Аутор Тема: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату  (Прочитано 52945 пута)

Ван мреже Рус

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 134
  • R1a-L1029>YP6047
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #160 послато: Април 22, 2019, 03:39:28 поподне »
Мислите линк са овим Ћосовићи текстом о историји Грбља,или сте мислили на линк о Кулизама.Нисам Вас разумео.

Sa Cosovicevim tekstom

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #161 послато: Април 22, 2019, 04:19:52 поподне »
Линк Грбљани Порекло.Имате текст Након војног слома Грбаљ је насељен...на порталу Аналитика,коментар текста Ћосовић Мирослав,уз цитате др.Невенке Глушчевић,историчар Црне Горе.

Ван мреже Мића

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 524
  • R1b-PF7562
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #162 послато: Март 27, 2020, 11:55:50 поподне »
Досад сам написао само оно што већ знамо  :)
Радољуб Глигоријевић у својој књизи „У престоници војводе Мркше“ даје преглед породица у селу Штави на Копаонику:
Цитат
-засеок Миочиће (Мијочиће): Радисављевићи, Гавриловићи, Стевићи и Нешићи.
-засеок Жељево: Јовићи, Миленковићи (Гавриловићи), Митровићи,  Вучковићи и Младеновићи
-засеок Малкићи:  Танасковићи, Смилићи, Милетићи и Гавриловићи
-засеок Трешница: Јовићи, Лазаревићи, Стојковићи, Симићи и Виторовићи
засеок Добро Брдо: Миленковићи, Ђокићи и Митровићи
-засеок Крњци: Милетићи, Гавриловићи, Симићи, Смилићи и Милићи.
Из Штаве се, после ослобођења од Турака 1878. године, одселила породица Ковачевић. Три брата су отишла у три различита правца – у Тмаву код Куршумлије (сада Петровић), у Калудру, код Прокупља (задржали презиме Ковачевић), и у Паваштицу, код Куршумлије (сада Ристић). Четврти брат је остао у Штави и није имао потомака.
Фамилије у Штави славе Светог Мину, осим засеока Крњци, чија је слава Свети Агатоник, који сваке године пада 4. септембра. Литије у Штави се одржавају на Богојављање и Мали Спасовдан.


Радослав Љ. Павловић у свом раду "Сеобе Срба и Арбанаса у ратовима 1876. и 1877-1878. године" (Гласник Етнографског института САН, књ. IV-VI, Београд, 1957) на страни 65 набраја копаоничке усташке породице, као и оне српске породице које су заостале по одласку усташа , а које су се под притиском мухаџира из Топлице иселиле у ослобођене крајеве.
Међу њима се налазе и оне које су се после рата 1877-1878 вратиле у новоослобођене крајеве међу којима је и Младеновић Смил за кога каже да су од њега Смилићи из истог села. За њега, Смила, даље наводи да је исти род са осталим Штављанима који славе светог Мину и да су Кулизе, Кулизићи, по предању дошли "пре Косова (Косовске битке 1389.) из Штавице" (на горњем Ибру), а старином су из Северне Арбаније. Слава св. Мина, прекада "Богојавце" (Богојављање). Вратили се у ослобођену Штаву.

То би значило да је Младеновић старије презиме Смилића из засеока Малкићи (слава св. Мина).
« Последња измена: Март 27, 2020, 11:59:00 поподне Мића »
"Превише интересовања, премало времена" И. Анђелковић

Ван мреже Војислав Симоновић

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 54
    • http://симоновић.срб/
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #163 послато: Септембар 19, 2020, 11:42:03 пре подне »
Пажљиво сам, два пута до сада прочитао целу тему. Вековима уназад Симоновићи из Идвора славе Мратин-дан. Хаплогрупа наше фамилије је R1b > PF7562 > PF7563 > Y31335 > BY16680.

Потпуно је магловит термин "Кулизе". На страну карактерно опањкавање, смело, неправедно и непрофесионално генерализовање. Свакако, сматрам да је врло погрешно све свечаре Мратин-дана називати Кулизама односно да је међу свечарима овог свеца НЕКОЛИКО ГРУПАЦИЈА РОДОВА који су на РАЗЛИЧИТ начин, време и територији "запатили" слављење Мратин-дана. Овде пре свега мислим на оне који данас славе Светог Краља Стефана Дечанског, њих је у већини. Светоминци, чини ми се, имају јаснији смер истраживања који их води ка грчкој утицајној зони и није ми познато њихово присуство на западном Балкану.

