Аутор Тема: Малисори  (Прочитано 72932 пута)

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Малисори
« Одговор #100 послато: Децембар 28, 2016, 09:52:17 поподне »

 На другом форуму сам видио једном ту хипотезу BY611 - Трачани, па се након што сам први пут узео да детаљније погледам њихов R1b морам исправити овдје. Врло тешко да BY611 (R1b 11-11) има везу с Трачанима јер скоро не постоји код Румуна (Румунија и Молдавија) и Бугара, код других само на рубним дијеловима према Грцима и Албанцима дакле југ и југозапад. То су народи са значајним трачко-дакомезијским елементом и такво што довољно говори. Гледао сам детаљније и E-V13 и за већину се може рећи да немају везе ближе међусобно, што се тиче подручја Беса. Наравно да је BY611 присутан код Грка више, али исто некако ми превише слично изгледају ови Грчки и Албански BY611, нпр од ових са 67 маркера Тачи је с једним Грком 7/67 а с другим 10/67, а два Грка међусобно су 15/67, па је Албански вјероватно у ближој вези с првим.
 Тако да ми не изгледа "генетски" добро за поборнике теорије о Бесима. Кад смо већ код Беса на бугарском пројекту на фтдна има један Помак и више Турака који су дописали уз њихов  P-37, I-Y13338 "Thracian/Bessi Tribe". :D То је нека мања грана, има ту и неки Пољак, па нисам баш убијеђен да су то Беси, већ прије да се ови тешко мире са словенским поријеклом.:)

Да ли си можда упоредио да ли међу Бугарима и Румунима постоји PF7562?
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Малисори
« Одговор #101 послато: Децембар 28, 2016, 11:10:28 поподне »
Да ли си можда упоредио да ли међу Бугарима и Румунима постоји PF7562?

 Постоји снп потвђени Бугарин PF7562, нисам детаљно гледао ову грану, R1b 11-11 је доста лако уочити, код ових осталих је тежа пуно процјена али сасвим могуће да је има у већем броју међу Бугарима и Румунима, код њих постоји поприлично R1b али не 11-11. Ја сам ту имао поприличан узорак дакле анонимне студије + фтдна, ја ту и користим снп потвђене за поређење с анонимним. Овај Бугарин је из централне Бугарске, а постоје неки V13 Албански који имају ту добро поклапање с једним снп E-Y3183 исто из централне Бугарске, постоји потенцијална веза још увијек али не код већине албанских R1b и V13. С тим да ту постоји и M241, "чуо" сам да Бугарски и Албански ту показују сличност, тек ћу да видим какву.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Малисори
« Одговор #102 послато: Децембар 28, 2016, 11:23:38 поподне »
Постоји снп потвђени Бугарин PF7562, нисам детаљно гледао ову грану, R1b 11-11 је доста лако уочити, код ових осталих је тежа пуно процјена али сасвим могуће да је има у већем броју међу Бугарима и Румунима, код њих постоји поприлично R1b али не 11-11. Ја сам ту имао поприличан узорак дакле анонимне студије + фтдна, ја ту и користим снп потвђене за поређење с анонимним. Овај Бугарин је из централне Бугарске, а постоје неки V13 Албански који имају ту добро поклапање с једним снп E-Y3183 исто из централне Бугарске, постоји потенцијална веза још увијек али не код већине албанских R1b и V13. С тим да ту постоји и M241, "чуо" сам да Бугарски и Албански ту показују сличност, тек ћу да видим какву.

