Аутор Тема: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)  (Прочитано 1005278 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #780 послато: Јануар 10, 2018, 03:46:26 поподне »
Јел се само мени чини, или се много више људи тестира преко 23andme него преко оних сајтова који нуде STR маркере? У чему је "квака"?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #781 послато: Јануар 10, 2018, 03:51:49 поподне »
Јел се само мени чини, или се много више људи тестира преко 23andme него преко оних сајтова који нуде STR маркере? У чему је "квака"?

На 23andMe су у највећем броју "странци". Тј. наши људи који су већ 2, 3 генерације у Америци, Аустралији, итд. Како је таквих исељеника одавде пуно, а стандард им је вероватно неупоредиво бољи, има и пуно тестираних.

Сада већ постоји огроман број резултата без маркера, па је свакако неопходно да негде буду евидентирани.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #782 послато: Јануар 10, 2018, 08:03:31 поподне »
Самарџија (Мирослав), БиХ, хаплогрупа I-M423

Интересантно да се презиме Самарџија, за разлику од презимена Самарџић које је широко заступљено и постоји код свих народа у БиХ, јавља углавном код Срба. Највише код оних из Босанске Крајине, али је било присутно у околини Сарајева, као и у Средњој Босни. На попису из 1991. јавља је најчећше у околини Дубице и Градишке.

У пројекту имамо једног Самарџију I2-CTS10228, па не знам може ли постојати веза.

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #783 послато: Јануар 10, 2018, 09:45:48 поподне »
Језгро Милаковића из Дрвара би требало бити село Мрђе.

Мислим да је раније Сол помињао Висућ град код Дрвара, у контексту N2 ХГ и њиховим власницима Косаћама. Ако су ови Милаковићи из Мрђа N2 онда би то ишчо у прилог тој тези.

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #784 послато: Јануар 10, 2018, 11:19:26 поподне »
Мислим да је раније Сол помињао Висућ град код Дрвара, у контексту N2 ХГ и њиховим власницима Косаћама. Ако су ови Милаковићи из Мрђа N2 онда би то ишчо у прилог тој тези.

Сасвим могуће. Ја сам од старијих слушао када се помену Милаковићи из тог краја, да су они из Мрђа. Мада сад видим да их Рађеновић не помиње у том селу, а ни у шематизму их не спомињу.  ??? https://www.poreklo.rs/2013/08/31/poreklo-prezimena-selo-mr%C4%91e-drvar/
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже Uzi

  • Уредник СДНКП
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1645
  • N2-P189.2>FT182494>FGC28435
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #785 послато: Јануар 10, 2018, 11:32:21 поподне »
Сасвим могуће. Ја сам од старијих слушао када се помену Милаковићи из тог краја, да су они из Мрђа. Мада сад видим да их Рађеновић не помиње у том селу, а ни у шематизму их не спомињу.  ??? https://www.poreklo.rs/2013/08/31/poreklo-prezimena-selo-mr%C4%91e-drvar/

Виим да се помињу у Прекаји и да су дошли тамо из Мрђа. https://www.poreklo.rs/2013/08/30/poreklo-prezimena-selo-prekaja-drvar/

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #786 послато: Јануар 10, 2018, 11:42:14 поподне »
Самарџија (Мирослав), БиХ, хаплогрупа I-M423

Интересантно да се презиме Самарџија, за разлику од презимена Самарџић које је широко заступљено и постоји код свих народа у БиХ, јавља углавном код Срба. Највише код оних из Босанске Крајине, али је било присутно у околини Сарајева, као и у Средњој Босни. На попису из 1991. јавља је најчећше у околини Дубице и Градишке.

У пројекту имамо једног Самарџију I2-CTS10228, па не знам може ли постојати веза.

