Аутор Тема: Македонци  (Прочитано 59977 пута)

Ван мреже Поповски

  • Шегрт
  • ***
  • Поруке: 65
Одг: Македонци
« Одговор #120 послато: Јул 23, 2019, 12:35:05 пре подне »
Муслимани у околини Ростуше (област између Дебра и Гостивара) се већином изјашњавају као Македонци. Тамо је према попису из 2002. године било 11 муслиманских насеља у којим су Македонци били већина.

Торбеша из околине Дебра и Гостивар веќином македонски историчара сматрају да су то исламизирани Мијаци. Данас их зову, и они сами себе називају као Македонци муслимани.
Македонаци муслимани боре се за свој идентитет и дуго година их у Македонији претставља Исмаил Бојда.
https://youtu.be/2MMnZmax5zo
Исмаил Бојда је роѓен у Горанском селу Брод на Косову.
Он такоѓе мисли да су Горанци по обичајима ближи за Мијацима и да су и они Македонци муслимани.
По овој теорији 😀 Ако је у праву. Мијаци, Торбеши са западне Македоније и Горанци имали би исту ДНА структуру.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Македонци
« Одговор #121 послато: Новембар 11, 2019, 04:20:24 поподне »
Емисија о Мијацима ме инспирисала да одрадим пресек за Западну Македонију. У питању су само православци (Срби и Македонци). Слика је следећа:

узорак 30

E-V13 = 16.7%
E-V22 = 3.3%
E-M123 = 3.3%

J2b-M241 = 16.6%

R1a = 10%
R1a-M458 = 3.3%

R1b-L23 = 13.3%

J2a-L24 = 6.7%
J2a-L70 = 3.3%

I2-Y3120 = 3.3%
I2-Z17855 = 3.3%

G2a-L91 = 3.3%

J1-M267 = 3.3%

T-M70 = 3.3%

Q-L713 = 3.3%


извор:
- Српски ДНК пројекат
- Macedonian DNA project
- 23andMe

Ван мреже Дервента

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 169
  • I2-PH908-FT16449-Y126296-FT19919
Одг: Македонци
« Одговор #122 послато: Новембар 11, 2019, 05:57:37 поподне »
Врло комплексна слика, словенска генетика испод 20%.

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5268
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Македонци
« Одговор #123 послато: Новембар 11, 2019, 06:06:31 поподне »
Врло комплексна слика, словенска генетика испод 20%.

Јако је то мали узорак за извођење закључака.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Македонци
« Одговор #124 послато: Новембар 11, 2019, 06:37:23 поподне »
Врло комплексна слика, словенска генетика испод 20%.

Као што рече Ојлер, узорак је мали. Могу се можда приметити одређене тенденције већ сада. Висок проценат E1b и J2b2-M241, као и у суседној Албанији. Проценат R1a и R1b вероватно повишен. Присуство неких ретких подграна, попут E-M123, E-V22, Q и T, а Динарик вероватно испод просека.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Македонци
« Одговор #125 послато: Април 23, 2020, 05:41:08 поподне »
Резултати православног становништва Мекедоније (Македонци и Срби).

n=117

I2-Y3120 = 21.4%
- I2-Z17855 = 5,1%
- I2-S17250 = 3.4%
- I2-PH908 = 3.4%
E1b-M35 = 21.4%
- E-V13 = 20%
- E-M123 = 0.9%
- E-V22 = 0.9%
R1b-M269 = 12%
- R1b-Z2705 = 6%
- R1b-L23 = 2.6%
- R1b-U106 = 0.9%
R1a-M198 = 10.3%
- R1a-M458 = 1.7%
J2b-M241 = 10.3%
- J2b-Z631 = 1.7%
J2a-M410 = 5.1%
- J2a-M67 = 2.6%
- J2a-L70 = 0.9%
G2a-P303 = 4.3%
- G2a-L42 = 0.9%
- G2a-L91 = 0.9%
J1-M267 = 4.3%
- J1-P58 = 1.7%
I2-M223 = 2.6%
- I2-P78 = 0.9%
- I2-CTS6433 = 0.9%
I1-M253 = 2.6%
- I1-P109 = 0.9%
- I1-Z58 = 0.9%
J2b-M205 = 1.7%
T-M70 = 0.9%
Q-L472 = 0.9%
L-M22 = 0.9%
I2-S23612 = 0.9%
I2-L1294 = 0.9%



извор: Српски днк пројекат, FTDNA, 23andMe

На први поглед упада у очи велика разноврсност подграна. Слика је разноврснија чак и од оне коју срећемо у суседним српским областима, на Косову и Метохији, на простору Пчиње, итд. Приметна је разлика и у односу између одређених подграна у оквиру појединих хаплогрупа (нпр. PH908 и Z17855).

