Повеља Стефана Радослава о пријатељству и трговини ако се опет врати на престол, 4. фебруар 1234. године
Стефан, в Христа Бога вĕрни краљ всĕх рашких земăљă и тревунијских, унук светаго Симеона Немање
и син првовĕнчанаго краља, блажено почившега Стĕфана монаха, Радослав.
В лĕтă 6742. излĕзох прĕд братом ми Владиславом за правовĕрија мојега и за његова ради великаго прĕклетвăства, придох у си град Дубровник.
Кнез Петăр Бољеславић, и Тудăр Крусић и с всĕми властели опћинов градсков, од мала до велија, пријеше ме с почăстију, и много ме почтеше, и правовĕрно ми послужише. Видĕ краљевство ми толику од њих почăст и вĕрно послуженије, и сије учинив им и утврдих:
Јакоре ако ми Бог да, и буду господар, како сăм бил, да си ходе с својими си трги по всĕј земљи области краљевства ми свободно и по Хлмсцĕ земљи, и по Зетĕ и по всаким тргом краљевства ми. А да им се царина не уземље, ни од мала ни од велија.
И могорише хлмске и дан, что дајете за Рĕку, и за затонске винограде и за поличке винограде,
од тога Ви освобађа краљевство ми, да не дајете ничесаре.
И за винограде жрновничке:
Од дĕдă ваших и од отăцă Ви - дори до вас, до дăнăс что сте посадили лозјем земље краљевства ми, или је много или је мало, праштају Ви.
Да сте од тога свободни. И дани да не дајете. А од дăнăс по ону-ђе земље моје да не покријете ни једне педи или лозов или житом или воћем којим.
Хоће ли что опћина ваша прĕз сије утврђеније краљевства ми что примăкнути моје земље,
свĕне мене клетва, поњеваре ви остајете у прĕклетвăствĕ.
Обрĕте ли се кто чловĕк зăл, или од мојих или од ваших, потвараје сије - у том да нĕ зледи никојере,
нă то да се исправља судом правим Божăствăнијим, јакоре да је право и безгрĕшно краљевству ми и вам, вĕрним ми пријатељем.
И кто буду под руков краљевства ми, будућу ми с милостију божијев и прĕчистије јего матере у мојем господсвĕ, или је брат мој, или стриц ми или братучед ми, или ин кто-љубо од бољарă краљевства ми кто хоће сије потворити - немал гнĕв и наказаније има вăспријети от краљевства ми.
По животĕ же мојем:
Након мене или остане дĕте моје, или унуче или праунуче, или ин кто-љубо присни мој, и хоће сије потворити - Бог да му суди, и света Богородица, и крст чăстни, и вси свети у си вĕк и у будући, нă свршеније будући вашĕј вĕрĕ и љубви и клетвĕ оној којев ми се хоћете обећати о всем к мнĕ и к послĕдним мојим.
Сего бо ради сије утврдив и потписах рукоју краљевства ми в лĕто више писано, мĕсеца фервара 4, индиктиона 4.
И да је суд у врĕменĕх по старому закону од Михоља дне до Ђурђева дне.
---------------
Јако-ре - тако
могориш - дажбине Дубровика за винограде на српској земљи
дан, дани - данак, данци
ничеса-ре - ничега
једна пед -један педаљ
обрĕте - затекне, нађе
потварати - кршити
сије - ово
си - овај, на неким мјестима значи си/себи, овисно о контексту.
дори до - све до
ин кто-љубо - било ко други
нă - но, него
прĕз сије утврђеније - супротно овом закону
Сего бо ради сије утврдив и потписах - Због овог, ово утврдих и потписах
"у том да нĕ зледи никојере, нă то да се исправља судом правим Божăствăнијим" - неће им судити сам краљ, него независни суд
једино ми није баш јасно шта се овдје жели рећи:
"свĕне мене клетва, поњеваре ви остајете у прĕклетвăствĕ."
"немал гнĕв и наказаније има вăспријети от краљевства ми."