Самарџија је било у Пађенима код Книна, крсна слава им је Ђурђевдан. 

https://sr.wikipedia.org/wiki/Пађене#%D0%9F%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0

Познајем неколико Самарџија из Пађена. 
« Последња измена: Јануар 10, 2018, 11:48:41 поподне Свевлад »

Ван мреже Тромеђа

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
  • R1a M458 A11460
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #787 послато: Јануар 11, 2018, 12:57:37 пре подне »
Виим да се помињу у Прекаји и да су дошли тамо из Мрђа. https://www.poreklo.rs/2013/08/30/poreklo-prezimena-selo-prekaja-drvar/

Онда је сигурно Рађеновић погрешио и изоставио их у Мрђама или је аутоматски узимао податке из неког другог извора. Али сигурно је да ови Милаковићи у Прекаји потврђују Милаковиће у Мрђама.
"Добра земљо моја, лажу! Ко те воли данас, тај те воли, јер зна да си мати... " Милан Ракић

Ван мреже crni

  • Члан Друштва
  • Писар
  • *****
  • Поруке: 362
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #788 послато: Јануар 11, 2018, 01:17:44 пре подне »
Мислим да је раније Сол помињао Висућ град код Дрвара, у контексту N2 ХГ и њиховим власницима Косаћама. Ако су ови Милаковићи из Мрђа N2 онда би то ишчо у прилог тој тези.

Поштовани господине Црнчевићу, да ли се можда у вашем породичном предању осим дупиоских Црнчевића, спомиње и град Висућ који се источно граничи са Црнчића брдом?

Град Висућ је био најзападнији град Херцега Стефана и Влатка. Његов последњи бранитељ пред пад (1466;) би Радич Бановић -Обрадовић (из могуће споредне гране Косача-Обрадовића)

https://de.scribd.com/document/55357282/Kurtovic-Sandalj-Hranic-Kosaca

https://docs.google.com/file/d/0B3ma9plMXxAEbWZWNHNtWFZCSTg/edit

Ова, више него интересантна, теза г. Сола о повлачењу-миграцији тврђавских посада под освајачким налетом османлија на још слободна подручја Далмације, Лике и сјеверозападне Босне завријеђује нашу истраживачку пажњу. Једну од таквих сеоба забиљежио је Душан Љ. Кашић у својој монографији Манастир Гомирје, 1975., у дијелу о досељавању Срба у Гомирје, гдје каже :

"Главно досељавање Срба у Гомирје, Врбовско и Моравице догодио се крајем XVI века. Ти досељеници дошли су из Далмације, "са воде Крке" како вели предање. Они су са генералом Јурјем Ленковићем до 1596. бранили од Турака утврђени град Клис, који су Турци те године помоћу Млечића отели од ускочких посада и њиховог заповедника ... Тако су се онде доселили 1597. године избегли браниоци града Клиса, али много веће досељење Срба у Гомирје уследило је 1599. и 1600. године, ... "

Када г. Сол помиње "град Висућ који се источно граничи са Црнчића брдом" треба узети у обзир опис и смјештај града Висућа код Дрвара, најбољи сам нашао у Дабро-босанском Источнику, 1888., Томови 1-2, стр. 62, гдје под насловом Опис града "Висућа" стоји :

"Град Висућ граничи са сјеверне стране градином и Доњ. Унцем, са источне Црнчића брдом; са јужне стране водом Висућицом и Видовим селом, а са западне стране селом Надграђем. Град Висућ је саграђен на једном врло узвишеном куку, који изгледа попут каквог чуна, (т. ј. са свију је страна равно узвишен, само је до Градине на сјеверну страну у савезу са градином, те је овај савез просјечен, тако, да се тешко ко може на исти град попети, ... "
Као занимљивост о паду града Висућа у турске руке дајем један детаљ са 63. стране : "Ево како предање народно и казивање још живих стараца о освојењу града Висућа гласи: да су Турци намјестили около 300 црни овнова на брдо Црнчић, само да они из града кад виде да помисле да су то дивљи крмци (вепрови). Турци се по ноћи привуку уз воду Висућицу, управо под град: стража градска кад опази и угледа овнове, помисле збиља да су дивљи крмци подигну војску из града, набаце узвијајући мост, те оду да лове вепрове, ... "  :)

Овдје поменути Косачин Висућ, код г. Сола "Град Висућ је био најзападнији град Херцега Стефана и Влатка" јесте описан у Гласу (Српске Краљевске Академије), 1940., на страни 190 :
"Висућ (Висећ) планина на левој страни Цетине близу Омиша. У тој планини имају зидине од градића за који се приповиједа да га је зидао Херцег Стјепан, и да је у њему најпослије сједио и од Турака се бранио ..."