Узорак је највећи на западу Македоније. Тамо има прилично R1b-Z2705, J2b-M241, али и R1a. Хаплогрупа R1a може бити јаче заступљена због Брсјака и Мијака, који додуше нису генетски хомогени.

Од подграна које срећемо код Срба, присутне су I2-M223>P78, E-V13>Y37092 Васојевићи, ту је и један Дробњак I1-FGC22045, док је J2b-M205>Y22059 присутна само на северу земље. Процентуално су ове подгране слабије заступљене, него код Срба. Међу ових 117 тестираних, нема припадника N-P189.2 као ни N групе уопште.
« Последња измена: Април 23, 2020, 10:51:52 поподне Небојша »

Ван мреже Bane

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 977
  • E-Z16988+BY99620+
Одг: Македонци
« Одговор #126 послато: Април 23, 2020, 06:12:54 поподне »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Македонци
« Одговор #127 послато: Април 23, 2020, 06:25:31 поподне »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Македонци
« Одговор #128 послато: Април 23, 2020, 06:27:09 поподне »
I2-S23612 је на истом нивоу као Y4884, а она се налази испод P78>A427. Требало би да је прибројиш испод М223.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Македонци
« Одговор #129 послато: Април 23, 2020, 06:30:58 поподне »
I2-S23612 је на истом нивоу као Y4884, а она се налази испод P78>A427. Требало би да је прибројиш испод М223.

Хвала Никола, нисам успео да је пронађем на стаблу. Углавном, појачано присуство M223, као и на Косову и Метохији.

Ван мреже Ранко Бубања

  • Члан Друштва
  • Познавалац
  • *****
  • Поруке: 441
Одг: Македонци
« Одговор #130 послато: Јун 04, 2020, 01:16:24 поподне »
Да ли неко зна, кога би требало замолити да направи увид у матичне књиге Пехчева од 1920. до 1944. године? Трагам за Радулом Бубањом, а тамо је уписан у књигу вјенчаних или рођених (Радулова дјеца). Он је био борац у I пролетерској бригади, у II батаљону, од 1944. године. Радуле је из Бубања код Берана, али о њему у селу не постоји никакво сјећање.

Ван мреже Делија

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 1354
  • I2-PH908-Z16983>A493>A8741* (Никољдан, Панчево)
Одг: Македонци
« Одговор #131 послато: Јун 05, 2020, 12:32:09 пре подне »
Да ли неко зна, кога би требало замолити да направи увид у матичне књиге Пехчева од 1920. до 1944. године? Трагам за Радулом Бубањом, а тамо је уписан у књигу вјенчаних или рођених (Радулова дјеца). Он је био борац у I пролетерској бригади, у II батаљону, од 1944. године. Радуле је из Бубања код Берана, али о њему у селу не постоји никакво сјећање.

Евентуално питати Удружење Срба у Македонији-мислим да се СПОНА зове..једанпут сам послао поруку ради информисања о српским манастирима Охридске архиеоископије и њихове отворености за посете јер сам чуо разне ствари...али поприлично неодређен одговор без неке жеље да ми се помогне...ипак покушај.
Још када би налетео на неког потомка Галипољца просрпски оријентисаног који би се тестирао -их !  :)  :D
Рацко Панчево 1764- Опово (1765-1790)- Црепаја (1790-1912)-Панчево

BigY DNK: Максим Животин Панчевац (1735-1784), Живота Поповић 1710-? : I2 PH908>Z16983>A493>A8741*

Мтднк : Јовановић-Бећаров Софија, Војка, Никољдан (1896): U5b1b1-b*

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5123
Одг: Македонци
« Одговор #132 послато: Фебруар 12, 2021, 12:14:31 поподне »
Данас сам случајно наишао на рад објављен новембра 2020 у којем је урађено интензивно генетичко истраживање мијачког села Галичника. Село је истраживано као потенцијални генетички изолат, у коме се развијала генетичка насљедна болест тзв. Алпортов синдром.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%B2_%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BC

У склопу овога истраживања, SNP су тестирана 44 неповезана мушка појединца поријеклом из Галичника. Резултати су прилично зачуђујући, узимајући у обзир неке раније коментаре о Мијацима као словенизованим Власима.