Неодољиво ми се чини да силовање историје осим што изворно означава да историју пишу победници укључује и истраживаче односно научнике који по сваку цену желе да оставе траг и подиђу властитој сујети, те изумују појмове који се запате у литератури али немају утемељење у народу тј. на терену. Другим речима, усиљено уведени појмови, вештачки, неутемељено, генерализовано. Осим Кулиза, прво ми пада на памет као додатни пример -  Шопи. Постоје и Кулизе и Шопи, постоје дан данас презимена Кули(е)зић и Шопић, али нисам убеђен да су сви Мратинданци Кулизе, а сви источносрбијанци и западнобугари Шопи, јер толико је сведочења да они сами не називају себе тако и да само ретки појединци познају значење ових термина. Свако зна за шопску салату, а тек сваки десети ко су Шопи - лично тестирам :)

Занимљиво ми је да се родови који славе Мратин-дан доводе двојако у везу с издајом - посредством везе с Бранковићима (1) и посредством ономастичког значења термина "Кулизе" при везивању за турску етимологију речи (2). Свима нам је јасно колико је мит о издаји Вука Бранковића запаћен у народном предању и свести, иако неутврђене и недоказане тачности. Да ли је ово дим који најављује ватру?

Везивање Мратин-дана за Сасе не делује ми јасно, између осталог због моје друге хипотезе коју сам изнео на крају поста о присуству самог култа Мрате  (ма ко он био, Мартин Турски је само најизвеснији кандидат, никако не и 100% сигуран), јер је упечатљиво да је Мратин култ постојао пре доласка Саса и пре канонизовања Стефана Дечанског, и то широм Балкана. ДА ЛИ СТЕ САГЛАСНИ?
Не сумњам да су Саси такође неговали култ Мартина прекрштеног у Мрата ту и тамо. Штавише, укрштајући методолошки генетику и религију у контексту моје хаплогрупе и славе - врло интересантним ми делују и Трансилванија односно Ердељ као још једно стециште Саса.

Везивање Мратинданаца односно Кулиза за Скадар и Грбаљ, за Задримље, за прекрштавање првобитних католика у православце, па и за богумиле или павлићане - помно пратим, занимљиво ми је и лично и уопштено. Мало је података, али смер има довољно смисла.

Додао бих две хипотезе које се мени на крају крајева учинише смилсеним а непоменутим или ненаглашеним:
1. Део Мратиних свечара, нарочито они из "огранка" Стефана Дечанског, можда је локално и групно примио свеца као свог заштитника у подручју најјачег култа, логично у околини задужбеног манастира и на његовим метосима, дакле у околини Високих Дечана, а приликом крштавања или прекрштавања.
2.Неколико путоказа ме наводи на хипотезу да Мратин-дан ВРЛО УЧЕСТАЛО славе негдашњи Власи-сточари, староседеоци на Балкану. Ограђујем се само на сточаре, али расуте широм Балкана, чак и оне романизоване и никако немам у виду данашње источносрбијанске Влахе који празнују Светог Николу, Аранђеловдан или Свету Петку са крајње ретким изузецима. На ову претпоставку ме наводи  неспорно дуго присуство култа и помена Мрате манифестовани кроз обичаје и топониме везане за "вучјег свеца" односно називи места широм Балкана.
МОЖЕТЕ ЛИ ПРОКОМЕНТАРИСАТИ ОВЕ ДВЕ ХИПОТЕЗЕ?

Ван мреже Миодраг

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 86
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #164 послато: Септембар 19, 2020, 12:36:14 поподне »
Потпуно је магловит термин "Кулизе". На страну карактерно опањкавање, смело, неправедно и непрофесионално генерализовање. Свакако, сматрам да је врло погрешно све свечаре Мратин-дана називати Кулизама односно да је међу свечарима овог свеца НЕКОЛИКО ГРУПАЦИЈА РОДОВА који су на РАЗЛИЧИТ начин, време и територији "запатили" слављење Мратин-дана. Овде пре свега мислим на оне који данас славе Светог Краља Стефана Дечанског, њих је у већини. Светоминци, чини ми се, имају јаснији смер истраживања који их води ка грчкој утицајној зони и није ми познато њихово присуство на западном Балкану.

