Ћумурије
За род Ћумурија у Дучићу, Мионица се каже:
"Ћумурлије (Ћумури), досељени врло давно, не зна се када, од Мостара у Херцеговини. Они су данас у средини села, а ту су се и прво населили, а за време њиховог доласка је и Кацапа насељена. Они су данас у селу и код Топлице, и у Осојанима и у Дрљачама, само што их нема у Кацапи. Доста их се раселило по суседним селима, доста их је у селу замрло, па су на места замрлих дошле или се призетиле друге породице. Ћумурлије и чине данас село: у њему их је под презименом Станимировићи (по некаквом претку, који се истакао као врло вредна личност у борби против Турака за време аустријских ратова у 17. и 18. веку) са 23 куће, и под презименом Ћумурлије 27 кућа, свега 50 кућа, славе Лазаревдан."
За њима сродне Аврузе у Драгијевици се каже:
"АВРУЗИ – најстарији од досељених породица. Аврузи су од исте породице од које и каменички Зимоњићи и Зимоњићи са Гацка. Аврузи су са Црвеног Дола на Чеву у Црној Гори и прво одсељени у Херцеговину па одатле дошли овде. Презиме Аврузи задржала је породица Илића, докле све остале су га изоставиле. Први Авруз се населио у Старом Селу и Илићи су и данас ту, али су доцније помештали се на југ Бојчици и уз Јадар те су тако населили готово сав горњи крај овог села и с обе стране реке. Аврузи су досељени пре прве сеобе у ово село. Данас су Аврузи: Коркићи, Андрићи, Срећковићи, Јовићи, Живковићи, Станисављевићи, Јаковљевићи и Илићи. Њих је 34 куће, славе Св. Лазара."
Досељавање Авруза и Ћумурија из Херцеговине у ваљевски крај по свему судећи десило се у 18. вијеку. Као што се види и једна и друга група сросдних породица славе Лазареву суботу, поријекло вежу за Херцеговину, носе родовско име по труцизмима (Хавруз на турском занчи, ноћнио суд, ноша, тута, ћумурлија је онај који ради са угљем). Оно што такође видимо код обе породице јесте посредно довођење у везу са родом Зимоњића, тј. родовима који славе Лазареву Суботу у Херцеговини,а које смо звали још и Шаренцима или Кресојевићима. Оно што се не поклапа јесте хаплогрупа. Међутим ово нису једини "Зимоњићи" у ваљевском крају са разним хаплогрупама. То говори да је неког сплемењивања око рода Лазаревштака у Херцеговини дошло још раније. Са друге стране требамо посттавити питање и да ли је култ св. Лазара (библијског) био значајније изражен на подручју у четвероуглу Столац, Берковићи, Гацко, Билећа и да су и разнородни родови могли поштовати овог светитеља. Све те породице причају исту причу о Плани, Кресојевићима, боравку у Цуцама и на Чеву. Аврузи у драгијевици помињу чак исти локалитет као и Попаре у Херцеговини, Црвен Дол у Чеву.
Из тог разлога је тешко распетљати шта је истина,а шта предање.