Аутор Тема: Развој српског језика кроз историју  (Прочитано 8124 пута)

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Развој српског језика кроз историју
« послато: Октобар 06, 2022, 10:46:34 пре подне »
На форуму крстарице може се пронаћи низ средњовјековних записа на народном српском језику (не староцрквенословенском) које су корисници претипкали директно из тешко читљивих оригинала.

https://forum.krstarica.com/threads/zapisi-srpskog-narodnog-jezika-pre-dositeja-perom-pravoslavnih-katol-i-muh-pisaca.326122/

Мислим да би их било добро поставити овдје и продискутовати о њима.

Почећу с овим писмом. Мислим да је то један од најархаичнијих записа нарoдног српксог језика који имамо.

Савино писмо Спиридону, део на народном језику — око 1233. године

И ето что се у сијемеј месте обрěте, на благословеније удају ти крстъц, да ми га носиш на въспоминаније, и појасъц, јере га съм полагал на гробě. С тěмеј крсцем да ми имаш молитву, носи ми га вину о грле, ако и ину иконицу имаш, и оно вину носи, а појасцем се опаши, да је вину о чрěслех твојих, где га съм полагал на гробе, крстъц и појасъц, и такуј съм молитву створил, да би дал Бог да би такој всаки христијанин створил о мнě моленије. И удају ти убрусъц, што ми су сěмо даровали, а ја га тебе дарују, на благословеније да ти буде душевно и тěлесно. И камичък, что съм обрěл, да ти буде на многије потрěбе и да га носиш при себе. И моли о нас, служитељу Христов, да ни Бог укрěпи и съхрани, да бисмо паки к вам дошли. И ако ми Бог даст и малу моћ…

пријевод на савремени српски

И ево што се у овом месту нађе, на благослов дајем ти крстић, да ми га носиш на спомен, и појасић, јер сам га полагао на гроб. С тим крстићем да се молиш, носи ми га вазда о врату, макар да имаш и другу иконицу, но њега вазда носи. А појасићем се опаши, да је вазда о бедрима твојима, јер сам га полагао на гроб, крстић и појасић. И такву сам молитву створио, да би дао Бог да би се тако сваки хришћанин молио за мене! И дајем ти убрусац, што су ми га овде даровали, а ја га теби дарујем, да ти буде на благослов душе и тела. И камичак, што сам га нашао, да ти буде на многе потребе, и да га носиш при себи.
И моли се за нас, служитељу Христов, да нас Бог укрепи и сачува, да бисмо опет к вама дошли.

Занимљиво је да се још увијек досљедно користи глас ъ, којег ће касније замијенити углавном а. Деминутивни наставци -ъц и -ък ће у српском касније постати -ац и -ак, а у другим словенским језицима углавном -ец и -ек/ок. Прво лице једнине глагола бити "съм" у српском касније постаје "сам", а у већини словенских језика постаје е (чешки јсем, пољски јестем). У бугарском је данас још увијек съм.

Видимо у већини случајева неизмијењени јат (ě), на неким мјестима обично е (месте), а на неким ије (сијемеј).

Претпостављам да је ово примјер говора Старог Раса и источне Рашке тог времена, јер се Свети Сава родио и одрастао у Старом Расу.

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #1 послато: Октобар 06, 2022, 11:18:39 пре подне »
На форуму крстарице може се пронаћи низ средњовјековних записа на народном српском језику (не староцрквенословенском) које су корисници претипкали директно из тешко читљивих оригинала.

https://forum.krstarica.com/threads/zapisi-srpskog-narodnog-jezika-pre-dositeja-perom-pravoslavnih-katol-i-muh-pisaca.326122/

Мислим да би их било добро поставити овдје и продискутовати о њима.

Почећу с овим писмом. Мислим да је то један од најархаичнијих записа нарoдног српксог језика који имамо.

