović; Grab (Bijelo Polje), vidi: Kriči, Koćanin, vidi: Koć, Koćela, Kričak, Kosanice i Mataruge (Pljevlja), došli iz Brvenice (Pljevlja), porijeklom su iz Drobnjaka, vidi: Koćalo i Kričak" (Миљанићи, "Презимена у Црној Гори")


О Чабаркапама се могу пронаћи различити подаци.

М. Војиновић:

"Од Колашина, односно Мојковца, дошле су Чабаркапе. Род су им Крговићи, Шутовићи и Шепићи. Од крвне освете су побегла три брата: Радивоје, Бјеле и Радоје и населили се у Блишкову око 1800. године. Од Мојковца су браћа донела презиме Чабаркапе.
При пролазу поред куће Чабаркапа, неки обесни Турчин тукао им је децу. Отац те деце реши да га убије кад поново наиђе поред куће. Остале Чабаркапе му бранише, али га он уби и са фамилијом побеже у Шаранце око 1850. године. Од њега су браћа: Лазар, Петар, Милош, а нешто касније добежао је и Вукоје."

Миљанићи:

"Čabarkapa, Bistrica (Bijelo Polje), starosjedioci; Krupice (Pljevlja), starinci, od njih su u Jelinoj Gori (Žabljak) oko 1850. god. a odavde jedni u Prenćane (Pljevlja) iz Dobrilovine (Mojkovac); jedni ogranak Bulovića iz grupe Pejakovića u Prenćanima (Pljevlja), u Šarancima (Žabljak) i kao: Čabarkapić."

Помиње се и Јелина Гора и Крупице, исто као и у случају Марковића J2b-M205, али и Добриловина, што опет асоцира на оне Дедејиће/Раосављевиће, међу којима такође постоји ова хаплогрупа.

Кошаркаш, Жарко Чабаркапа: