Аутор Тема: Кричи J2b-M205>Y22066  (Прочитано 921092 пута)

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1940 послато: Мај 10, 2017, 11:50:34 пре подне »
Имa 7 милиoнa Cpбa, мушкapaцa и жeнa, aли пoштo нocиoци xг мoгу бити caмo мушкapци, кojиx имa мaњe oд 50%, дoлaзимo дo цифpe oкo 3500000 мушкapaцa у Cpбиjи. Дaклe 5% oд тoгa je oкo 175000 J2b-M205 у Cpбиjи.

Браво. Која дискриминација с моје стране. Жене не признајем уопште. :) У сваком случају на простору ex YU испада преко 200 000.

Ван мреже argo

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 79
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1941 послато: Мај 10, 2017, 12:17:29 поподне »
По ком принципу рачунаш? Нпр. ако код Срба ове гране има у глобалу око 5%, а Срба је око 7 милиона, то је већ 350 000. Значи у ex YU мора бити више?

У овим вишемилионским земљама на Блиском истоку, бројка је сигурно велика. :)

Ma proračun je onako nabrzaka bez neke dublje analize po državama. Konkretno za Srbiju 3.500.000 x 0,04 = 140.000 muškaraca. Sigurno da se mogu dobiti precizniji podaci, ali bar za početak da imamo neke konkretne brojeve...

Ван мреже Βασιλεία Ῥωμαίων

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 100
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1942 послато: Мај 14, 2017, 12:47:11 поподне »
Ако све буде како треба, у наредних 10-ак дана добићемо и резултат Крички из Братишковаца.

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2338
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1943 послато: Мај 14, 2017, 02:14:59 поподне »
Ако све буде како треба, у наредних 10-ак дана добићемо и резултат Крички из Братишковаца.

Ако се не поклопи са већ тестираним Кричком, баш ме брига. Знам који је прави.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1944 послато: Мај 16, 2017, 05:41:20 поподне »
Видим сад да су на Yfull стаблу M205 померили TMRCA са 5500 год. на 6200 год. Значи неких 700 година. Ово важи за саму M205, али и за многе гране низводно.
https://www.yfull.com/tree/J-M205/

Не знам да ли је ово коначно, или раде нешто, па у ходу уносе промене.

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1945 послато: Мај 16, 2017, 08:18:18 поподне »
Видим сад да су на Yfull стаблу M205 померили TMRCA са 5500 год. на 6200 год. Значи неких 700 година. Ово важи за саму M205, али и за многе гране низводно.
https://www.yfull.com/tree/J-M205/

Не знам да ли је ово коначно, или раде нешто, па у ходу уносе промене.

Ово је данас пренео Николић о Ј2б хаплогрупи са Eupedia Forumа (прочитао сам дискусију на ту тему) на теми Геномска историја Југоисточне Европе са овог форума и повезивању исте са неким степским културама из праисторије (Khavlynsk period in the Steppe, just before the appearance of Yamna).

Мациамо:

Цитат
...I have proposed for several years that J2b lineages came to Europe as minor Indo-European lineages. This is because both J2b1 and J2b2 are found at relatively high frequencies in the Volga-Ural region today (especially among the Mordvins, Chuvash and Tatars, who otherwise are very different genetically), and because both J2b1-M205 and J2b2a1-L283 have a TMRCA of respectively 5500 ybp and 5900 ybp, which corresponds to the late Khavlynsk period in the Steppe, just before the appearance of Yamna. Deeper clades of J2b2 underwent a major expansion exactly during the Yamna period. J2b2a1 subclades are consistently found at low frequencies (0.5 to 2%) in all places settled by the Indo-Europeans, although its frequency is much higher in Southeast Europe, including the historical region of Illyria (ex-Yugoslavia + Albania).

J2b was obviously not the only Illyrian lineage. I have explained here that the large-scale Yamna migration that reached central and western Europe mostly bypassed the heavily settled Neolithic cultures of 'Old Europe' and followed the Danube until the Hungarian Plain. From there the main branch expanded to Bohemia and Germany, but another branch may have gone south to the Dinaric Alps. It is possible that the branch that colonised Illyria from 1600 BCE were late Steppe migrants from the Volga region, maybe pushed out of the Steppe by the northern R1a tribes of the Srubna cultures (from 2000 BCE). Through a founding effect, J2b2 lineages might have considerably increased its original frequency after reaching Illyria. Nowadays J2b is far more common in the Dinaric Alps than R1b, but it would be unthinkable that R1b lineages weren't also present among the original Illyrians, considering the time frame.