Савино писмо Спиридону, део на народном језику — око 1233. године

И ето что се у сијемеј месте обрěте, на благословеније удају ти крстъц, да ми га носиш на въспоминаније, и појасъц, јере га съм полагал на гробě. С тěмеј крсцем да ми имаш молитву, носи ми га вину о грле, ако и ину иконицу имаш, и оно вину носи, а појасцем се опаши, да је вину о чрěслех твојих, где га съм полагал на гробе, крстъц и појасъц, и такуј съм молитву створил, да би дал Бог да би такој всаки христијанин створил о мнě моленије. И удају ти убрусъц, што ми су сěмо даровали, а ја га тебе дарују, на благословеније да ти буде душевно и тěлесно. И камичък, что съм обрěл, да ти буде на многије потрěбе и да га носиш при себе. И моли о нас, служитељу Христов, да ни Бог укрěпи и съхрани, да бисмо паки к вам дошли. И ако ми Бог даст и малу моћ…

пријевод на савремени српски

И ево што се у овом месту нађе, на благослов дајем ти крстић, да ми га носиш на спомен, и појасић, јер сам га полагао на гроб. С тим крстићем да се молиш, носи ми га вазда о врату, макар да имаш и другу иконицу, но њега вазда носи. А појасићем се опаши, да је вазда о бедрима твојима, јер сам га полагао на гроб, крстић и појасић. И такву сам молитву створио, да би дао Бог да би се тако сваки хришћанин молио за мене! И дајем ти убрусац, што су ми га овде даровали, а ја га теби дарујем, да ти буде на благослов душе и тела. И камичак, што сам га нашао, да ти буде на многе потребе, и да га носиш при себи.
И моли се за нас, служитељу Христов, да нас Бог укрепи и сачува, да бисмо опет к вама дошли.

Занимљиво је да се још увијек досљедно користи глас ъ, којег ће касније замијенити углавном а. Деминутивни наставци -ъц и -ък ће у српском касније постати -ац и -ак, а у другим словенским језицима углавном -ец и -ек/ок. Прво лице једнине глагола бити "съм" у српском касније постаје "сам", а у већини словенских језика постаје е (чешки јсем, пољски јестем). У бугарском је данас још увијек съм.

Видимо у већини случајева неизмијењени јат (ě), на неким мјестима обично е (месте), а на неким ије (сијемеј).

Претпостављам да је ово примјер говора Старог Раса и источне Рашке тог времена, јер се Свети Сава родио и одрастао у Старом Расу.

Ово ти је српскословенски, тј. српска редакција црквенословенског (дакле црквенословенски прилагођен српској фонологији и с утицајем српске граматике и вокабулара), ово није чисти народни српски језик.

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #2 послато: Октобар 06, 2022, 11:48:41 пре подне »
Ово ти је српскословенски, тј. српска редакција црквенословенског (дакле црквенословенски прилагођен српској фонологији и с утицајем српске граматике и вокабулара), ово није чисти народни српски језик.

Не, мислим да је ово ипак примјер народног језика тог времена.

Српскословенски је био староцрквенословенски са српским цртама, и био је још много архаичнији од овог, користио се само у сакралне сврхе.

мислим да је ово добар примјер српскословенског, или можда нешто још архаичније од овог. иже, јеже, глагољет, итд.

Чловече иже Сербскије Земље ступаје,
Пришлац ли јеси или сушти ту,
Кто јеси и что си,

Јегда придејши на поље сије,
Јеже глагољет се Косово


Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #3 послато: Октобар 06, 2022, 12:03:24 поподне »
Не, мислим да је ово ипак примјер народног језика тог времена.

Српскословенски је био староцрквенословенски са српским цртама, и био је још много архаичнији од овог, користио се само у сакралне сврхе.

мислим да је ово добар примјер српскословенског, или можда нешто још архаичније од овог. иже, јеже, глагољет, итд.

Чловече иже Сербскије Земље ступаје,
Пришлац ли јеси или сушти ту,
Кто јеси и что си,

Јегда придејши на поље сије,
Јеже глагољет се Косово

Па ово би ти био неки "софткор" српскословенски, неспорно је да у овом тексту има више српских народних елемената него у конзервативнијим формама српскословенског, али ово ипак није чисти народни језик. Ипак је писац овог текста свештено лице, па је логично да ту буде црквенословенских елемената.

