То што се за сада међу слављеницима Св. Луке нису пронашли припадници Y40288 источно од Дрине, не мора да значи да их нема. И даље не знамо којим хаплогрупама припадају бројни тестирани лучинштаци који су добили негативан резултат на никшићку FT190799, немамо њихове хаплотипове а са даљим SNP тестирањима се стало због незаинтересованости. Подсећам и на огроман број лучинштака у Србији који још увек није тестиран. Постоји још једна и то реална могућност, да се предак Y40288 генеалогије коју представља тестирани Париповић, прибратио једној линији Лимских/Тарских Никшића (коју представља Опачић I-PH908) непосредно пре њиховог заједничког (дакле, рођачког, по женској линији) исељења, па би такав сценарио можда и најбоље послужио за објашњење зашто је ова хаплогрупа (за сада) непостојећа источно међу лучинштацима, и истовремено, зашто је ова хаплогрупа непостојећа са другом славом осим са Лучинданом, западно од Дрине.
Иако је један од циљева дубинског тестирања Корићанца био откривање евентуалне генетске повезнице са крајишким лучинштацима, то ипак није било примарно. Примарни циљ је генетска профилизација лучинштака са преславом Марковдан, изворних Никшића и прибраћених родова и ту смо већ дошли до одређених закључака, захваљујући претходним резултатима WGS тестова прибраћених Цветковића из Топлице и Раковаца из рашке области, њихови даљи рођаци су присутни у бијелопољском и мојковачком крају (рођаци Раковаца) док неки имају предање о пореклу управо из Бијелог Поља (Рендулићи, даљи рођаци Цветковића). Резултат Корићанца само потврђује да је ова преслава била карактеристична за неке огранке изворних Лимских/Тарских Никшића. WGS тест Јоксимовића (FT190799+, Y250780-) као и будућа тестирања (невероватно) великог броја лучинштака са преславом Марковдан у Јужној и Централној Србији, даће нам још јасније одговоре на питања њиховог порекла и миграција из Старе Рашке, које су се одвијале у таласима од краја 17. века ка поменутим областима.
Видећемо тек да ли међу њима постоје и рођаци крајишких лучинштака или негде на другом месту. Углавном, њихова веза са Боторићем и истоком је потврђена, без обзира на њену старост. Њихово даље порекло је несумњиво са југа Србије, где је очито и матично подручје за Y40852, одакле су и кренуле селидбене миграције њених припадника током средњег века, вероватно још за време Немањићке Србије (а извесно и од првих продора Османлија на те просторе), најпре ка Старој Рашкој а затим и даље. Предања Боторића и косовских алимпијевштака то потврђују, као и конекција и прибраћивања роду Никшића I-FT190799, сасвим сигурно једном од најутицајнијих родова на простору Средњег Полимља и Потарја, што и истоимена Нахија на том простору у најранијим турским пописима то и доказују. Прича о PH1602 је сада напокон и развијена, захваљујући управо Никшићима, а сада би требало уложити додатне напоре ка дубинским тестирањима осталих из матице. Послао сам већ позив Војиновићу из Сврљига, највише као знак захвалности према тестираном Париповићу којег је WGS резултат додатно заинтересовао, како би испитали њихову даљу везу, с обзиром да су по маркерима једни другима најближи.