Ne znam ko su tačno Kulize ali znam za srodnika rođenog u centralnom Pomoravlju 17. (29.) novembra 1860. krštenog Minna (s dva "n"). Dakle niti rođen na dan svetog Mine (koji je 6 dana ranije a u međuvremenu ima još svetaca), niti mu je slava bila ni sveti Mina ni sveti Martin/Mrata. A ime dosta neobično za tu regiju, dok je poreklo iz Metohije.
« Последња измена: Септембар 19, 2020, 12:38:27 поподне Миодраг »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #165 послато: Септембар 19, 2020, 12:57:17 поподне »
Пажљиво сам, два пута до сада прочитао целу тему. Вековима уназад Симоновићи из Идвора славе Мратин-дан. Хаплогрупа наше фамилије је R1b > PF7562 > PF7563 > Y31335 > BY16680.

Потпуно је магловит термин "Кулизе". На страну карактерно опањкавање, смело, неправедно и непрофесионално генерализовање. Свакако, сматрам да је врло погрешно све свечаре Мратин-дана називати Кулизама односно да је међу свечарима овог свеца НЕКОЛИКО ГРУПАЦИЈА РОДОВА који су на РАЗЛИЧИТ начин, време и територији "запатили" слављење Мратин-дана. Овде пре свега мислим на оне који данас славе Светог Краља Стефана Дечанског, њих је у већини. Светоминци, чини ми се, имају јаснији смер истраживања који их води ка грчкој утицајној зони и није ми познато њихово присуство на западном Балкану.

Неодољиво ми се чини да силовање историје осим што изворно означава да историју пишу победници укључује и истраживаче односно научнике који по сваку цену желе да оставе траг и подиђу властитој сујети, те изумују појмове који се запате у литератури али немају утемељење у народу тј. на терену. Другим речима, усиљено уведени појмови, вештачки, неутемељено, генерализовано. Осим Кулиза, прво ми пада на памет као додатни пример -  Шопи. Постоје и Кулизе и Шопи, постоје дан данас презимена Кули(е)зић и Шопић, али нисам убеђен да су сви Мратинданци Кулизе, а сви источносрбијанци и западнобугари Шопи, јер толико је сведочења да они сами не називају себе тако и да само ретки појединци познају значење ових термина. Свако зна за шопску салату, а тек сваки десети ко су Шопи - лично тестирам :)

Занимљиво ми је да се родови који славе Мратин-дан доводе двојако у везу с издајом - посредством везе с Бранковићима (1) и посредством ономастичког значења термина "Кулизе" при везивању за турску етимологију речи (2). Свима нам је јасно колико је мит о издаји Вука Бранковића запаћен у народном предању и свести, иако неутврђене и недоказане тачности. Да ли је ово дим који најављује ватру?

Везивање Мратин-дана за Сасе не делује ми јасно, између осталог због моје друге хипотезе коју сам изнео на крају поста о присуству самог култа Мрате  (ма ко он био, Мартин Турски је само најизвеснији кандидат, никако не и 100% сигуран), јер је упечатљиво да је Мратин култ постојао пре доласка Саса и пре канонизовања Стефана Дечанског, и то широм Балкана. ДА ЛИ СТЕ САГЛАСНИ?
Не сумњам да су Саси такође неговали култ Мартина прекрштеног у Мрата ту и тамо. Штавише, укрштајући методолошки генетику и религију у контексту моје хаплогрупе и славе - врло интересантним ми делују и Трансилванија односно Ердељ као још једно стециште Саса.

Везивање Мратинданаца односно Кулиза за Скадар и Грбаљ, за Задримље, за прекрштавање првобитних католика у православце, па и за богумиле или павлићане - помно пратим, занимљиво ми је и лично и уопштено. Мало је података, али смер има довољно смисла.

