Не знам зашто је толики проблем назвати ствари правим именом. Скоро свако малисорско или дукађинско племе у својим предањима помиње стариначко становништво (на албанском "anas", "они са стране"), које је на племенској територији боравило пре њих и које су они или истиснули или асимиловали, а најчешће помало и од једног и од другог. У приличном броју случајева, пратећи изворе и документа, може се рећи да су ти "анас" имали словенске антропониме-имена. Није то случај само код Климената. С друге стране, нема неке суштинске разлике у смислу идентитета између Арбанаса/Арнаута и Албанаца, то би било као када би провлачили неку строгу идентитетску границу између Срба из 20. века и Срба из средњег века/доба турске доминације; да, нису имали нацију у данашњем смислу, али нису је имали ни Срби до 19. века, као ни други европски народи. Не улазим овде у улогу СПЦ у креирању српске "прото-нације" током турске превласти, то је прича за неку другу тему, али нације у савременом смислу нису старије од краја 18. и почетка 19. века. Самим тим, неосновано је мислити да су они Клименти који су у нпр. 15. веку забележени са албанским антропонимима били некакви "неутрални" Малисори/Власи или нешто слично, него управо Арбанаси/Арнаути или, модерно, Албанци. Процес њиховог уласка у арбанашки народни корпус сигурно није млађи од зрелог средњег века, а вероватно се може везати и за рани средњи век. Слично као што се код Срба претпоставља да су романизовани или полу-романизовани старинци на динарском подручју у њихов састав највећим делом ушли током раног средњег века (мањим делом и током зрелог), такав је случај и код Албанаца и стариначког романског или полу-романског становништва које су они затекли на простору Албаније, ако се усвоји као тачна теза о њиховом раносредњовековном доласку на територију данашње Албаније са централно/источно-балканског простора.