Доминира словенска R1a-M458 хаплогрупа са 56.8%, слиједи "германска" R1b-U106 са 25% ( и то подијељена у двије гране), а присутне су ту још у мањим процентима G2a са 11.4% и E1b1b са 4.5%. За Балкан је то јединствена комбинација. Питам се да ли је ова R1a-M458, заправо A11460 иначе присутна у том подручју. Код R1a-M458, бар како стоји у раду, изгледа има и фаундер ефекта. Занимљиво нема I2a.

Такође, видим да су рађени маркери (17) али их нема у прилозима. Било би одлично ако би се могло доћи до маркера из овог рада.

Ово је линк ка тексту:

Mutations in Collagen Genes in the Context of an Isolated Population

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7699876/


<a href="https://www.youtube.com/v/zjWsgbGqg5U" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/zjWsgbGqg5U</a>
« Последња измена: Фебруар 12, 2021, 12:21:39 поподне drajver »

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Македонци
« Одговор #133 послато: Фебруар 12, 2021, 01:07:03 поподне »
Данас сам случајно наишао на рад објављен новембра 2020 у којем је урађено интензивно генетичко истраживање мијачког села Галичника. Село је истраживано као потенцијални генетички изолат, у коме се развијала генетичка насљедна болест тзв. Алпортов синдром.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BB%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%82%D0%BE%D0%B2_%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%BE%D0%BC

У склопу овога истраживања, SNP су тестирана 44 неповезана мушка појединца поријеклом из Галичника. Резултати су прилично зачуђујући, узимајући у обзир неке раније коментаре о Мијацима као словенизованим Власима.

Доминира словенска R1a-M458 хаплогрупа са 56.8%, слиједи "германска" R1b-U106 са 25% ( и то подијељена у двије гране), а присутне су ту још у мањим процентима G2a са 11.4% и E1b1b са 4.5%. За Балкан је то јединствена комбинација. Питам се да ли је ова R1a-M458, заправо A11460 иначе присутна у том подручју. Код R1a-M458, бар како стоји у раду, изгледа има и фаундер ефекта. Занимљиво нема I2a.

Такође, видим да су рађени маркери (17) али их нема у прилозима. Било би одлично ако би се могло доћи до маркера из овог рада.

Ово је линк ка тексту:

Mutations in Collagen Genes in the Context of an Isolated Population

https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC7699876/


<a href="https://www.youtube.com/v/zjWsgbGqg5U" target="_blank" rel="noopener noreferrer" class="bbc_link bbc_flash_disabled new_win">https://www.youtube.com/v/zjWsgbGqg5U</a>

Ово је баш чудно имајући у виду резултате Мијака у нашој табели, којих нема много али ипак прилично одударају од ове слике.
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5123
Одг: Македонци
« Одговор #134 послато: Фебруар 12, 2021, 01:19:24 поподне »
Ово је баш чудно имајући у виду резултате Мијака у нашој табели, којих нема много али ипак прилично одударају од ове слике.

Једино ако су становници Галичника неки спецификум. Не знам да ли се предање о доласку из Галика код Солуна односи само на становнике Галичника или на све Мијаке.

Волио бих видјети хаплотип ове R1b-U106, која изгледа има и неку разноврсност у Галичнику.

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Македонци
« Одговор #135 послато: Фебруар 12, 2021, 02:35:44 поподне »
Из Галичника тренутно имамо два Y-DNA резултата. Један припада E-V22, други је Зелчевић (раније Огњеновић), Митровдан, R1a-M417 са 23andMe.

На мрежи drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5123
Одг: Македонци
« Одговор #136 послато: Фебруар 12, 2021, 02:52:17 поподне »
Из Галичника тренутно имамо два Y-DNA резултата. Један припада E-V22, други је Зелчевић (раније Огњеновић), Митровдан, R1a-M417 са 23andMe.

