Аутор Тема: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту  (Прочитано 2481619 пута)

Ван мреже ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7223
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8800 послато: Март 11, 2023, 07:30:25 поподне »
Овај црквени празник се веома ретко јавља као крсна слава, што је и логично, јер је реч о једном трагичном догађају из хришћанске повести и дан кад се строго пости. Занимљиво је да се јавља као крсна слава неких родова из Спича, а у селу Ђурмани је местна слава:

https://www.poreklo.rs/2018/01/01/spic-povest-naselja-i-poreklo-stanovnistva/
Не могу да нађем линк, али давно сам видео да црква Св. Луке у Гошићима, обележава Усековање као своју славу

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8801 послато: Март 11, 2023, 07:31:39 поподне »
Икодиновић, Никољдан, Гуча/Лучани

Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака. Посједује сљедеће карактеристичне вриједности маркера: DYS385ab=13-15 и DYS458=16. По основу ових вриједности и славе могли би бити повезани са Павловићем из Камендола/Гроцка (2/23), као и са Лековићима из Павиног Поља/Бијело Поље и Михаиловићима из Бистрице/Лазаревац. Блиска му је и група Савинштака из Павиног Поља и Пријепоља, у првом реду Миликић (1/23). О хаплогрупи I1-P109 може више да се прочита на сљедећем линку https://www.poreklo.rs/2022/02/16/stablo-haplogrupe-i1-p109/

Икодиновићи се сматрају једном од три најстарије породице у Гучи. Ипак имају предање о досељавању од прије 400 година. Из ове породице су били првобитни свештеници гучанске цркве.

Треба поменути да су тестирани и Икодиновићи из Атенице са истом славом, али да припадају другој хаплогрупи (R1a).
« Последња измена: Март 11, 2023, 07:35:29 поподне drajver »

Ван мреже Небојша

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 13139
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8802 послато: Март 11, 2023, 08:06:23 поподне »
Ова Добротска католичка братства славе Ивандан католички који пада 29.08., остала добротска католичка братства славе Крстовдан (14.09) и Врачевдан (01.11), док у Шкаљарима постоје братства која славе Лучиндан (18.01.).
Из приложеног се да закључити да су усјековање славе наставили да славе као пандан католичкој слави, али не бисмо могли са сигурношћу да кажемо да су то славили и прије преласка на римокатоличанство обзиром да ову славу да славе су узели родови који су физички живјели око католичке цкрве Св. Ивана у Добороти.

Није ми ово најјасније. Ивањдан пада 24. јуна, а Усековање 29. августа. Нису истог датума. Или постоји још неки Ивањдан? Тестирани је навео да је њихова слава Усековање, можда Ердељановић генерализује око назива слава, па збирно Ивањданом назива све те празнике који имају везе са Св. Јованом. Мада је индикативно да у Доброти постоји црква посвећена управо Св. Ивану.

Иначе ми је занимљиво да је тестирана још једна породица, исте хаплогрупе, из Шкаљара, Петровићи - слава Лучиндан. Додуше не постоји ближа генетичка веза са Каменаровићима, али је предање слично ("са Његуша", Стара Црна Гора). Дакле на једном малом географском простору имамо две М205 несродне породице Срба католика.


Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8803 послато: Март 11, 2023, 08:36:46 поподне »
Икодиновић, Никољдан, Гуча/Лучани
Припада хаплогрупи I1-P109>FGC22045>FGC22061, роду Дробњака.

Од ових би требало да је ватерполиста Данило Икодиновић.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Христифор

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 880
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8804 послато: Март 11, 2023, 08:43:22 поподне »
Баш хтедох да питам од којих је Икодиновића прослављени ватерполиста. Хвала за појашњење.

На мрежи нцп

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1601
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8805 послато: Март 11, 2023, 08:49:21 поподне »
Није ми ово најјасније. Ивањдан пада 24. јуна, а Усековање 29. августа. Нису истог датума. Или постоји још неки Ивањдан? Тестирани је навео да је њихова слава Усековање, можда Ердељановић генерализује око назива слава, па збирно Ивањданом назива све те празнике који имају везе са Св. Јованом. Мада је индикативно да у Доброти постоји црква посвећена управо Св. Ивану.