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7252
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #4 послато: Октобар 06, 2022, 12:14:23 поподне »
Треба имати у виду и да је ово обраћање свештеног лица, што се тиче стила писања (писмо са поукама, препорукама). Свакодневни говор је вероватно још ближи данашњем свакодневном говору (однос овог писма у смислу начина изражавања према тадашњем свакодневном говору је вероватно исти и као однос у излагању данашњег свештеног лица и данашњег свакодневног говора и изражавања)
« Последња измена: Октобар 06, 2022, 12:16:22 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #5 послато: Октобар 06, 2022, 12:18:53 поподне »
Па ово би ти био неки "софткор" српскословенски, неспорно је да у овом тексту има више српских народних елемената него у конзервативнијим формама српскословенског, али ово ипак није чисти народни језик. Ипак је писац овог текста свештено лице, па је логично да ту буде црквенословенских елемената.

То је већ могуће, требало би видјети шта струка каже о овом тексту.

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #6 послато: Октобар 06, 2022, 12:42:52 поподне »
ево сљедећег примјера.

Повеља Стефана Првовенчанога Дубровнику написана између 1214. и 1217. године.

Въ име оца и сина и светаго духа. Аз вељи жупан Стефан, и съ својов детију, клну се кнезу дубровъчкому Жан Дандулу и все опћине града Дубровника въ Бога, и свету Богородицу, и въ чесни и животворешти крст Господъњ, и въ света јеванђелија, и въ светих 12 апостол, и въ светих 40 мученик и въ 380 светих отъц, клну ви се без всакога пропадства јакоре да ви съм пријатељ и моја дет, доку сте прави. И ако кто ваш враг прибегне у моју земљу, да ви га дам ако ви име што пакостити из моје земље. И да греду ваши људије по мојеј земљи съ тргом без всаке бојазни, и да им нê никере силе нъ да си продају и купују свободно, а што је закон тржником у мојеј земљи да ми дају. И да не јемље Србљин Влаха без суда, нъ ако се учини кривина међу градом и мојов земљов, да се стају судије где је закон и да исправљају, а да нê изма. Ако ли сије преступљу, да ме Бог суди и света Богородица.​

Овај текст није писало свештено лице, а језик је збиља сличан прошлом примјеру који сам поставио.

Занимљиве су неке конструкције које видимо и у повељама босанских владара из овог времена.

јакоре, тј "јако" умјесто "како".
никере, тј. "нике" умјесто "никоје". Онда се вјероватно говорило и ки, ка, ке умјесто који, која, које.

Чини се да нема никакве очигледне разлике између језика Босне и Рашке тог времена, дакле на читавом подручју првотне Србије Властимировића се још увијек говорило истим језиком. Касније долази до развоја дијалекталних разлика унутар штокавског.

Ван мреже ivanc79

  • Члан Друштва
  • Помоћник
  • *****
  • Поруке: 200
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #7 послато: Октобар 06, 2022, 09:46:16 поподне »
Занимљиви примери. Има ли још таквих записа на српско словенском из доба Немањића?

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #8 послато: Октобар 06, 2022, 11:45:22 поподне »
У оба случаја је напис у толикој мјери народан, да се из њега може разабрати какве бијаху синтакса и граматика онога времена. У лексици су замјетни рјечце-архаизми који нису узети из црквенословенскога него су наслијеђе из прасловијенскога доба (јакоре < јакоже, јере < јеже, зар < заж, јуре < јуже итд. Једино је језик стилски прилагођен црквеному језику посебно у учесталим црквеним формулацијама и  цитатима из Светога Писма ( въ намјесто народнога у, свободно умјесто слободно, животворешти намјесто животворећи). Исти принцип каконо што и данас кажемо свештеник, а не свећеник, насуш(т)ни а не насућни*, јад а не ијед, јахати а не ијехати. Све су оне стилско прилагођење к црквеному језику.

Има један средњи-јужни словачки дијалект који и данас звучи као србски онда. За разлику од осталих словачких дијалеката са јужнословијенским говорима га зближава да има:
а) наставак 1. лица мн. -емо/имо а не -еме/-име.
б) наставам инструментала мн. -ама умјесто -ами
в) наставак инстр. јед. ж. - ов ( с мојов женов )
г) не стапа самогласнике као чешки и словачки, то јест каже појас, моја, моје а не пас, ма, ме.

Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #9 послато: Октобар 07, 2022, 10:13:43 пре подне »
најстарији запис народног српског језика.

Повеља Кулина бана, 29. августа 1189.

У име оца и с(и)на и с(ве)тога д(у)ха.

Ě бань босьньски Кулинь' присезају тебĕ кнеже Крьвашу и вьсĕмь грађамь' Дубровьчамь' правы приĕтель быти вамь одь селе и довĕка и правь гои дрьжати сь вами и праву вĕру доколĕ сьмь живь'.
Вьси Дубровьчане кире ходе по моему владанију трьгујуке' гьдĕ си кто хоке крĕвати гьдĕ си кто мине правовь вĕровь и правымь срьдьцемь дрьжати е безь вьсакое зледи развĕ што ми кто да своевь воловь поклонь; и да имь не буде одь моихь чьстьниковь силе и доколĕ у мне буду дати имь сьвĕть и помокь какоре и себĕ коликоре моге безь вьсега зьлога примысла.
Тако ми Боже помагаи и сие свето еваньгелие.

Ě Радое дијакь бань писахь сију книгу повеловь бановь одь рожьства Христова тисука и сьто осмьдесеть и деветь лĕть мĕсеца авьгуста у дьвадесети и деветы дьнь усĕчение главе Иована Крьститела.

пријевод

У име Оца и Сина и Светог духа.

Ја, босански бан Кулин, обећавам Теби кнеже Крвашу и свим грађанима Дубровчанима да ћу вам бити прави пријатељ од сада па до века. Држаћу са вама правду и право поверење докле год будем жив.
Сви Дубровчани који ходају где ја владам могу трговати где год хоће и кретати се где год желе, с правим поверењем и правим срцем без било какве обавезе, осим ако ми ко подари поклон по својој вољи. И да им моји часници не чине никакво насиље. И све док су у мојој држави даваћу им помоћ као себи колико се може без икакве зле примисли;

тако ми Бог помогао и ово свето еванђеље.

Ја, Радоје банов писар, написах ову књигу банове повеље од рођења Христова хиљаду и сто осамдесет и девете године, месеца августа у двадесет и девети дан, (на празник) усековања главе Јована Крститеља.

---------------------

Језик је исти као у прва два написа.

-правов вјеров (правом вјером). у српскословенском би било, ако нисам у криву, "правоју вјероју"
-текст такође обилује гласом ъ, који је овдје биљежен истим знаком као и ь
-облици кире, какоре, коликоре
-"ово" се каже "сије", исто као и код светог Саве.
-такође је у већини случајева неизмијењени јат.

Занимљив је дужи облик "всакоје" умјесто "всаке", што је типично за словенске говоре централног и источног балкана овог раздобља.
Постоје назнаке да се још изговарао глас ы, који данас постоји у Пољском, Руском, Украјинском, а изумро је у Чешком, Словачком, и јужнословенским језицима.

« Последња измена: Октобар 07, 2022, 10:23:28 пре подне Никац »

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #10 послато: Октобар 07, 2022, 10:19:00 пре подне »
Занимљиви примери. Има ли још таквих записа на српско словенском из доба Немањића?

Наравно да има, отвори онај линк који сам поставио у првој поруци. Ови које сам до сада поставио су најстарији примјери које имамо. Из каснијих се може видјети како језик постаје све сличнији данашњем.

Само што ово није српскословенски, него народни, разговорни језик тог доба, или краће старосрпски.

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #11 послато: Октобар 07, 2022, 10:34:31 пре подне »
У оба случаја је напис у толикој мјери народан, да се из њега може разабрати какве бијаху синтакса и граматика онога времена. У лексици су замјетни рјечце-архаизми који нису узети из црквенословенскога него су наслијеђе из прасловијенскога доба (јакоре < јакоже, јере < јеже, зар < заж, јуре < јуже итд. Једино је језик стилски прилагођен црквеному језику посебно у учесталим црквеним формулацијама и  цитатима из Светога Писма ( въ намјесто народнога у, свободно умјесто слободно, животворешти намјесто животворећи). Исти принцип каконо што и данас кажемо свештеник, а не свећеник, насуш(т)ни а не насућни*, јад а не ијед, јахати а не ијехати. Све су оне стилско прилагођење к црквеному језику.