Нешто више података о Косачином омишком граду Висућу, на ријеци Цетини, као и његова слика, може се наћи у прошлогодишњем раду Маринка Томасовића :
Gotička umjetnost u Primorju, Gorskoj župi i Radobilji u vremenu hercega Stjepana Vukčića Kosače - Između stvarnosti i predaje

Ван мреже Pavo

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 915
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #789 послато: Јануар 11, 2018, 03:02:58 пре подне »
Ова, више него интересантна, теза г. Сола о повлачењу-миграцији тврђавских посада под освајачким налетом османлија на још слободна подручја Далмације, Лике и сјеверозападне Босне завријеђује нашу истраживачку пажњу. Једну од таквих сеоба забиљежио је Душан Љ. Кашић у својој монографији Манастир Гомирје, 1975., у дијелу о досељавању Срба у Гомирје, гдје каже :

"Главно досељавање Срба у Гомирје, Врбовско и Моравице догодио се крајем XVI века. Ти досељеници дошли су из Далмације, "са воде Крке" како вели предање. Они су са генералом Јурјем Ленковићем до 1596. бранили од Турака утврђени град Клис, који су Турци те године помоћу Млечића отели од ускочких посада и њиховог заповедника ... Тако су се онде доселили 1597. године избегли браниоци града Клиса, али много веће досељење Срба у Гомирје уследило је 1599. и 1600. године, ... "

Za Gomirje Lopašić u Spomenicima Hrvatske krajine navodi dokumente koji pokazuju da je naseljeno 1599. i da je tamošnje stanovništvo dovedeno od Korenice i Une a ne iz okolice Klisa.  Lenković je sa sobom u Klis poveo uskoke iz Senja.  Pošto su Mlečani uzeli Klis tek na manje od godinu dana, posada je dovedena izvana.  Jovan Tomić ne spominje da je u posadi bilo pravoslavnih.  Tek jednom spominje sastanke s nekim vođama pravoslavnih Dalmatinaca glede zajedničkog ustanka protiv Osmanlija. 

Negdje oko 1585. su Zrinjski iz okolice Klisa preselili neke Vlahe u Bribir i Hreljin kod Rijeke ali kako imamo urbar za ta naselja iz 1599., možemo vidjeti da su ti ljudi bili katolici i čakavci. 

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #790 послато: Јануар 11, 2018, 11:40:16 поподне »
Милинковић, Србија, хаплогрупа J-M205

Ови Милинковићи су из Лешнице пореклом. Може бити да је то Лешница крај Лознице. Милинковића је било близу, у Клењу, где имамо Станковиће M205.

Може бити и нека друга Лешница у питању. Ако неко има више информација о неким Милинковићима из Лешнице, био бих веома захвалан. :)

Ван мреже Акса

  • Косовци
  • Познавалац
  • *
  • Поруке: 662
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #791 послато: Јануар 14, 2018, 04:11:33 поподне »
На ФТДНА недавно се учланио неки Ђујић, припада R1a. Ово презиме искључиво се налази по западним крајевима.
« Последња измена: Јануар 14, 2018, 04:14:26 поподне Акса »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #792 послато: Јануар 14, 2018, 04:30:16 поподне »
На ФТДНА недавно се учланио неки Ђујић, припада R1a. Ово презиме искључиво се налази по западним крајевима.

Вероватно Далмош. Ваљало би да му неко пише.

Још двојица са FTDNA:

Милојевић, Мала Драгуша, Блаце, СРБ, хаплогрупа R-M269

Радосављевић, Јужни Банат, СРБ, хаплогрупа I-M253

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #793 послато: Јануар 14, 2018, 04:40:38 поподне »
На ФТДНА недавно се учланио неки Ђујић, припада R1a. Ово презиме искључиво се налази по западним крајевима.

Једини Ђујићи које ја знам су из Ковачића код Книна  https://actacroatica.com/hr/surname/Đujić/

Војвода Момчило Ђујић је родом из Ковачића код Книна.