Иначе ми је занимљиво да је тестирана још једна породица, исте хаплогрупе, из Шкаљара, Петровићи - слава Лучиндан. Додуше не постоји ближа генетичка веза са Каменаровићима, али је предање слично ("са Његуша", Стара Црна Гора). Дакле на једном малом географском простору имамо две М205 несродне породице Срба католика.

Ивањдан (07.јули).

Ван мреже Bokez

  • Познавалац
  • ******
  • Поруке: 437
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8806 послато: Март 11, 2023, 08:52:56 поподне »
Није ми ово најјасније. Ивањдан пада 24. јуна, а Усековање 29. августа. Нису истог датума. Или постоји још неки Ивањдан? Тестирани је навео да је њихова слава Усековање, можда Ердељановић генерализује око назива слава, па збирно Ивањданом назива све те празнике који имају везе са Св. Јованом. Мада је индикативно да у Доброти постоји црква посвећена управо Св. Ивану.

Иначе ми је занимљиво да је тестирана још једна породица, исте хаплогрупе, из Шкаљара, Петровићи - слава Лучиндан. Додуше не постоји ближа генетичка веза са Каменаровићима, али је предање слично ("са Његуша", Стара Црна Гора). Дакле на једном малом географском простору имамо две М205 несродне породице Срба католика.

Они кажу да славе Св. Ивана, а заправо славе усјековање главе светог Ивана (29.08.) а не 24.06. Кад сам први пут видио код Накићеновића наведено Св.Иван (без датума) имао сам сумњу на који од могућих празника повезаних са светим Иваном се мисли, да би у међувремену дошао до информације да 29.08.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8807 послато: Март 11, 2023, 09:02:06 поподне »
Они кажу да славе Св. Ивана, а заправо славе усјековање главе светог Ивана (29.08.) а не 24.06. Кад сам први пут видио код Накићеновића наведено Св.Иван (без датума) имао сам сумњу на који од могућих празника повезаних са светим Иваном се мисли, да би у међувремену дошао до информације да 29.08.

Накићеновићу је све био Ивањдан - од правог Ивањдана (Рођење светог Јована Претече), преко Усековања до Зачећа... Поприличну је забуну направио.

Ван мреже Црна Гуја

  • Уредник СДНКП
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2511
  • I2-BY55783>BY79593
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8808 послато: Март 11, 2023, 09:09:49 поподне »
Милетић, Св. Јован Златоусти, Горње Видово, Параћин

Припада хаплогрупи R1a-M458>L1029. Нема ниједну једину вредност која одступа од модалне, а у прилог "апсолутној" модалности иде и чињеница да има чак 15 потпуних поклапања у табели Српског ДНК пројекта. Нажалост, нико од блиских поклапања није му и географски близак, нити има оних који славе ретку славу као и тестирани. Узевши све наведено у обзир, најтоплија препорука је додатно дубинско тестирање (WGS или BigY-700). Тестирани је у упитнику навео само да им је породични надимак Танићи-Милетари.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8809 послато: Март 13, 2023, 01:08:46 пре подне »
Маркићевић, Јовањдан, Пилатовићи, Пожега, E-V13>Z5018>S2979>S2972>BY5430>Y128213

Припада генетичком роду Поблаћана чија је матица у долини реке Поблаћнице југозападно од Прибоја. Хаплотип тестираног поседује за овај род веома снижену вредност маркера DYS576=14. Од модалног хаплотипа рода одступа и вредност маркера DYS549=13.

Тестирани је навео да Маркићевићи према предању потичу из Поблаћа у општини Пљевља, што је овим резултатом потврђено.

Јован Ердељановић је забележио следеће крајем 19. века:
Међу најстарије досељенике убрајају породице: Маркићевиће, Чолиће са Јанковићима и Павловићима, Јотиће, Божиће и Буквиће.
Маркићевићи су пореклом из Црне Горе (по једном казивању: из ужичког села Рупељева, можда су свраћали тамо).