Има један средњи-јужни словачки дијалект који и данас звучи као србски онда. За разлику од осталих словачких дијалеката са јужнословијенским говорима га зближава да има:
а) наставак 1. лица мн. -емо/имо а не -еме/-име.
б) наставам инструментала мн. -ама умјесто -ами
в) наставак инстр. јед. ж. - ов ( с мојов женов )
г) не стапа самогласнике као чешки и словачки, то јест каже појас, моја, моје а не пас, ма, ме.

сɣнце, да ли се зна за овај облик "ви, ни" умјесто "вам, нам", нпр. "Бог ви помогао", да ли је то нешто из староцрквенословенског, или је то већ почетак гутања падежа?

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #12 послато: Октобар 07, 2022, 12:35:09 поподне »
Надгробна Плоча Жупана Грда (између 1151. и 1177.)

Вь дни кнеза велиега Мiхоiла въмрĕ жоупанъ Гръдъ трĕбъiнъскi и въ то лĕто зiда емоу ракоу братъ жоупанъ Радомиръ съ снъми еговĕми i жена емоу. Твара моистръ имнемъ Браĕ. Б(о)же ти даи здравие.



Паралално се појављују ијекавица (ие) и неизмијењени јат. ь и ъ се мијешању и неправилно се користе, као и у Кулиновој повељи. Чини се да постоје двије варијанте гласа "и", "i" и "и".

Ван мреже Одисеј

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 896
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #13 послато: Октобар 07, 2022, 12:49:29 поподне »
Српски језик никад није разликовао И и јери, односно предњи и задњи јер. Та стапања су се одвила још у протозападнојужнословенском периоду. Предњи и задњи јер су се стопили у шва (по јужној Србији се шва чува и д'н д'н'с :D), који је онда у скоро свим штокавским регијама осим јужне Србије и источне Црне Горе дао А.
Што се тиче гласа јери, који је изговаран отприлике као модерно јапанско У (са центром језика подигнутим ка непцу и развученим примакнутим уснама), и он је већ у том протозападнојужнословенском периоду дао И, односно изједначио се са старијим И.

Међутим, многи Срби, Хрвати и Словенци су из етимолошких разлога у писаном језику разликовали јери и И, о односно предњи и задњи јер. Јер је црквенословенски разликовао те гласове, па су и они тежили да их у писаном језику разликују.

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #14 послато: Октобар 07, 2022, 01:12:01 поподне »
Српски језик никад није разликовао И и јери, односно предњи и задњи јер. Та стапања су се одвила још у протозападнојужнословенском периоду. Предњи и задњи јер су се стопили у шва (по јужној Србији се шва чува и д'н д'н'с :D), који је онда у скоро свим штокавским регијама осим јужне Србије и источне Црне Горе дао А.

Да, то има смисла. Али ь је и даље постојао као знак умекшавања - ль, нь, кь = љ, њ, ћ. У неким од ових записа се погрешно користи ъ за ту сврху, на то сам мислио. А негдје се ь користи за "шва", а требало би ъ.

Што се тиче гласа јери, који је изговаран отприлике као модерно јапанско У (са центром језика подигнутим ка непцу и развученим примакнутим уснама), и он је већ у том
протозападнојужнословенском периоду дао И, односно изједначио се са старијим И.

Међутим, многи Срби, Хрвати и Словенци су из етимолошких разлога у писаном језику разликовали јери и И, о односно предњи и задњи јер. Јер је црквенословенски разликовао те гласове, па су и они тежили да их у писаном језику разликују.

ово за ы није моја теорија, прочитао сам то овдје:

https://pdfslide.net/documents/gs-coric-iz-istorije-srpskog-jezika.html

цитат:
Постоје реалне претпоставке да је инвентар вокалских фонема био богатији и за ы (високи нелабијализовани вокал средњег реда), ако не у свим, а оно у позицији из лабијала.
(мисли се на језик из доба Кулина бана)

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #15 послато: Октобар 07, 2022, 01:27:51 поподне »
сɣнце, да ли се зна за овај облик "ви, ни" умјесто "вам, нам", нпр. "Бог ви помогао", да ли је то нешто из староцрквенословенског, или је то већ почетак гутања падежа?