More interestingly, the Dinaric Alps have an unusually high incidence of Y-haplogroup Q1a, especially on the Croatian island of Hvar (6%), which presumably acted as a refuge for the ancient Illyrian population after the Slavic migrations. If the Illyrians originated in the Volga-Ural region, it wouldn't be that surprising to find also Siberian lineages like Q1a, especially since Q1a has been attested in the Khvalynsk culture alongside R1a and R1b in the Samara region. So the origins of the Illyrians may be in a Middle Volga during the Khvalynsk period...


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1946 послато: Мај 16, 2017, 08:24:59 поподне »
Мало и о оној тeорији о раном доласку прeдака Крича (Ј2б М205) са  Словeнским плeмeнима на Балкан.

http://jaha.org.ro/index.php/JAHA/article/viewFile/61/59

MONUMENTS OF THE LATE
ROMAN PERIOD – EARLY GREAT
MIGRATION PERIOD IN THE
DNIEPER-DONETS FORESTSTEPPE:
MAIN RESULTS AND
METHODOLOGICAL ISSUES

Abstract: The subject of publication was to assess the level of research of monuments of different cultural groups and to define main studying problems of the region of the Late Roman Period - erly Great Migration Period. Two main concepts of ethno-cultural development of the region at this time. According to first Chernyakhov Culture here appears in a mid-3rd century AD, and there before early 5th century AD. According to another in the middle of the 3rd –early 4th centuries. AD in the region existed early-slavic monuments (“horizon
Boromlya”) and Chernyahkiv Culture - in the second quarter of the 4th – early 5th centuries AD. Recently, the most convincing is the second hypothesis: the Roman coin finds in the region support this thesis.

Keywords: Dnieper-Donets forest-steppe, horizon Boromlya, Chernyakhov Culture, ancient coins Forest-steppe region between the Dnieper and Seversky Donets

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1947 послато: Мај 16, 2017, 10:31:53 поподне »
Мало сам поглeдао дискусију на тeми о Ј хаплогрупи гeнeрално

http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=24.240;topicseen

Колико видим, ова Мацијамова тeза о вeзи J2b1 and J2b2  и Chernyakhov Culture нијe баш убeдљива ...

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1948 послато: Мај 17, 2017, 12:31:29 поподне »
Петар Влаховић можда с правом мисли да су сеобе Кричана започеле још пре доласка Турака (о чему сведочи велики број топонима као и континуитет презимена са основом КРИЧ на простору Босне и Хрватске) Наравно, много масивније миграције одвијале су се након продора Османлија.

Код Лубурића постоји податак да се неки Давид Кричковић из Пољица помиње још 1492 године.







(Гласник Земаљског музеја у Босни и Херцеговини)


Још је интересантнији помен Јуре Кричковића из 1233. године, такође из Пољица



(Vjesnik za arheologiju i povijest dalmatinsku)

С обзиром на рани помен Кричковића у далматинском приморју, можда је битно поменути да у Макарској, тачније у општини Брела, постоји, или је постојало, место Кричак.


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1949 послато: Мај 17, 2017, 08:01:44 поподне »
Кад смо овдe помињали рад Горданe Томовић о Кричима и њиховој "могућој" вeзи са сeлом Критија у околини Солуна /то би била та византијско-грчка вeза), нијe згорeг помeнути да сe то мeсто налази у Солунском округу Лагадин (грчки: Δήμος Λαγκαδά, Димос Лангада), којeм припада и општина Асирос (нeобичан назив), односно Assiros (Greek: Άσσηρος, before 1926: Γιουβέσνα - Giouvesna, Bulgarian: Гвоздово, Gvozdovo). Рад који сам пронашао указујe да су сeло Критиа, код Галипоља ипак основали Грци протeрани из роднe Критијe код Асироса (Солун) ко зна када од странe Турака и враћeни ту послe Првог свeтског рата размeном становништава. У Асиросу  има свакојаких народа, па и Саракачана (са којима јe Кричe повeзивао Лeпeничанин).

Fields of Wheat, Hills of Blood: Passages to Nationhood in Greek Macedonia .
By Anastasia N. Karakasidou


Macedonia: The Politics of Identity and Difference - Google Books
books.google.rs

imag

host image

https://en.wikipedia.org/wiki/Assiros

https://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%9B%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0

Историја града Асироса јe врло интeрeсантна (као и праисторија), ту су чувeнe оставe за жито.

Wardle, K. A., 1989, “Excavations at Assiros Toumba 1988: A Preliminary Report,” The Annual of the British School at Athens, 84, 447-463.

ČUVARI ŽITA U PRAISTORIJI | Milos Jevtic - Academia.edu
www.academia.edu

https://www.academia.edu/2495819/%C4%8CUVARI_%C5%BDITA_U_PRAISTORIJI

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1950 послато: Мај 17, 2017, 08:52:30 поподне »
Причајући са јeдном пријатeљицом гркињом-лингвистом о Кричима и раду Горданe Томовић о њима и довођeњу у вeзу са сeлом Критија, она ми рeчe да јe питањe из којeг јeзика јe у грчки јeзик дошла рeч критија (и да јe могућe и из групe јeзика којима припада и арапски јeзик).

Дођосмо у разговору и до "чувeних" визнатијских граничара Акритаса (grč. Διγενής Ακρίτας) из 9 до 11 века, а ја јој поменух онај  топоним Левертара што се повезује са чуварима леверима и неферима (чувари друмова).Па помислих на судбину Крича по "расури" са Дурмитора, у Даламцији, Лици, Банији, Кордуну, Банату. Јeдном граничар, увeк граничар.

Заиста испада по историјским подацима да су ти визнатијски граничари "завршили своју војничку каријеру кад су Турци "узели маха" и Византија посустала. Мада су бил ангажовани на истоку као "брана " Арапима, можда је ("само контам") нека група завршила у Дукљи (имамо и Буф, грч. Ακρίτας, Акритас, у преводу граничар, до 1955. Μπούφι, Буфи, насеље у Грчкој у општини Лерин, периферија Западна Македонија https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D1%83%D1%84).

https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D0%BA%D1%80%D0%B8%D1%82%D0%B8

Акрити је назив који се користио у Византијском царству од 9. до 11. века за означавање војних јединица у источном делу царства, које су се суочавале са муслиманским агресорима на Блиском истоку. Њихови подвизи, су били слављени, и послужили су византијцима као инспирација за стварање”националног епа” о Акриту Дигенесу и циклусу песама о Акритима.
Термин је изведен од грчке речи Акрон / Акра, што значи границе; слично граничарима, лимитанци, су били запослени у касноримским и рано византијским војскама како би чували границе (лимес).
 :)
https://el.wikipedia.org/wiki/%CE%91%CE%BA%CF%81%CE%AF%CF%84%CE%B5%CF%82

https://sr.wikipedia.org/wiki/Digenis_Akritas

Ту је и тај њихов чувени јунак Василос Дигeнис Акритас (Vasilios Digenis Akritas),син сиријског eмира Мисура или Мосура и кћeркe Андроника Дукe и eп о њeму.

<iframe width="560" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/wP_3Hf-dgEk" frameborder="0" allowfullscreen></iframe>

https://youtu.be/oI0G4_w-F7c
https://youtu.be/NrazspMVg2s

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1951 послато: Мај 17, 2017, 09:02:51 поподне »
Колико сам видeо и прочитао у Грчкој има потомака ових Акритаса, они имају свој фолклор, ношњу, нeка ми сe допада, а нeка  нe (дeлују ми опасно  :o) и музику, односно пeсмe којe пeвају о њиховим подвизима.

Жeнска ношња ми јe достојанствeна и помало мe подсeћа  у својој "свeдeности" на црногорску и личку, мушка црна (као нeки гусари). Музика мало монотона (уз сво поштовањe), али то јe ствар укуса.

Παναϊα μ' Σουμελά | Δ.Καρασαββίδης - Ακρίτες Ασπροπύργου
https://youtu.be/GS-heRKuMzY

Τα Ποντιακά | Δημ.Καρασαββίδης | Ακρίτες Ασπροπύργου
https://youtu.be/go0Sn75czjA

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1952 послато: Мај 27, 2017, 01:21:44 поподне »
Још мало прилога о могућој византијско-грчкој вези Крича (молим да се све ово што излажем условно схвати) са блога Драгана Палдрмића, Мостови културе, јер не знам шта су извори (осим предања) за писања аутора Видоја Деспотовића за поједине тврдње (који помиње 6 век) у раду о селу Љутић код Пљевља.