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8810 послато: Март 15, 2023, 09:36:38 поподне »
Чепић, Аранђеловдан, Редице/Колашин

Припада хаплогрупи I2-PH908. Хаплотип прилично близак модалном, уз нека блага помјерања попут DYS385ab=14-16, DYS389-I=30. Иако нема пуних поклапања, има доста веома блиских, која не морају имати филогенетички значај. Од слављеника Аранђеловдана по укупном хаплотипу, али и географски најближи је Радуловић из Лијешња/Колашин. (2/23) Радуловић такође посједује горе поменуте немодалне маркере, али се од Чепића у двије вриједности разликује на маркеру DYS458, што није баш често за ближе повезане тестиране, па нисам сигуран у ову везу Чепића и Радуловића. Поред Радуловића, Чепићу су на један маркер разлике блиски Крушић из Дабиновца, Куршумлија (који је по предању од бањанских Крушића, што резултати нису потврдили) и Шекуларац из Чедова, Сјеница који слави св. Враче. Можда би било добро провјерити Крушиће у Горњој Морачи, с обзиром на ово поклапање Чепића са Крушићима у Куршумлији.

По предању Чепићи би требали бити огранак Ракочевића, и самим тим потомци Богића Морачанина. С обзиром да су Морачани Богићевци, и сами Ракочевићи, прилично добро генетички профилисани и да припадају хаплогрупи R1b-Y175368, јасно је да генетички резултати Чепића не одговарају предању.

О поријеклу Чепића ово се може наћи у етнографској литератури:
"Ово братство води поријекло од војводе Богића Морачанина, а огранак су доњоморачког братства Ракочевића. Раније су становали уз Сјеверницу, гдје се и данас један мали засеок назива Чепино Стајиште. Прво су се доселили у Бојиће, а нешто касније су се преселили у Редице. До тада су Редице биле ненасељене.
Најстарији предак Чепића био је неки Вуксан који је имао сина Јована званог Пуза, за кога се прича да је био мудар човјек. Јован је имао три сина: Николу, Јоксима и Радивоја. Никола је имао девет синова: Дамјана, Михајла, Радосава, Живка, Мирка, Дмитра, Пера, Окицу и Вукашина. Потомци Николе Јованова узели су презиме Шишовићи. Јоксим Јованов имао је Ђока, а овај Миња. Радивоје Јованов имао је: Јована и Божа."

Ван мреже Зрно

  • Помоћник уредника
  • Етнолог
  • *****
  • Поруке: 2334
  • R1b>Z2705>BY200954
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8811 послато: Март 15, 2023, 11:12:10 поподне »
Калајановић (Аранђеловдан), Прилике/Ивањица

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, а вероватно се ради о низводнијој грани Пипера - FT49714. Према СТР маркерима поклапа се са некима из Прилика који такође славе Аранђеловдан (нису јавни резултати), што несумњиво указује на истог претка, а могуће је да сви редом из Прилика који славе ту славу, припадају истом роду (има доста презимена). Такође има потпуно поклапање на 23 маркера са Костићем из суседне Дубраве (слава Никољдан) и Обрадовићем из Катића (Ђурђиц).

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

Презиме Калајановић је у Приликама документовано 1830. године, а 1863. записани су Јован Калајановић (45 година) са синовима Витором, Средојем и Тодором у једној кући, а у другој малолетна браћа Радован (16) и Милош (11). Село Калајани код Фоче је пописано 1460-их у турском дефтеру.
« Последња измена: Март 15, 2023, 11:13:48 поподне Зрно »

Ван мреже Ojler

  • Члан Управног одбора
  • Бели орао
  • *
  • Поруке: 5267
  • Y-DNK: I2-Y3120 Z17855>PH3414 Мириловићи
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8812 послато: Март 16, 2023, 01:39:01 поподне »
Андрески, Петковдан, Тајмиште/Кичево, I2-Y3120