Додао бих две хипотезе које се мени на крају крајева учинише смилсеним а непоменутим или ненаглашеним:
1. Део Мратиних свечара, нарочито они из "огранка" Стефана Дечанског, можда је локално и групно примио свеца као свог заштитника у подручју најјачег култа, логично у околини задужбеног манастира и на његовим метосима, дакле у околини Високих Дечана, а приликом крштавања или прекрштавања.
2.Неколико путоказа ме наводи на хипотезу да Мратин-дан ВРЛО УЧЕСТАЛО славе негдашњи Власи-сточари, староседеоци на Балкану. Ограђујем се само на сточаре, али расуте широм Балкана, чак и оне романизоване и никако немам у виду данашње источносрбијанске Влахе који празнују Светог Николу, Аранђеловдан или Свету Петку са крајње ретким изузецима. На ову претпоставку ме наводи  неспорно дуго присуство култа и помена Мрате манифестовани кроз обичаје и топониме везане за "вучјег свеца" односно називи места широм Балкана.
МОЖЕТЕ ЛИ ПРОКОМЕНТАРИСАТИ ОВЕ ДВЕ ХИПОТЕЗЕ?

Наравно да се треба чувати уопштавања!
При томе, родови који славе Светог Мрату су разнородни по мушким линијама.

И после свега, мислим да је старина велика, изгубило се предање, на дан кад се славио Мратиндан (Свети Мартин и Свети Мина), што је старије, придружио се и Свети Стефан Дечански, што временски млађе, тако да је тешко нешто рећи ..

Тек је сад генетика и поједноставила, али и закомпликовала, причу ...

Врло сам заинтересована за Брадиће, Мратиндан.

Ван мреже Челић

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 32
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #166 послато: Септембар 19, 2020, 09:36:13 поподне »
Породица моје бабе (Босанска Крајина) је славила Св. краља Стефана Дечанског, али су њима (и околном становништву) називи Мратиндан и Св. Мрата потпуно непознати. Светитеља зову просто "свети Стеван" (за разлику од Св. архиђ. Стефана којег зову "свети Стеван по Божићу".
Не знам да ли може бити од неке користи, ал' неће да шкоди.
На Копаонику у селима око Блажева код родова који су и етнографски забележени као Кулизе нико не користи називе
Мратиндан или Свети краљ Стефан Дечански већ једноставно Свети Мина. 

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #167 послато: Септембар 20, 2020, 03:13:26 пре подне »
На Копаонику у селима око Блажева код родова који су и етнографски забележени као Кулизе нико не користи називе
Мратиндан или Свети краљ Стефан Дечански већ једноставно Свети Мина.
Моји даљи рођаци, Трошићи, из Медвеђе код Трстеника, славе Св. Мину...Фамилија од које је моја баба по мајци, Топаловић (Чумић, Крагујевац, порекло из Понора, Студеница), они славе Св. Мрату (Св. Мина се не помиње код њих)...Зависи из које области су пореклом свечари...Можда је западнији део Копаоника је сачувао назив Св. Мрата, а источни Св. Мина?
« Последња измена: Септембар 20, 2020, 03:24:10 пре подне ДушанВучко »

Ван мреже нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #168 послато: Септембар 20, 2020, 11:07:46 пре подне »
Тешко је код ове групе родова раздвојити духовни, канонски и традиционални аспект слављења Светог Мартина и шта је за кога било претежније? За Цркву канон, за појединца традиција.

У том преплитању једног (канон),  другог (традиција) и трећег (духовност која прати ритам срца и душе тј. њихове потребе) некада постоји склад, а некада размимоилажење

 
 

Ван мреже Amicus

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 9508
  • I1 P109 FGC22045
    • Порекло.рс
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #169 послато: Септембар 20, 2020, 11:32:17 пре подне »
Отишли сте предалеко и зашли у посебну тему о празновању св. Мрате, св. Мине, св. Стефана Дечанског. Подсећам вас, тема су пре свега Кулизе, а ову последњу дискусију ћемо покушати издвојити у посебну тему.



Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #170 послато: Септембар 20, 2020, 12:46:08 поподне »
Отишли сте предалеко и зашли у посебну тему о празновању св. Мрате, св. Мине, св. Стефана Дечанског. Подсећам вас, тема су пре свега Кулизе, а ову последњу дискусију ћемо покушати издвојити у посебну тему.