Облици "ви, ни" (кому?) те "ве, не" (кога?) су познати народному језику и до дана данашња у неких крајих, понајвеће по Зети и Расу. У старословјенском гласе "ви, ни" , те  "вы, ны".
Није то гутање падежа, него правилно развиће из прасловјенских енклитичких облика личних замјеница. То да се они данас не користе у случају ми, ви, а користе у свијех осталих случајих представља назадак.
Истом да ми данас умјесто "дај ми руку" почнемо говорити само "дај мени руку". Тако ти је ономадне било нормално рећи "дај ни руку", а не "дај нам руку". Рашани и Зећани могу се дичити да су добри храниоци наше говорне баштине.
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #16 послато: Октобар 07, 2022, 01:36:21 поподне »
Облици "ви, ни" (кому?) те "ве, не" (кога?) су познати народному језику и до дана данашња у неких крајих, понајвеће по Зети и Расу. У старословјенском гласе "ви, ни" , те  "вы, ны".
Није то гутање падежа, него правилно развиће из прасловјенских енклитичких облика личних замјеница. То да се они данас не користе у случају ми, ви, а користе у свијех осталих случајих представља назадак.
Истом да ми данас умјесто "дај ми руку" почнемо говорити само "дај мени руку". Тако ти је ономадне било нормално рећи "дај ни руку", а не "дај нам руку". Рашани и Зећани могу се дичити да су добри храниоци наше говорне баштине.

Дилема ријешена, захваљујем :)

На мрежи ДушанВучко

  • Члан Друштва
  • Бели орао
  • *****
  • Поруке: 7252
  • I2-Y250780, род Никшића, U5a2b мт-ДНК
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #17 послато: Октобар 07, 2022, 02:01:06 поподне »
Облици "ви, ни" (кому?) те "ве, не" (кога?) су познати народному језику и до дана данашња у неких крајих, понајвеће по Зети и Расу. У старословјенском гласе "ви, ни" , те  "вы, ны".
Није то гутање падежа, него правилно развиће из прасловјенских енклитичких облика личних замјеница. То да се они данас не користе у случају ми, ви, а користе у свијех осталих случајих представља назадак.
Истом да ми данас умјесто "дај ми руку" почнемо говорити само "дај мени руку". Тако ти је ономадне било нормално рећи "дај ни руку", а не "дај нам руку". Рашани и Зећани могу се дичити да су добри храниоци наше говорне баштине.
И у Шумадији је сачувано (Ја сам ве звао, ја ви велим, дај ни то)
« Последња измена: Октобар 07, 2022, 02:05:51 поподне ДушанВучко »

Ван мреже Никац

  • Истраживач
  • *******
  • Поруке: 938
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #18 послато: Октобар 08, 2022, 11:00:43 пре подне »
Повеља Стефана Радослава о пријатељству и трговини ако се опет врати на престол, 4. фебруар 1234. године

Стефан, в Христа Бога вĕрни краљ всĕх рашких земăљă и тревунијских, унук светаго Симеона Немање
и син првовĕнчанаго краља, блажено почившега Стĕфана монаха, Радослав.

В лĕтă 6742. излĕзох прĕд братом ми Владиславом за правовĕрија мојега и за његова ради великаго прĕклетвăства, придох у си град Дубровник.
Кнез Петăр Бољеславић, и Тудăр Крусић и с всĕми властели опћинов градсков, од мала до велија, пријеше ме с почăстију, и много ме почтеше, и правовĕрно ми послужише. Видĕ краљевство ми толику од њих почăст и вĕрно послуженије, и сије учинив им и утврдих:

Јакоре ако ми Бог да, и буду господар, како сăм бил, да си ходе с својими си трги по всĕј земљи области краљевства ми свободно и по Хлмсцĕ земљи, и по Зетĕ и по всаким тргом краљевства ми. А да им се царина не уземље, ни од мала ни од велија.