Још увек је ту доста непознаница...док се не буду мало више тестирали СНП-ови, ситуација ће таква и остати. Ако се албански BY611 поклапају са онима из граничних области Бугарске према Србији и Македонији, то је значајан податак. Чак и његово присуство у Родопима (јужна Бугарска) говори доста, јер Родопи су били језгро одакле су се Беси ширили, нешто мало ка истоку, а више ка западу. Мада, могуће је да је ситуација обрнута, и да је за ту причу значајнији PF7562, јер тај СНП се јавља код Шаљана, који по предању деле истог претка са Мирдитама (ово наравно, као и многа друга предања, не мора бити тачно). Време, тј. нова истраживања ће ваљда мало разбистрити ситуацију.  ;)
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Малисори
« Одговор #103 послато: Децембар 29, 2016, 01:28:48 пре подне »
Још увек је ту доста непознаница...док се не буду мало више тестирали СНП-ови, ситуација ће таква и остати. Ако се албански BY611 поклапају са онима из граничних области Бугарске према Србији и Македонији, то је значајан податак. Чак и његово присуство у Родопима (јужна Бугарска) говори доста, јер Родопи су били језгро одакле су се Беси ширили, нешто мало ка истоку, а више ка западу. Мада, могуће је да је ситуација обрнута, и да је за ту причу значајнији PF7562, јер тај СНП се јавља код Шаљана, који по предању деле истог претка са Мирдитама (ово наравно, као и многа друга предања, не мора бити тачно). Време, тј. нова истраживања ће ваљда мало разбистрити ситуацију.  ;)

 Мислим да је дошло или долази вријеме да се почне детаљније истраживати, за ова подручја јесте и остаће још подуго времена проблем малог броја на фтдна, али се повећава број снп тестираних, ево нпр. код албанских В13 већ има 5 снп потврђених грана, а код бугарских чак 11 грана и подграна, и то даје могућност да се доста њих лоцира у анонимним студијама које опет имају предност већег узорка, те да се изводе барем неки закључци.

 Ја волим бити испред времена.;)

 Ево баш сам поредио Гашија и Бугарина из Беброва који су R-PF7562 на 67 маркера и разлика је међу њима огромна, 21 разлика, више двоструких и једна петорострука, дистанца међу њима је око 3000 година.
 Што се тиче Бугарских BY611 тиче њихов распоред иде овако Охрид, Струмјани (сами југозапад), сјевероисточно од Сера унутар Грчке, тројица у Хаскову из анонимне студије и један из Граматикова, сами југоисток близу Црног мора, дакле од близу границе с Албанијом до Црног мора, једна линија константно на самом југу бугарског простора, близу Албанаца и Грка. Са фтдна и анонимне студије по регијама BY611 је само 11 % од бугарских R1b а укупно само 1.4 % популације (узорак 496).
 Не може прото-трачка подграна имати тако практично непостојеће присуство у унутрашњости Бугарске и међу Румунима обзиром да се држи да су Дачани рођаци Трачана. И тешко ће једно тако старо трачко племе носити прото-грчку или прото-илирску хг, логичнији је неки E-V13 од BY611. Иако има у Хаскову BY611 ту има и више E-V13 S-7461 која је једна више источно-балканска подграна, а не изгледа да је присутна међу Албанцима, ако само у малим процентима. А јесте нпр. солидно заступљена изгледа међу Цинцарима из Дукасија у Албанији, Штипа у Македонији, изгледа да је има више и међу Румунима..
 

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Малисори
« Одговор #104 послато: Децембар 29, 2016, 11:01:58 пре подне »
Мислим да је дошло или долази вријеме да се почне детаљније истраживати, за ова подручја јесте и остаће још подуго времена проблем малог броја на фтдна, али се повећава број снп тестираних, ево нпр. код албанских В13 већ има 5 снп потврђених грана, а код бугарских чак 11 грана и подграна, и то даје могућност да се доста њих лоцира у анонимним студијама које опет имају предност већег узорка, те да се изводе барем неки закључци.

 Ја волим бити испред времена.;)

 Ево баш сам поредио Гашија и Бугарина из Беброва који су R-PF7562 на 67 маркера и разлика је међу њима огромна, 21 разлика, више двоструких и једна петорострука, дистанца међу њима је око 3000 година.
 Што се тиче Бугарских BY611 тиче њихов распоред иде овако Охрид, Струмјани (сами југозапад), сјевероисточно од Сера унутар Грчке, тројица у Хаскову из анонимне студије и један из Граматикова, сами југоисток близу Црног мора, дакле од близу границе с Албанијом до Црног мора, једна линија константно на самом југу бугарског простора, близу Албанаца и Грка. Са фтдна и анонимне студије по регијама BY611 је само 11 % од бугарских R1b а укупно само 1.4 % популације (узорак 496).
 Не може прото-трачка подграна имати тако практично непостојеће присуство у унутрашњости Бугарске и међу Румунима обзиром да се држи да су Дачани рођаци Трачана. И тешко ће једно тако старо трачко племе носити прото-грчку или прото-илирску хг, логичнији је неки E-V13 од BY611. Иако има у Хаскову BY611 ту има и више E-V13 S-7461 која је једна више источно-балканска подграна, а не изгледа да је присутна међу Албанцима, ако само у малим процентима. А јесте нпр. солидно заступљена изгледа међу Цинцарима из Дукасија у Албанији, Штипа у Македонији, изгледа да је има више и међу Румунима..