ЉУТИЋ

https://mostovikulture.wordpress.com/2014/11/27/vidoje-despotovic-ljutici/

"Od Osnovne škole u Matarugama, pa do Krakalica, lijevo i desno od asfaltnog puta Pljevlja – Bijelo Polje, prostire se selo Ljutići."

"Prema predanju u ovim krajevima su živjeli iza Rimljana Grci, da su rejon Mataruga i okolina bili prenaseljeni, da su tu živjeli plemena Mataruge i Kriči, da je sve ovo bilo prenaseljeno i da su poslije pada pod Turke Mataruge i Kriči ostali vjerni svojoj vjeri i nijesu prelazili u islam. Bili su to i poznati stočari, zvani Vlasi, koji su sa stadima putovali veoma daleko i povremeno se povraćali i asimilirali u Srbe-pravoslavce. Nazivi Kavala u Ljutićima i Kalipolje u Vrulji su grčkog porijekla. Tu su i groblja, neka se i sada zovu grčkim, u kojima su grobovi i spomenici Rimljana, potom Grka i Srba."


"Tu su i groblja, neka se i sada zovu grčkim, u kojima su grobovi i spomenici Rimljana, potom Grka i Srba. Neka od ovih groblja su napuštena, a neka i sada služe za sahrane. U groblju u Dubravi su stećci iz rimskog perioda, u blizini tumule gdje su vršena sahranjivanja Ilira, a u Dubu i humke sa nadgrobnim pločama. Sve ovo, sa nešto pisanih dokumenata, svjedoči da su i u Ljutićima živjeli stanovnici iz najranijeg perioda datiranja obilježja o životu."

 
"Breza, kao karavanska stanica, se pominje u ugovorima iz 14. vijeka između dubrovačkih trgovaca i vlaha o prevozu kao krajnja stanica ili kao mjesto gdje se upućuju karavani, zatim kao mjesto preko kojeg je vodio put do krajnjeg odredišta (Komaran). Prema Brezi se određivao bliži položaj Komarana kao cilja karavana. Na Brezi je bila osmatračnica i utvrđenje, jer je u vidnom polju sa Gradinom u Vrulji, Katabunom, Kartalovim brdom i uzvišenjima od pravca Pljevalja preko Otilovića i Ivovika. Aktivnosti ove karavanske stanice je bila izrazitija kada je Polimlje postalo granička oblast Srbije i Bosne u 15. vijeku. O životu u Ljutićima u dalekoj prošlosti, čak i prije Ilira, postoje i drugi dokazi. U nekim pećinama rijeke Ćehotine, prilikom nekih istraživanja u 20. vijeku, su nađeni ostaci ljudskih staništa još iz perioda starijeg kamenog doba. Ovo i još neki arheološki nalazi svjedoče da su ovi krajevi bili naseljeni još i prije više hiljada godina prije nove ere."

 "Kriči su u ove krajeve bili naseljeni još u 7. vijeku bježeći pod najezdom Srba u Donju Hercegovinu."






 

« Последња измена: Мај 27, 2017, 01:23:33 поподне P56 »

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1953 послато: Мај 27, 2017, 03:16:17 поподне »
http://www.poreklo.rs/forum/index.php?topic=510.0;topicseen

Галипољски Срби

А ево једне, скоро заборављене теме, са овог форума  на којој се говори о Галипољским Србима (Срби из Срема) који су од стране турака почетком 16.века  пресељени у село Бајрамчик, после пада српске деспотовине, и који се у 20-ом веку враћају у отаџбину.

http://www.intermagazin.rs/galipoljski-srbi-preziveli-osmanlije-nestali-u-jugoslaviji/

Очигледно је то Галипоље Турцима било једна од стратешких тачака за  насељевање поробљених народа  који су им им служили као "живи бедем" за одбрану или ко зна из којих разлога.Уосталом, скапирао сам и да су Понтски грци прошли као "боси по трњу".

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B0_1312.

Један од разлога може бити и Битка код Галипоља која се одиграла 1312.године између Срба и Турака. Завршена је потупном победом Срба. Византијски цар Андроник II у недостатку сопствених снага се одлучује да у помоћ позове свог зета српског краља Милутина, који се одазива позиву и шаље му свог најбољег војсковођу Новака Гребострека и 2000 тешко оклопљених коњаника.