И могорише хлмске и дан, что дајете за Рĕку, и за затонске винограде и за поличке винограде,
од тога Ви освобађа краљевство ми, да не дајете ничесаре.

И за винограде жрновничке:
Од дĕдă ваших и од отăцă Ви - дори до вас, до дăнăс что сте посадили лозјем земље краљевства ми, или је много или је мало, праштају Ви.
Да сте од тога свободни. И дани да не дајете. А од дăнăс по ону-ђе земље моје да не покријете ни једне педи или лозов или житом или воћем којим.
Хоће ли что опћина ваша прĕз сије утврђеније краљевства ми что примăкнути моје земље,
свĕне мене клетва, поњеваре ви остајете у прĕклетвăствĕ.

Обрĕте ли се кто чловĕк зăл, или од мојих или од ваших, потвараје сије - у том да нĕ зледи никојере,
нă то да се исправља судом правим Божăствăнијим, јакоре да је право и безгрĕшно краљевству ми и вам, вĕрним ми пријатељем.

И кто буду под руков краљевства ми, будућу ми с милостију божијев и прĕчистије јего матере у мојем господсвĕ, или је брат мој, или стриц ми или братучед ми, или ин кто-љубо од бољарă краљевства ми кто хоће сије потворити - немал гнĕв и наказаније има вăспријети от краљевства ми.

По животĕ же мојем:
Након мене или остане дĕте моје, или унуче или праунуче, или ин кто-љубо присни мој, и хоће сије потворити - Бог да му суди, и света Богородица, и крст чăстни, и вси свети у си вĕк и у будући, нă свршеније будући вашĕј вĕрĕ и љубви и клетвĕ оној којев ми се хоћете обећати о всем к мнĕ и к послĕдним мојим.

Сего бо ради сије утврдив и потписах рукоју краљевства ми в лĕто више писано, мĕсеца фервара 4, индиктиона 4.
И да је суд у врĕменĕх по старому закону од Михоља дне до Ђурђева дне.​

---------------

Јако-ре - тако
могориш - дажбине Дубровика за винограде на српској земљи
дан, дани - данак, данци
ничеса-ре - ничега
једна пед -један педаљ
обрĕте - затекне, нађе
потварати - кршити
сије - ово
си - овај, на неким мјестима значи си/себи, овисно о контексту.
дори до - све до
ин кто-љубо - било ко други
нă - но, него
прĕз сије утврђеније - супротно овом закону
Сего бо ради сије утврдив и потписах - Због овог, ово утврдих и потписах
"у том да нĕ зледи никојере, нă то да се исправља судом правим Божăствăнијим" - неће им судити сам краљ, него независни суд

једино ми није баш јасно шта се овдје жели рећи:

"свĕне мене клетва, поњеваре ви остајете у прĕклетвăствĕ."
"немал гнĕв и наказаније има вăспријети от краљевства ми."
« Последња измена: Октобар 08, 2022, 11:08:16 пре подне Никац »

Ван мреже сɣнце

  • Члан Друштва
  • Памтиша
  • *****
  • Поруке: 1683
  • I-A1328
Одг: Развој српског језика кроз историју
« Одговор #19 послато: Октобар 08, 2022, 03:53:53 поподне »
Повеља Стефана Радослава о пријатељству и трговини ако се опет врати на престол, 4. фебруар 1234. године

једино ми није баш јасно шта се овдје жели рећи:

"свĕне мене клетва, поњеваре ви остајете у прĕклетвăствĕ."
"немал гнĕв и наказаније има вăспријети от краљевства ми."
свѣнити значи изузети, поштедјети, мимоићи; од истога коријена долази освѣн које се је у модерном језику превратило у осим или сем. Иначе је својствено србскому да се низ свѣ из љености изговора крати у сѣ ( сјетити се < свјетити се, свијест = знање;  сјетовати < свјетовати, савјетовати; ћетко < цјетко, цвјетко );

понѣ = макар, бар; макар је балканизам а бар је од ба же;
понѣваре < понѣваже ; пољ. ponieważ = будући да, јер; други кажу и понѣже;
Лијеп бит није лијеп се родит,
јербо љепоти може се научит;
а кад душом љепује человјек,
које вањско с тијем поредит?