Можда BY611 нема везе са осталим Трачанима, али са старом популацијом Родопа (где је најистакнутије било племе Беси) итекако има, по овоме што си ми навео. Откуд ти да је BY611 протоилирска? Генетичка генеалогија је још увек млада дисциплина, то се види по томе што се њом углавном баве људи из хобија, а не специјалисти (што је и логично, пошто још увек није утврђена њена методологија на строго научним основама, зато је и нема још увек на универзитетима где би могла да се изучава). Сличне почетке је имала археологија у 18. веку, први археолози су биле богате аристократе које су се ископавањима бавиле из хобија и радозналости. Зато не могу да пренебрегнем лингвистичке резултате који су највише одмакли у решавању проблематике порекла Албанаца, а који много више претежу на страну Трачана као њихових предака (тј. конкретно Беса) него на илирску или неку другу (иако је илирска страна приче много више експонирана и популарисана у медијима зато што цела једна држава стоји иза тога као свог најважнијег националног пројекта, доказивања да су Албанци аутохтони на простору Велике Албаније и да су ту били пре Словена, чак и Грка). Полако и археолошки резултати почињу да подржавају лингвистику, а историја је "укопана" док се не нађе (ако се нађе) неки нови извор, натпис, документ, који би могао да расветли то питање.
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Zor

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1372
Одг: Малисори
« Одговор #105 послато: Децембар 29, 2016, 01:00:37 поподне »
Можда BY611 нема везе са осталим Трачанима, али са старом популацијом Родопа (где је најистакнутије било племе Беси) итекако има, по овоме што си ми навео.

 Можда, или су то можда бугаризовани Грци/Албанци?:)

Откуд ти да је BY611 протоилирска?

 Па мора бити "прото-нешто", код Грка је присутна итекако. А код Албанаца мора постојати неко објашњење за њу.

Генетичка генеалогија је још увек млада дисциплина, то се види по томе што се њом углавном баве људи из хобија, а не специјалисти (што је и логично, пошто још увек није утврђена њена методологија на строго научним основама, зато је и нема још увек на универзитетима где би могла да се изучава).

 Наравно, али људи који се баве тиме из хобија то раде јер то воле а не јер су жељни престижа или титула. Боља мотивација побољшава резултате. А наравно да јесте млада. То је и чини занимљивом посебно за оне који воле истраживати, непознато је интересантно. Дакле пионири-иновација су основ науке, а не бесконачно цитирање једних професора од других. Колико хипотеза из генетских студија објављених прије 5 и 10 година су се показале нетачним, колико је нпр сам Кљосов грешки направио, али и на грешкама се учи.

Сличне почетке је имала археологија у 18. веку, први археолози су биле богате аристократе које су се ископавањима бавиле из хобија и радозналости.

 Између осталог и зато је аристократија неопходна у друштву. ;)

Зато не могу да пренебрегнем лингвистичке резултате који су највише одмакли у решавању проблематике порекла Албанаца, а који много више претежу на страну Трачана као њихових предака (тј. конкретно Беса) него на илирску или неку другу (иако је илирска страна приче много више експонирана и популарисана у медијима зато што цела једна држава стоји иза тога као свог најважнијег националног пројекта, доказивања да су Албанци аутохтони на простору Велике Албаније и да су ту били пре Словена, чак и Грка). Полако и археолошки резултати почињу да подржавају лингвистику, а историја је "укопана" док се не нађе (ако се нађе) неки нови извор, натпис, документ, који би могао да расветли то питање.