Колико видим, проблем код људи који славе славу 24 (11). новембра је да се идентификују са Кулизама.

Кулизе су познате из извора, попут Добриловинског катастиха, и везују се за област Потарја. У самом катастиху су у области Тарских Никшића. Преко резултата Фуштића и Вучинића из Потарја, вероватно и имамо хаплогрупу Кулиза. Такође претпостављам да је њима близак и Вулићевић из Кијевчића, раније Бишевци, што показује и правац миграције Кулиза. Иако сам Вулићевић не зна за термин Кулиза, како је својевремено писао, из старије литературе се види да су Кулизе. Тако би имали још млађи СНП који одређује Кулизе. Кулизе најчешће користе израз Мратиндан, у новије доба Св. Краљ, док родови из косовског Помиравља и уопште из јужнијих области, чешће користе назив Св. Мина.

Управо на Копаонику се та западна струја сусрела са јужноморавском. Па је дошло до преливања предања и слава међу њима, где су Кулизе преузимали Св. Мину, а Моравци назив Кулиза, па је данас тешко разазнати, без ДНК тестирања, ко је ко.

Зато би ову тему назвао: Кулизе, Мратиндан, а другу нову: Родови који славе Св. Мину, Св. Стефана Дечанског, Мратиндан.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #171 послато: Септембар 20, 2020, 01:57:03 поподне »
Колико видим, проблем код људи који славе славу 24 (11). новембра је да се идентификују са Кулизама.

Кулизе су познате из извора, попут Добриловинског катастиха, и везују се за област Потарја. У самом катастиху су у области Тарских Никшића. Преко резултата Фуштића и Вучинића из Потарја, вероватно и имамо хаплогрупу Кулиза. Такође претпостављам да је њима близак и Вулићевић из Кијевчића, раније Бишевци, што показује и правац миграције Кулиза. Иако сам Вулићевић не зна за термин Кулиза, како је својевремено писао, из старије литературе се види да су Кулизе. Тако би имали још млађи СНП који одређује Кулизе.

То би значило да су PH908 изворне Кулизе (или барем једна од изворних грана, ако би тумачили Кулизе као групу родова, можда и R1a Соврлића може да уђе у ту изворну причу) и да је матица Потарје (да се сам појам пренео сеобом)...Јел има тестираних из Студенице? (Понорци напр)
А то помињање у Добриловинском катастиху, ако је од пре Турака би разрешило сам појам (имао оне две верзије, једна је везана за "Куле", друга је погрдна, од "улизица", у смислу наводног односа према Турцима)...
« Последња измена: Септембар 20, 2020, 02:02:56 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #172 послато: Септембар 20, 2020, 02:03:28 поподне »
То би значило да су PH908 изворне Кулизе (или барем једна од изворних грана, ако би тумачили Кулизе као групу родова, можда и R1a Соврлића може да уђе у ту изворну причу) и да је матица Потарје (да се сам појам пренео сеобом)...Јел има тестираних из Студенице? (Понорци напр)
А то помињање у Добриловинском катастиху, ако је од пре Турака би разрешило сам појам (имао оне две верзије, једна је везана за "Куле", друга је погрдна, од "улизица", у смислу односа према Турцима)...

Соврлићи су изгледа преузели славу Кулиза. Њихов резултат не указује да су са тог матичног простора.

Из неког разлога мислим да су дуго у Потарју, али да им је матица Мратиње у Пиви  :)
« Последња измена: Септембар 20, 2020, 04:12:59 поподне Милош »

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #173 послато: Септембар 20, 2020, 06:19:23 поподне »
Колико видим, проблем код људи који славе славу 24 (11). новембра је да се идентификују са Кулизама.

Кулизе су познате из извора, попут Добриловинског катастиха, и везују се за област Потарја. У самом катастиху су у области Тарских Никшића. Преко резултата Фуштића и Вучинића из Потарја, вероватно и имамо хаплогрупу Кулиза. Такође претпостављам да је њима близак и Вулићевић из Кијевчића, раније Бишевци, што показује и правац миграције Кулиза. Иако сам Вулићевић не зна за термин Кулиза, како је својевремено писао, из старије литературе се види да су Кулизе. Тако би имали још млађи СНП који одређује Кулизе. Кулизе најчешће користе израз Мратиндан, у новије доба Св. Краљ, док родови из косовског Помиравља и уопште из јужнијих области, чешће користе назив Св. Мина.

