Увијек је интересантно погледати стару тему у свијетлу нових сазнања. Чини ми се да је Синишин уводни пост дао добру грубу слику и да су сазнања из претходне три године потврдиле његове тезе.
Ту је била и интересантна анализа Невског, такође од прије три године:
Мало данас гледах исходе чувенога испитивања 404-це грађана Црне Горе. Оно што ми бѣше циљ йе утврђивање просѣчне учестаности хапловрста за разне хаплоскупине, што йе мѣрило их разноврстности. И ево шта добих, поређано по учестаности.
Р1б: 21 хплвр, 17 вишеструких, 38 укупно вишеструкост = 1+17/21 = 1.81 чак 11 пон. истога!
I1: 17 хплвр, 8 вишеструких, 25 укупно вишеструкост = 1+8/17 = 1.471 1x4 пон, 2*3
Й2: 28 хплвр, 9 вишеструких, 37 укупно вишеструкост = 1+9/28 = 1.321 2x4 пон
Е1б1б: 84 хплвр, 25 вишеструких, 109 укупно вишеструкост = 1+25/84 = 1.298 2x5 пон
I2а: 102 хплвр, 19 вишеструких, 121 укупно вишеструкост = 1+19/102 = 1.186 1x5 пон!
Р1а: 28 хплвр, 3 вишеструка, 31 укупно вишеструкост = 1+3/28 = 1.107 3x2 пон
Г2а: 10 хплвр, 0 вишеструких, 10 укупно вишеструкост = 1+0/10 = 1.
Видимо да йе понављање найвеће код хаплоскупине Р1б. Ту имамо случай да чак 11 узорака има йеднаку хапловрсту!
Шта ни то говори?
Па, пошто су узорци бирани по прѣзименах, очекивано йе да су братства у просѣку млађа код хаплоскупина койе имайу већу просѣчну учестаност свойих хапловрста. Што би трѣбало значити и да су онда их братства у просѣку мања. То ни каже да йе за очекивати да носилаца Р1а у становништву има више него носилаца Р1б, йер йе вишеструкост за прве много мања него за друге (1.107 наспрам 1.81). Иако прва има мање нађених узорака од друге, 31 наспрам 38.
Исто тако се види и разлика у вишеструкости између Е1б1б и И2а, што би трѣбало значити да су братства (прѣзимена) других стария и већа у просѣку од братстава првих. То значи да трѣба очекивати већу разлику постотака И2а и Е1б1б у цѣлокупном становништву Црне Горе него што йе у овом испитивањи. Коя би се и йош повећала када би се из узорка избацили Албанци.
Рекао бих да је ово примјер добре статистичке анализе са неким погрешним (преурањеним) закључцима. Ова статистика разноврсности јасно показује колико је у тешка (бесудна) времена била пресудно важна родовско-племенска организација за преживљавање и ширење. Видимо да су се највише раширило становништво које је било најјаче племенски организовано на принципима крвног сродства:
Р1б - Морачани Богићевци, дио Пипера и Малисора Шкреља,
И1 - Дробњаци,
Ј2 - Кричи, Пјешивци, Малисори Груде,
Е1б1 - Васојевићи, Кучи, Бјелопавлићи.
С друге стране, најгоре су прошли они који нису имали никакву племенску организацију: Р1а и Г2.
Дакле, сами услови живота и политичка ситуација су захтијевали племенски начин живота и размишљања. Они који нису формирали племенску организацију су или нестали или их данас налазимо расуте, у траговима.
То је била и основна конструктивна грешка црногорске државности. Некаква држава и институције су се ипак формирале управо на мјесту гдје је племенска повезаност била мања (и гдје је далеко најбројнији И2), око Цетиња.