 Као што код Албанаца постоји та жеља за доказивањем аутохтоности, постоји и код других супротно.:) Мислим неки дан си ти баш имао дискусију са Жиком, који умјесто ранијих прича о кавкаској Албанији и "везама" Албанског и Чеченског које се још могу наћи код неких, је то модификовао са "везама" Беса са Печенезима.
 Постоје аргументи и за илирско и трачко поријекло Албанског, можда је и средина ту истина, дакле да су Илирски Трачко-дачки били у вези јер прије је важан аргумент контра илирске теорије било везивање Венетског језика са Илирским, које је сад пуно мање заступљено, с друге стране сад се више Мезапијски веже с Илирима, а он показује неке афинитете с Албанским. Мене јако занима шта су били сви ти језици и народи.

 Мада прича о аутохтоности мени толико и није битна, да су се Римљани водили идејама аутохтоности не би никад постојало Римско и скоро било које друго Царство. Нити би индо-европски језици преплавили Европу. :)

Ван мреже Милош

  • Уредник СДНКП
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 5481
  • Y134591 Тарски Никшићи
Одг: Малисори
« Одговор #106 послато: Децембар 29, 2016, 01:11:52 поподне »
Можда BY611 нема везе са осталим Трачанима, али са старом популацијом Родопа (где је најистакнутије било племе Беси) итекако има, по овоме што си ми навео. Откуд ти да је BY611 протоилирска? Генетичка генеалогија је још увек млада дисциплина, то се види по томе што се њом углавном баве људи из хобија, а не специјалисти (што је и логично, пошто још увек није утврђена њена методологија на строго научним основама, зато је и нема још увек на универзитетима где би могла да се изучава). Сличне почетке је имала археологија у 18. веку, први археолози су биле богате аристократе које су се ископавањима бавиле из хобија и радозналости. Зато не могу да пренебрегнем лингвистичке резултате који су највише одмакли у решавању проблематике порекла Албанаца, а који много више претежу на страну Трачана као њихових предака (тј. конкретно Беса) него на илирску или неку другу (иако је илирска страна приче много више експонирана и популарисана у медијима зато што цела једна држава стоји иза тога као свог најважнијег националног пројекта, доказивања да су Албанци аутохтони на простору Велике Албаније и да су ту били пре Словена, чак и Грка). Полако и археолошки резултати почињу да подржавају лингвистику, а историја је "укопана" док се не нађе (ако се нађе) неки нови извор, натпис, документ, који би могао да расветли то питање.

Да, управо тако. Генетиком се и данас баве стручњаци, као и генеалогијом, као помоћном историјском дисциплином; али генетичком генеалогијом се данас баве једино ентузијасти. Тек кад и ова дисциплина званично постане помоћна историјска дисциплина, са све методплогијом рада као што кажеш, онда можемо да доносимо неке коначне закључке. До тада се све своди на размену мишљења, које немају велику тежину.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Малисори
« Одговор #107 послато: Децембар 29, 2016, 02:08:55 поподне »
Можда, или су то можда бугаризовани Грци/Албанци?:)

 Па мора бити "прото-нешто", код Грка је присутна итекако. А код Албанаца мора постојати неко објашњење за њу.

 Наравно, али људи који се баве тиме из хобија то раде јер то воле а не јер су жељни престижа или титула. Боља мотивација побољшава резултате. А наравно да јесте млада. То је и чини занимљивом посебно за оне који воле истраживати, непознато је интересантно. Дакле пионири-иновација су основ науке, а не бесконачно цитирање једних професора од других. Колико хипотеза из генетских студија објављених прије 5 и 10 година су се показале нетачним, колико је нпр сам Кљосов грешки направио, али и на грешкама се учи.

 Између осталог и зато је аристократија неопходна у друштву. ;)

 Као што код Албанаца постоји та жеља за доказивањем аутохтоности, постоји и код других супротно.:) Мислим неки дан си ти баш имао дискусију са Жиком, који умјесто ранијих прича о кавкаској Албанији и "везама" Албанског и Чеченског које се још могу наћи код неких, је то модификовао са "везама" Беса са Печенезима.
 Постоје аргументи и за илирско и трачко поријекло Албанског, можда је и средина ту истина, дакле да су Илирски Трачко-дачки били у вези јер прије је важан аргумент контра илирске теорије било везивање Венетског језика са Илирским, које је сад пуно мање заступљено, с друге стране сад се више Мезапијски веже с Илирима, а он показује неке афинитете с Албанским. Мене јако занима шта су били сви ти језици и народи.

