Други нико, бар на електронским верзијама новина, није објавио. Не знам да није негде објављена читуља, али прилично срамота за интернет новинарство, што су прескочили овај тужан тренутак. Што је најгоре, не мислим да је то било из непажње, већ напротив... али да не судим, можда је неко ипак објавио?
Вест је објављена и на Светигори
http://www.svetigora.com/node/19789 где је звучни запис обраћања са сахране.
У сваком случају недовољна заступљеност у медијима, а и у академској заједници, имајући у виду да нисам видео постављену умрлицу на Факултету, као што се иначе ради када је у питању смртни случај некога ко је запослен тамо. Ништа није објављено ни на интернет страници Филозофског факултета што је такође пракса у таквим случајевима. Све и да се није водио више као запослен, благо је рећи да је нељудски чин да установа у којој је радио на тај начин понесе. Не могу да појмим да сукоби које су они имали на Одељењу за археологију нису могли да се ставе по страни у једном таквом тренутку. Према мом мишљењу то је био пре свега лични сукоб, његове теорије су послужиле само као повод да га избаце из наставе. Пишем то да не би сада испало како је и то део неке завере, јер мислим да није. Али да није популарно бавити се археологијом нашег средњег века, реално није. Разлога за тако нешто је свакако више, а највећи је мислим последица наметнутог ,,аутошовинизма'' у последњих пар деценија, тј. нико нам други није крив, највише смо сами допринели тој ситуацији.
Што се тиче Српског археолошког друштва (САД), они су очекивано послали циркуларни мејл обавештења о губитку и месту сахране. Ипак је тамо велики удео колега које је он образовао.
Имао сам срећу и задовољство да свој први озбиљнији теренски рад још као бруцош остварим са професором Јанковићем на северу Космета. Увек ће ми он и тај терен остати у најлепшњем сећању. Касније смо се још сретали, што по теренима, што по Факултету, али он више није био предавач.
О његовом научном опусу би се много тога могло рећи и дискутовати. Нисам заговорник ствари које је писао последњих година, сматрам да је за то имао неке личне разлоге. То наравно не поништава његове раније научне радове и не спори чињеницу да је он био велики стручњак који је много задужио нашу археологију и да је био свакако ,,најприземнији" и најдоступнији професор студентима од те старије генерације које сам ја упознао. Увек је инсистирао на пракси и теренском раду у археологији. Позитиван, насмејан и склон шали, таквог ћу га памтити.
Нека почива у миру.