Можда наши Кричи(ако нису већа старина) тада, после те битке, долазе на просторе тадашње српске државе.  Мада помињала се овде и нека 1260 година и итд.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%93%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BF%D0%BE%D1%99%D0%B5

Galipolje (tur. Gelibolu Yarımadası, grč. Καλλίπολις, Χερσόνησoς Θράκια) je poluostrvo u turskoj Trakiji, u evropskom delu Turske. Zapadno je Egejsko more, dok je na istoku moreuz Dardaneli.

Sama reč Galipolje potiče iz grčkog jezika gde Καλλίπολις znači „lepi grad".


« Последња измена: Мај 27, 2017, 03:23:37 поподне P56 »

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1954 послато: Мај 27, 2017, 03:23:56 поподне »
https://quod.lib.umich.edu/cgi/t/text/text-idx?c=acls;cc=acls;view=toc;idno=heb05014.0001.001

Ја сам овде већ помињао књигу FIELDS OF WHEAT, HILLS OF BLOOD: PASSAGES TO NATIONHOOD IN GREEK MACEDONIA, 1870-1990
Karakasidou, Anastasia N.

Рад говори са социолошког аспекта (по мени) пре свега о судбини грчких избеглица, али помиње и остале популације, о последицама тог средњевековног присилног расељавања становништва Балкана под утицајем инвазије Турака на Византију и Балкан и њиховог поновног враћања у отаџбинске земље или земље свог порекла и проблемима на које су наилазили од стране својих сународника (неразумевања и неприхватања) до несналажења и сиромаштва. Обиман рад на енглеском језику,али веома занимљив.

https://books.google.rs/books?id=vGQ2enTZWO4C&pg=PP4&lpg=PP4&dq=Fields+of+Wheat,+Hills+of+Blood:+Passages+to+Nationhood+in+Greek+Macedonia,+By+Anastasia+N.+Karakasidou&source=bl&ots=hZm9v3gg7z&sig=vcs_dKOIxxQH-iEMwDwOzo6JE-0&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjKgOKe-4_UAhWC0BoKHYi4AbkQ6AEISDAH#v=onepage&q=Fields%20of%20Wheat%2C%20Hills%20of%20Blood%3A%20Passages%20to%20Nationhood%20in%20Greek%20Macedonia%2C%20By%20Anastasia%20N.%20Karakasidou&f=false

Због свег (свог) тог "тумбања" народа сумњам да би на потезу Солун-Кавала-Калипоље и њихових залеђа било припадника Ј2б - М205 у већем броју (јер њих нигде и нема пуно изузев на Балкану и Кипру до 5%, можда Крит који проценат), а посебно кричког кластера (а ако су некада били међу Акритасима-византијским граничарима онда би та раштрканост била разумљива и њихово "претапање у сточаре" јер су Акритаси након пада Византије изгубили своје војничке привилегије).

А војник се од када је света и века тешко претварао у земљорадника.
« Последња измена: Мај 27, 2017, 03:33:28 поподне P56 »

Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1955 послато: Мај 27, 2017, 03:34:34 поподне »
Војник се тешко претварао у земљорадника, а статус сточара - влаха даје мобилност и релативну независност.
« Последња измена: Мај 27, 2017, 03:38:58 поподне P56 »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1956 послато: Мај 27, 2017, 03:37:54 поподне »
"Tu su i groblja, neka se i sada zovu grčkim, u kojima su grobovi i spomenici Rimljana, potom Grka i Srba. Neka od ovih groblja su napuštena, a neka i sada služe za sahrane. U groblju u Dubravi su stećci iz rimskog perioda, u blizini tumule gdje su vršena sahranjivanja Ilira, a u Dubu i humke sa nadgrobnim pločama. Sve ovo, sa nešto pisanih dokumenata, svjedoči da su i u Ljutićima živjeli stanovnici iz najranijeg perioda datiranja obilježja o životu."

Апропо ове приче, поделио бих овде импресије једног припадника кричког кластера J2b1, који неуморно, колико му обавезе дозвољавају, директно на терену трага за неким доказима који би размрсили даље порекло Крича.

Тако је недавно овај наш "рођак" (теситран на необјављеном истраживњу, па не могу рећи презиме) био у Ускоцима, на Сињајевини, на Кричком Пољу, итд. Тамо је упознао неке занимљиве људе и код многих наишао на "општекричку" оријентацију, што ме искрено чуди.

