Поздрав свима, читајући ову тему нашао сам потребу да се јавим и да пренесем своје искуство. Што се тиче свог поријекла, презивам се Спахић и потичем из Доње Херцеговине, тачније околине Чапљине. Поријеклом сам почео да се бавим случајно, тако што сам наишао на програм
www.myheritage.com, учинио ми се занимљивим, почео сам на њему да правим породично стабло, написао оно што знам, питао оца и стрица и разочарао се колико мало знам. То ме је подстакло да стабло проширујем и тражим податке. То ми је изгледао као слагалицу, уклапаш дио по дио и изгледало ми је забавно. Кад сам у гробљу открио споменик свог родоначелника Косте, не могу описати своје узбуђење. Жена ни дан данас не може да се начуди. Кад јој кажем да одемо мало на гробље да претражујемо оне старе споменике, мисли да сам луд.
При томе, жалим што то нисам почео да радим док ми је ђед био жив, јер би сигурно сазнао много више података, које можда ни данас нисам открио. Мени је то било поражавајуће док сам се распитивао по селу, код моје фамилије и других, колико људи мало знају о свом поријеклу и колико их то у ствари не занима. И дан данас могу да издвојим само пар људи у свом окружењу које ова тематика интересује. Поготово што долазим из краја гдје су Србе убијали у сваком рату, гдје су бацани у јаме, гдје је трећина српског мушког становништва из мог села у 2.свјетском рату убијена од стране усташа. Зато сматрам да би ми морали знати наше претке, ко смо и одакле смо. Веома жалим што нисам имао прилику да извшим ДНК тестирање на почетку истраживања, јер би тиме уштедио себи огроман труд. Претражио сам гробље, архив у Сарајеву, грунт у Чапљини и Стоцу, матичне књиге у Стоцу, у Чапљини наводно нема ништа, ишчитао сву мени доступну литературу, црквене књиге и домовнике, које су чудом сачуване, остварио преписку са војним архивом у Бечу, чак ми је човјек, Италијан, коме сам послао поруку преко интернета усликао гроб претка који је погинуо у аустријској војсци и сахрањен је у војном гробљу Палманова у Италији.
Мој наврђед Коста дошао је из Тасовчића у Опличиће око 1860. године и од њега наовамо сачинио сам родослов свих Спахића који су икад боравили у Опличићима од Косте до данашњих потомака. Код већине чланова породичног стабла имају чак и датуми рођења, вјенчања и смрти, а не само године. Стабло сам обогатио сликама људи, сликама њихових гробова, свим доступним подацима о њима. И ту сам заокружио причу. Међутим, истражујем годинама и још увијек нисам открио ко је Костин отац, да би направио везу са селом Тасовчићи. Пошто сам направио стабло за опличићке Спахиће, кренуо сам да откривам своје даље поријекло. И ту сам наишао на разне податке и свакакве измишљотине. Прво сам претражио литературу и до сада за Спахиће из Тасовчића и иначе за Србе из Тасовчића нисам нашао ни на један писани извор који говори о њиховом поријеклу. Код Дедијера нису описани. Вего и Трухелка су се бавили археологијом и ни код њих нема ништа, Хасандедић је описивао муслиманске породице, Мандић хрватске, а Срби и моји тасовачки Спахићи су до данашњег дана остали необрађени. Онда сам ишао логиком, гдје се све јављају Спахићи Срби у околини и шире и покушавао их довести у везу са мојим Спахићима. Причао са Јовом Спахићем, наставником историје из Тасовчића који зна читав други свјетски рат напамет и о њему може причати данима, а не зна ко му је био чукунђед. Он ми је рекао да смо најстарији у Тасовчићима и да смо ту били прије Турака. Некако ми је то изгледало као мит, па сам ту теорију одмах одбацио. Касније се испоставило да највише има везе са истином. Већина других Спахића из Тасовчића наводи предање да смо из Кучи. Неки кажу да смо са Зубаца, тамо су Спаићи. Та ми је теорија била најувјерљивија, због исте славе. Једни кажу да смо из Колашина. Контактирао Ашкрабу, Кљајевића и од њих се наслушао глупости. По Ашкраби смо Орловићи од Петричића, а по Кљајевићу од Јакуповића муслимана. Шефко Пашић писао да смо од Медана из Пребиловаца, а ови су опет од Мириловића. Значи, теорија да те бог сачува. Свака различита. У међувремену сам почео писати књигу о Спахићима из Опличића коју и сада пишем, јер сам схватио да имам обиље података који ако се не ставе у неку књигу или публикацију изгубиће се заувијек. У књигу сам ставио све те теорије и моја размишљања, чисто да све буде на једном мјесту да се види како смо подложни митовима и разним лупетањима. Касније сам књигу проширио подацима о селу, цркви, осталим породицама у селу, обичајима, статистици, страдању Срба и она је већ добила неку контуру и полако је завршавам за штампање. Чак сам у њу убацио и податке о генеалогији. И кад сам се помирио да никад нећу сазнати ништа више о даљем поријеклу, појавио се спас у виду ДНК тестирања. И ту тотално изненађење и шок. Очекивао сам са високом процентом вјероватноће да ћу бити цуцки род Ј2а, кад оно Р1б. И све познате теорије пале су у воду. Нити смо из Кучи, нити смо са Зубаца, нити смо из Цуца. Замислите колико сам ја труда уложио истражујући и читајући силну литературу која се бави становништвом Црне Горе, Катунске нахије и слично. Чини ми се да знам више о Спаићима са Зубаца него сами Спаићи. А да сам се одмах тестирао све бих то избјегао. Ваљда је то драж истраживања. Тренутно сам на првобитној теорији коју сам одмах одбацио, тј. да смо најстарији у Тасовчићима и да никуда нисмо ни ишли нити долазили. Да смо ту били одвајкада. Још једна ствар. Сви Спахићи тасовачки су ми листом говорили да су Хасанагићи муслимани од нас Спахића, да су се турчили. Пошто ме такве приче иначе нервирају, узмем узорак једног Хасанагића за тестирање, човјек се тестира и стварно се покаже да смо исти. Једино ту предање није омануло.
То би било укратко о мојим искуствима.