Управо на Копаонику се та западна струја сусрела са јужноморавском. Па је дошло до преливања предања и слава међу њима, где су Кулизе преузимали Св. Мину, а Моравци назив Кулиза, па је данас тешко разазнати, без ДНК тестирања, ко је ко.

Зато би ову тему назвао: Кулизе, Мратиндан, а другу нову: Родови који славе Св. Мину, Св. Стефана Дечанског, Мратиндан.
Погледах мало табелу,сви ми потврђениА20333 смо 11 на 391 а Фуштић је 10.Видим да си скоро па убеђен да је он позитиван на овај снип а ваљало би ако их ко нађе да пробају да гађају појединачно. Него,изгледа да их у Мојковцу има разнородних...

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #174 послато: Септембар 20, 2020, 06:33:16 поподне »
Погледах мало табелу,сви ми потврђениА20333 смо 11 на 391 а Фуштић је 10.Видим да си скоро па убеђен да је он позитиван на овај снип а ваљало би ако их ко нађе да пробају да гађају појединачно. Него,изгледа да их у Мојковцу има разнородних...

Нисам убеђен, али скоро, можда јесам, јер у супротном не бих користио изразе "вероватно" и "претпостављам". :) Мислим да је код Фуштића и Вучинића у питању приватна мутација на 391. Било би добро да се тестирају на неки СНП или још боље ураде неко дубље тестирање.

Ван мреже Saponjic

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 598
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #175 послато: Септембар 20, 2020, 06:44:00 поподне »
Ако Фуштића из Брскова рачунате у Кулизе онда је јасно дасу изворне,најстарије Кулизе потомци рудара Саса,који су прешли у Православље.Становали у Рашкој одакле су мигрирали и према Скадру и Пилоту,одакле су се вратили у Рашку обл.,бар део њих,сједињени са Србима из Пилота.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #176 послато: Септембар 20, 2020, 06:44:49 поподне »
Нисам убеђен, али скоро, можда јесам, јер у супротном не бих користио изразе "вероватно" и "претпостављам". :) Мислим да је код Фуштића и Вучинића у питању приватна мутација на 391. Било би добро да се тестирају на неки СНП или још боље ураде неко дубље тестирање.
Уђох и на И2А пројекат и видим да су и узводне гране до У32084 стабилне са 11 на 391 тако да су ,по мом, мале шансе.А наравно приватне мутације су увјек могуће.....

Ван мреже Romanijski

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 783
  • Ја ратујем сам...
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #177 послато: Септембар 20, 2020, 07:01:12 поподне »
Соврлићи су изгледа преузели славу Кулиза. Њихов резултат не указује да су са тог матичног простора.

Из неког разлога мислим да су дуго у Потарју, али да им је матица Мратиње у Пиви  :)

 Има све написано само треба пажљиво читати сваки детаљ....    ;) Али није Мратиње...  ;)

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #178 послато: Септембар 20, 2020, 07:01:40 поподне »
Ако Фуштића из Брскова рачунате у Кулизе онда је јасно дасу изворне,најстарије Кулизе потомци рудара Саса,који су прешли у Православље.Становали у Рашкој одакле су мигрирали и према Скадру и Пилоту,одакле су се вратили у Рашку обл.,бар део њих,сједињени са Србима из Пилота.
Много је "ако" ситуација овде свакако.Ако су заиста Саси онда по оном давнашњем Синишином тексту о Сасима  они нису динарик јужни него нека германска грана од И2А тако да бих ја држо генетике и тестирања.

Ван мреже Exiled

  • Члан Друштва
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2394
  • ПХ908>А20333>FT14649>FT175994
Одг: Кулизе, родови који славе св. Мину, св. Мрату
« Одговор #179 послато: Септембар 20, 2020, 07:05:03 поподне »

 Има све написано само треба пажљиво читати сваки детаљ....    ;) Али није Мратиње...  ;)
Ако има све записано што се замлаћијемо са овим тестирањима,о јаду се забависмо🙂