У суштини и један и други се могу уклопити у ове податке из рада јер је терминални СНП за Е хаплогрупу из Галичника M215, што обухвата и V22.

Истовремено R1a-M417 обухвата и R1a-M458.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Македонци
« Одговор #137 послато: Март 29, 2021, 01:53:37 поподне »
Садржајан текст о Мијацима и њиховом пореклу са једне од објава у ФБ групи "Српство у Македонији":

"Мијаци су српско племе које настањује предео у западном делу данашње Северне Македоније. То је предео у сливу реке Радике, десне притоке Црног Дрима, и назива се Река. Житељи Реке су у другим крајевима познати као Реканци. Због тога што им је најближа варош Дебар, којој су за време Турака административно припадали, називани су и Дебарцима. У Београду су називани Рекалије, а понекад и Чокалије, иако је овај назив погрешан јер они не носе чоку. Коришћен је и назив Галичанци, по некада највећем мијачком селу Галичнику.

Не зна се тачно како су добили име. Према једном предању, тако се зову јер су увек били чисти, умијени. Друго предање каже да се овако зову зато што личну заменицу "ми" изговарају "мије". Ово би могло бити најтачније јер суседно становништво од Дебра до Охрида се називало Естевци, пошто су у говору додавали узречицу ести или естит. Према трећем тумачењу, назив им долази од "ми јаки", односно "ми смо јаки".

Од времена досељавања Словена на Балканско полуострво, назире се да су Мијаци били ратничко племе и да су се бавили сточарством. Изгледа да се још нису били утврдили са својим сталним насељем, јер постоје трагови да су становали на планини Јабланици, на Голом Брду, па чак у Буљчици и код Елбасана. У Тресончу, у цркви Светог Петра и Павла налази се икона Свете Богородице, која је веома стара и поштована. Њу су становници Тресонча донели пре више векова из Заградишча код Елбасана. Према предању, приликом сеобе они су њу тамо оставили, па су је касније борбом отели и пренели у своје ново насеље. Сеоба се десила пре 16. века, јер Тресончани имају султанов ферман из 1521. године, где се спомиње њихово село. За село Росоки се говори да је настало од досељеника из Елбасана, одакле су долазили зими са нешто коза, па су их ту чували на скровитом месту и по пећинама. У Лазаропољу род Кокалевци је пореклом из Лукана у Мату, а род Џунгуловци или Хаџијевци је пореклом из Буљчице. Спасићи, који су се из Доњег Мелничана одселили у Београд, су пореклом из места Извор у Буљчици. Још један од показатеља да су Мијаци живели са друге стране Црног Дрима је слична ношња Мијака и Голобрђана испод планине Јабланице.
Долажећи са леве обале Црног Дрима и из албанских предела на исток и десну обалу реке, Мијаци су у новом крају први створили стална насеља. Тамо су затекли староседеоце, Куцовлахе, који нису имали сталних насеља. Они су их потиснули са пашњака, а неке привукли себи и асимиловали их. Куцовласи су највероватније долазили из Албаније, јер су са собом донели неке албанске називе.

После доласка Турака, Мијаци су изгледа дуго остали самостални, скривени у шумама и планинама. Постоји предање да су се Мијаци побунили против Турака и развили свој косовски барјак. Када је војска пошла на њих, увидела је да их је тешко покорити, пошто је непроходан крај. Онда је и сам султан дошао до места Царевац, где је чесма Царев Студенец, па кад је видео огромне шуме, позвао је прваке на веру и дао им слободу али да не нападају војску. Ради осигурања наредио је да их опколе са свих страна турским насељеницима или потурчењацима. Због тога је Коџаџик код Дебра насељен колонистима из Мале Азије. Друго предање каже да су Мијаци, вративши се из Косовског боја, завили свој барјак и сакрили га код села Сушице, па су га развијали кад им је било потребно."