Тестирани је навео да им је раније презиме било Андрејевић, а породични надимак Мирковци. У етнографској студији Јована Трифуноског о Кичевској котлини из 1968. године, у Тајмишту се не помиње род Мирковаца.
Хаплотип тестираног је готово модалан за северну грану хаплогрупе I2-Y3120. Као немодална може се поменути једино вредност маркера DYS389ii=32, али се код припадника ове гране и она веома често јавља.
На 23 упоредива маркера резултат Андреског има само једну разлику у односу на необјављени резултат тестираног из истог села, који такође слави Петковдан и припада групи породица које носе надимак Шумковци. Извесно је да се ради о истом генетичком роду, па је могуће да су Мирковци огранак Шумковаца који у литератури није забележен. Иначе, Шумковци спадају у најстарије становнике Тајмишта и једна су од четири групе породица које су се доселиле из старог села Тајмишта које је напуштено. Старо Тајмиште спада у најстарија насеља Кичевске котлине и помиње се у изворима од 15. века. У старом селу је постојала црквица посвећена Светој Петки, па је могуће да ту треба тражити везу и са славом Шумковаца и Мирковаца, те да они представљају можда и средњовековни слој становништва овог краја.

Тестирани је допунио податке о Андрескима: надимак Мирковци је новији породични надимак који носе од 20. века. Иначе, старином јесу Шумковци тако да је генетика потврдила ово предање.
Kамене рабъ и госодинъ

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8813 послато: Март 16, 2023, 08:54:32 поподне »
Калајановић (Аранђеловдан), Прилике/Ивањица

Припада хаплогрупи R1b-Z2705, а вероватно се ради о низводнијој грани Пипера - FT49714. Према СТР маркерима поклапа се са некима из Прилика који такође славе Аранђеловдан (нису јавни резултати), што несумњиво указује на истог претка, а могуће је да сви редом из Прилика који славе ту славу, припадају истом роду (има доста презимена). Такође има потпуно поклапање на 23 маркера са Костићем из суседне Дубраве (слава Никољдан) и Обрадовићем из Катића (Ђурђиц).

https://www.poreklo.rs/2019/12/28/haplogrupa-r1b-by611z2705/

https://www.yfull.com/tree/R-Z2705/

Презиме Калајановић је у Приликама документовано 1830. године, а 1863. записани су Јован Калајановић (45 година) са синовима Витором, Средојем и Тодором у једној кући, а у другој малолетна браћа Радован (16) и Милош (11). Село Калајани код Фоче је пописано 1460-их у турском дефтеру.

Калајановићи су изворно из села Подмалич, испод Малича, северозападно од Прилика.
У Приликама су пописани као Калејанци у Тефтеру пореза и арача за 1833. годину: Калејанац Михаило (43), син Никола (15), син Милан (13), син Милета (12), син Паун (5) (Драгољуб Вујовић, "Прилике, Дубрава и Радаљево", 2002).
У повељи цара Душана Ариљском манастиру из 1355. године, Манастиру је даровано село Калајановићи чији је поседник био севастократар Дејан (Петроније Џелебџић, "Церова", 2001). И данас се један заселак Прилика зове Калајановићи.
С обзиром на поменути упис овог рода као Калејанци, могуће је да је то род који је досељен у село са већ постојећим називом Калајановићи (или сл), па је род прозван тако по селу, на шта указује наставак -ац, да би касније презиме било уписано са наставком -ић.
Сами Калајановићи имају неко несигурно предање о томе како је презиме изведено од турцизма "кале" - брдо, али нема објашњења за други део презимена.
Испрва сам мислио да је презиме патронимско, од имена (надимка) Калајан - "Лепи Јан(ко)" (од грчког калос), међутим, све указује да презиме долази од топонима, па сада, изгледа, и генетика то потврђује. Вероватно се ради о миграцији са југозапада (Црногорска Брда или Потарје).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8814 послато: Март 16, 2023, 09:00:16 поподне »
Село Калајани код Фоче је пописано 1460-их у турском дефтеру.

И данас постоји заселак Калајана у Челебићима код Фоче.
Додао бих и топоним Калајануша, стена у Жупи Пивској (Мара Тијанић-Вујовић, "Топонимија Жупе Пивске", 2018).
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Крни Јелац

  • Члан Друштва
  • Шегрт
  • *****
  • Поруке: 51
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8815 послато: Март 17, 2023, 01:49:18 поподне »
И данас постоји заселак Калајана у Челебићима код Фоче.
Додао бих и топоним Калајануша, стена у Жупи Пивској (Мара Тијанић-Вујовић, "Топонимија Жупе Пивске", 2018).
Претпостављам да се мисли на данашње Колојане или Колојање (како их ко зове) код Челебића.
« Последња измена: Март 17, 2023, 01:54:59 поподне Крни Јелац »

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8816 послато: Март 17, 2023, 03:40:22 поподне »
Претпостављам да се мисли на данашње Колојане или Колојање (како их ко зове) код Челебића.

