Ево теме посвећене једној од три најстарије групе породица у Шекулару - потомцима браће Даше и Муше. Премда је на теми о Шекулару написано много тога, нека се нађе и једна тема овде на "Родови и њихове хаплогрупе", чисто да можемо понекад написати нешто и са генетског становишта.
На основу историјских података и народних предања, сматра се да, након великих српских сеоба у другој половини 17. и првој половини 18. века, Шекулар остаје једна од оаза старог становништва на простору горњег тока Лима. Као што је на теми о Шекулару већ опширно писано, у овом месту у близини Андријевице и Берана разликују се три групе породица које припадају најстаријем слоју становништва (премда њихова предања помињу Мацуре – Латине, као старије, али одумрле становнике):
-
Дашићи (и њихов огранак Булићи) и Рмуши. Према предању, потомци два брата, војводе Димитрија-Даше и Муше, рођених некад у другој половини 17. века. Другим речима, ова група родова, према предању, потиче од једног човеча, рођеног негде у првој половини 17. века. Такође, предање каже да су ове породице још од раније у Шекулару, и да су потомци митског војводе Петра Шекуларца, који је могао живети у време Другог боја на Косову, средином 15. века. За ове породице користи се, додуше ретко и више формално, и заједничко име „Војводићи“. Одређена предања бележе да су ове породице доше „од Босне, из Змијања“. Помиње се и долазак са простора који ће касније бити назван Четири нахије, а најпре се помиње Љешанска нахија.
-
Радмужевићи су потомци Радмужа (Лекићи, Кењићи, Томовићи, Спалевићи, Кукаљи, Маслари, Бошковићи...). Из њиховог рода је чувени Комнен-барјактар, савременик војводе Даше и Вука Љевака.
-
Вукољеваковићи или Вуковићи (Бракочевићи, Бошковићи, Јашовићи, Матовићи, Шарићи, Гојковићи, Божовићи, Живковићи, Поповићи, Лабудовићи...) потомци су Вука Љевака, који је од војводе Даше преузео челно место у Шекулару, у првој половини 18. века. Према неким предањима, Вук Љевак или његови непосредни преци дошли су из Цуца. Помиње се и да је војвода Даша био ујак Вуку Љеваку.
Све три групе породица славе Сабор Св. Јована Крститеља – Јовањдан, 20. јануара по новом календару. Као племенску славу прослављају Илиндан.
Фокусирајмо се на „Војводиће“. Дашићи и Рмуши припадају хаплогрупи I2a-Z17855. Хаплотип им је карактеристичан и због ретке вредности 14 на споромутирајућем маркеру 437, као и због нешто ређе вредности 15 на маркеру 19. Ове специфичне вредности на маркерима, припадност I2a-Z17855 групи и крсну славу Дашићи и Рмуши, треба напоменути, деле са креманским Селаковићима, што никако не може бити случајност, премда су разлике „у маркерима“ значајне:
Видимо да Селаковић има 4 маркера разлике са Рмушем и 6 маркера са Дашићем. Међусобно, Дашић и Рмуш разликују се на 4 маркера. Уочава се да се Селаковићи с једне стране, а Дашићи и Рмуши с друге, могу разликовати по вредности на маркерима 390 и 439. Очито је реч о ипак далеком сродству. Погледамо ли хаплотипове једне друге Z17855+ групе породица, а то су Љешњани-Војинићи, видећемо да и код њих постоје разлике у СТР вредностима међу тестиранима, али ипак за нијансу мање. Врло је вероватно, дакле, да је предак групе Шекуларци+Селаковићи живео пре кнеза Богдана Војинића, најстаријег заједничког претка рода Љешњани-Војинићи, најкасније почетком 15. века, а могуће и (значајно) пре тога. С друге стране, разлике на DYS 390 и 439 постоје, на пример, међу Величанима - Чериним потомцима, такође динарцима, за које знамо да би требало да буду "млађи" род...
Скренуо бих пажњу и на хаплотипове Радмужевића и њихових исељеника. Иако је недовољно тестираних и недовољно маркера, разлике међу њима постоје, али су мање него у случају Дашића-Рмуша. СТР маркери јесу мач са две оштрице и умеју да заварају, али рекло би се да су „Војводићи“ старији на том простору од Радмужевића??
Каква је била прошлост неколицине Z17855 родова на територији данашње Црне Горе? Одакле су Војводићи дошли у Шекулар и колико су дуго у њему? Ко су им најближи сродници? Да ли је Шекулар некада био дом и предака Селаковића, или им се предак са претком Шекулараца растао на неком другом месту, пре доласка ових других у Шекулар? И ДНК потомака Вука Љевака недостаје да заокружимо причу... Одговор на ова питања временом ће дати генетика, надам се.