 Мада прича о аутохтоности мени толико и није битна, да су се Римљани водили идејама аутохтоности не би никад постојало Римско и скоро било које друго Царство. Нити би индо-европски језици преплавили Европу. :)

Бугаризованих Албанаца и Грка не би требало бити много. Њих би пре требало тражити по градским центрима него по родопским врлетима. Родопи су природно прибежиште, тамо се склањало старо становништво од праисторије, преко антике и средњег века све до турског доба. Они су нека врста бугарских Динарида.  ;)
Као што рече Милош, док се то не учврсти у научне, егзактније оквире, ми о генетичкој генеалогији можемо причати само као о хобију. Свакако има добар почетак, надам се да ће наставити да се развија у добром смеру.
Историјски и палеолингвистички извори показују да су Илири и Трачани две индоевропске, али међусобно не баш блиско сродне популације. Упитно је и да ли и колико су Дачани блиски са Трачанима, али изгледа да постоји више показатеља да су ближи него да су даљи. Најзагонетнији су ту Пеонци, за њих још није јасно да ли су ближи Грцима, Трачанима или Илирима, или су потпуно посебни у односу на све остале.  :)
Ја сам за истину, па ма каква била. Прихватио бих и да су преци Албанаца били Илири и Дарданци када би могли да ме убеде са довољно чврстих доказа. Међутим, то није случај, илирска теорија је оптерећена политичким баластом, док је трачка доста умеренија и више се поводи за конкретним доказима од илирске, која своје доказе "штелује" и натеже, и избегава да се суочи са свим оним што јој не иде у прилог. Ако ниси раније прочитао, проследићу ти овде чланак професора Ломе баш о тој проблематици:
https://drive.google.com/open?id=0B4ps-K-v8gLDbVlBUXdoOFg5aU0
П.С. Замолио би уреднике да ово последње писаније на теми о Малисорима пребаце на неку другу, Албанце и Арбереше или можда неку нову, јер смо се баш удаљили од тематике Малисора.  ;D
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Малисори
« Одговор #108 послато: Фебруар 20, 2017, 06:13:13 поподне »
Пристигао је још један резултат:
Gruda - Kalaj    Montenegro (Podgorica)   R1b R-P311 (23andme)
Српска верзија овог презимена је Каљевић. Матица им је засеок Каљај са леве стране Цијевне у племену Груде, а одатле су се исељавали у варошицу Тузи. Јовићевић у свом раду о Малесији не спомиње ништа конкретно о пореклу овог братства. Са овим резултатом постаје очигледно да су Груде доста разнородно племе.

Ово је иначе први тестирани Албанац који припада грани R1b-P311.

Ван мреже DjordjeL

  • Гост
  • *
  • Поруке: 1
Одг: Малисори
« Одговор #109 послато: Октобар 15, 2017, 05:35:54 поподне »
Малесија је директна изведеница од албанског назива Malësi, што би се могло превести као Брда (буквални превод би био Планине или Планински предео). Тај назив је парњак Црногорским Брдима. Прави српски (словенски) назив за становника Малесије би требао да буде Малесијац, али је превладао облик са албанским (али и романским) суфиксом -ор. Мислим да је термин Малисор у нашој литератури присутан због изговора мутног самогласника (ë) у речи Malësor, који се у међувремену у албанском изговору ове речи сасвим изгубио (па је сада Malsor), али који више вуче на глас "и" у српском него на "е" (зато што иде иза меког албанског "л" које се код нас најчешће транскрибује као "љ", мада се ова два гласа не изговарају сасвим идентично). У сваком случају, како год изговарали или писали тај термин, разумемо се.  ;)

