Мислим да је за нас увијек било важније припадност самом племену него било којој етничкој групи. Ипак је племе породица. Ако престанеш пружати руку људима који се изјашњавају као етнички Црногорци онда смо их изгубили за стално. Такође можемо отписат Црну Гору као српску државу ако се будемо окрећали Србији. Не видим нешто да се власт у Србији много залаже за нас Србе у Црној Гори. Црна Гора ће увијек бити моја земља па макар Албанац био предсједник. Васојевић...
Ја као Србин могу имати само једну земљу Србију , а Црна Гора је за мене само њен део. Што се тиче граница Србије више верујем Немањићким границама него Авнојско-Титовским. Садашње стање је противприродни блуд и једна историјски статистичка грешка која надам се неће још дуго. Ја Црну Гору волим , летос сам био месец дана ( Беране ,Лијева Ријека, Подгорица , Будва ) и нисам наишао на човека који не воли Србију. Нисам имао утисак да сам ван Србије. Где год да сам био на кабловским каналима РТС на првом месту, па остали канали из Србије. Просто једна очигледна мањина која држи власт уценама и притисцима , иживљава се над већином православног народа. Народ ћути и трпи. Цетиње ме позитивно изненадило. Један дан сам аутобусом пошао из Будве за Подгорицу. Стаје аутобус на станицу на Цетињу и улази старина од седамдесетак година. Прилази девојци поред које је празно седиште и пита да ли је слободно. Девојка не чује од музике коју слуша, те се старина продера гласније " Ђевојко , српкињо чујеш ли што те питам". Нешто се мислим у том тренутку , што у пријестоници једне државе човек несвесно назва девојку српкињом. То су оне ситуације кад нпр.чекаш ред у пошти а неко крене преко реда . Наравно одмах се продереш " Ало Србине куда, јел видиш ред" итд. Несвесна етно-константа. Тетак из Паштровића ми исприча како је као дијете питао свога ђеда шта значе слова на црногорској капи ( 4С ). " А јели Ћићо, шта значе та слова на капи. То ти је Српски знак , само слога Србина спашава. А јесмо ли ми Срби Ћићо. Јесмо. А што онда живимо у Црну Гору. Па неки Срби живе у Црну Гору , неки у Србију али сви смо Срби". И тако ми тетак послуша свога ђеда и оста и дан данас Србин, па због тога остаде без посла у општини Подгорица као и моја тетка пре петнаестак година. Да не буде да неког вређам цитираћу песника Момира Војводића
" Црногорци који нијесу Срби су нечија копилад".
А ево мало и Његоша:
‘‘Сваки Србин који се превјери,
просто вјеру што пригрли другу,
но му просто не било пред Богом
што оцрни образ пред свијетом,
те се звати Србином не хоће.’‘