Наиме, један професор из тог краја, који тврди да је пореклом од Крича и који је пуно истраживао о овом старом племену, сматра да су Кричи остаци римских легионара који су на своју иницијативу, још у то старо доба, тражили премештај (са све женама и децом) у те крајеве. Касније су се наводно одметнули и од римске власти и остали ту да живе у јако затвореној заједници, не мешајући се са другима.

Тако остаје све до досељавања Словена, али траје и након тога један период. Ту су и неке слике из птичије перспективе, на којима се виде камене ограде, којима је наводно била прошарана и ограђена читава територија Крича раније.

Мени лично више личе на неке импровизоване торове за стоку, али неко из тог краја можда боље зна.

Волео бих да знам на основу којих доказа је професор конструисао читаву причу. Сигуран сам да их нема превише. Са друге стране, можду су у питању само претпоставке.

Да иронија буде већа, тај професор је од Зековића из Ускока, слава Никољдан. Ови су Зековићи по предању из Куча, нису вероватно од Радоњића/Чејовића како кажу, али имају прилично јасну свест о пореклу, па ме стога овај податак чуди.

Иначе, Зековиће из Ускока имамо и у днк пројекту и припадају хг R1a-M458, у групи су са Кликовцима и осталима (род "А"). Можда су ово неки други Зековићи, мада нисам сигуран да постоје. А можда се код неких Ускока временом развила и таква свест о пореклу (Кричи) услед неких подела и сл.

Иначе, још неке породице из Ускока кажу да су пореклом од Крича.

Ништа у принципу ново нисам открио, о овој опцији смо и ми раније причали (сеоба у време Рима и сл.), али чисто да поделим причу. Верујем да ће и осталим Кричима бити интересантно.



Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1957 послато: Мај 27, 2017, 04:36:19 поподне »
Апропо ове приче, поделио бих овде импресије једног припадника кричког кластера J2b1, који неуморно, колико му обавезе дозвољавају, директно на терену трага за неким доказима који би размрсили даље порекло Крича.

Тако је недавно овај наш "рођак" (теситран на необјављеном истраживњу, па не могу рећи презиме) био у Ускоцима, на Сињајевини, на Кричком Пољу, итд. Тамо је упознао неке занимљиве људе и код многих наишао на "општекричку" оријентацију, што ме искрено чуди.

Наиме, један професор из тог краја, који тврди да је пореклом од Крича и који је пуно истраживао о овом старом племену, сматра да су Кричи остаци римских легионара који су на своју иницијативу, још у то старо доба, тражили премештај (са све женама и децом) у те крајеве. Касније су се наводно одметнули и од римске власти и остали ту да живе у јако затвореној заједници, не мешајући се са другима.

Тако остаје све до досељавања Словена, али траје и након тога један период. Ту су и неке слике из птичије перспективе, на којима се виде камене ограде, којима је наводно била прошарана и ограђена читава територија Крича раније.

Мени лично више личе на неке импровизоване торове за стоку, али неко из тог краја можда боље зна.

Ништа у принципу ново нисам открио, о овој опцији смо и ми раније причали (сеоба у време Рима и сл.), али чисто да поделим причу. Верујем да ће и осталим Кричима бити интересантно.

Ја сам Небојша (идући на осећај) такође писао нешто слично на ту тему, да су Кричи могуће потомци римских легионара, с тим што је моје мишљење да су то они који су пореклом из Сирије, и да је ту велику улогу одиграо Каракалин едикт из 212. године Constitutio Antoniniana којим су се додељивана римска грађанска права слободним људима широм Римског царства.

Каракала (лат. Caracalla; рођен 4. априла 186. године, умро 8. априла 217. године) цар Римског царства од 211. до 217. године, рођен у Лугдунуму у провинцији Галији,  син будућег цара Септимија Севера и Јулије Домне, добио име Марку Аурелију Антонину, али је касније добио надимак Каракала по дугачкој галској туници коју је носио, није имао популарност ни у једном слоју друштва изузев у војсци.

Пошто је био мешаног пунско-сиријског порекла ( рођен је  у Лугдунуму у Галији), могуће да је према својим сународницима био попустљивији или да су они код њега уживали неке привилегије.