,,[...] ime Mal’ok   (arb. mal ,brdo’ i sufiks – ok) ili ,brđanin’, što su ga sebi sjeverni Arbanasi davali“ (Šuflaj, 1925: 26. Malisor (brđanin), kojim Crnogorci nazivaju stanovnike Malesije, oblasti Prokletija i njenih razgranatih padina. Naziv potiče od Malcija Maze – Velika brda, ili kratko Malesija, a plemena (fisovi) koja se zajednički nazivaju Malisorima su: Grude, Hote, Kastrati, Klimenti, Škrelje. (Jovićević, 1923: 5). S druge strane Jastrebov kaže da je Malesija albanski prevod slovenskog  Crna Gora  (Jastrebov, 1904: 208).
Lit:
Šuflaj, Milan (1925): Srbi i Arbanasi : njihova simbioza u srednjem vijeku, Seminar za arbanasku filologiju, Beograd.

Jovićević, Andrija (1923). ,,Malesija“ u: Naselja i poreklo stanovništva, knj. 15, Srpska kraljevska akademija, Beograd.

Jastrebov, Ivan Stepanovič (1879): Podatci za istoriju srpske crkve : iz putničkog zapisnika, Državna štamparija, Beograd.
« Последња измена: Октобар 15, 2017, 05:37:47 поподне DjordjeL »

Ван мреже barbarylion

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 1100
  • I2-PH908>Y56203
Одг: Малисори
« Одговор #110 послато: Децембар 03, 2017, 01:58:47 пре подне »
Da ove distance I sa sadasnjim genetskim uvidom rekao bih da nije slucajno sto I  Srbi I Albanci te ljude zovu brdjanima. Meni to govori 2 stvari a to je da se to stanovnistvo razlikovalo i od proto albanskog I proto srpskog. Posle se deo utupio u jendne a deo u druge. Naravno da je stvar kompleksnija ali sustina je negde takva. Sa izuzetkom Vasojevica koji su posebna prica I ne bi ih mesao u ovo.

Ван мреже НиколаВук

  • Уредник
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 8478
  • I2-PH908>Y250780>A32852, род Никшића
Одг: Малисори
« Одговор #111 послато: Децембар 28, 2017, 09:24:13 поподне »
Груде
- Љуљђуровићи (Lulgjuraj) и њихови огранци Фрључкићи (Ferluckaj), Кркановићи (Krkanај) и Пецевићи (Pecај)

На Албанском ДНК Пројекту је тестиран Љуљђуревић (Lulgjuraj) из Селишта у Грудама, R1b BY611, по админима са њиховог форума има 37/37 поклапање са тестираним Никпрељевићем (Nikprelaj).
Чињеницама против самоувереног незнања.

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Малисори
« Одговор #112 послато: Децембар 29, 2017, 11:56:21 поподне »
На Албанском ДНК Пројекту је тестиран Љуљђуревић (Lulgjuraj) из Селишта у Грудама, R1b BY611, по админима са њиховог форума има 37/37 поклапање са тестираним Никпрељевићем (Nikprelaj).

Дакле, у Грудама су присутне две R1b гране. Тестирани Kalaj (Каљевић) припада P311 тј. L151 грани.
« Последња измена: Април 18, 2018, 07:37:52 поподне Иван Вукићевић »

Ван мреже suponik

  • Гост
  • *
  • Поруке: 18
Одг: Малисори
« Одговор #113 послато: Март 22, 2018, 08:58:36 поподне »
Moj brat od tetke koji zivi u USA(NY) zeli da se testira(u SAD), pa kada mu stignu rezultati on ce mi ih poslati i objavicu ih ovdje.
On je iz Zatrijepca(katolik), bratstvo Paljusevic(Palushaj).

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малисори
« Одговор #114 послато: Април 13, 2018, 01:00:51 поподне »
Читам Повељу краља Милутина Манастиру Бањска, па налетех на занимљив топоним: наводећи које су међе Диноше, помиње се локалитет Три груде. С обзиром да је Диноша управо у подручју каснијег племена Груда, да нису племенско име понели по ове три груде?
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Karadag

  • Почетник
  • **
  • Поруке: 50
Одг: Малисори
« Одговор #115 послато: Април 13, 2018, 03:15:57 поподне »
Piše Jovićević o raznim legendima porijeklo Vuksangeljića, i u jednim od tih legenda kaže da je njihov predak Grud Suma došao u današnjim Grudama iz sela Sume kod Puljta i on je imao tri sina: Đona, Bana i Julja. Moguće da se to mjesto zove po tome što ih je bilo trojice Gruda?