наставак следи...
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Македонци
« Одговор #138 послато: Март 29, 2021, 02:00:18 поподне »
"Крајем 18. века, са јачањем вароши Дебра, где су се настанили многи Арнаути бегови и спахије, одметници султанови или његови штићеници, Мијаци су приморани да се поново повлаче на исток. Тада је настало расељавање читавих мијачких села, али се целина ипак одржала. Источно од Лазаропоља постојало је село Лопушник. Како су се развили Дебар и Кичево, настало је јаче кретање између ових вароши, због чега су турски војници или насилници често долазили у ово село и вршили насиље. Зато су становници села били принуђени да се раселе, ка Битољу (село Смилево), Крушеву, Бабуни и Тиквешу. Између Галичника и Сушице је постојало насеље Старо Село. Налазило се на путу између Дебра и Гостивара. Због великог зулума, мештани су се раселили, један део је отишао ка Сушици, други у Галичник, а највећи је кренуо ка Прилепу и Велесу. На западној страни од Лазаропоља је постојало Главино Село. Веома је могуће да је ту живео племенски поглавар. После неког рата враћали су се азбије и пустошили села. Када су дошли до Главиног Села, оно је било пусто. Сви су се мештани склонили у пећину Калинина дупка. На њеном улазу била је остала нека луда Калина. Када су азбије прошле, луда Калина је почела из свег гласа да пева: "Сви војскари поминале, Калина јa не виделе." Азбије су чуле њен глас, вратили су се и све људе побили или угушили димом. Једино је неки Лазар успео да изађе на другу страну брда, а потом је основао данашње Лазаропоље. Овај период је био најтежи за Мијаке, тада су јаничари били насилнији у Османском царству. Ово је и највероватније време потурчавања Мијака, због чега су данас великим делом муслимани, звани Курке и Торбеши. Иако су променили веру, и даље су били раја за Арнауте и Турке, који су их исмевали као потурице. Сматра се да их је потурчио Синан-паша из Призрена, можда исти онај који је потурчио Призренску Гору.

Од средине 19. века наступа боље време за Мијаке, јаничари су ослабили а поједине паше су се одметнуле од султана. Они су тражили подршку у народу, а заузврат су му давали извесну слободу. У селима где су били у већини хришћани, Мијаци су повратили своје потурчењаке у стару веру. Такође, покушавају да надокнаде оно што су у људству раније изгубили, тако што су многе своје овчаре и слуге из околних крајева задржали и оженили их. Крајем века, услед пропасти сточарства, почињу појединачне селидбе Мијака, који су као печалбари одлазили да зарађују, да би касније почели да одводе и своје породице тамо где су зарађивали. Има их у Тетову, Скопљу, Кичеву, Гостивару, Велесу, Прилепу, Битољу, Куманову, Гњилану, Јагодини, Београду, Солуну, Серу, Водену, Софији, Старој Загори, Лом Паланци, Видину, Варни, Букурешту, Турну Северину, Молдавији, па чак и у Украјини. Они се у новој средини дуго одупиру и не асимилирају се лако, свуда себе сматрају да су бољи. Многи Мијаци су у Бугарској носили своје доламе, чак и по највећој врућини, да би тиме показали ко су. Тако је један Мијак из Галичника, индустријалац у Софији, одржавао своје навике, па чак и претеривао, само да би показао да је Мијак. У својој кући је насликао и изрезао у дрвету многе сцене из живота Мијака у Галичнику.

Мијаке је ослободила турског ропства српска војска на Аранђеловдан 1912. године. Војска је дочекана по селима са великим одушевљењем. Многи су се одмах придружили војсци и помагали да се заврши ослобођење и Турци протерају заувек."



https://www.facebook.com/groups/444912495936597/permalink/1143068952787611

Занимљиво ми је ово помињање Буљчице (на македонској Википедији Булчица), у албанском облику је то Bulqiza, као раније матице Мијака. Ово место се налази између Дебра и Буреља у долини Мата. Ако је ово тачно, то би значило да Мијаци представљају можда најранији словенски слој на подручју централне Албаније, који је крајем средњег века потиснут у пределе данашње Мијачије.
« Последња измена: Март 29, 2021, 02:02:12 поподне НиколаВук »
Чињеницама против самоувереног незнања.

На мрежи Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Македонци
« Одговор #139 послато: Април 29, 2021, 05:00:05 поподне »
Генерално гледано Македонци су генетски на пола пута између Срба и Бугара, али су чини се  ипак ближи Србима.