Karakalin edikt i gradovi Jonije, Zbornik Matice srpske za klasične studije 17 (2015), 99-108
http://www.academia.edu/24158284/Karakalin_edikt_i_gradovi_Jonije_Zbornik_Matice_srpske_za_klasi%C4%8Dne_studije_17_2015_99-108

Оно што је мени занимљиво је то да су и Акритаси (византијски граничари) били различитог порекла (Акритаси црни) па тако и јерменског, а сасвим логично и сиријског порекла. Јер ко би могао да служи као брана Арапима на "источним границама Византије", осим оних који су "донекле знали" њихов језик,нису се физички много разликовали од њих, и ако је неко пажљиво ишчитао о Акритасима што сам поставио (нисам хтео да смарам) видео би да су они дејствовали по принципу "извиђања", "упадица" и "изненађења", изузетно увежбани, по мени могуће обучени у црно (по ношњи мушкараца) и то ноћу.

Свака част том човеку на истраживачком раду на терену јер је то оно право. Ја сам само један књишки мољац, који има и свог помоћника. Вероватно бих на терену добио  "напад поленске алергије".Није свако за све. :)

Осим тога, сигуран сам и да је код Крича било "саплемењавања" и "одплемењавања" па отуда и код тог племена и различитих хаплогрупа, као и код многих других или предања да је "неко од Крича". Неко је био по "мајци од Крича", а неко по "оцу од Крича", неко по обе линије.

Уосталом мени је тренутно највећа енигма Eрих Кош и онај његов рад о старом учитељу кричу. Иако слови да је  по оба родитеља јеврејског порекла, ја мислим да му је неко био "од  Крича" (нека баба или баба-тетка или још боље прабаба - тетка...има таквих у многим породицама које деци причају разне приче "из старих времена") и да му је пренео нека стара предања.

Ја пошто сам побожан, хвала Богу,већ сам исконструисао у својој глави да је Криче (видосмо да су доста пострадали) Господ са разлогом "збио" уз Србе (страдалнички народ по мени) из само њему знаних  разлога кроз исту веру да деле добро и зло кроз векове и много волим што је то тако и ето их и сачувао.

Жао ми је само што нема Синише овде који је Криче извео на светло дана из дубине заборава, уложивши велики труд од 2012/2013 године.

Ова тема о Кричима на овом форуму има елементе и форума (разговаралишта), блога (промишљања на тему) али и некаквог "живог зида" на којем можемо да пишемо о ономе што откривамо (макар и грешили у томе).Свако то може да оспори неким другим промишљањима и запажањима.




Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13156
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1958 послато: Мај 27, 2017, 04:46:49 поподне »
Уосталом мени је тренутно највећа енигма Eрих Кош и онај његов рад о старом учитељу кричу. Иако слови да је  по оба родитеља јеврејског порекла, ја мислим да му је неко био "од  Крича" (нека баба или баба-тетка или још боље прабаба - тетка...има таквих у многим породицама које деци причају разне приче "из старих времена") и да му је пренео нека стара предања.

То дело Е. Коша, који је Јеврејин иначе, треба схватити више као научну фантастику. Можда је ту мало себи дао "песничке слободе", па је саставио причу о том учитељу Кричу, с обзиром да су остали подаци углавном из литературе која се бави Дробњаком. Прича деловала занимљиво, па је то искористио у тренутку инспирације.

Са друге стране, све и да постоји тај учитељ Крич, ништа ново није рекао Кошу, само је начин мало екстремнији.


Ван мреже Предраг56

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 432
Одг: Кричи J2b-M205>Y22066
« Одговор #1959 послато: Мај 27, 2017, 05:35:54 поподне »
То дело Е. Коша, који је Јеврејин иначе, треба схватити више као научну фантастику. Можда је ту мало себи дао "песничке слободе", па је саставио причу о том учитељу Кричу, с обзиром да су остали подаци углавном из литературе која се бави Дробњаком. Прича деловала занимљиво, па је то искористио у тренутку инспирације.

Сва предања "болују" помало или боље речено "обојена" су неком врстом претеривања, од улепшавања неког догађаја до приказивања неког другог догађаја трагичнјим него што је заиста био...

Сад чекамо ону пријатељицу гркињу да нам нешто појасни из једне песме понтских грка, који говоре посебним дијалектом грчког језика, она каже старијим од данашњег грчког, у којој се у корену појављује оно к а л о к а. Везано за предање о о војводи Колоки. Мада смо имали дискусију на посебној теми о том имену. Жика је поменуо име Калокус (Chalocus). Тако некако.