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малисори
« Одговор #116 послато: Април 13, 2018, 03:29:26 поподне »
Ја бих пре рекао да су ове три груде заправо три упечатљива брдашцета настала од земље од речног талога у равници поред реке Цијевне. Или три вештачки направљене гомиле.

Ако пратимо родослове грудских братстава, тај Груд Сума се у област Диноше доселио негде крајем 16. или почетком 17. века.

А ове Три груде су записане 1316. године.
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Nebo

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 10033
  • I2a S17250 A1328
Одг: Малисори
« Одговор #117 послато: Април 13, 2018, 03:41:34 поподне »
"Груде су дуги потес уз леву обалу Цијевне изнад села Хелмице до моста на реци испод Планинице у селу Горњи Милеш... Прасл. *gruda долази на нашем терену и као топографски термин: Груда у Црној Гори, код Дубровника, такође у множини (Груде у Далмацији), и са бројчаном одредбом, као овде, што упућује на трајан земљишни облик; по Ровинском, то је мањи брежуљак, хум на равнини уп. у ји. делу Цетињског поља орониме Мала и Веља Груда и Грудице - два брдашца, који се помињу у једном запису из 1752 ... Може бити и земљишни знак антропогеног порекла као у Херцеговини грудина хрпа камења настала при крчењу и чишћењу њива и обрасла шибљем“.

("Топонимија Бањске хрисовуље", Александар Лома)
"Наша мука ваља за причешћа"

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Малисори
« Одговор #118 послато: Април 13, 2018, 05:20:03 поподне »
Piše Jovićević o raznim legendima porijeklo Vuksangeljića, i u jednim od tih legenda kaže da je njihov predak Grud Suma došao u današnjim Grudama iz sela Sume kod Puljta i on je imao tri sina: Đona, Bana i Julja. Moguće da se to mjesto zove po tome što ih je bilo trojice Gruda?

Било би могуће да су та три брата постојала, али нису. Према предању које је записао Јовићевић, Груде потичу од три сина Груда Суме. Од Ђона Груде су Вуксагељићи и Вучине, Бан Груде су Љуљђуровићи, а од Јуна Груде су Вулаји. Међутим, за Ђонове потомке је утврђено да припадају J2b хаплогрупи, а за Банове потомке да припадају R1b хаплогрупи, тако да је то предање оборено. Како се према другом и очигледно тачнијем предању из Суме доселио Ђон Сума, а не Груд Сума, биће да су од најбројнијих Вуксагељића предање о пореклу из Суме преузела још нека братства. Груд Сума је готово извесно непостојећа личност измишљена из два разлога:
- Својатање већ постојећег племенског назива Груде.
- Стварање јединства између три разнородне групе братстава.
Постојање овог локалитета Три груде још у 14. веку потврђује да је назив племена географског, а не родовског порекла. Врло користан податак.

Кад је у питању маштовитост народа за објашњавање племенских назива, вреди споменути и предање Пјешиваца по коме су Груде добиле назив по Грујици, брату Богдана Потолића...

Ван мреже Иван Вукићевић

  • Уредник СДНКП
  • Аскурђел
  • *****
  • Поруке: 3390
  • Васојевић
Одг: Малисори
« Одговор #119 послато: Мај 01, 2018, 10:57:52 поподне »
На Albanian Bloodlines пројекту су додата два резултата из Груда:

Bojaj   Gruda   Grude, Malesi e Madhe, Mal i Zi   J2b2-L283>Z1296>Y23094
Kalaj   Gruda   Grude, Malesi e Madhe, Mal i Zi   J2b2-L283>Z1296>Y23094

У литератури која ми је доступна се не спомиње ком роду из Груда ова братства припадају, али како истој грани припадају Вуксагељићи, претпостављам да су то њихови огранци.

У исто време, нестао је стари резулат Калаја (Каљевић) за кога је писало да је R1b-P311. Могуће је да се радило о грешци, али и да је тестирани тражио да се резултат избрише. Било је већ сличних случајева са људима који су незадовољни резултатима...