Како повезати мање или веће ратничке дружине нпр. Срба, Хрвата и Карантинаца (оних под чијим именом се касније стварају народи и државе) са хрпом словенских топонима?
Прича је много сложенија.
Било је ту више словенских племена.
Да ли су они уопште и били номади?
Словени Номади? Постављаш питање у које и сам не верујеш.. Ево примера описа најјужнијих Словена археолошки и историјски.
Србин је цитирао неке цитате Седова руског археолога и слависте из 1994/95:
https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=31.msg135880#msg135880 Седов наводи шта је пронађено из археолошка истраживања и чиме су се бавили ти Словени од досељења и после тога до VIII / IX века и наводи историјске изворе и ауторе за тај период и касније.
На основу овога можемо да закључимо да се историјски извори подударају са археолошким истраживањима о првим деценијама и вековима словенског присуства у Грчкој.
Имамо прнађене велике количине житарица на словенским археолошким локалитетима, имамо помен у „Чуда Светог Димитрија“ из 7. века 'о продаји житарица од стране Словена.
Они су на велико узгајали житарице и препродавали. Седов наводи да су се бавили и
виноградарством, вртларством и баштованством. Виноградарство је веома важна пољопривредна делатност. Квалитетно и престижно вино је увек било на цени. У есеју Јована Каменијата "О заузимању Солуна" извештава се да је у близини овог града, у коме су живели Драгувити и Сагудати,
било много вртова и винограда.
Производња вина на велико је очигледно била исплатива и профитабилна.
Баштованство као и ратарство су уско повезани са повртарством. Претпостављам да се баштованство односи и на повртарство. У Баштама или на њивама се сеје поврће.
Поврће је јако значајно за исхрану људи и продаје се током целе године. Вртларство може да се уско повеже са цвећарством. Вртларство се односи на биљке, на разне врсте цвећа, вртови се углавном формирају од четинарска и зимзелена дрвећа од којих се праве живе ограде. Лепе уређене стазе, а поред разна врста цвећа, евентуално рибњак окружен великим камењењима, место за одмарање дрвене клупе и столови итд.., Има тога још што иде уз вртове. Од вртларства нема профита више је то неко задовољство и раскош за улепшавање дома и имања.
Имамо скоро свих најзначанијих земљорадничких грана којима су се бавили Словени у Грчкој, а то су;
ратарство, повртарство, баштованство, виноградарство и вртларство. Седов не помиње воћарство, вероватно су се бавили и воћарством.
Седов не помиње сточарство, а да је нешто пронађено на словенским археолошким локалитетима у Грчкој. Можда има нешто у неким другим Седовим цитатима. Некада су за обраду поља кориштене животиње попут коња, краве, волова. Пошто нема ништа о сточарству; Мој закључак је да су се бавили рекреативним сточарством онолико колико им је потребно било за њихове потребе. Стока им је требала за обрађивање земљишта, за исхрану, превоз, транспорт и за у случају ратова. Ако су већ препродавали житарице, а можда и вина и поврћа.. Вероватно су од професионалних сточара куповали: месо, сир, млеко, вуну итд.
Седов помиње неко археолошко ископавање животињских коштаних остатака у неким насељима у Бугарској. Не каже се у којим конкретно насељима и да ли се уопште ради о словенским или мешовитим археолошким локалитетима.
"О развоју сточарства код славенског становништва може се судити на основу неких информација из писаних извора. Псеудо-Маурицијус је међу Словенима приметио "велику количину свих врста животиња", посебно се односећи на волове и козе.
Постоје докази о развоју коњаништва у словенском окружењу Балканског полуострва. Коњ је кориштен као вучна животиња у пољопривреди, током транспорта и у војним пословима". Коњ је једна дивна животиња, која се цени и поштује. Коњи су све до појаве Моторних Возила били превозно средство за људе широм света. Коњи су обављали најтеже послове, краве, волови, магарци и друге животиње нису могли да парирају коњима. Коњ је снажана, издржљива и брза животиња. Моторна Возила су заменили коње и по њима је настао појам
"коњска снага".
Други цитат на основу историјских извора: "Према доказима Прокопија Цезарејског и Теофилакта Симоката,
Словени који су се настанили у подножју где је било много ливада и пашњака били су више укључени у пастирство".Слажем се са овом констатацијом. Сточарство није било приоритет код словенског становништва, било је у другом плану. Земљорадња је била приоритет и тиме су се бавили највише, ја то тврдим на основу историјских извора која сам имао прилике да прочитам. Сигуран сам да има оних који су грчке Словене замишљали као типичне сточаре, кад оно археолошки откривени типични земљорадници. Треба поменути и то да су они били најјужнији Словени на Балкану.
Помиње се лов на дивљач. У периодима несташица и потраге за храном ловити је било непоходно да би се преживело. Лов је био широко распрострањен код словенских народа има помена о томе у историјским изворима.
Седов се осврнуо и на риболовство код словенског становништва на Балкану. Активни риболовци су били они који су живели поред река, језера... Бавити се риболовом је можда било некада исплативо и није се много улагало. Риболовство се такође помиње у историјским изворима о Словенима, највише се пецало на Балтику, по томе су познати Балтички Словени, они су трговали рибом.