Биће да јесте. Ово је податак из Аличићевог Пописа Санџака Босна 1468/69:
"Danas zaselak KALAJANA u selu Čelebići u okolini Foče".
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже drajver

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5122
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8817 послато: Март 20, 2023, 07:43:38 поподне »
Арнаутовић, Игњатијевдан, Сараново/Рача

Припада хаплогрупи I2-PH908. Посједује прилично специфичан хаплотип са више карактеристичних вриједности: DYS390=23, DYS385ab=14-16, DYS439=14, DYS448=17. Посебно је карактеристична вриједност DYS448=17 коју не посједује ниједан хаплотип у бази СДП. ово би могла бити и нека скорија, приватна мутација. Једини хаплотип који показује какву такву везу са Арнаутовићем је тестирани необјављени појединац из Доњег Јасеновика код Зубиног Потока. Аранаутовић са овим појединцем има 3 маркера разлике од упоредивих 17, дијеле и неке карактеристичне маркере попут DYS390=23, а и исте су, не тако честе славе, св. Игњатија.

У етнографској литератури се о поријеклу Арнаутовића може прочитати сљедеће: "Арнаутовићи (Радосављевићи, Обрадовићи) 26 к. Слава: св. Игњат. Доселио су чукундеда Радован „из Арнаутске“. "Арнаутска" се у предањима српских родова може схватити доста широко, па су ту упадали и они српски крајеви гдје је било Албанаца у близини. С тим у вези интересантно је и поменуто поклапање са тестираним из Зубиног Потока које можда и потврђује предање. Ову везу би свакако било потребно провјерити SNP или дубинским тестовима.

Ван мреже Bojša

  • Гост
  • *
  • Поруке: 8
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8818 послато: Март 24, 2023, 10:32:47 пре подне »
Здраво, не знам где бих могао да се информишем око тога да ли ће ускоро бити нека већа акција ДНК тестирања или неки попуст за двоје или више тестираних. Брат од стрица и ја би радили овај тест да одгонетнемо дилему око тога ком племенском роду припадамо. До сада се у породици приповедало и тумачило да припадамо Дробњацима дошлим у касном 17 или 18 веку из предела Никшића а у истраживањима и литератури појединих историчара се тврди да без сумње припадамо Братоножићима који су дошли преко Васојевића. Мислим да нам је ово једино решење..

Хвала на инфо

Ван мреже Ивица Јовановић

  • Члан Друштва
  • Истраживач
  • *****
  • Поруке: 882
  • J-L70 > J-Z40772* mdDNA:HV-b15a
Одг: Нови тестирани на Српском ДНК Пројекту
« Одговор #8819 послато: Март 24, 2023, 10:42:01 пре подне »
Здраво, не знам где бих могао да се информишем око тога да ли ће ускоро бити нека већа акција ДНК тестирања или неки попуст за двоје или више тестираних. Брат од стрица и ја би радили овај тест да одгонетнемо дилему око тога ком племенском роду припадамо. До сада се у породици приповедало и тумачило да припадамо Дробњацима дошлим у касном 17 или 18 веку из предела Никшића а у истраживањима и литератури појединих историчара се тврди да без сумње припадамо Братоножићима који су дошли преко Васојевића. Мислим да нам је ово једино решење..

Хвала на инфо

Ako ti je brat od strica onda nema potrebe da se obojica testirate. Dovoljno je samo jedan od vas dvojice, jer nosite istu Y haplogrupu. Bolje testiraj ujaka ili brata od ujaka (ako ih imaš) da vidiš koja je haplogrupa po ujčevini. Biće akcija oko Svetskog DNK dana, dakle uskoro.
Милутин Бранковић, 4. ескадрон Коњичке дивизије. Крф 26.04.1916.
Сава Питић, 13. Пук. Острво Видo 24.01.1916.
Сима Мијуцић, 9. пешадијски пук. Браунау 1917.