Могуће је да Ђујића има или да их је било и у Босанској Крајини.
« Последња измена: Јануар 14, 2018, 04:45:05 поподне Свевлад »

Ван мреже Сремац

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 536
  • Y-DNK: I2-PH908>Y81557 / mtDNK: H11a5
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #794 послато: Јануар 14, 2018, 07:36:56 поподне »
Будући да ми је Ђујић аутосомални рођак у рубрици "Ancestral Surnames" оставио је, између осталог, ово: Djujić (Knin (Yugoslavia)).
Хаплогрупа је R-M198.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #795 послато: Јануар 14, 2018, 07:48:11 поподне »
Будући да ми је Ђујић аутосомални рођак у рубрици "Ancestral Surnames" оставио је, између осталог, ово: Djujić (Knin (Yugoslavia)).
Хаплогрупа је R-M198.

Одлично, то је то. Славили су Св. Николу, порекло "из Босне" (крај 17. века). Биће занимљиво видети подграну, мада свакако нека од "крајишке" R1a.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #796 послато: Јануар 14, 2018, 07:58:45 поподне »
Одлично, то је то. Славили су Св. Николу, порекло "из Босне" (крај 17. века). Биће занимљиво видети подграну, мада свакако нека од "крајишке" R1a.

Изгледа да нема ништа од Бјелопавлићког порекла Ђујића из Книна (као што сам ја једном овде рекао).

Војвода Ђујић је тврдио да су Ђујићи старином из Бјелопавлића.  Али то је оно о чему сам причао, да су 99% Срба из Далмације говорили без икаквих доказа а често и без породичних предања да су старином из Црне Горе или Херцеговине.  Зато што је била ствар престижа дичити се около са црногорским или евенруално херцеговачким пореклом.
« Последња измена: Јануар 14, 2018, 08:02:49 поподне Свевлад »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #797 послато: Јануар 14, 2018, 08:03:57 поподне »


Војвода Ђујић је тврдио да његови старином из Бјелопавлића.  Али то је оно о чему сам причао, да су 99% Срба из Далмације говорили без икаквих доказа а често и без породичних предања да су старином из Црне Горе или Херцеговине.  Зато што је била ствар престижа дичити се около са црногорским или евенруално херцеговачким пореклом.

Те приче о Бјелопавлићима су вероватно настале касније. У литератури се за многе Крајишнике не зна најдаља старина, већ се памти само последња етапна станица (Босна, Далмација, Лика, Змијање, итд.). Ипак су и пре 100 година постојала магловита предања о пореклу из Херцеговине. Рекао бих да се тек ДНК тестирањем расветлило мало и испало је да заиста један добар део Крајишника води порекло из Херцеговине/Црне Горе.

Многи од ових што су у литератури знали само последњу етапну станицу, нашли су своје блиске ДНК рођаке на ширем простору Херцеговине. Исто тако смо добили потврду да су неки родови староседелачки у тим крајевима (с обзиром на хаплогрупу/подграну), итд.

Ван мреже Свевлад

  • Памтиша
  • ********
  • Поруке: 1737
  • Аутошовинизам је тешка болест!
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #798 послато: Јануар 14, 2018, 08:09:40 поподне »
Те приче о Бјелопавлићима су вероватно настале касније. У литератури се за многе Крајишнике не зна најдаља старина, већ се памти само последња етапна станица (Босна, Далмација, Лика, Змијање, итд.). Ипак су и пре 100 година постојала магловита предања о пореклу из Херцеговине. Рекао бих да се тек ДНК тестирањем расветлило мало и испало је да заиста један добар део Крајишника води порекло из Херцеговине/Црне Горе.

О томе ја цело време причам, да су многи крајишки родови престижа ради везивали своје порекло за Црну Гору.

Ван мреже vidoje 013

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1164
Одг: Y-ДНК резултати са 23andMe и остали (без хаплотипова)
« Одговор #799 послато: Јануар 14, 2018, 08:10:38 поподне »
Изгледа да нема ништа од Бјелопавлићког порекла Ђујића из Книна (као што сам ја једном овде рекао).

Војвода Ђујић је тврдио да су Ђујићи старином из Бјелопавлића.  Али то је оно о чему сам причао, да су 99% Срба из Далмације говорили без икаквих доказа а често и без породичних предања да су старином из Црне Горе или Херцеговине.  Зато што је била ствар престижа дичити се около са црногорским или евенруално херцеговачким пореклом.
   


  Ех та пуста предања! Негдје сам натрчао на интервју  попа Ђујића, гдје он тврди да је од Братоножића. А неки Васојевићи опет тврде да је војвода Ђујић поријеклом Васојевић.